њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем |
љела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да ник |
ion" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза |
е нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале ц |
ито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника. |
па</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ |
и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} |
дократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој |
ликога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано |
га <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединц |
, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од оно |
премљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ |
ен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица |
/> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јан |
весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу |
аља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано |
оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако пр |
ка у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути |
} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи... |
задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на ври |
добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албре |
у уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се |
твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Шт |
царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовје |
{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, прип |
не и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниж |
огољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрест |
воје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав |
х ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној |
, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљес |
ше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици |
9" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањ |
гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ по |
, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и |
„Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђ |
еље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспат |
е ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепа |
доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те |
есједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла кру |
у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>С |
Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни |
е...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да с |
Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задр |
ад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да |
убровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је |
зи.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама влас |
дио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: |
Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од с |
"124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као мил |
ва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и |
баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно пр |
ћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубр |
се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> < |
ло и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у |
ају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Ме |
новату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичн |
да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} |
је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као |
је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котро |
дабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизаб |
те, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунц |
ије најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угар |
Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" |
омке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни |
тража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на к |
ежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра |
ле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ |
низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гој |
тне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други вла |
ркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од с |
провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се б |
бичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенц |
своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па ј |
ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети |
, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежа |
о слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и призна |
ешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге б |
тску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи свој |
ело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, ч |
>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од лов |
" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кн |
во поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кће |
} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана |
и угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји п |
низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је |
устињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово |
..{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех |
ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту |
е, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као сли |
је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, глав |
и, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, ј |
ла су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је моли |
огла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље нез |
онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојев |
о доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјер |
ор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо ц |
из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако |
мањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је га |
Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два |
и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Мил |
/hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S |
чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак |
Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом г |
ету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће т |
ана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој |
лави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— |
ђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетк |
р га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје прови |
оника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јунач |
} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара |
а, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — |
емаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар |
ити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Ду |
под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наш |
ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> |
глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио д |
лавом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон сврш |
илога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога |
цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плашт |
а!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“ |
отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у вели |
улама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци принос |
орској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Де |
ао рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас б |
а од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бе |
ром.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златај |
нога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише |
} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето |
ра, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све по |
и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зеле |
ошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хо |
да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ро |
Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина |
ли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастир |
кућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећ |
ори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разго |
куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свј |
евјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар |
е, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљат |
казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је |
на, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле ц |
ан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Х |
ао стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и |
љицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је |
узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гој |
шировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је пр |
е Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, |
ти у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако |
ве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: |
и је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави |
Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво ду |
с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; |
арој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе з |
ле властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> |
ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>тов |
огибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је |
рцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је |
ти онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{ |
е Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине |
лгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је |
кала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављ |
бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су |
разговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти власте |
уго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво к |
каће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувиш |
{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је |
у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И |
иси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није |
е женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископал |
Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шк |
те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је |
може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за |
диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Л |
реко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спас |
еће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гл |
јанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са зап |
роша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, |
..“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још је |
говина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ |
телу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, д |
јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у п |
а осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукаш |
оре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, |
часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости |
а овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Про |
ладару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је |
јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви нар |
.“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одвед |
и божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује |
ашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје |
и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А ви |
сак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Ж |
.{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — |
рста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво оби |
прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећ |
на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на |
Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан доб |
ке планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Пок |
службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед |
кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, д |
мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране вели |
ијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у св |
ћије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира |
да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није |
уху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се ди |
Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Д |
одали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа ј |
ца до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се на |
, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти |
довољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе |
мјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред |
...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепш |
рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Јед |
леменита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво |
аје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, шт |
емена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гл |
рце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме гра |
десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Б |
светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Мле |
ечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разгов |
онила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза дру |
} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Ца |
умскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="3 |
бра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми с |
авада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и б |
у постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечн |
е се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника |
на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда |
слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане |
ве кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радил |
р Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великоду |
ам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор дав |
погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од чо |
отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач... |
неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на су |
топелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="4 |
лио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе |
вијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благосл |
дарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Ур |
ављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Репуб |
ре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: св |
ака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на не |
ачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве при |
>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јунач |
бро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве |
до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, |
рда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, удар |
ју за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични ј |
Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан п |
атрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је |
Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубр |
ути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, шт |
безно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зача |
} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мј |
до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од |
је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера |
вен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући в |
ожанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у им |
ља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, д |
{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковч |
ика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи |
прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одма |
ровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса |
ик служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима |
даницу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, |
омене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла |
p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi> |
у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од о |
Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину |
има), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одреже |
S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. < |
ст сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да н |
и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фаби |
ер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; |
у гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздр |
р Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је |
на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех д |
и хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Ст |
гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} Н |
ако на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада нај |
јетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у |
жац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није |
ана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је |
нути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају |
, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехо |
.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у |
те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитат |
овчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, |
атом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из дале |
нудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар |
Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно |
бави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог оја |
има и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ |
е, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је д |
иљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но |
аставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике г |
ресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у окл |
и поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у нев |
постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама |
струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила |
је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама ј |
па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и пол |
стом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници с |
на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицо |
ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} |
укашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине |
!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi |
ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и |
мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као про |
Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лиј |
обовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се |
у, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пуч |
ога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред |
им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за |
ра), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњани |
тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; |
сти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелен |
ти у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, д |
да зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето |
чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и |
то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца |
земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјерни |
S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — г |
прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да |
а коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на |
прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особит |
Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права |
ду пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не да |
у доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с |
ј је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се за |
н, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку сре |
и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене |
ати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да |
чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша |
е, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би |
не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, по |
на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима |
дарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе вл |
љу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{ |
разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му оз |
се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уреди |
ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ов |
оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу прек |
него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али |
бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми |
, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше свет |
ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима |
с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, |
до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упит |
ати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И п |
помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и преда |
е велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља д |
је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зет |
сти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут ист |
бро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} С |
ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, |
ач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вије |
ајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шк |
стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S |
, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жи |
ди Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће б |
одоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном |
бровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале су |
ијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много |
растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и |
стом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислил |
ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сест |
ер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње на |
е тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вје |
е знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — |
еливали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени |
оји је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прва |
ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, |
е позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овак |
једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех ве |
окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да с |
вор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone uni |
ре је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Дак |
а прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, |
ном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем |
иједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може разл |
само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој р |
д њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име |
ила величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слав |
обом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мисл |
м својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно |
Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од |
страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање |
, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње |
е не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам вољ |
шу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана |
даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још др |
це.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што |
али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свије |
цу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војни |
ћа, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати сво |
јем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се прис |
ру: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трго |
поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели |
12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табо |
бивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били с |
о се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе |
— Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен ча |
Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ |
.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га вл |
сам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Ели |
но не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха |
не уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достоја |
га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је |
абри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манасти |
јеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато пр |
добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опа |
<hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао |
ине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељи |
м!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све |
покорничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. |
кругла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то |
.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити ц |
..{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине |
“ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и ф |
тати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране |
Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дј |
ила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиј |
Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, к |
еко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type= |
аси.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, ок |
ори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна |
словио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерн |
о приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на бр |
ва потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине! |
младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа |
{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и |
у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освану |
у се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила д |
овник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с |
јех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне по |
раду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{ |
е небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом |
ри Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана |
и сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S |
рат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>поса |
благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На о |
, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> мор |
да, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу |
.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена с |
вора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни ко |
афа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске царе |
ве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је |
ијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак |
абука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога |
тла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубров |
Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега сви |
ротовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на раста |
ричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га не |
је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вј |
овачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властел |
лечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по н |
ојом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невје |
ада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се н |
боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а |
ње големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на твр |
печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S |
д довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На П |
ље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и |
ричеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Кр |
, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом н |
е бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много вла |
вештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа власт |
им да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слобод |
је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рам |
нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве зго |
ијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову с |
{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена |
илог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину |
ијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш о |
ео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно си |
— имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, мно |
моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубр |
{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне |
ни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и го |
крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастир |
силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од б |
станка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махр |
а.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња. |
!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледа |
Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству при |
тога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлаш |
арака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца |
е, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љу |
ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена к |
располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија |
рион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сањ |
и праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве мо |
ну тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако ре |
р дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао |
би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах |
срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести |
в. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га св |
ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце |
. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом |
, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости с |
Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш |
г те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вј |
биљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Д |
ио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи |
и, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. |
Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из |
нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и ос |
е, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће зна |
/> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на та |
их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и |
се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је проб |
ије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добр |
Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручиц |
рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — |
га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће |
чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио |
цу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то н |
изнају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се |
урцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под |
искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с |
а јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су т |
тио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Вла |
ику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту |
вљу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра |
биљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах прилож |
ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb |
а!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине ство |
ску, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенст |
анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико |
е оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се из |
овитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља |
мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, |
нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану |
ве племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за |
ли се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и на |
ћа, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од доб |
— „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml:lang="la">Per mult |
душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особ |
и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мје |
дличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само дв |
напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије |
им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко |
мо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је св |
о кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез |
агословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанствено |
то си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" / |
о се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му преси |
оту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — |
рпску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те |
атити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од те |
иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ |
е знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си и |
ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето дум |
рими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се во |
удјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити |
ћ из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, |
мчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник а |
оге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што ч |
лови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свог |
рао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, |
а пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла |
а и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Ел |
колић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је |
га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властели |
ђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли |
а пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: |
д дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па ш |
ко тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњ |
ашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што |
ноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер т |
пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пан |
мах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Ни |
здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли преб |
наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем |
one unit="subSection" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије д |
врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} |
талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите с |
Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним |
и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изне |
силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} На |
р ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви до |
милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... |
и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чуве |
бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља |
но, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем по |
увао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{ |
Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју |
ојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невј |
је и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацр |
ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисн |
бица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „ |
зала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што |
освјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он |
сти овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матк |
о, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи |
лавића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми бил |
осједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду |
а,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их с |
,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напр |
у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухват |
вољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога |
е придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са сво |
з богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части с |
се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он |
Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега |
му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Др |
аљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb |
овачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крст |
а дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бур |
ти са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — |
дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и го |
круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром |
но зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: |
И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гле |
тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо |
ву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, о |
„Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ћ |
ошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто |
Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који |
што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу у |
да, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што |
ки и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који |
Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Вла |
<p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо |
ану, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. |
ио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на |
омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „до |
стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама |
оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била |
ољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на ту |
усто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прв |
е Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни по |
} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сад |
а колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљ |
...{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је |
ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="11 |
ем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и |
јко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихоро |
тале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде и |
аве ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара |
“ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободн |
И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} |
вица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудр |
двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, т |
ивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој |
понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it">Bene! fuori di |
тноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни ви |
ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе |
ма обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијеков |
..{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио д |
јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су пра |
о људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас љ |
троманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и |
аци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те |
ори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакра |
ао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати |
увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Н |
младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод |
е не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми ср |
се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади д |
екао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у |
овјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумо |
знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати |
кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали до |
дуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царск |
о би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био с |
а низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто цар |
е још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац. |
тниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Св |
пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, н |
рода.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} |
о стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљ |
се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се |
даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала |
гледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару |
..{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и как |
хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те |
{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезо |
ик, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити с |
одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одј |
се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико ору |
сијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње н |
на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а |
подичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Пог |
" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље |
у Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> |
оспод:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да осл |
о је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој го |
иш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: |
ваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ос |
х благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но |
е видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисар |
илгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два з |
кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, је |
сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску кр |
ласи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукаши |
ди нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешил |
не, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пр |
уј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_ |
доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња |
ниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша |
ост од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чу |
мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати |
ову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, ма |
елина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу |
, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави вл |
пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане |
радова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића |
ике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и кор |
д Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, |
ам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену |
ех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српс |
запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, |
, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но ј |
ли сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли поб |
ирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је б |
ле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа |
вице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао в |
ржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, |
шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољ |
еле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О |
, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њив |
га човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, пос |
ножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је спо |
е, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у кра |
ен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је на |
аписао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се |
блике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, |
жца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Бог |
а; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару н |
у пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева сл |
...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у оч |
И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је |
и цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомен |
протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у д |
е на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пре |
јех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдј |
ест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула у |
хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вје |
на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и о |
ав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се покл |
зглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је |
инчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом гос |
ословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом |
де, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — |
из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Н |
, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те ред |
аоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властел |
а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, бла |
срет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештен |
р Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разгов |
нешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели |
покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство |
оћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштр |
аће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десн |
ух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позл |
станској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госп |
да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одри |
па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња |
Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} |
а Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је об |
ра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Катале |
теним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благов |
"SRP19011_C11"> <head>XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весељ |
думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу |
стина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и |
те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић |
вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац |
налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На с |
ло се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери ра |
ријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освет |
женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала |
о Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабр |
упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће |
аво на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а са |
ња.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душ |
сет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му дес |
народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто |
а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерко |
лију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому нара |
вника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди |
младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна |
шу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој |
се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно |
је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјер |
о се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долази |
ве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с |
љство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и сам |
је за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам ми |
ове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мј |
ко не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ћ |
ерја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, |
угијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко |
ника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га |
хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, |
то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се доврши |
овачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени |
е казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је н |
а свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Д |
се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада |
инић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестр |
овољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне ј |
Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената |
ти, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раск |
е онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује св |
..{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не з |
ам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко |
ла господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па |
обили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан |
а завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од |
арић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је |
ениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Мар |
ако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од н |
: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји н |
ћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пусти |
кнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету |
Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елиза |
м сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с |
дислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је о |
S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпо |
чкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно ли |
ма божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем вла |
асном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе |
ња, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S |
присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, До |
ико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, п |
ениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, г |
а бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из |
ву; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до мл |
ити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено |
мања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њези |
а ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу |
ди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војс |
а позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кит |
а госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се о |
а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте |
ладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је |
ена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, |
, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на |
е онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су |
нути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угри |
аш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три |
ичала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и к |
Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи |
жавна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лука |
ик се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут в |
ка, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="c |
чкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало д |
ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у |
ријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзир |
комо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владај |
е поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске |
лада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало |
и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу |
ијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове |
романић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зо |
спи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника |
ца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађ |
едати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити У |
арево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „ |
светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и |
дора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му |
то ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем |
4" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу гр |
а, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од |
и запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{ |
ужика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кра |
роји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао |
стора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар |
и, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi |
све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од сил |
ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и сви |
ва свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братско |
Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало ист |
ћи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће |
рска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихв |
га“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S |
Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри |
око стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, |
м сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе |
ају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони |
срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће усл |
кашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напоко |
а, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе |
много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Мар |
ана</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, |
е Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из бо |
ћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хах |
ер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у пит |
е Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима |
апаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије та |
то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља уве |
је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе др |
оспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути шт |
кама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га к |
осе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас м |
атовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из |
поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи ча |
добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, вра |
Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече |
ешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија |
абета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и |
о Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У исти |
е мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била к |
екати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Л |
рна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине.. |
и је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не м |
, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да чест |
ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се т |
кве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type="c |
складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се |
pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му |
му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути |
е добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створи |
то проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је |
. и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам д |
цити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама вр |
ка, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те |
уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кн |
и, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво |
опом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако прогов |
рекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало |
ј долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпак |
т истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер на |
на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизаб |
га друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мил |
аго и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На ово |
рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати |
у златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и њ |
е повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb |
а, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер |
трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, |
гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слобод |
све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, в |
„Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дан |
ржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи де |
о као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљан |
ом осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу зн |
то се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубро |
па, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли |
акарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вра |
и, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с проз |
љају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> приск |
да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће з |
ладар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива |
и је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепи |
е, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Хри |
ставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фра |
о на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а |
нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели |
Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су |
тић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Д |
властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер |
а час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ С |
о ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, ка |
да Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ |
ру: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго |
ше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђ |
ведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко |
господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети |
n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није бил |
и цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову об |
е, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си п |
и пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:lang="la">Mors tua, vita mea!</f |
же ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владик |
лин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш |
што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као и |
д је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила с |
јио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи о |
и једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа |
На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку |
илога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све |
масти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} |
а ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Б |
чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне ба |
удио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета |
дједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми не |
укла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. |
Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и |
путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио по |
а, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књ |
тисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ћ |
="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је |
се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога |
м руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По |
азао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, |
о посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, как |
тир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној |
а угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била |
немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с М |
Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. |
ластеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најо |
да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, |
а кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, |
тлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља |
о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а д |
бровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога |
ахињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану з |
пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је |
клисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прам |
части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утв |
њик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S |
у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога наро |
году да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свије |
Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му |
је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио поре |
манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" / |
а јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз сло |
о црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} С |
b n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца кра |
ају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијел |
од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Ел |
шћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за |
посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов... |
идио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве поро |
умиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркв |
ницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архи |
наја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклиса |
Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољс |
Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве |
молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна |
има. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће |
е.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве |
то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Св |
се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се м |
басекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситном |
и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођ |
лакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле запл |
ам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову |
о ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за |
убровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синк |
не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, |
р је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци д |
} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им с |
ао да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове |
, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у приј |
е стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати |
е је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси го |
ила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, |
печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у |
у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпа |
а дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не б |
скога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уро |
срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти так |
тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане) |
ти, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп крш |
златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље раз |
бу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господ |
ну и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије |
био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} |
да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на д |
ање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Вла |
огло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда б |
јела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато ру |
n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња |
ебирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што |
рце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или није |
: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али |
ем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и влас |
ака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за |
странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао дос |
бар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом ск |
, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не мо |
ама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слобо |
оско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до |
2" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га |
вјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред ц |
вета књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо |
гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ Н |
тажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исп |
„Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека |
доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, д |
једи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за |
Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погл |
осанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту |
уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И т |
е за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, |
ије ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно |
о жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепа |
ђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{ |
нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан стра |
, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему оне |
ао оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то |
<front> <div type="titlepage"> <p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књи |
ни и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калп |
Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке |
, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама |
овници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пр |
па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога х |
Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ет |
да Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бен |
епублике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а |
аке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жубо |
ужице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата |
атајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витао |
аговјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Ло |
Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако |
/hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загр |
ем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Нека |
и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море |
и.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила. |
по уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од |
.; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ен |
{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровн |
о с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цви |
ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти |
нах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а |
је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с |
у све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и |
шу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем |
око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од |
е с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле к |
и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и |
истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабет |
урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача |
естано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је И |
ицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града |
пјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице |
а; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и |
а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милос |
мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу поглед |
ледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и мла |
ни од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на би |
ја мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто |
ад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе |
ала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чува |
стом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црве |
ру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да |
пископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрен |
море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајн |
ало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се |
народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина |
о је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза |
езинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба |
канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, |
мбра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и |
мучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене |
да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, |
да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на в |
е допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео |
те само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... |
храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дво |
е провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелино |
свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар |
оји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне |
нука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито |
њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а т |
која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од |
а си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе |
е, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Ита |
то се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и |
мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на служ |
де лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји |
естано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико. |
су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, |
Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о |
и је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и љ |
ји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је би |
бније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} |
же нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Сл |
творене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насми |
} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учите |
.{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста |
дски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, к |
аталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То т |
могући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди |
ља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала са |
д тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о му |
пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да с |
онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урс |
валило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој тр |
а на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој ц |
ругу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од |
онице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечн |
<p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" |
би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по |
градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске |
је Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и над |
лисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као н |
га ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града |
м никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је мило |
му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} |
великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сј |
за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина |
без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар ве |
писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријат |
ром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретно |
Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у |
рку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост гр |
бустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици приј |
веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отиш |
ознато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом |
и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово |
име се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни |
стом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поп |
е 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а |
кретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi |
ога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, д |
а некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Ву |
ла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето доне |
ем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено |
че цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, а |
ј проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, п |
о више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу |
илости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер |
ш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те с |
дите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајк |
ти им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Ц |
е гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је |
Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда та |
„Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не о |
, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од мо |
ком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некак |
иједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у дво |
ако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашт |
амо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао |
и Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога |
е ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Вла |
големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога |
као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, |
је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом |
народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у исти |
ао да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд п |
о се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минч |
ацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у нај |
за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјел |
лио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала |
ије знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Д |
ку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уход |
удила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и |
о не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Робе |
и, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што |
у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник |
је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. |
а <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљив |
ири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с кој |
је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се у |
ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и п |
стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драг |
није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И |
сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у |
тановала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па да |
ићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Боса |
послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињ |
нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те г |
ло, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а |
га дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он ме |
Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упу |
ријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Прови |
о апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Се |
оље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и ов |
да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари вој |
на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада д |
ри разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би м |
Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али з |
.{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрост |
Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мај |
ца — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни ка |
ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати |
стелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела |
у и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лука |
ју златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјес |
ухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је б |
лећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није до |
м орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с |
божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дја |
невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кит |
ложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими |
пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико перн |
ком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођ |
рво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к том |
hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измије |
јем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је |
све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато |
се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној з |
на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке |
убровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у с |
терију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетени |
: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици при |
кву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без |
добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и |
у ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањ |
ски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио |
му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па та |
вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету. |
у хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у ј |
иш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име |
и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на о |
ажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ |
а ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару |
срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и обл |
нар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити |
гу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно м |
о да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац ка |
њену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога коље |
то мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до т |
у сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да |
р вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и п |
а навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњен |
па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка пород |
ијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је |
број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан |
ликодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичај |
елико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се по |
ело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote |
а мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република с |
је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на |
онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву |
буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на п |
и како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубр |
те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјек |
ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справ |
оположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје |
— „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за |
е да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не ви |
че бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше. |
ива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су н |
оморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла.. |
ди из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на |
е на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, |
адор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на |
чно није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувај |
пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала |
ри, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море с |
рајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад |
гричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је р |
а то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи |
у на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тв |
банову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић |
i>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђав |
... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане |
косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{ |
памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нем |
гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо ми |
зини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица |
доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, к |
мена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом пота |
екрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах |
о Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне сл |
хов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је поз |
и чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко |
ја у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — П |
и глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво св |
ло у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда |
устиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подиг |
и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, мали |
боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца С |
ора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <milestone unit="subSection" / |
кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетл |
а да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је |
га <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин |
о очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи |
постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вука |
му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети пр |
не Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у им |
.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога |
окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спуст |
то у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божј |
складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод |
божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: |
Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Бла |
не монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши не |
вети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,< |
l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> < |
сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икон |
еке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима |
води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе п |
Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос |
аку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути |
ара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће за |
благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ |
на еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћ |
на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздрав |
, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и је |
и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда |
нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке обла |
р од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад |
за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оста |
будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем |
је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га |
Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном при |
а Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у |
тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а |
рије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, |
праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје |
ара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованн |
<pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на |
ад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз |
ели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три |
задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем по |
онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: шт |
ом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, |
ава слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је |
Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, |
згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом.. |
{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ћ |
Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој |
питали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} |
чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Дома |
а витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Б |
ску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је с |
опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије < |
два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стје |
је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељств |
е Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Ву |
ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевск |
о...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>сви |
је вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фрата |
м, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Ду |
ој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена |
— „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти |
дроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јаст |
а Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету з |
само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га |
немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још |
рдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се о |
вети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у неср |
е дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> |
дно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало с |
анском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се |
сти позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су |
а презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Бил |
би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> |
коп ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пр |
А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођаци |
твицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула цар |
ако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти нед |
што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишц |
тво за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара |
ијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе |
сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом |
м цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у ро |
шена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те м |
к гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништет |
шку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити г |
еска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека |
р привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико |
је браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је |
божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и |
ијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од ми |
ијатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, |
баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмн |
уди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и оста |
била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама |
удска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на на |
} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" |
ица на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај |
звраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову |
ко зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и м |
нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни |
је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он |
ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пре |
о је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац вели |
дати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Сла |
ијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и стар |
је доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ |
Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} |
има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, |
о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достој |
у, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А |
и тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, кр |
боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} К |
учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени |
овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, и |
.“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — |
ла је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок |
на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказу |
лаве, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и с |
ихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и |
ли царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока с |
му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам ср |
бу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевој |
те, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божј |
ма сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако ж |
ори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијет |
на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се рот |
третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi |
ит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Влада |
своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи дом |
грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско поди |
потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је |
ед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српск |
упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој м |
кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гле |
То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабож |
ужити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у ј |
ћемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коц |
и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу |
з њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље |
утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао |
и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, так |
га и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су |
овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необо |
а јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око к |
нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је |
е цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије |
, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровни |
ве је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздра |
царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођ |
{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад г |
ки трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бив |
очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Сл |
е свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) сол |
и се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шула |
торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо |
ла Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но е |
га <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана е |
етића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Ни |
био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет н |
Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога |
ћима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га уј |
талену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанс |
тио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госп |
арода, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је |
је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклић |
</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружј |
сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ |
.{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо |
ако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо п |
те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче |
авјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољ |
не Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому |
аром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царице |
божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи др |
жбу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била срет |
ајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна |
обростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Ча |
ане су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлиј |
ру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а д |
о слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, |
ладога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе м |
ијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке вла |
га сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде |
ти колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на ка |
нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце |
ло и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао |
b n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и |
они се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе |
рце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је кле |
жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој |
тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и див |
ећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем б |
еда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво реч |
танка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од |
Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамј |
!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркв |
западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира |
дарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме поди |
у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту т |
ова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ |
тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лије |
и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Ц |
, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — У |
е и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао |
вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручни |
вање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају |
ешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти. |
никова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пр |
испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — По |
еном и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као |
есла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у |
гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погл |
бину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, и |
а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; |
} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му с |
оса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио ц |
аноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на је |
воје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонил |
освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, |
хиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој |
ице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра в |
у.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, |
ићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само с |
тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Ник |
а апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је |
рци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone u |
и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ |
у данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме ј |
и се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дак |
ком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми |
итимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се |
в. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је к |
вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А ар |
једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов |
млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и остал |
иш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а |
ојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} |
ер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све |
најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуст |
сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје |
ро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне |
Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, |
од заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на |
те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћан |
истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и |
нако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукаш |
: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило |
три Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела |
да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а |
бољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дје |
а...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио о |
у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, запл |
руга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бо |
и!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ |
ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, |
а овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ |
пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће ца |
око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише п |
земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за |
ји, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} |
ен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти |
ика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за т |
адике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И ј |
да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме с |
uli, vox Dei!</foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се ок |
тац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и |
ра... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар н |
и са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера. |
ела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њ |
роговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да б |
отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутиј |
ило пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио |
лава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој мило |
о питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и |
S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је |
Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царст |
е превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спо |
источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољ |
а с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Бож |
Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила |
оспода, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на рам |
поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{ |
акљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога се |
на само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су |
род свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете К |
/l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друг |
н, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут зд |
обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; н |
је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" |
ер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и зав |
избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамн |
се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Р |
к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија |
му Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије |
иће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уз |
е <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то |
копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаћ |
о спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слобо |
цу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе |
„Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу ни |
ко ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другом |
а му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мис |
наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесјед |
ти, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако |
а), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, |
на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале влад |
а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровн |
кијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех с |
њега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, г |
бровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће н |
у тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри |
4"> <head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје с |
ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „По |
S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и |
рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју доб |
е вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до иск |
а Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукаши |
а кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровни |
је знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од ми |
о срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удоми |
зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде прав |
е би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му п |
бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, п |
аре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не р |
викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чува |
сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерн |
преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност од |
прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастир |
е су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окуж |
е законик постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и |
е пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, |
ако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјет |
с...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало мл |
ти оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Б |
неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докл |
349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре го |
ет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само |
едјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњани |
бре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику н |
нову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, За |
без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и пр |
оспођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица ла |
мила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а с |
није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила |
мјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила по |
сна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брж |
ка на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан |
и трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правије |
га пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти |
ва римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стон |
{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвиј |
је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо |
у, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех |
Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није има |
Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погл |
ати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усниц |
властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Млад |
жевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
рскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се к |
што одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у св |
дружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јунач |
ад Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на ко |
напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори |
с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око |
села домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, |
ји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна х |
и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у з |
војој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не з |
фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три |
с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> П |
е по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да |
Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S |
е стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет годин |
далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на т |
пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни |
ого властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босанс |
ак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бј |
жно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је |
еби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде |
о како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Пр |
, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико узда |
огу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на |
ди Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову на |
а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен |
, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве п |
атинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, т |
два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S |
стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову пре |
а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </div> <div type= |
а вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је р |
а пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за |
то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узе |
куљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано клик |
ули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а |
коле.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се г |
дјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро |
стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а виш |
оли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион у |
ео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је град |
ко Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово |
јешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитал |
е муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је сва |
гловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била вел |
ра и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити |
ега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује |
Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три |
стави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наред |
ластелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисар |
воду Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у |
пско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете |
милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славније |
ено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа власте |
S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, н |
ихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за |
ери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјер |
дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена |
није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Репуб |
ају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властели |
ине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је |
је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је веч |
, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена |
ном Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо |
а и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — |
оспар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед |
</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, н |
tone unit="subSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати |
ли, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и ст |
као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању наро |
, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље п |
мислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине |
ме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је |
ропадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој |
ељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, |
пасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех свети |
Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рог |
з на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, |
} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, |
ило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племен |
смо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна |
здрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да в |
е горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки |
овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прост |
е ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо |
оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, |
јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као |
о ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасн |
змишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што |
гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица |
придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је бил |
и, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Мар |
ве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није би |
ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како ј |
и же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни к |
знала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крст |
олико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће г |
оље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном п |
C13"> <head>XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш ч |
етачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div |
, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се ниј |
сједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је са |
на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је |
драви госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згр |
ома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити |
<hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех г |
ти златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрост |
.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, о |
промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Кон |
ић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем |
отоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружил |
ладике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетл |
уда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубр |
мјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S |
ониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпа |
То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се |
лгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — |
м, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи |
црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Све |
а Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевој |
сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином. |
славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам до |
икога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх |
ка ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да ве |
н пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој зем |
а толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину |
се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз |
град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кн |
смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ |
мећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио пос |
ељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинс |
патица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске з |
ки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна в |
ико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу |
јем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе |
т, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљ |
оме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје св |
молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у дру |
еби, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне |
ду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у при |
е урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубр |
дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу |
слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашћ |
..{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Ду |
иоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни |
арево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да поч |
ли ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо те |
овљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је сва |
ик ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; |
спот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у |
када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се |
и је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј д |
Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на о |
: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помис |
рену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и пом |
ице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки |
у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, |
Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање |
аш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, а |
туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и д |
вести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у |
ост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали |
“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ |
уго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" / |
на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благос |
ему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љуб |
ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора |
о код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, |
— „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свије |
а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Сл |
оји чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, |
ом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ћ |
овима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у рук |
јати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је |
шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка |
ад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојал |
ети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, н |
аспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, ка |
рене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пре |
011_C3"> <head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је с |
Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Ду |
м.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се |
ћ, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, д |
бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} |
остиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} |
.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Св |
енешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n= |
а и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће |
ој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, ј |
ој властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није н |
Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од |
миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, |
адовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: |
својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево коље |
а није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому |
доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећ |
у, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{ |
јеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју |
дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Г |
ју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“ |
а те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему |
ту доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Д |
невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стр |
год буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пр |
зина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога В |
о рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога |
а тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела |
у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, |
ци и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је |
ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили |
бра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — |
а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вуч |
свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карл |
бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема |
е слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех |
; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напоко |
Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сес |
е цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му ј |
да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, |
еизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом зви |
а освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитниц |
у и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све т |
е у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех |
и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да зак |
“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Мило |
бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се |
, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и ман |
нда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А |
{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна ж |
е стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањић |
госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је |
је, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало |
мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за |
ему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља С |
<l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“< |
поду <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем про |
грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их ис |
Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани |
адосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} |
вци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се |
часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће |
да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам прем |
каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред та |
ада Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S |
и вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандол |
е, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазит |
, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом |
аван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохо |
Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Вл |
м свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и |
хвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене |
аравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, к |
потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитнико |
ада Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Репу |
"59" /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је н |
зите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било |
тво с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и докле |
адесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она т |
средњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци пр |
ости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свет |
каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом ка |
свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ С |
та ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека је |
ике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углав |
Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак п |
а се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А |
ше је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и м |
ахвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те! |
ијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је |
м и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Сла |
ођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на п |
"subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери |
нате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба |
атко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љ |
је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — К |
доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као |
ам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" / |
те су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И го |
риложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми |
од њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли |
огоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те |
} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ва |
вота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, |
, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, |
, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу |
карић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорит |
муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и |
вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако спора |
ојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека |
омињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена |
остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако |
буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони сви |
о.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син к |
Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у м |
рсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле при |
кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољ |
се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога |
тажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипо |
ама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је |
по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесец |
— и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Ба |
овом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој |
ћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће |
е срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му |
Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојч |
моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља ускол |
има.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је |
о на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је ж |
ли посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с |
алији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа ко |
он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи |
о Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго кр |
кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстор |
па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} |
да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши о |
докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће |
уваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте н |
мена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике С |
а...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у |
то тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тј |
и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ћ |
и на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отар |
мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће |
а смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да |
Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правов |
ој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на |
орио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, |
ку, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному поп |
убљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Мо |
прије османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, |
ша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики |
оћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку за |
...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клек |
настати одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочит |
си и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Добр |
е се двије думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити. |
жје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору ка |
арства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнег |
— Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о д |
штеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави к |
посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку дал |
динама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен |
што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гар |
ајбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша |
је кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, д |
Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грц |
е то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске |
езгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој ч |
адике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама с |
Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Стра |
јати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће б |
града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} |
нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „ |
сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне |
али смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је |
„Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млета |
и, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде |
путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царс |
ом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је уди |
и мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута |
чкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се |
шао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују |
потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати |
всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и пос |
и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властел |
Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не па |
н и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и п |
клисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, з |
роду.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми |
Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану же |
финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu"> |
д Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, |
ровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{ |
а огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У |
а, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, кој |
мо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш ш |
ва десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у с |
ом и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Републи |
ри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата с |
од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст |
одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се |
а и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Го |
е мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успо |
у Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвје |
су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах |
ну величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — |
дин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...< |
му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи |
днијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елиз |
елича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровник |
не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалеч |
штењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: |
јијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кн |
еди нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type=" |
достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: |
вору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају |
Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красил |
рекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила |
S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни |
ца за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и покло |
тијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника... |
у, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владича |
не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја |
„Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Вл |
Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале госп |
сује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне |
Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ов |
виш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе |
вената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешк |
окровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинц |
а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особ |
од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с двораним |
да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S |
о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он |
да града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан н |
алевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог пож |
о да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизн |
ма се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути |
овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено |
бави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је је |
поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републ |
ица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже крен |
ике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, |
а властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два дух |
Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и пр |
буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт |
ан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је |
<hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} |
јехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и он |
о дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија |
видности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лук |
крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поно |
Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у |
грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а д |
обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — |
је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина |
а, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кр |
не честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубље |
ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Ов |
оп Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенств |
љено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: |
ић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања |
ијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси |
ији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјел |
ред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лоб |
ета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, др |
о црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орланд |
вори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешк |
ће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош ј |
јева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му |
i>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у |
кве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте памета |
двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у т |
о пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине |
а ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свог |
које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце |
с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања |
и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се та |
едра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају |
ле свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да н |
ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у како |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њ |
ле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је преко |
ез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n |
о ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</ |
Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити |
етијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад |
и сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому |
ило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је прем |
су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби до |
цане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, |
СКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВН |
а је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, |
о из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; |
ене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово |
е на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок прис |
сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу |
..“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио |
поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три |
ка још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије |
е уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господ |
, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће ш |
прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду |
д овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мил |
на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се |
о, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па |
ца у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом |
неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико |
своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, б |
знио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти м |
ару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Никол |
вдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио св |
али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и |
Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува |
думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је |
кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о |
је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опак |
матрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинил |
родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га сре |
д сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње |
би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пу |
лиме Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах |
нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али |
лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сје |
ка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{ |
"la">veni, vidi, vici</foreign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писм |
вника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред с |
лене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је има |
, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је вели |
бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије ј |
а!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би т |
у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјет |
не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стостру |
е твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је |
љен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, |
ке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће |
ења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S |
амислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, |
ада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатств |
о што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слобо |
онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако по |
свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас ву |
смјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва |
олица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда мл |
му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, |
слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој |
и округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ |
</quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене |
или нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство |
јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} |
говори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и |
ови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да |
регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: |
{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке |
pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да |
ћу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору д |
вонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Ма |
је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уре |
мо слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на |
лајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони сви |
ледски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> |
тника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велик |
оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаб |
бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту зе |
ора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и |
преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не |
и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, |
на, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <miles |
кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно |
, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако |
По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличи |
ој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да т |
сминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уреди |
јетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром |
р Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору бу |
оника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. |
ество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да |
ени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душан |
unit="subSection" /> <pb n="109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умје |
id="SRP19011_C12"> <head>XII.</head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостој |
стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитери |
да и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу сла |
итељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља ј |
у прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Н |
n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републик |
е на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам |
вади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дуж |
о, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоограф |
водобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у сто |
уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав |
Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поно |
дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и |
лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави к |
S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се |
опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Б |
есницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда ву |
се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на кра |
<pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је к |
е, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, к |
инком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — |
ро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима |
ону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојије |
те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувство |
те водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на полас |
ке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на п |
тни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ри |
не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква бе |
азличитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што г |
— Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену |
сници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже |
мљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по |
д се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да |
истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још ј |
арака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="chapter" |
мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Је |
те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Ст |
у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила р |
е самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</h |
си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} |
ћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимир |
арима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, |
исаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој |
ана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша |
е, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прел |
а се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У т |
ила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Д |
пска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета |
ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благород |
оле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве |
открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погл |
о хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увија |
и му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископе |
душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубок |
и ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва |
на а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но ст |
је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је |
ра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмасти |
Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћ |
дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом да |
ио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{ |
таро Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Мо |
Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри в |
е завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у |
кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на ово |
остолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми |
ви и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово п |
ника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за |
свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад оста |
оспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјер |
оишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставит |
да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће ј |
не пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ |
" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да |
Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница |
је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помисл |
своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога |
рж’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено ис |
вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у г |
е Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју |
прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у и |
љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац |
стварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твој |
своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе м |
ти града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ |
сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем |
од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Го |
пелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" |
свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу н |
ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице |
па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угас |
разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама |
да Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдј |
отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, |
бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито |
и — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доб |
онути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господск |
у су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од с |
би да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, мн |
јијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћ |
и уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, |
, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љуби |
ице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се |
, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Бог |
се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да риј |
јека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина |
ему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер |
прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче |
вај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владају |
окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људ |
равље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ — Спом |
и, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они сп |
нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у ца |
божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, п |
под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Не |
во говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно |
стојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће при |
упи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко |
то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{ |
луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стот |
нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако ј |
одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев |
ђену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад |
ити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар кр |
еба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буд |
дравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> < |
Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојс |
поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршит |
Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У д |
.{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио |
оспода у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} |
причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type="chapter |
да Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је тргови |
е у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајт |
о се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблаза |
пе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Бо |
ром босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад |
поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се ниј |
слови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме прим |
ј трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{ |
рикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану |
га Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и |
стине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је |
цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољ |
га ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрсти |
аштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па |
"subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубро |
остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, д |
мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пут |
се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапато |
де огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровн |
у славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему на |
а на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељс |
рин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три |
ћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и сви |
царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати пра |
е и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је |
три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем |
а би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. |
има, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само п |
и како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град |
оста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{ |
и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем |
уго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане бл |
{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, |
и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, |
ти помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је саша |
с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, |
по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори по |
кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ |
ада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</ |
мислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој зе |
ћије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљеж |
си под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан |
једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој цариц |
ом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S |
љ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благосло |
ара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не с |
ламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружит |
ар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу ник |
част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бо |
дњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиеписк |
мна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој г |
а јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Мо |
властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је |
език се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштов |
ио му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, |
м оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи та |
, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој сво |
ојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали. |
а, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једн |
оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, вели |
езао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — Т |
бито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити цариц |
која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ прогово |
је прама презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и |
ди се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван |
ници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све |
ј честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозн |
има, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма |
ица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отим |
риступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом ко |
робудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној куп |
је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са ст |
дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па |
су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Нијед |
с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли |
амостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зн |
“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задово |
у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влад |
Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна |
цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а би |
преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То ни |
оворио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је |
ио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хв |
р, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је о |
а ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} |
рагутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Ст |
забете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница насто |
поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, |
ладислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву |
ђа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи гос |
лужбу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију |
ије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега град |
х, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, ч |
и је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане |
ци насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Пок |
вску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца |
се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватови |
ерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} З |
а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су |
Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога гр |
ојој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ О |
три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и |
ели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиеписко |
опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодуш |
ијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење репу |
на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико |
м на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с н |
! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доб |
рковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од |
де на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабран |
све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до пра |
справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем |
поде Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, пл |
исмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно |
бровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе власт |
посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за |
со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиеписко |
тник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњ |
и владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан с |
мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћ |
ло по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији |
потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустит |
у положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари |
ичанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенатор |
би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељс |
вала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете мо |
окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, |
красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колик |
да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама... |
ика!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Г |
штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, кој |
праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и накло |
тарали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а са |
оја је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра власте |
азумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до |
лободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога |
љубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на |
га вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не |
ву молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целн |
нијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричи |
оставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем |
туповима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стиг |
и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду |
ех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb |
огом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али |
тез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењ |
једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, |
нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту |
госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав стра |
учна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш н |
ом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзв |
узео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђа |
јетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће п |
четић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св |
ву цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да |
ико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb |
х премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечић |
као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисв |
жева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике |
На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био о |
у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо двор |
це, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У |
коп и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{ |
ат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко |
су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вје |
како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, |
упити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем х |
во нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бив |
жели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Л |
д дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе |
мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке н |
о оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, д |
"32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко |
их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако |
нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост |
и златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру з |
, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а |
ушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово пи |
ем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска |
ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га доч |
и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога д |
не и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велик |
кашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога |
, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></h |
<pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач |
еде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима цари |
ру Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бен |
у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватско |
ио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особи |
шана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим |
година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак |
најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам |
о ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе ј |
сподичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведр |
благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Де |
милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а сам |
спода по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом |
рце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није |
му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолск |
рно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочека |
ло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} |
златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом |
а, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, |
ић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красн |
ди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио |
а и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и |
јмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на други |
иш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чи |
слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом с |
у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а т |
ваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дја |
"47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином С |
ајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на |
“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказат |
рама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лу |
хиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: |
прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благосл |
анку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш |
ави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „До |
Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне |
је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још с |
га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља |
весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила с |
ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру < |
ковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мал |
од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије ца |
на млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гоз |
арства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачк |
презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге с |
е, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, глед |
икола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве с |
а попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принц |
моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мо |
„Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Влада |
тати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо н |
убљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56 |
ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причат |
кијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их и |
ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају вл |
се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone uni |
{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упу |
Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им |
а Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и |
астио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пу |
па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми |
до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захум |
орда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела с |
у омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, |
и поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} |
јепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копрен |
о леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ |
рви пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у ба |
могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута |
напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да |
, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Влас |
ји је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, |
а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као |
бинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноник |
е и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду До |
оега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из |
е до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други власт |
n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало см |
шало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесм |
но било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... он |
зу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, д |
ини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на |
те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камил |
вааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и |
свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник |
то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће |
милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и п |
а, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећ |
it="subSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на мом |
, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни да |
добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошен |
шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио с |
и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манасти |
иепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“. |
мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се |
о древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па ост |
маља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклис |
поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој |
асти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Наро |
ију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у |
нама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста |
Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су |
нако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права сл |
м иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хо |
. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан ра |
о изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех |
је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамј |
би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао |
ике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби д |
одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелог |
устучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену дол |
ољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијет |
/> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет |
порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју |
ости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до тр |
нуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавил |
високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која |
ни ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тр |
ком у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Г |
чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о |
На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а д |
head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијет |
епублика и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па |
ао нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио гр |
ницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусре |
кола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се пом |
ама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојено |
ио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна в |
једила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, |
вак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз |
сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, |
сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво |
ивијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, |
ословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ћ |
пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце раствар |
потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се л |
на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њишт |
а на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударај |
</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, |
га дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијет |
о на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинул |
ојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао н |
ија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви ст |
апет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а о |
ику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи |
, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свил |
илан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем |
три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз б |
еш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе од |
р Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај |
ојнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне гл |
рни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша |
смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S |
Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то |
аље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина |
ишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, как |
а Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на г |
ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу |
ј је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{ |
етно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љуба |
особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена |
е, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све глед |
на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града |
двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онд |
Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи р |
вала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је цариц |
аче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога вла |
: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако |
сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој |
единици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе |
обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром вла |
вому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти |
ам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекат |
моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости пр |
да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека |
а града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихв |
лава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага |
онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми |
ушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и сам |
И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала |
неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће преко |
е растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице |
е буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педес |
, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева |
адору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} |
олази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, је |
јина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, |
сио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није ора |
есеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у |
), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника |
и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} |
има мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће ж |
остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архие |
а би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, т |
b n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, п |
он, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору |
жина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и |
та рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, |
ad>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у цр |
ан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да то |
те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром про |
о нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранит |
нежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између ве |
те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна м |
а градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S |
лизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думни |
руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти |
привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле |
арији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, |
Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n |
и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и ур |
да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало неш |
грлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога |
но крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна дум |
ву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном |
е, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права |
ије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе |
опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велик |
е кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ки |
мама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бис |
ује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак ни |
>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi> |
тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св |
бито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одл |
свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рука |
нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држ |
нути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић М |
а Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам би |
ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља |
казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски но |
ли ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слобод |
а сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом.. |
младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> |
е низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банов |
— „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити |
душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рај |
кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и р |
поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва |
</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути |
е пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најуми |
и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и во |
вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ |
ешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној ра |
свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицам |
Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали |
га, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Б |
зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер И |
ему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре |
кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узим |
ликими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</forei |
ом враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, в |
ревија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Из |
вак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега п |
није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ |
ња, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злого |
жи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне с |
НИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1 |
густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царств |
е у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кн |
ица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макн |
е се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отар |
ме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S |
у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да |
Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гле |
и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљ |
се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и насп |
ти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а |
и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав |
ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по р |
а ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне ос |
клисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије |
{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број |
окон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на ње |
овић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе |
њу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњач |
.“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико |
уначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, |
сту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сје |
а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свиј |
отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења! |
лика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не |
за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога |
ику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровн |
ене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла п |
преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима ов |
и бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледа |
о вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток |
У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ< |
ана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S |
тујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад ј |
дном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цр |
рама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, |
ра...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњс |
тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјева |
оље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијеп |
и се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обр |
Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одав |
војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи |
о прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опам |
, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псе |
вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак с |
човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоник |
Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} П |
те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај ч |
ужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрн |
ао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трго |
д цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Ду |
Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, |
ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гле |
у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрим |
јатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе |
некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруб |
ић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владај |
напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запри |
пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклиса |
оспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано чести |
а се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придоб |
не....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, муд |
ицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најже |
г да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће |
Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустил |
на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете |
цу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ћ |
а над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српс |
риказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева дво |
пути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ћ |
орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до трис |
вор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се оп |
ну и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржњ |
Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш |
копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин |
благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весе |
ући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{ |
вјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; н |
имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те |
да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепави |
ом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звије |
омовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво с |
пи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдач |
из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n=" |
но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедри |
господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разв |
крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је п |
искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и |
ја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је св |
ио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу |
доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се не |
гово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — |
е му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у зла |
и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег |
стелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О с |
души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и ус |
мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Сла |
ога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су п |
} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опе |
о син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чуд |
к, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било |
S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђел |
на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он |
кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су влад |
S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на |
а истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам |
Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џи |
о крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично |
стао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети |
езаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није |
о је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог д |
ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворов |
бору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </div |
коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и |
скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, о |
и својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хор |
рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као П |
ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник |
м, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечн |
увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Влас |
у да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету |
о први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То |
ље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она |
/hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистија |
басјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове св |
га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га |
, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала вла |
Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом ху |
заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослобо |
љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето приври |
ш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дуб |
упи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а |
ства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократор |
што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје |
скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ |
што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а |
ричек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{ |
куцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Б |
е, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио с |
а господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени. |
у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију |
ју успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Б |
ме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прст |
расан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била пр |
етић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и ом |
судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обила |
ке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и виј |
оклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева не |
о јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и |
, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пје |
о постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на об |
дужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, |
испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да |
ти, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио |
— „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — |
нац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла |
ом ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, позд |
о се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окрије |
а и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у |
, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини |
о.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као крив |
е био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова |
ојом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није вој |
пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} П |
е Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не |
лад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара< |
ну бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту |
д честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отреси |
е ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако |
е у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и не |
днога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања ос |
твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени му |
и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој о |
иче; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи |
. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије |
осне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући г |
годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обу |
га Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицо |
цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће |
нски.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на ли |
уд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, |
ке оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <p |
ари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" |
мна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће дов |
жу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни |
а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу |
ата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад и |
све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{ |
ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљуга |
<pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да |
кује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеос |
чно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској |
с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири п |
весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама < |
уља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим сл |
од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двор |
ко за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: |
це</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчети |
не цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито заста |
а би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа |
тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би |
Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша |
властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type=" |
у, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Ц |
нога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да с |
} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити покли |
убровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Пон |
се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио ш |
им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге |
е по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те пон |
н Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад ј |
и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље д |
круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпит |
Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, бу |
, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет |
цу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша б |
с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, |
, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она |
е као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се |
аустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кл |
, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цре |
аведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у ш |
амолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, |
допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Бог |
а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с биј |
но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напо |
истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цар |
ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, је |
из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину |
, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бис |
с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S |
мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућнос |
ј је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дозна |
ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се |
ника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца |
ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом пок |
дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — у |
ађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех вис |
гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко |
ви: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; |
га ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и оста |
а <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали |
астелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како бољ |
ју...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, по |
пицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S |
камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће |
тога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће |
ер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то |
кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чет |
високу је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустини |
оман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{ |
не... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се |
е, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и |
hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су јо |
пањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена сам |
рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царск |
Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се зап |
гу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путн |
.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Ка |
етнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезе |
и с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брад |
ревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа к |
ти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и |
о шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пер |
т може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго |
коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, рес |
о ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли |
ју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега пле |
ју заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, ка |
{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с б |
ити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је |
ј огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре |
“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, |
овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Ок |
и Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиро |
елнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће н |
а Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и |
се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазв |
та, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељс |
у, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри |
, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима |
цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петр |
ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но не |
отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на |
поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фаби |
су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то |
као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери |
се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам |
ладар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ пр |
нирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xml:l |
глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накос |
га града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, |
ox Dei!</foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, |
рли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Д |
ox populi, vox Dei!</foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти |
водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и по |
>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и п |
ах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и |
уцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} С |
за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци |
јехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа |
и су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов ман |
мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као |
дио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it">Bene! fuori di peri |
асти!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео н |
е ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватов |
ем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио |
оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади ка |
е окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинк |
ас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кн |
мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — |
под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу |
ане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „З |
ало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца. |
Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жа |
окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јунач |
блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, |
шин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље |
стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постан |
о: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а м |
дике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. |
у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића |
S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пуст |
и, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. |
као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се доврш |
час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Слав |
и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјал |
и лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити ов |
он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркв |
чнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њ |
а у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране |
се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријет |
опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодам |
да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз |
јевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола про |
се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпар |
а.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да б |
а, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио |
ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити |
ликијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почет |
брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је |
а дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи |
намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погл |
испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио с |
гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стон |
просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из |
омања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан п |
пископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живи |
ему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао |
ешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је б |
о и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Сла |
готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па |
аде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному ст |
њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно |
ткупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти |
једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" |
>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да с |
више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> |
ио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</ |
остаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, |
броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш ј |
на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанц |
стир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам |
о прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај гра |
владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није н |
Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климе |
ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити |
и мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на да |
ницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли |
I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке |
стао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="1 |
ги стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмје |
ао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на да |
ло тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особ |
: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која ј |
} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тишт |
.. — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бан |
је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се |
, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у |
дин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи |
скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па с |
роша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кн |
је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, |
стир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Сл |
а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророку |
иступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с |
ликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, |
ли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога И |
гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао В |
ако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је поги |
о ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац |
да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни |
епублике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица |
у Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозн |
банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле |
рима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да |
ута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се гос |
и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И |
лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица п |
, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер |
ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви |
а глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме по |
ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстови |
свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млет |
p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој |
ња дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ниш |
а Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и с |
олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море |
да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему |
јех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијева |
и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога |
ицом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на т |
цваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилик |
ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и и |
ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, в |
дијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, |
Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ |
а она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} В |
о полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапа |
раснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и |
говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога д |
ну у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар |
а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час зн |
иложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале |
вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по сту |
и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећ |
е на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захум |
аришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу царев |
Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те по |
она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук зави |
овориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрос |
даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поз |
имо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Л |
та II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе д |
11_C7"> <head>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодо |
лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће |
pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петк |
, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi |
пановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Б |
ка Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуб |
рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас бож |
, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра |
лић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је д |
ула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Ми |
о Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а д |
нали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властел |
ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви |
оја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар |
l:id="SRP19011_C10"> <head>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисвети |
Радослава је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити |
онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша |
ао жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па |
Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панат |
е кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем |
же се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гл |
мању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубро |
овника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако |
Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Ка |
па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке |
сједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо м |
— и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не |
<head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко |
тој се примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прила |
таријој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш при |
остранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — |
имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна б |
е је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надв |
зите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би |
е и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град |
ине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="chapter" |
вијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Мат |
обиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вр |
амо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те |
да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први |
готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и г |
ђе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у т |
владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаниц |
иљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; |
личе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се б |
те Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом а |
до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пун |
аноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" |
инудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, банов |
свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и кр |
у: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику |
да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога ца |
ве ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељст |
ећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не м |
ња Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име о |
га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку |
едао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни |
у водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир о |
, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да |
тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, |
- „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе |
о од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Тре |
града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи к |
ви се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со |
уди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала |
мску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Сн |
а је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их |
дахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз т |
оге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> |
ко ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а ка |
је моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се |
не земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и град |
руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа |
и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, |
ресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да |
јем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тре |
прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племени |
ницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола |
је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreig |
једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml:lang=" |
авјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. |
на, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име цару |
три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитал |
и на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти је |
е их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
нике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанског |
здржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко |
зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> |
ао што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и крис |
у и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не |
рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му |
од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и ве |
што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву |
з пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога ц |
илно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћа |
ровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих |
однога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз сви |
доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјерни |
рахиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихв |
зба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице |
ндрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Реп |
Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републи |
слуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глуп |
ода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда |
је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у њего |
части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијећ |
— А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда |
о калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb |
не некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин про |
жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти |
де, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи |
мислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је |
{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А |
остио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
колицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви |
ј властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који |
светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и гос |
баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајн |
мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справљеница <p |
галу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубр |
hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни п |
но за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На |
ет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у |
га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и ми |
ка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да преј |
бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница |
ао намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да ј |
другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Ник |
игао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мил |
забета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавско |
воју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а |
ичне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двој |
— То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади |
роплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила сл |
вијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанић |
царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено пок |
нато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се г |
раља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, |
град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни дв |
врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погл |
гања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, |
даље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја |
лари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права ју |
рхијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи С |
осподу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{ |
се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашиткови |
но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била т |
Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="c |
свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благосл |
id="SRP19011_C8"> <head>VIII.</head> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник |
{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му |
ли да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада |
рама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба и |
ада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а |
господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, а |
копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се д |
ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчу |
— Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у |
име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="116" /> |
евнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као |
а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве |
дине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам д |
ј Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала < |
наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се у |
нио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с гол |
да с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница ј |
поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Бог |
саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а јед |
нићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица |
е уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду гр |
ета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уз |
вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад и |
бровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастир |
по, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу... |
<p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на д |
трос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га |
алка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Го |
ти.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, |
нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, д |
и дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свиј |
е Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник |
ође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за приче |
нили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складно |
да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно ко |
ко преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама |
ем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али |
је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Ни |
акнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је друг |
ика!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу |
камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у живо |
одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и з |
прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровник |
м треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска до |
о своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскиј |
адње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то |
и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрст |
ки српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио |
м војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања |
Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ев |
бровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грм |
гатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „П |
рију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна |
и ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо у |
шкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} |
е, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и г |
тани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић |
исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освеште |
ити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одуше |
знало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, к |
јнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а п |
ахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>корд |
ве коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапр |
о, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="5 |
ве је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијет |
и!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n=" |
је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Катален |
ља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлиј |
лавни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добр |
а виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам |
красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; |
убровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb |
ри краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се п |
љубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири |
„Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепи |
као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога |
а нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне |
жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и |
ечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је |
они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_ |
: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цар |
зумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: |
властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм |
ко се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а друг |
, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола |
годно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану |
Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини |
су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није |
а десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: |
држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинс |
3" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се у |
и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји дра |
— „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милост |
зао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала |
једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни к |
ио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљ |
ко у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога ра |
штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири п |
, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга са |
њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером. |
Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господ |
19011_C12"> <head>XII.</head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније пр |
ога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету |
на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и досто |
вријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, о |
коли Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џ |
оритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије о |
е: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти |
убежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дв |
овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико... |
причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покој |
} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и б |
, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обуче |
.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио ла |
Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi |
и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива бан |
арић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Вл |
опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особит |
кашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву |
, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељев |
оздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе |
ика Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n=" |
клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по ц |
ијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до |
Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гриј |
нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и |
т.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и т |
баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац под |
, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цар |
иром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти г |
Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царуј |
ав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукари |
етла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а |
рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ |
лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то |
јех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац |
твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — |
ас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па |
а, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри |
и својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни |
ободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>... |
ота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено суср |
под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, |
у и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за тргови |
манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти |
и, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, |
нику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомен |
окле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, |
е Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кр |
{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Ву |
да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав |
оковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свиј |
ли се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне нар |
ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне де |
а, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрит |
рило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св |
јске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво |
сне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово |
те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection" /> |
оље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> |
правитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртви |
>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко < |
ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети ј |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење хр |
срђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је доб |
а си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати тв |
олача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем |
е створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то к |
а Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке |
/hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није ла |
ждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скр |
У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљи |
арао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вук |
разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару л |
Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога |
нога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у |
аљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: |
то катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, |
мах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су |
вала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су |
“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створи |
ладајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Катален |
и мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно |
и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да |
к мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да б |
му ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои |
краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин |
ја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урс |
чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смилов |
ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје м |
га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња о |
г педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје п |
лно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, а |
ње каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке. |
у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с ц |
реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и |
е закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубро |
пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа |
ити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худо |
ицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Анти |
ти скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу |
д светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није |
уљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе пре |
љају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамен |
уги властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну |
="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем т |
јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на в |
и <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је би |
Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано је |
ога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Бог |
ву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с |
, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вука |
оји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је |
ој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри |
Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најпри |
духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока бр |
у јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из теме |
це.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле |
о поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудриј |
ари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе ур |
Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи нај |
рштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру мало |
ага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси |
е да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ св |
се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога ју |
р то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у |
тни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на зд |
/> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се |
нијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под о |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва |
ужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до др |
и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, т |
ћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда |
је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се |
је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Сл |
вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а |
тињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{ |
Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све |
Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је |
то не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви |
рисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће |
пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика кв |
е, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио |
S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно |
S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај слав |
Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем дво |
таријега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три |
ојом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — |
ад Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дуброва |
а; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније |
овачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак |
исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне спомени |
не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне |
ј борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фаби |
новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — т |
а: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета |
ули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником |
врда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казн |
Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода ј |
те власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет |
брани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо |
ар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па |
жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему м |
ожно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, |
та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, |
дила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у ист |
све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она |
приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, ко |
ике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љу |
и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће на |
славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знад |
Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на с |
шила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па |
жја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпр |
ама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и как |
гда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, |
мињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда т |
пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град |
у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски |
до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац |
пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часн |
радовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у |
думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Стариј |
Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi> |
е моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем сила |
{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се раствор |
, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на г |
час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-мла |
, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питом |
о на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета би |
нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра |
и озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} |
није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: |
зали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="s |
упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наје |
ута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те с |
т ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон |
властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му |
ичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, |
ну, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, ду |
амо замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне |
из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од к |
сеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и ка |
ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести |
n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је |
дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјет |
кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби |
не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, |
атинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, пре |
вати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза |
а, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору |
бровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до |
а вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сад |
јајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и ма |
а је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем им |
ем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују |
као Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почеш |
љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име |
: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је |
леда да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости |
ођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено у |
ла у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њед |
ан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да куша |
оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија |
даности прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко |
љице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за |
ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника |
<p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом С |
с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Б |
бри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа |
у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума. |
сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински |
тога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! |
одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Во |
озна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти о |
о, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буд |
м, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова |
<hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусар |
ра Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој |
њем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем р |
се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су |
и.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовце |
е властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест н |
о дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријат |
о!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога св |
аљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти |
рими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој добро |
и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радо |
лим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи наро |
оклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа оно |
крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихо |
својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из ду |
ла; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што |
с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице зат |
јају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у |
рник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова |
пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној |
, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S |
ласт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, |
, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени м |
стела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондије |
а и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети |
ијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је же |
оба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, |
Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвет |
два сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем св |
чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије д |
мислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља |
е усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и н |
Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с т |
аси, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Л |
ошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шу |
Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бан |
у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред |
овисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пра |
азнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио |
латној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га |
у није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса |
похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било |
оје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми |
га инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и |
је тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили С |
поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо п |
, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободн |
у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду кра |
/> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала ц |
е и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар |
ета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се |
кон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у |
и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је |
— А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјерав |
ога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће в |
о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао |
ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда |
пођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S |
дике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће |
коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора |
ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „ |
ријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, госп |
!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај г |
амоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу п |
ичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно по |
четић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у вла |
ће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се |
ца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истан |
...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} За |
све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога н |
собито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи |
!</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима о |
" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а |
му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био |
ставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Б |
бровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа |
упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у вели |
у згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на св |
икога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, |
58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с от |
ука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што |
ицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио п |
ом; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име н |
ако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до с |
се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно за |
а своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пу |
Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред св |
из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48 |
у за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз |
о отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилази |
си моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубр |
гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: |
асни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а |
} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и о |
том насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ |
/> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу покл |
Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљ |
о по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S |
краторову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој в |
<pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца |
стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога |
плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица н |
а поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано че |
ољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестан |
ледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ поди |
и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
але из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пу |
овидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бра |
фалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се |
ена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће |
и све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разгово |
зивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је он |
јна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духо |
вина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — |
менита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво ск |
е тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што |
кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили |
Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушн |
огледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човј |
јем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов |
рица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош |
љу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републи |
о видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве п |
мања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан при |
а, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: |
Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>се |
рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дје |
ц подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није на |
остави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама сл |
рука и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила т |
њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је |
ашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, |
рисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као проље |
а града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред ц |
да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу |
најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене ц |
надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове |
ивјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко |
их уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми ј |
о нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, пр |
р. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit= |
аљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још драж |
г те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — |
небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом а |
Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана д |
, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и |
ука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога хр |
ог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, |
имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много |
} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне с |
асполаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија ј |
свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости ста |
у повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра р |
пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — |
тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи |
и од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добр |
на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се пот |
ике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да г |
Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су покл |
ра господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пус |
и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} |
, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане једа |
мања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчети |
к с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе.. |
џу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће |
ојводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не мо |
нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на |
{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на п |
ђо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјај |
и као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о |
здравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — |
е, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра |
низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се |
граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће |
шла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену |
удром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и |
ике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хт |
и...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем |
царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За на |
рица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти вла |
а мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n |
енила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се |
не повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла непра |
а добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни бано |
ојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница вој |
ристу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те нез |
желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Дома |
Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир |
ви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва. |
ђи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попус |
<pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидур |
од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, је |
божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене о |
.“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S |
ровидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је в |
ечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а трет |
о живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се ос |
владала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти |
му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекн |
S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкри |
и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „О |
мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да уср |
чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није |
<p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено к |
, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да |
ици: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи |
честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, |
блике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог |
ругоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно п |
ријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Слав |
јно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ н |
е него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канон |
тељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и п |
о за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш |
лонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се |
да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под ов |
{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије ск |
своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вије |
S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цр |
вство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi |
ује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} |
арт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Није |
чко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам уп |
шао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не буд |
ље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио кр |
ће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ног |
„<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни |
понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да б |
лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мал |
од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с |
<pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у поча |
те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хр |
што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно |
бета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога су |
ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесе |
су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствов |
и цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу |
ц, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице... |
су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, |
могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Мат |
да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била |
а му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик.. |
измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио |
одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челик |
Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да |
тоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S |
ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога п |
ге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и ов |
оходе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и т |
о јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика |
наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ |
га одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти |
а да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада с |
разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустј |
адарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собо |
кала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} |
ке користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинов |
} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле |
а је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јун |
стрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уре |
ом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави м |
јатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између слов |
за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем времен |
ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако по |
власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке репуб |
али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као |
ња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела |
ћ.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут он |
собито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његови |
вршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Анд |
галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће |
о је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисар |
и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова |
е се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефа |
ас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа стра |
у власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер |
је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост... |
у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога |
истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се им |
мисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанс |
вијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке |
стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пј |
ну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, |
ка...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно |
на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Б |
увају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ћ |
а на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни ла |
у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу до |
иче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, |
ати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирош |
тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер |
ке Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу р |
ника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да ка |
га Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ |
у!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код |
у опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирск |
градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настој |
т Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује виј |
адне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци. |
еменито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем |
славићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост |
не Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан н |
теле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цр |
вачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучн |
стелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно о |
болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по гра |
частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и |
добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели д |
год будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти влад |
ао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закљу |
е у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него |
естало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобов |
и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каон |
ј и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопадно |
е приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева |
сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је пла |
Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутј |
Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и вој |
страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и |
нило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се бо |
{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је |
ш не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јо |
је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да б |
окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто |
мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, мор |
аслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у го |
јевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ к |
ицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза реш |
асебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, км |
ас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, д |
између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да |
убоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Сл |
ј кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти пос |
тио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједил |
лаву и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи |
n>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао с |
ла надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угодниц |
удила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањар |
ољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S |
ира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="8 |
се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јо |
нула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била |
о му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домањ |
абета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека |
ем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свил |
животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је |
.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као |
уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева ч |
ресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти |
ица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хо |
одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града |
абета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, |
ање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им ј |
м.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече ј |
дао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, |
игда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као влади |
епеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској |
: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Ц |
јем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размири |
екла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млад |
узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слобод |
игда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, |
рцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је пост |
, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњаник |
инчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казива |
чан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га |
ламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви клик |
упао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љ |
дао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њ |
{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су |
ски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до т |
толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Бо |
добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, на |
по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехо |
озлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Наврш |
ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукав |
, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, |
алије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом |
рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске с |
довољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а н |
у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се |
гдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевој |
м, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} |
ли дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били < |
е, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам п |
удрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко |
" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжуви |
код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на |
госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто |
делово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не м |
tion" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{ |
>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би с |
замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријате |
дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија м |
се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Каза |
ровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам н |
нао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да |
зи ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку |
ткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Прист |
е зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; с |
руги у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi |
владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прат |
у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбо |
извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин за |
м искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; |
не тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали |
срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда др |
преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па |
нтакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мј |
трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и в |
су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би с |
ци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је |
>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи б |
ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвали |
ијатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властели |
свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад с |
ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb n="22" /> <div |
ако је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка н |
о је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас |
тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је пог |
о и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зн |
сподара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровник |
ка; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кр |
уће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни цар |
мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш з |
по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Госп |
мања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је |
та: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништ |
крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија |
е баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља |
велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добр |
, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбит |
подара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: |
оспођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становал |
, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу; |
емаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати м |
агу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l |
ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све п |
а памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас на |
итога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се ца |
на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар |
м!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p> |
свећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отет |
во, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да та |
вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељ |
ти и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво |
ем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се нада |
љству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом го |
дјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари бо |
и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се |
то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам |
срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер на |
ред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана |
се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и |
а прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски |
но, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и н |
спред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божј |
ијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба |
ао свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу |
пријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо |
у плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, |
лаву, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у |
ићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна н |
коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два ка |
а послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се ст |
ка у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже |
зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, |
то је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се уд |
био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном |
ш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све посли |
у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је др |
у, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој прија |
матинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градо |
па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да |
Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, |
ни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотме |
ле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а |
Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печа |
убровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св |
гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: |
а инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се запла |
ршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна |
а будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све д |
зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је прек |
ју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врл |
ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Ни |
смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени |
ве богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар поди |
е је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји < |
јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти |
аноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим |
ан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И |
ети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре |
lestone unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од |
поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној соф |
— то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви п |
питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као |
рочинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, |
колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски ло |
уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> < |
ачкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која ј |
нијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна б |
и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мег |
прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево |
— „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покаж |
ла ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="109" /> |
јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесн |
..{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не в |
n="109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ п |
ике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владик |
а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, |
ло устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8 |
а, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово |
твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се |
ти, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му свети |
овратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</ |
није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога < |
ријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} |
до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нар |
војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о |
„Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрл |
ори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна |
раво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Ми |
рила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом с |
Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га |
е старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело |
м овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјије |
еља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число влас |
позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће |
с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, к |
ачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћи |
Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи... |
шега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S |
Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашл |
јесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин |
пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу забо |
вник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било |
аровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим. |
од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега |
продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вин |
а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом доброто |
а прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је попра |
кому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му |
јне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством! |
о ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И |
у; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије |
сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном м |
олитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјеч |
учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су |
S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владар |
у памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n= |
он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удиј |
м моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Ду |
городице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљск |
свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Х |
ела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да уср |
мнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, зах |
е осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Ра |
ити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бог |
/> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи |
а сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прсте |
Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Н |
протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву б |
осе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Тат |
Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем |
па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а |
аву, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетова |
, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун |
дијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао своји |
вао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> д |
с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваћ |
нешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а |
ју све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли |
ду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога |
њолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, прест |
, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника |
а ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је дав |
арију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плац |
ех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се д |
го ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити б |
— и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратк |
ојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, |
ла <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На |
па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, |
је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога В |
ко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Кли |
е могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружи |
штам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, |
словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине |
а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њом |
јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славу |
мље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијећ |
се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, п |
а и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их |
аноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повла |
погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо изб |
елијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској с |
осни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на про |
е дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi |
њаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на суср |
републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} О |
о, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а С |
и у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље д |
из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрос |
реће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} С |
кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиеписко |
еду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ |
јица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни |
ја</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо |
ога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за |
ожја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођ |
рев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцим |
из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећ |
племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је ск |
онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цар |
.. живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и |
лаве пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за |
д је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види |
приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потре |
. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у крат |
Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Бо |
ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думн |
да на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитко |
а ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна г |
Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду ко |
лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да |
</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једн |
„До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна оп |
сарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те |
вачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је нео |
19011_C9"> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одо |
} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред |
ном преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div |
дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га |
по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цв |
арност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} |
Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краље |
а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, |
задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учин |
ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио |
остиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дуб |
цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двиј |
гуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковије |
ете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вуч |
а и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но |
ћи се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече |
овчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному |
Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, т |
тац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној |
атар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ра |
ствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Доврши |
стеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага |
лиже шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Н |
ому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запитк |
ика, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку влас |
срела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала ј |
т Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да п |
ена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему г |
вјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="4 |
рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{ |
н угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, ка |
бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дош |
је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди |
ице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка |
ајгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из д |
о да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресв |
о Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто пр |
а, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} |
мну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда |
био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличн |
исма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско |
турио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му ос |
и првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га ув |
вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. |
нствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јун |
нда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то |
га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type |
божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како п |
.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље вл |
заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Л |
питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздрави |
ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје д |
ће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што |
ћа на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, |
ла Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Слави |
19011_C5"> <head>V.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на |
а ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — |
говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева дола |
о преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива |
чевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти ј |
убровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно |
ар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом ба |
едаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не |
аонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита влад |
и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам |
ихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно |
чер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај јези |
азвијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња |
, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту |
тсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника |
емљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ С |
осанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и дваде |
и дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Трој |
у Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нан |
осне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркв |
та Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хље |
атному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Сва |
то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царс |
амо га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се н |
еликодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника. |
г даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одв |
На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави |
ви му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики к |
ка пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, |
у као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар запис |
ије им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Мла |
надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а |
, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да св |
ље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз ц |
о мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копр |
ику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је |
може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва вел |
Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречас |
у приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровч |
есједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Ши |
ком, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихвати |
њачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као |
ега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на сл |
ном, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подрж |
а у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио |
но цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И ца |
уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, |
рнији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, оср |
го га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али г |
су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вен |
таонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у вој |
е војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у |
и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Не |
<hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ |
и, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и К |
м што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарај |
летке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сух |
позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако |
коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње н |
Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} С |
ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} |
стати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, |
деш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краље |
ко омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој |
нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племе |
су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, |
ен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, |
воровима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић |
своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а го |
а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда |
Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с пр |
Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мен |
ца су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртв |
о царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Приз |
те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера |
га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све |
оварао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је ви |
а глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није мо |
за Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи |
сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада |
молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијеп |
Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје |
својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балч |
одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип |
шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, |
ечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре |
реном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на прије |
прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „ |
, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} |
не Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с к |
абор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, |
ило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, н |
ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мучен |
и галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пу |
на на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарн |
ику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља тв |
гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирс |
је мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице |
о кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ |
м, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ пр |
лом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем д |
еву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубр |
ећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је |
е, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо |
краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца ва |
м ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио |
.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, б |
е; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повр |
убровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљев |
народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочека |
му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво |
бровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је |
а то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи |
вијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем |
ору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буд |
S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, |
цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу |
е пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем м |
ијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега гр |
а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, ос |
су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана — |
“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује з |
дигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао д |
вати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а б |
укашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те |
ивота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од |
е у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у ист |
и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља В |
ме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род |
град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а |
преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна |
осподар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те м |
и вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне |
ити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</foreig |
то би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у |
ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио п |
добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића. |
раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри па |
нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но с |
војчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода |
стом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, |
ш нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и зн |
омолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо |
ке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џ |
нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су |
обре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне С |
в Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искре |
јевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти |
hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао ј |
упоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљ |
е знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло ст |
врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и в |
е и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и бл |
ца Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цар |
цавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговар |
у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке д |
.“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље моли |
b n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по то |
она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
игне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена! |
вјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори |
прасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио |
лике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба |
славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар |
ша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила |
каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада вл |
ило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Т |
Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгоме |
жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Ки |
хиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, |
ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и |
е га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не |
ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак саш |
раном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука |
"10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, benissim |
!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, |
ица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-А |
добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо |
искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, је |
ути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телал |
но...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, |
е; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетан |
шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се |
се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три г |
и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам с |
е можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају с |
кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном |
чини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа |
ето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребр |
нству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до |
иленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и ба |
="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голе |
ну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; |
сули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније |
.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама власте |
Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „ |
те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> мориј |
упи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с в |
би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, тр |
Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први с |
а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити ца |
ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше с |
ало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> |
> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врат |
ар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех д |
рице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знад |
валити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном |
{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила |
јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом |
— Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb |
ашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <p |
Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунак |
Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а дру |
кијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онд |
ке ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на пр |
свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали С |
отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао |
ан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да |
да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да про |
од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на п |
ићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић р |
релијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочни |
елому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепси |
земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли п |
ведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њо |
светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, |
и ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање |
да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето |
сму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{ |
цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима ми |
о би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али т |
коло Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; п |
ивена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну |
не копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загле |
„Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <p |
} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошња |
пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех |
ђама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору влас |
атри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету ј |
у, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „ |
спомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош прил |
иједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће |
жи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за ју |
очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, р |
ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стос |
тку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, кој |
о од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш за |
и по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго |
дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт убла |
није згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, |
је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си |
ао милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славн |
ушу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, |
цом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на |
у онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао |
уху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „П |
осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, |
а онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник |
ик Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „ |
а, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су |
дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утиск |
тка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је |
вљено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила |
мне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вин |
до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет плем |
би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате муд |
тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубров |
тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе |
влаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не |
кола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по зна |
ијеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} |
и прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на по |
мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све |
укарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, кр |
нама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба. |
златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на |
еље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му |
едила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, |
почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступи |
штима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по |
, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да |
же без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, |
, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било |
вана на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који с |
t="subSection" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће позд |
да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина |
011_C14"> <head>XIV.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, |
угих мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако |
јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана |
нијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као при |
манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту |
Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био п |
з обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div type="cha |
ко си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жи |
својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уз |
ашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десниц |
ежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обра |
, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да |
та владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Нико |
властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на г |
лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и |
же ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за с |
анственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име |
А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од |
и, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а |
, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на |
ин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се при |
ске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би наш |
алпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало |
гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкар |
ке.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повр |
език...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш |
зом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумск |
а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће глас |
у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће пра |
краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка |
роговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јадни |
Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса ка |
ик је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе ш |
и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу ј |
пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист |
та часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ |
а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, |
вник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком |
Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем мо |
а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фаб |
онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољ |
Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и ј |
увају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па е |
, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је о |
шле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч |
а Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да |
ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се влада |
пак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако ј |
е мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму н |
д сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено пом |
с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему |
га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} |
одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и с |
навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза |
јева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али |
молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник |
Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Пл |
ожје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{ |
p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за д |
„Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота |
и вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће У |
оћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити |
ит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, крас |
ку задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на и |
часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико тргов |
отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весељ |
вника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ов |
љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благ |
свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година |
етке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Ил |
бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} |
о... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ |
њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је |
чити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свеш |
осподара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово сло |
а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити б |
омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш |
ратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седл |
на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учит |
оња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелар |
сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тра |
ан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначин |
очама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у град |
ије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбољ |
ласи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубров |
као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, |
авица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино |
аре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашег |
јетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је |
вити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја |
жје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одале |
е круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто |
ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, на |
склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода д |
утој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале твр |
и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустин |
ишта погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; |
љнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију л |
е, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у му |
ити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако ск |
S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољ |
ога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех |
а.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати |
без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти ре |
ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да к |
лију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и в |
ам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина на |
па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изре |
у, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, так |
S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно о |
тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} |
pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, к |
<foreign xml:lang="it">Bene</foreign>! (добро!)“ — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открит |
причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа в |
д је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <p |
р сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово с |
елин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено |
ако је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а т |
бито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам |
олитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима о |
Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово ј |
а Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На ово |
лободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љубав пр |
дника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“ |
Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво на |
едико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће оду |
рава мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га спомен |
лемића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, |
и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, |
ровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти |
е као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје сво |
ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S |
та су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и ц |
захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загл |
то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за оста |
арице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> |
као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна |
ри су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви над |
ки и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио г |
ивот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и |
Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у св |
да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници |
као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госп |
дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ос |
нства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Ва |
рјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, о |
ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти |
аљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобали |
о је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га уп |
милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: д |
дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би |
без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писм |
олим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу. |
Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различ |
и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</ |
прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и |
едао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме докл |
е Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче |
е“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Боса |
авовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{ |
вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласн |
богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутил |
спорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне бано |
е <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели паст |
07" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети ду |
с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звиј |
учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. < |
ените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну |
он кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да |
а грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добр |
по уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велик |
l:lang="la">veni, vidi, vici</foreign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка чети |
атку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор |
Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника п |
о ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето на |
рцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, |
ово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, |
омању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад с |
истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кће |
на, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из дал |
бито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} |
златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане |
евољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и гр |
и си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки |
ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати |
ара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Бл |
благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар |
убровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога |
јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је |
о очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те н |
овниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда |
"57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће п |
не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти ср |
крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе |
града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да ст |
ором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, |
рихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је |
Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио н |
а, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће |
тио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да бу |
м сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру |
едати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскак |
hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз |
под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без св |
аинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред М |
Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, |
ро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Д |
јетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево |
а господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле |
} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с к |
бину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа |
и два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се |
ђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса бо |
а се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти г |
це сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето |
словјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Б |
ош се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, |
ити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме о |
ла на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог д |
5" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и ст |
ан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуна |
ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, н |
ре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на |
лаве и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не |
узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну |
говорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а так |
вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — |
се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресије |
пом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је с |
а.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа |
нији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није |
е мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности.. |
ти по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а |
опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страх |
а је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и изва |
— По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се |
{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за посл |
он фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по нало |
тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара к |
Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили с |
и.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и |
и Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му ур |
це прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешт |
и, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора |
са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Влас |
и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко по |
умне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрвариц |
ијепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у |
оме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Мин |
ти да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Боб |
к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље о |
испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобра |
јели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су |
а под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канон |
и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Стра |
атски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ |
о, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народн |
држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, |
рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душ |
а да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак |
ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар |
ашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ |
дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну |
— И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <mile |
у право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји |
нство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш раз |
кање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни ота |
овица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша |
: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна куј |
Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ |
е, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и д |
лију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао |
ка, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђак |
и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љу |
кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> |
мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу < |
се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудо |
је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па |
, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздрж |
лободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав од |
стања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће н |
љаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прег |
у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Цар |
га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти |
ида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} О |
етине, прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио |
сподска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпо |
знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вод |
народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да ј |
а краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се |
алијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је при |
ребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га е |
ћ онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће т |
ci</foreign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Урош |
ња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га пр |
први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до |
раве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но оп |
у свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — |
ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубез |
ио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био |
љи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петст |
а ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане |
прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цав |
у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босан |
м утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: < |
утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и |
и вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје |
бра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма |
уби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковн |
уде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под |
боравио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било |
о мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо с |
ству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала |
, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве |
пред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром ср |
Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту |
ша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да |
ве гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима слож |
Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично |
блике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама госп |
бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако |
и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им |
ећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћер |
руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш д |
а.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скром |
: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето |
допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, д |
у и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће поглед |
, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу |
ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, |
лони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Фра |
па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достој |
ије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. |
ство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници |
буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи |
јели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Ду |
„Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Аме |
овника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна |
ити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест |
оходити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кл |
ћ и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у |
име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Д |
им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да |
узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да н |
тла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему с |
ластело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики срп |
ке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subSecti |
оме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни гр |
да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанк |
и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочита |
, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу тр |
чана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред |
акав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо |
ла Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе бог |
а у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито дух |
тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех вра |
о би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина |
Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, о |
држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубро |
, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпр |
/> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Гр |
младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њ |
ани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну п |
су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретн |
о срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то |
о сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" |
најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да п |
три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, |
а.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења. |
<p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем п |
о, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна |
ти, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихва |
S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети |
шао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу |
и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар да |
„Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи. |
и, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни б |
и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „ |
l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су |
укни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује |
лао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и одано |
— „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер |
ника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја |
те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски б |
е два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници н |
калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклон |
латни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову |
ица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и о |
и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачк |
" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздра |
шу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана |
о цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је |
стоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме |
ко бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар ова |
/hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешког |
цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдраж |
а јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињал |
логу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему зе |
ља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Р |
рагијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако ум |
сим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису |
је, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, |
о ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти нос |
оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то |
јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царе |
те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла с |
а зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, т |
кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида |
а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и |
галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и |
кашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке |
је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га п |
упи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити |
живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије |
а и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу |
род клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети кр |
а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себ |
, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично ка |
ученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи |
аре, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} З |
царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Бог |
и поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војн |
покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што |
арка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову ст |
гову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десниц |
вољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је |
штенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властел |
Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно о |
су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку |
рари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна ку |
ово доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободит |
бито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровник |
бровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. |
д црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ |
рватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скр |
уче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S |
за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јун |
до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добр |
ње; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влад |
ерица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ |
с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латинск |
дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те св |
инципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република С |
ју Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљ |
Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у |
си и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака |
.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војв |
а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на |
ушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, т |
махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти |
мчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружи |
ма од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Неш |
кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје |
оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јунач |
лаве је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, |
р, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је те |
хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стеф |
ва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито |
је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не |
господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и уг |
исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрли |
понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се покл |
м велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, д |
ога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега |
озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече сво |
ому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути прво |
почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми зд |
атио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Ва |
ели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобу |
ли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у су |
чићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и |
рви пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољу |
ориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, д |
еник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите ц |
га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем п |
предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене |
дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти м |
вника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса в |
ник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године прези |
{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да уд |
едилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био мн |
који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша |
по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесм |
је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву |
Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме пови |
јепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила |
гла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велик |
ко ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о св |
: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговц |
еду у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а |
е сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти ни |
/quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <p |
те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архие |
мовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у сво |
аори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближ |
распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти |
S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле |
одити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав |
мо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слоб |
владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је |
тарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с |
буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да |
и с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек |
ца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити с |
ња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до т |
м мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном |
кашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која |
животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да |
летачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Б |
злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од ме |
отреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p |
а, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане |
.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла |
рстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником |
клић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а јед |
ушан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије |
цима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пј |
ве у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без прест |
затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури |
ко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му |
кла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слобод |
м српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што |
ролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да т |
длучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или |
ла као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, т |
илин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене с |
драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило |
!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанског |
ик превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна. |
ава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гл |
ротивника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је |
и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је |
кнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на к |
нониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минче |
да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку |
и дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, |
и поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те пожив |
УБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Штампарије.{S} 1912.</p> </div> <div type="t |
огољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под |
мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем |
благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати |
hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкор |
абудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави |
вијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и п |
вога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде ср |
рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из ње |
да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властел |
а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке п |
ћ-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем |
ена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по цар |
вјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и |
војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се он |
редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је да |
х полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет |
ва редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио нак |
{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско |
златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је нар |
и царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде |
личића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, |
је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су |
нчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, ми |
кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој |
свијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех син |
ни јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими к |
туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И о |
клегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Н |
големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдо |
аве.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, т |
Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, |
из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, |
аљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свак |
алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други сто |
а жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажели |
је и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем кр |
доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било |
езу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресви |
Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слоб |
доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу ве |
споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење |
ј је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> |
tone unit="subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе |
тко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла |
вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а |
прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и твој |
сле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а |
м се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њ |
огомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловр |
...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и |
а леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, кан |
ладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <mileston |
укашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра госпо |
па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела в |
рати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанкана |
шан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће |
старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак понос |
аху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стој |
а Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то |
и, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди |
добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми х |
ћ, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} В |
душно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше св |
се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте |
ђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају |
цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар! |
рдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те |
пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће в |
и најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи |
јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру |
в с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на гра |
са вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потреб |
ица одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љу |
свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском вл |
свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао |
знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги при |
ивотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Ца |
ни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем |
ратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборит |
свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклиса |
своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетни |
b n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пр |
е опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан |
C12"> <head>XII.</head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека |
ама и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светог |
лику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ |
цу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда те |
орђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цр |
у сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремље |
вије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и |
поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Ца |
ти од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница к |
а ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће к |
би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, скл |
ве се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску |
„Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи сл |
Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита ције |
м, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју |
мо се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а |
ите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи |
етога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> |
те се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама |
и преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је д |
да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабижив |
дала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке |
ијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца |
лостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па |
слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио д |
нине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће |
је сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато м |
о наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровн |
све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зна чу |
пријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика |
бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — При |
к отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново при |
царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је |
срео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и де |
— По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најпри |
ајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру |
, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ |
на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо |
рчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћен |
ерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang |
ла ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани |
и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у |
="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> <body> <pb n="5" /> <div |
ше прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царс |
ић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији |
>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ |
ТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Шта |
лост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, да |
— Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Св |
ош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашино |
ност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, |
ељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем зн |
ити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марк |
па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш с |
а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Србл |
ка, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ |
адивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш |
а Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је |
ио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi |
свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од ост |
S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни |
кијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џ |
овнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Вла |
не основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога |
ку повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За ча |
е краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да |
ио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па т |
те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучан |
на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а на |
вуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на у |
скога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то как |
да — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом |
оје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао ца |
дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што |
у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђ |
Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру. |
аредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралев |
ио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Ду |
в. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi |
{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложен |
започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага |
је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно |
и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, |
различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: |
ђанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра каба |
као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине |
цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако |
о много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бриз |
ога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, сам |
р и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једно |
{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на |
те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срц |
оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожн |
госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље |
вета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој то |
а! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он |
а врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округл |
сти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прос |
бровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени |
р-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себ |
оју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај прон |
лисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри у |
адајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљив |
дабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас св |
естиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, |
Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро |
уно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, |
ому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд п |
м. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стј |
стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Б |
гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрав |
обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске |
сти.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђе |
ем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех |
у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено неп |
е непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затај |
id="SRP19011_C9"> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} |
прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} |
смански нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на з |
тата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} |
укат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека |
м и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назул |
ога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да |
мр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сп |
благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А са |
<pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. |
к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} |
за решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, |
чи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" |
е се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила о |
тко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из д |
сподара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило |
уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе |
њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да прор |
но није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја н |
о нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стон |
дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено |
ако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубро |
м и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар |
ју содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио с |
стира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјети |
гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скром |
ању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће |
>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобал |
ио до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види влада |
постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити |
лобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ћ |
ица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо |
: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} |
а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет ра |
ице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, |
вени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Сла |
ос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник |
свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голуб |
јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све |
жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је доб |
ији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заш |
праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царе |
огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовим |
- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ по |
едају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача |
е големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар< |
оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега С |
лиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се св |
а: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадн |
ве дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се |
редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срд |
е отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из |
нако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Ф |
{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави у |
Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још б |
аравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му |
то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb |
рода као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ К |
м невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се з |
— „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути |
врвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митро |
ез престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршај |
другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме |
ру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и из |
тељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања |
ио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На пог |
ни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве голем |
ноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао |
књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Буч |
њу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — по |
86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живи |
ш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb |
, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за |
ом ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ |
о за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и вод |
осподу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И |
у српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему |
, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином ик |
са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити н |
растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко |
рахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао да |
реди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи |
ило ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, |
довао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до |
лети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожење |
у се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него дола |
ава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божј |
тијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите |
а харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А ви |
није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама |
с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: |
од ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тих |
чвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ Н |
и за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живи |
/p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске |
l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина гру |
м крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу м |
ио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дуб |
омислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти |
споди ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уро |
pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то гос |
ти се покровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зи |
господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; а |
се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и |
дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а д |
час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимал |
јли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, |
едити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умол |
ско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те |
ир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с вла |
рити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власт |
дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и са |
ање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио |
убића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех |
ожја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати |
али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никак |
ан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, |
ругога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> |
ета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запо |
— „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога |
се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство. |
ме најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — Т |
исли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледал |
огаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урош |
м проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете нај |
добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевског |
hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> свети |
аћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку |
трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао |
кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — |
Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе ду |
очницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину |
м све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој |
де велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. |
тала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, |
јка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но |
ослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчниј |
огом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} |
га народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала |
два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као |
ри госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем си |
у; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељ |
— и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам м |
отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па ка |
а зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролази |
род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити с |
сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дан |
педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софр |
домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изн |
извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају зла |
а с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n=" |
ом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у и |
исовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} |
>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су |
{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им |
као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на вало |
ћа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пр |
еће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледат |
фре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси |
слила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар проша |
нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, ст |
вом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе |
плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се г |
наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, |
а држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти |
ете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвали |
дје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Б |
буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу з |
накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, |
— „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита госпо |
шенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је ва |
аровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјев |
ом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као |
та, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и |
ога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светог |
је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрум |
овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарк |
а ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О |
би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а |
ељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а н |
везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као би |
Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, крале |
привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је ј |
за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако за |
шати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово гов |
Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и т |
ити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе |
рут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се с |
о да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој |
<hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и |
а и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ |
еда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страш |
ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову |
— „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причека |
амукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што |
јка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње рије |
ућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Д |
вијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је б |
ела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „ |
је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Ф |
....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Сла |
древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца у |
ом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, он |
егова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </div> <div type="chapter" |
о ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буд |
војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Л |
као највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико при |
ад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободи |
пођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакињ |
, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Б |
голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гле |
би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па |
ила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стије |
кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лиц |
е, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: |
вац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и З |
це, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ћ |
о се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш |
ј тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо ц |
Section" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља |
дредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То вид |
свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета |
мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, |
и, браћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, |
не каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати н |
га на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и |
икнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја сп |
ара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојин |
ш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у |
скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљ |
ело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробу |
ој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа |
у захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довр |
апитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{ |
зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштра |
о, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — |
аса мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и |
S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> |
ем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак се |
кају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>ч |
Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" |
стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила |
и...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у п |
орицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи |
под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости |
спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазд |
оја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме при |
е воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да |
а га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице н |
жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николић |
оша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ |
до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око |
овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у ц |
м рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш осв |
ека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранк |
.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне заније |
но било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао |
о се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. |
евају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјев |
а га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрв |
о што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровни |
све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира |
{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стриј |
слио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, |
прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, |
рана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме |
n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу б |
!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротиц |
опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, кит |
S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех в |
осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је |
цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у |
светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и бого |
каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дуброва |
ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрус |
а...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она |
..{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапн |
„Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Бос |
вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се |
га покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, |
ао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} О |
нула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако м |
изабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духов |
јене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не ра |
хвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољ |
ка она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је |
је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, |
а уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже до |
осној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога гороп |
уо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загл |
Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се зами |
синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред |
сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу |
ајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица св |
ави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, |
свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакан |
бру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном град |
ко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народ |
ном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста |
о:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с |
сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра |
одару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога и |
, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ласт |
своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, |
ко се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју мило |
а властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били сл |
Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома с |
ељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији |
виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Бо |
м преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића |
тоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће би |
племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије к |
вио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у спо |
: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјеч |
ве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз т |
вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже... |
ладика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била |
, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравит |
ручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да |
хиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Сл |
јетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам наш |
красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глав |
и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да |
ена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен |
а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Л |
у се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровни |
код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљ |
астелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумс |
поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али |
пара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, ал |
синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари |
ава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч |
; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „ |
ма, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала |
, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на |
лом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заист |
Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дуб |
ље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Ц |
„Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјерни |
је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Ду |
за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на вра |
прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили |
богом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим... |
о цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мнош |
ивио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи |
о Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n |
га града Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубров |
Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела |
— На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно друж |
цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Пери |
Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу |
да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: уч |
пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — |
снуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан |
летачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале |
— „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Ж |
<l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у д |
ити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново до |
дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин г |
оносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријате |
авине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три п |
лава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у |
р је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над |
4" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Госп |
оју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човј |
пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи |
а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се |
vita mea!</foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало |
вотом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, |
в; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помилова |
це јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као |
јатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господ |
а и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради царе |
добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех прија |
за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на |
м даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и куд |
правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљск |
<pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћ |
нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи трист |
љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, |
у достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу |
од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули св |
лекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, п |
има.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, пок |
је: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће |
о га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому |
абета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, приј |
Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види ка |
пред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша п |
есе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радов |
тио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам |
вијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жен |
о острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало |
змеђу лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој |
равље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек |
у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p |
рећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсул |
е цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да м |
и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, |
вијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> |
ијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама п |
милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те |
ве од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њи |
јетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — д |
ане?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио |
сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и п |
војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два вој |
и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо |
од тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето |
ој црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић |
ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослу |
Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијећ |
за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустј |
е витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки |
од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је |
није Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ |
Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) |
отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — |
ду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лов |
да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{ |
ство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорил |
ове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Са |
о прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. |
ра и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе |
и срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него |
ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се |
Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а |
града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каш |
реко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљу |
блици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну |
да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Влас |
мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукар |
привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „В |
и неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити т |
а богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну к |
аџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике |
ом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио |
корничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Вл |
ви сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјев |
nit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, |
ита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у и |
би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да |
на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада крш |
ога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску дом |
домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну |
амену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна |
ајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада |
ред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени |
рнатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво. |
а ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дич |
ању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и К |
ска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепи |
љела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презр |
ету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао |
и.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Ису |
ђа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} |
и пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу |
равље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо у |
во прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри |
Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи |
е могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито |
два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех |
hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S |
егда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, т |
ло му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето пос |
дао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још |
овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину. |
Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем |
и моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово с |
је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу |
устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш пр |
Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласк |
вој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно каз |
пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најп |
голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што с |
олудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће |
у божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Ур |
ара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} Т |
су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та ј |
S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> пр |
обједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, |
на била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Ду |
јводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову |
, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и ова |
пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском гос |
де дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се ц |
теља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради ц |
ицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затвор |
инца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могл |
на, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несрећ |
а) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подиг |
ушаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пут |
нђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа д |
ици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долам |
увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} |
исне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је бан |
оговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — |
ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак |
па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: |
се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препа |
а ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет б |
икарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано ц |
ветога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, |
овник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри власте |
Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бу |
а је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак |
о: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље |
а Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изаб |
0" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже |
ога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скр |
рисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од |
да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, им |
за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш с |
дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога С |
ијеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" |
сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком |
је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља |
и је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мен |
гиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке |
, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме |
ндрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је нај |
еднога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један |
ед овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је ок |
љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да |
вчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах т |
„Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n= |
на, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубр |
шем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пр |
. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дуб |
осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и |
и коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два власте |
срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје |
ем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До њ |
мовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ |
о Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на |
властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Х |
/hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовј |
ала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љ |
о поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље приј |
оди и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једно |
ви!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружуј |
те, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти |
нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога б |
најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока з |
еведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до |
само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти к |
војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан |
је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дуброва |
, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти |
те уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне оп |
це у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити с |
е: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у св |
а, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од |
р брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све о |
свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати |
ислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже |
а, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за |
у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Ма |
„Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, |
ић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове ве |
од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке ли |
отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвије |
но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се зем |
а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за |
„Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „ |
те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домо |
вника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру |
тар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је |
а....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и |
ра за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар |
аком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и |
це правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра зема |
замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједови |
—</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У б |
оскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Как |
ти,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир |
ру Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра |
радовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас ј |
и искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, |
ичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље |
си; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га |
и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња.. |
ђак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стра |
у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала |
рош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли |
ана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниј |
Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у И |
— „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце |
ам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био кр |
оморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племени |
а близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Вл |
странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором бос |
и и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, |
нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и оч |
да снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Вл |
узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Ур |
це, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник пр |
.{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те |
а</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на |
ио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него |
је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ пра |
дбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш ус |
се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ |
ту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бо |
лика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као при |
с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, н |
рош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињ |
свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега с |
особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника |
олемо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ра |
сла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у |
ј напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомо |
ао да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, о |
о напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети на |
раву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији |
, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; |
Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је углед |
смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као с |
у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио о |
је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Слав |
— Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти ота |
орити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљен |
ка.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на |
и своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и |
омоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута |
, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни кон |
али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена |
проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала |
а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а са |
и:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се бран |
ржавни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да б |
он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста |
промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кће |
а квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан н |
иружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година |
дало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вј |
сни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину |
..{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је п |
ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ћ |
о грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се |
ља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, |
гих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник |
у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се |
„Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла |
е благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, а |
јијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у |
по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем |
с мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око |
кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се |
је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Ов |
вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хо |
попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang= |
ко ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на в |
, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије |
пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu">С же за |
атајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна |
— Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, |
Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, |
у десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниј |
на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај |
авице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле он |
је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да |
, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благо |
ко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овак |
рв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједн |
оле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола о |
на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у проље |
хити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погл |
е галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешин |
ач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Фр |
дро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Мариј |
> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога |
.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} П |
.{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разн |
јепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. |
јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио н |
утрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је м |
} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припас |
анова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ј |
који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвлад |
се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу |
прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великије |
пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и сас |
о Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојслав |
липић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има до |
да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, едн |
управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox popul |
Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи о |
свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Свет |
/p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с прј |
а најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајстор |
i>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному |
с, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младос |
до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бје |
нковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице |
та у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну |
ли за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам |
огом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости |
једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: |
еде, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о сво |
али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi> |
и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би к |
ре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да ч |
срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја на |
с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На гали |
к приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукополо |
ласи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе |
ост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вје |
у извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мје |
преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје рук |
гледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој ман |
Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — |
кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „ |
се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не |
ити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи |
еоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гр |
ти царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева |
тковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духов |
ијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Вард |
ни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> |
о Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, |
рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва |
риступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи с |
Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и |
Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!< |
јемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} К |
рство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога |
јело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S |
Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелен |
</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а дру |
ду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиеп |
ке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да з |
ав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму раз |
ки благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркв |
љ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> |
и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армониј |
ожјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце |
могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те ж |
прена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна н |
травичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младиј |
унце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је |
собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадиф |
дару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар |
ушан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котор |
с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{ |
неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору п |
љен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеск |
ашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри ли |
ничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, |
ли свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка и |
не модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога |
олост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удо |
ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} |
ти штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по |
и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, |
е Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркв |
ашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на с |
д моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Д |
ки орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златн |
оклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће ба |
рој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кул |
о му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се |
е банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред дв |
нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је глед |
иштавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави: |
удима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; он |
ијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, |
а ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би с |
ма воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао сил |
е пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> |
јећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па |
вљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин |
ку намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би н |
на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну |
е и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле |
златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а |
тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море |
одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет |
ијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она |
копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога |
крлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе |
каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. В |
јом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па о |
и се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унак |
ставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетач |
ијски сагови, <pb n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом. |
адика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n |
пасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што |
о, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, |
ом, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово |
низности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би ц |
а!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до с |
ре, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти |
"71" /> светијех родитеља!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: |
{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеле |
а, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо |
> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне |
иди, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало |
ead>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око т |
ајжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi |
...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе |
ст и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора |
вке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властел |
о и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском |
маш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Реп |
падена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у |
под руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, сме |
ко који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом |
у ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, |
печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су |
ав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је |
е срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Ца |
кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена |
ом мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и ми |
све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала |
есници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му |
здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовје |
му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацр |
сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S |
уде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога б |
царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачк |
Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи |
дицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада о |
пископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Ур |
ак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су скла |
вором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњан |
бору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до |
ом, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој |
вога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само |
и оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио ка |
<head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна вој |
="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда |
јех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дуб |
е, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избје |
да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, ј |
велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете |
харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале |
еда у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радо |
у и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, к |
ори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, |
епо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неоч |
ожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чув |
стивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан |
а Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домањ |
ло мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ |
: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да врши |
ркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без |
ремучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу |
е поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе |
е Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срц |
ерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у сви |
а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики |
читељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n=" |
осподину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је и |
дна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој ј |
ном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лиц |
, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десни |
пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само каза |
и.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака оног |
пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И |
ирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Н |
хвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало ј |
е зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само не |
кад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јус |
е је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га |
илостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb |
аси, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијена |
је и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синов |
радише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем |
омно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лука |
ади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би |
Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара ц |
у: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити |
штио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милије |
ци Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара |
, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати н |
и оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лако |
окуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао п |
творца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце право |
неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер др |
...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједи |
{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровча |
светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа |
е је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, т |
{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се при |
кијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз ба |
ма, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народо |
S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој уп |
ао да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене |
сурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човј |
<hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</ |
брана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као ор |
трубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у |
кренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти ст |
у: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар |
n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а и |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовн |
надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, о |
еву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на |
прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су св |
е мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јак |
чио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у М |
ије јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у |
раду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, |
Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бан |
јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_ |
по гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у вели |
обита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стр |
нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже |
, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душ |
милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града |
бав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повласти |
.{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа б |
на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га п |
оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, |
ички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато вл |
обро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио |
нчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је |
токе, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, позд |
је; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на ов |
а проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух н |
е јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов |
благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У ист |
i> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојије |
м, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi> |
а добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, |
кашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог |
ст љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике |
не опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Репу |
као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — |
јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узн |
рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем |
први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам |
— „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да |
оћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче |
мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну влас |
свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честит |
n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето текл |
36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао |
и својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био к |
зе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода |
е, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а |
једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говор |
и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и ср |
/hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у |
, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те |
калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустил |
вакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни |
властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два п |
а, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ст |
велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће ра |
ј бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла з |
запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, |
ац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све п |
да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је |
демима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и мо |
од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке |
да, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га |
} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и |
суђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који м |
ну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости |
е уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред |
га, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњ |
тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину с |
развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величан |
а нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не заб |
јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спа |
и Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, |
води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да |
е пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па |
бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то |
подару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човј |
лику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштова |
долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ |
то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, |
зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому в |
да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима |
де...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја в |
а поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по на |
штеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Т |
а насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ћ |
ква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра |
царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Ца |
Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир |
обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то |
а им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспа |
вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ |
тио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други н |
е на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али ниј |
овијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијер |
царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца.. |
>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи см |
анаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у т |
ше око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збого |
<pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сни |
о волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вје |
а кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} |
, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то |
енада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Би |
е „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу |
вјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госп |
о — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div> </body |
бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око |
„Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте |
е је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} |
кнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прих |
енством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам власте |
е његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то |
није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегориј |
S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињат |
остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Н |
ати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између т |
. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје во |
ер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрвари |
љу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока |
е је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, крив |
ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило |
ониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, д |
pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево |
упови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима го |
с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве |
јетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ћ |
тога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а |
, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у вели |
не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одр |
, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дј |
нојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигл |
си, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваеста |
е, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и |
истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнак |
окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. |
свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјел |
вилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехн |
од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, |
љ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана |
ницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вје |
hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џив |
осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашин |
!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, пре |
овник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони с |
проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чу |
м као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Вла |
од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кић |
су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на |
оде!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} О |
да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га |
и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је |
игу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а |
ује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и од |
обом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са злат |
а, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за |
и отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењ |
ањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. |
сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двор |
ериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша |
брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти |
а је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од |
е као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар доше |
има горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се гол |
рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера. |
ара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но |
купоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому по |
ло у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} |
Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране зас |
ри, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица |
, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто |
га светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровник |
анку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога м |
аком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и ов |
ивота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуз |
те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема |
ожји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, |
је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са з |
а се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, |
етломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — |
каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а |
вота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикоп |
коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Рук |
кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером |
осрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог п |
оброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из п |
, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — |
и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око ч |
рана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и |
ислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене ј |
т, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њ |
столовица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и У |
Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</ |
ва, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} |
ила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни |
о: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" |
прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама цркв |
на озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је че |
> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у с |
Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожрт |
оније; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Гр |
т игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, |
цу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све п |
обру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш |
чка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, |
с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама |
у се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер |
је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Б |
амнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смиј |
бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па |
ла тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скром |
и синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Од |
у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, н |
печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, ка |
.“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачн |
су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће св |
, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала |
ј земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није изб |
.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како с |
ка је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге вл |
ј пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које та |
њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред |
тио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на |
жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињс |
i>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="4 |
е јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под ок |
ране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола |
љутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радо |
јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Вла |
је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје |
>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> < |
свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, |
сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни |
Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, прв |
а свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у ра |
и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је |
ешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачк |
мислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен |
итар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам т |
некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже |
добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте царе |
е тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из да |
а овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је к |
ега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако вели |
естане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мр |
ина куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13 |
Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога... |
ле; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад |
научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тог |
ана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је |
има.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина |
играда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова. |
ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио ц |
потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјеч |
уђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одреди |
и попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Бри |
ему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S |
е се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесј |
м најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за н |
у надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, в |
га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио |
х приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасе |
оје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника и |
и, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе н |
огора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред |
RP19011_C7"> <head>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и д |
SRP19011_C6"> <head>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступил |
око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступ |
еко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за ча |
јем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се и |
прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсв |
Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђ |
нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: |
го очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, |
а цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и г |
мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко |
о, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам |
ијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, |
ром добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио |
и. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај зе |
о...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није д |
о.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стр |
, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми пред |
ско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога прот |
екога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на мис |
што згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморн |
упите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровн |
, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић- |
што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспап |
мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогл |
здржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, д |
ића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свач |
ло се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу поврат |
дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријате |
бета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до ви |
па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Св |
је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те п |
ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хит |
ла кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјај |
Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му |
јатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ |
гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, |
на Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се им |
атиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Боб |
омоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и |
ти Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу |
а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <h |
ржале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скро |
е прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и |
драво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сј |
ријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак вла |
у прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу с |
у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те |
претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо мол |
ла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском наро |
по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико |
ла Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, |
рхјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства |
астоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске.... |
еве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене |
нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до друг |
бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству при |
То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти ст |
, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Ме |
акав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму р |
раво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се ли |
еликога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било стра |
>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарова |
га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључ |
кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чије |
ли ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога |
уховниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће ниг |
душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и |
шић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа гово |
десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда |
златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем |
ику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом г |
сједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и с |
атиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, ск |
скоп Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенс |
срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде н |
једоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није |
настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно узд |
Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, склад |
а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у и |
е пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb |
е прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Власте |
одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам м |
и што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Д |
, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, сн |
ачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и |
е, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племе |
е Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — |
подара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Твр |
што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара |
„На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу н |
лио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне |
а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не уз |
озе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетл |
а Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано |
Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „ |
говор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубров |
оју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Катале |
арин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, |
алија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море |
до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, |
исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није |
ама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а м |
л, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не зн |
у је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух та |
задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би би |
S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута ц |
рице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник |
о се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је не |
им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у |
и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га забора |
е зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишеног |
.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа пого |
урниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепш |
понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља |
јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љ |
ога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне |
ак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је |
вако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и |
коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље |
а на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се |
колари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права |
везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће |
..“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поб |
руге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и |
иепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком |
Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кр |
вјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — |
походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и |
роклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као |
а мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему |
гдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми |
о му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош |
а, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога с |
је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанс |
се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Мат |
е је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање |
ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама |
с је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме кра |
штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство |
вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она |
је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се |
јећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда пок |
поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Мари |
е пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Мат |
бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно у |
, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на |
а, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздах |
>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, |
ће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type="chapter |
> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњи |
убровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окр |
<hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом |
жу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан н |
а...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не |
мна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овије |
тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан |
те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по с |
ожја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одјед |
Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добит |
<pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Д |
ило јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велик |
ожји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је |
о својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А |
ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она |
ета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дош |
за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и г |
ом лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирач |
ника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити |
куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не |
дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове р |
, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао свој |
нај проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, |
а српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом се |
је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то |
потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чини |
n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће |
о! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везени |
богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ло |
изабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... за |
ебе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И с |
подару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, ц |
l:lang="it">Bene, benissimo!</foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, је |
ровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у |
е сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом |
од очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше |
онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} |
који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота |
чанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а |
сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је п |
да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно |
љно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даљ |
. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и ц |
а.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од |
нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле |
и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчког |
раља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првов |
и ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је спр |
Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} |
ред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога |
прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно б |
пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, поста |
танице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и |
је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, |
ожје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство |
ба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некак |
ао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благ |
паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у |
нисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S |
Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљ |
сјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти про |
, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милост |
ара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} |
и наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника |
Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Са |
акон мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; п |
га богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јеле |
нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико |
га и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, |
ју вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбин |
<pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем |
ложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливо |
Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пас |
ене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="4 |
нито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем дан |
оту!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је изв |
ачајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први н |
сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на с |
и, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувст |
лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код |
а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнеж |
ела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада |
сјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободно |
аш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитв |
" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила |
одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијет |
бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једно |
асење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш вели |
аваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути свој |
нак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго до |
у главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је сла |
ио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
шња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика т |
но затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клису |
вијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царев |
ти што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Зво |
а Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну вл |
захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио т |
чин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави.... |
ла је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} |
би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса. |
т и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво не |
и, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко |
ода Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси из |
црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Доче |
ршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојсла |
ће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му |
ма, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунац |
а, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти |
свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од мили |
приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Про |
радило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а с |
телу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве |
најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила |
лику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће |
жика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник |
то ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од |
се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она |
“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; к |
ла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом |
сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показ |
свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не мож |
а се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем вод |
е:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подлож |
во виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син |
} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев |
ство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као |
ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница |
кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, |
ћу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће |
о да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце |
о год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и пок |
ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић |
нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда риј |
Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој дв |
n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубро |
а невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан. |
другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „ |
оишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У ово |
укло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабу |
је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење |
изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово |
о било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, |
и код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка разми |
онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминик |
а за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> |
брани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било ј |
а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помо |
ба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој |
и у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело |
алила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно |
уда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да |
познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је посл |
што ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који реч |
љубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{ |
а нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је |
брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало |
рашну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром |
ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путеви |
{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није са |
ала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, |
итав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лука |
у није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегор |
је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пус |
рата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријате |
лавом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој о |
.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> |
ањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепис |
етири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јо |
обро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава |
се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ |
енити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист |
уђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразум |
рата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и |
властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклис |
о три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањ |
је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Ка |
ља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе |
похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ет |
расило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте |
ла Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике части |
хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено ос |
инци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Св |
с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће нар |
ада Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприј |
е поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Ца |
наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силн |
..“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао |
плијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи зас |
лавом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне |
чарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њим |
, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон |
се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће вл |
ме Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила др |
— „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, |
ј град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога г |
Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду |
пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попус |
ладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешк |
и, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави |
ану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каон |
д помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету вод |
скому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути пр |
титора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на |
мо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживи |
внодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први по |
, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја м |
растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, |
о претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост |
опут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а |
шировином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — |
аст цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у |
збиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека с |
јепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посреб |
еда мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за |
лиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Крун |
ти крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га |
"80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Бр |
и.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар |
етке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да |
ти; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство |
о Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити |
побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати |
а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, |
ће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отиш |
као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И С |
d> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60 |
ршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — |
стелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Ви |
велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидн |
исао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и |
ан и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi |
Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда |
ла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о |
а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, |
абијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Д |
а ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Н |
мања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље. |
овника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријате |
авју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз |
ве је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога |
едне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S |
вдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана д |
дити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље ниј |
би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неко |
ак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанск |
ла, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни к |
а васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети |
> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — |
рихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — По |
еколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће |
е поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се г |
ију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво м |
сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и |
Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Зах |
стављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога ниј |
у пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизаб |
ни сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику |
пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обз |
кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин |
к модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господ |
ос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу |
наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! |
али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, слу |
/foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече пр |
ару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небни |
се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако |
е га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml |
орно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свиј |
ојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република С |
балића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али ка |
n="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у |
Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по |
Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, к |
јелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заи |
од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи т |
кљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је гори |
ао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу |
— Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетн |
јех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају све |
анут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} |
то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљ |
одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово |
архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи |
илио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је б |
па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S |
Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владар |
Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великог |
Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на с |
кочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти |
ом.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никак |
цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љу |
“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће и |
ти срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цват |
ик, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће бла |
лисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату |
д тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробуди |
рхиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; |
У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупић |
, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака |
једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сва |
цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> |
владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам со |
вете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом |
сник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сн |
ти: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те н |
ца, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њ |
какву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула |
ритворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво нас |
{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватит |
ој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње. |
моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог |
за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као |
менити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господ |
ружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у д |
ни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну |
, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем С |
тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест |
Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силније |
могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих |
енте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И |
ра у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила |
во Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се |
јернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљ |
велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Сви |
ти левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склави |
амо десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће |
владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава с |
а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачк |
е на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком |
петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадник |
о име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме |
и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и п |
а...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не |
, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна |
екиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти |
ознала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци |
цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Ка |
но је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни поми |
у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} |
властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу |
а, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићиј |
а изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стр |
о је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си |
ем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прек |
рица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумј |
д добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте ца |
бровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златн |
нић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећн |
добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="sub |
по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех в |
ла је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто |
чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Слав |
душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику |
тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала |
е свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегд |
...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину |
да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с г |
pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу |
штацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па |
ашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се п |
ји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од |
Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Ца |
е праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је мило |
а ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што |
рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, к |
проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па |
е хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда |
!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и |
ну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој |
ају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том |
>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што |
тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога |
вор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови |
Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимширо |
Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загас |
д свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворим |
сједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о с |
а мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајниј |
е Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда см |
је су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанк |
а шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мај |
отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се |
гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође баниц |
јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и |
и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвор |
Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архи |
вијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобов |
нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; |
дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад |
зао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра с |
<hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n= |
ститога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се |
уби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није р |
, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ |
— Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља ос |
ијатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав |
длично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права пот |
а у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио |
е издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је по |
вна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех с |
ну цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, кој |
ех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на |
величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, |
харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанин |
Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, краса |
златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од пауно |
рум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут |
омучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на |
аћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су ж |
у.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубров |
нуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога |
оли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступај |
, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми |
теличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијеће |
је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи бо |
необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Крун |
вештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особи |
каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господ |
нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> вла |
књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, |
завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша бог |
бацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама |
свечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно мо |
рстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке н |
вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града |
о звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Ур |
гледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме до |
S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Бо |
ер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће |
— Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено чести |
реко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и К |
м тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а мо |
подин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње д |
ам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настра |
пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијеши |
и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То |
као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар |
ости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима м |
осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особи |
о: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живо |
је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, |
дошлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне |
се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави ја |
нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота.. |
га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потан |
о обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинс |
е отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила |
први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди с |
илосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог |
во разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99 |
апне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је |
сти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{ |
ке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже |
на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по |
, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду част |
помично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и за |
а, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажен |
ути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те |
тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, буд |
ола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: та |
рмонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помо |
ивање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} |
ива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било пр |
војци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И не |
морскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћениј |
нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честит |
запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Кара |
} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Ал |
јеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с кра |
сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свешт |
поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство |
ифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром |
е града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S |
ма</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран |
"62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој з |
, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да з |
коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на су |
очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешн |
ица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела н |
онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвет |
о се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од |
а Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више |
аха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана |
о опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а |
уће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — |
ика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјев |
ти што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гар |
а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, |
Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни о |
о ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Приј |
тељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l |
стри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала |
Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступи |
ио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила |
в — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам |
, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку |
еко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободн |
свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе |
се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, |
казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је п |
ш: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у л |
убровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премноги |
S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властели |
а <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с к |
е око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} |
ком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатиц |
погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога трен |
ље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени о |
окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, |
и, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све к |
или са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђер |
кога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје дионико |
ш за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је |
постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару к |
и, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут |
иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо |
ећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, т |
у и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име вла |
рјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Ст |
чекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{ |
р нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, п |
му нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Ду |
ру протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно к |
отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на уди |
гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле д |
убровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се |
Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има |
д цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић |
на била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је |
м Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво |
{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, |
0" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесе |
не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиру |
ајбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива |
нути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а |
охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам обја |
је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</h |
у као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће |
код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се дост |
сподин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка пл |
о томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко |
а ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару |
опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи |
а Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, |
чан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по |
да, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао |
ље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријат |
убровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике |
м и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми власт |
, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у |
су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем |
нез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне к |
ка и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до |
остојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S |
ану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да |
мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi> |
тво на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лаза |
{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учи |
ровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се |
вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудр |
господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом |
лике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господин |
јој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају |
аре и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљ |
ољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Б |
есело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} |
тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а |
љезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се д |
ра...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена |
ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, |
ника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, т |
ребињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића |
, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Боба |
уће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду |
ти име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш |
и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копр |
е Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, |
ом до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Р |
лави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, п |
вео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову |
у Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својим |
на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без |
или у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово |
.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене |
слух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, к |
све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па т |
еке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне ок |
рић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће |
у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју д |
а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, до |
рад Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само |
ку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Мат |
и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење |
ркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: |
ти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone |
корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} О |
уће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гл |
дајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га |
пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије м |
ођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Дом |
јерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушно |
на слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић |
{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с кул |
снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лука |
Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући |
<pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хал |
ио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне |
оброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{ |
ј жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је ве |
њаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да |
е свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштова |
преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво р |
<p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки |
ом и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља |
рно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кне |
се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се б |
творни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Бог |
ровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред |
загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој м |
на љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} |
на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Ов |
ску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, |
жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и пони |
Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, нај |
дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначк |
ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да б |
суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Н |
Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот |
сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{ |
ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира |
ета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да |
рије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех син |
силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за |
који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек |
око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не |
јати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Мл |
о освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају |
а као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кри |
ље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за же |
прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мно |
м ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје ур |
енога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Б |
каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калу |
по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордиј |
елин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је |
као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са с |
и с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијес |
круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S |
вгустиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви под |
ове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и |
/p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а |
нао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Кан |
ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да з |
лонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с г |
живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем миши |
азнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: |
на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а |
ом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он |
"128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone unit="subSect |
ва је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у |
ти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пун |
те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на пог |
с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и неприја |
ало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити пр |
великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</for |
али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју ф |
он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У ду |
стито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за к |
е нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свак |
ика читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио пр |
држца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Б |
Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у |
оне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници |
не низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је њего |
а Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју |
краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то < |
антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плете |
n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем |
да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик ј |
сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо у |
/hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, ока |
а поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до |
љубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као |
први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још |
нцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да |
брочинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегдани |
лгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић |
ито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудр |
јводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и сва |
исари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе |
иви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за |
бровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо наз |
а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, |
све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S |
еди исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем с |
је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га канон |
ахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да ј |
атељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо |
исара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се с |
рагијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,.. |
храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрун |
боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша б |
„Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровч |
и племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непр |
сто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо |
т и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Вла |
и!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је п |
ага сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко |
ијека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као ри |
вор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разг |
бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер |
чане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то |
е.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> < |
са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хри |
јем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се |
ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога |
одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе |
освета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој |
ода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијано |
довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати как |
мо казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао |
насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту |
вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом |
ну није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара |
ратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовин |
Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије |
и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешт |
ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала |
ине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1 |
и гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткад |
вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више о |
титку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, к |
да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјеч |
3" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћ |
ажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој го |
расне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене в |
тао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш |
у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија |
шајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од го |
м све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе |
стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико |
пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер ј |
му се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитко |
но, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се |
пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија |
ен, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани н |
има, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала је |
, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Ниг |
ечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће власт |
убровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи |
ута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} |
аља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, к |
из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави |
рекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадор |
р ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не |
Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</ |
...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Крис |
ик уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса |
ред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> л |
р, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем ди |
посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресв |
је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш |
} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана власте |
е и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пи |
бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванае |
јере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па |
а думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она |
па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни заве |
> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витије |
а и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, |
Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су |
е, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и о |
ндола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусј |
а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града |
убровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести |
теличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно стра |
Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је |
за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат< |
један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „С |
ла Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с |
.{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до к |
уначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која |
цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти |
та више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ћ |
нце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} |
оса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Тали |
ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски в |
на, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон |
</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи |
та и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око |
ро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на |
но госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од |
на по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и г |
, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријес |
ем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многај |
у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Б |
обитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срц |
ивали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, он |
ељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ра |
будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није г |
бору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и |
кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговара |
hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни |
све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја ов |
као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накоструше |
десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, |
народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочи |
м <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около |
ођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави |
окола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће нап |
се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци кораб |
скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дво |
каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита вл |
старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — |
лажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездно |
мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и |
јбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је власте |
рговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше |
аест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републи |
град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи по |
ао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и ц |
публике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андр |
ин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у |
па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као св |
} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија |
ли му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, |
нијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — |
ка дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога |
је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједн |
ролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје ру |
елике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби |
ар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су т |
брани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио ов |
Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царски |
одбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака канон |
Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, |
о Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјева |
а <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисвети |
ријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, |
једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отиш |
ти га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски в |
Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријар |
Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и пра |
телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у кум |
<pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже |
а.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад д |
а госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо |
авно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — Н |
и прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета |
краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Боба |
— Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Б |
а“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, |
у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду |
ларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубров |
е Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, |
се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова С |
га града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походи |
.{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био |
ива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама ш |
вратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски |
раду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с њег |
а кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, д |
кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, у |
ш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живе |
није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име |
су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но |
за тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никак |
ици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило |
два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубр |
а уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли с |
авјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зво |
аду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију |
акон кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} |
Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вени |
у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао нео |
ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на и |
је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, |
ћ и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник. |
луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi> |
ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећн |
и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до ово |
нок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукопо |
нје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в |
ријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између сл |
ао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, |
бивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем |
о, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} |
јатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, шт |
, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем врем |
је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том |
ви Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа? |
свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а са |
и копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се |
мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срч |
кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су нак |
е ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјеши |
нима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душа |
— Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао ка |
и у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару |
је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мо |
нути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њем |
уте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign x |
упи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овом |
од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да м |
помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; |
Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила ј |
, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен к |
је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није |
све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те |
то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није мо |
о срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љ |
думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрвар |
јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећен |
ара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На о |
па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо б |
гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117 |
литати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не |
а VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му |
би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдн |
што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене |
е босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босн |
нском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш |
ила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином |
ија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први поди |
Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на неб |
постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царс |
и с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На га |
вати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то п |
један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те нада |
елина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једно |
икола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао |
ред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталије |
е ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако |
и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је |
онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млета |
вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, |
лисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, |
није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су |
и у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n= |
оника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога с |
ерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру крем |
снути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу |
} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне с |
су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на |
све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без пре |
— Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље |
ивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, |
ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара |
јска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, |
оју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубок |
о се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котр |
свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а д |
ника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледа |
ј охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не пр |
но гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у |
о гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по |
ира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стра |
квом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од по |
па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, н |
лем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господ |
и сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руко |
е свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној м |
<pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба сво |
о чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на глави |
одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш |
своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како чо |
прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајн |
самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Ан |
познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у њ |
ве као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао го |
ој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе |
је ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{ |
е...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека |
и с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и |
одама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оц |
пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће |
и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно |
ладико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, |
алпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пј |
ева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било |
еленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А цар |
ну и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, час |
м у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудес |
некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господи |
ик проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, |
ји је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубр |
ела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по не |
о га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душ |
е поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклони |
ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родите |
ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни при |
Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Л |
уге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: |
с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу |
реве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цриј |
д, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на |
вице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех п |
тока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је |
као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочил |
овор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одах |
ви и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чек |
ру; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно |
есет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Боса |
устима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — |
Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S |
ви, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих влас |
по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се |
ну да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Даби |
урине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти |
и: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два- |
.“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе.. |
аду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тре |
одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> М |
е ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријеж |
о лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јак |
а као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у ср |
левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она т |
ога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити тво |
умна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, |
напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се ско |
једа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отво |
ла жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник ј |
јака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Л |
астиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадил |
ужила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била спр |
Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекој |
сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људ |
е!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у |
цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у с |
о корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да |
е.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије |
златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па о |
ти ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњег |
сне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене вла |
теоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодли |
крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зо |
ије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те з |
непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјех |
по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., |
на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два |
етну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулиц |
S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми |
Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не леж |
ему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га |
трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и |
нице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone |
у и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља ус |
ци, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића |
хар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш |
арићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збор |
од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом |
ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему |
сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота |
о да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више |
и каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, о |
у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му о |
>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Мат |
„Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, жив |
Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће |
а више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љу |
апочео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у г |
а Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свије |
у до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспата |
убној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјел |
јио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој ка |
а згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока |
и, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лук |
ила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза друго |
а оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те ј |
а, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијеп |
мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар |
ути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут |
е збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на св |
оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запита |
ожеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све |
и, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа сн |
дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудил |
га заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то при |
пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси |
ју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве |
Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити |
е божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему |
ед кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучет |
н, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из теб |
га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „ |
јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — |
и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни о |
у у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у че |
је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као |
тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S |
и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче |
е цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је из |
њак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога в |
и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, од |
кашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну... |
д сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, к |
рицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да б |
га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:l |
у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и по |
"it">Bene! fuori di pericolo</foreign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисн |
јевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попу |
{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока |
ице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о све |
тељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јева |
е освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, |
а властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властел |
и, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам у |
звора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је |
ноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, |
ци.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређац |
друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге з |
.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гле |
ине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће |
{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињише |
теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанка |
а, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој |
немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду упо |
2.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> < |
стељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крв |
та урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до прија |
а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хва |
<head>XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога с |
уде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће одвести два свој |
лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладн |
Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Власи чек |
владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је пота |
ајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. |
је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао сп |
Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себ |
ји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредо |
усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се пок |
а у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се прид |
е ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душа |
} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђа |
заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помлади |
астати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, др |
здном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi |
сти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко |
се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сје |
ра онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div type="chapter" |
духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу |
ва, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а поп |
што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три п |
ем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сва |
и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госп |
им поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред |
благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} |
с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је у |
јче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До |
{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике |
авља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У |
ва златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња |
самљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали |
а у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици |
па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за ле |
ламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у по |
тао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу |
!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи |
ложи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој с |
ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана оки |
до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињиц |
к, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Слав |
ахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-град |
ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке н |
гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" / |
вује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све с |
се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму |
у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стиш |
сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из |
укло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама |
би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али н |
одвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је по |
Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће |
наца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, превед |
адињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — |
а подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је |
ју одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће ч |
ко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само ств |
лави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и |
дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устрави |
Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако боле |
с Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је о |
е она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну н |
доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробн |
рију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на врије |
чане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељиц |
рци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Бож |
а, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари |
Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако |
ива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и тр |
ке свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{ |
ва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их ц |
е, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а |
да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на ри |
још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави в |
и оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем к |
пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубног |
на и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а нар |
о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S |
поље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{ |
Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и |
а <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а |
Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брав |
оди — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма |
ње, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођ |
е свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи прво |
вића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин |
чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао |
а су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге < |
га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, |
и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, |
Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страх |
њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је н |
ротивник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Ле |
иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовање |
ћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем вели |
царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: |
пирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци |
Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, |
сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је |
правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем |
S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника |
у је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позла |
да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био |
ље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо вла |
Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка н |
у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с |
уке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати |
рност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти |
ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце п |
том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога ца |
, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надари |
па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, |
— да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма ово |
ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово |
вник харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровч |
ицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, |
и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио њег |
иди и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а сам |
којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао ја |
ва слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царе |
истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: |
гој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благ |
ик и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мисли |
најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне |
офором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Дос |
вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми виј |
38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровник |
Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме им |
и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом |
и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који |
комо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије |
оклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заст |
ком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбин |
дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Т |
имљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се |
S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, д |
сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Мари |
“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељ |
сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову та |
и синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је ц |
ода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобр |
ајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — |
м владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се присто |
начке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, |
тригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је |
овину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч влад |
еду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} |
кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, ча |
и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега ср |
њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свије |
на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима |
ли, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име |
адам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властел |
притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеруч |
опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се |
ао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу |
вети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се сп |
вник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице.. |
су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и ци |
у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако га |
ухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једно |
ти с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, |
баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамен |
тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекл |
а је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пу |
прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с т |
е не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Никол |
ц...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка |
ио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како н |
жају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито |
дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{ |
ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком |
pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достој |
осебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвиј |
то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим |
могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n |
живио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</ |
ља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здр |
обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: |
је уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су на |
и у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, река |
коло, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар |
му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, в |
будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S |
ом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад |
ретварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молил |
те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, |
Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће обр |
а, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То |
и, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људ |
{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало ј |
а Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца пс |
е јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега < |
, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знад |
ахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кроји |
могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје ј |
сомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — дов |
ца и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брж |
те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би т |
ао из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре |
ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик... |
духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно т |
ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Никол |
ешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни |
еде га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за ц |
Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нес |
штар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад |
им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико ж |
и пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с |
лне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за у |
м мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило |
ске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фаб |
њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: |
мне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Ј |
а банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гд |
на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом |
ка је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају |
пустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је т |
шин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као |
.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира.. |
о нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> иш |
хане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху |
крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да п |
Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n=" |
, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао |
сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Уга |
јчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез |
>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разл |
лагослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, з |
да оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке ду |
вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не |
Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем св |
с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григор |
Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнеж |
тавицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици |
се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате пок |
повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој |
ни од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на |
ватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан кр |
ш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачет |
цу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпо |
браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан прис |
Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепш |
жић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} |
донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n=" |
ца ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољник |
његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привриј |
ић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, |
ој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце |
е јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студено |
алићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — |
91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци бож |
ом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примј |
..“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно |
а си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, |
е на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у пр |
круњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада |
не се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је пр |
а Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с он |
одила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, побл |
име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Ка |
число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Ник |
гледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да прогово |
га лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на св |
ди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује |
прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији |
а Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку д |
а љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га |
ушана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, |
честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу |
први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му |
а... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одл |
на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb |
рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — |
бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши |
„Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику |
год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и покли |
крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркв |
јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — |
царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тв |
стало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је влад |
с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је |
иста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлук |
тати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, |
му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога |
и јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскор |
е иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На ко |
е посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати У |
" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; |
су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остал |
завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И та |
ју, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нем |
ма господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то |
дјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете са |
је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештен |
нути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му |
жје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је ви |
а, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} О |
е поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута ист |
етлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство |
мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} |
мисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно прес |
по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племи |
јело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> |
ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хва |
хвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији |
а куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а |
устити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, |
галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Ели |
иш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — |
то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати н |
,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l |
мне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ћ |
воје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута |
.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци |
сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту |
и у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> с |
живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјег |
дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је |
ски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахоре |
с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матк |
ријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела д |
Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви |
; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То |
а кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми д |
ве ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, |
и, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и по |
стане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши |
— „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из д |
арод одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. |
онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, је |
ито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пре |
лићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској |
: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, |
ред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да В |
м, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Та |
, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине |
за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спус |
дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајн |
а перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невес |
о пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество. |
здано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи.. |
тио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана |
ивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домањ |
ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <d |
џије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први о |
а, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архи |
глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било т |
„Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љу |
бе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је вл |
рица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну |
ја Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елиз |
е мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу |
{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобн |
м достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме |
ељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик пост |
ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољи |
ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и ца |
ао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје |
еду: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Т |
ти као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сад |
наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Р |
а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједа |
даћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били |
истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија о |
и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни |
те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће с |
адо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да |
и, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога |
еби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добр |
то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и н |
о моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ |
уј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уро |
ко ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали |
а Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> |
ти цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало |
лићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, кр |
, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по |
ранческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „.. |
ељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави ј |
ла скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак |
дити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас сло |
ега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{ |
а..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и |
изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у б |
} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад |
S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче |
на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе рус |
ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило |
ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће |
ћ као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему дале |
испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запома |
, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвали |
лемића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а |
р је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва |
о велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, |
Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу бе |
срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љу |
д ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим |
ћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто |
нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, нег |
а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од |
е крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико |
ка у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, |
владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани б |
и јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни |
на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и |
изе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се бр |
а да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Х |
пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабет |
леда из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дје |
ловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом |
у двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брж |
и и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге з |
и у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са ст |
} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} |
е подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Ниј |
елне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фаб |
републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Позд |
до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице |
етачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће |
отврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело ко |
Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Мат |
круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и по |
оју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубр |
тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неб |
бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опус |
емљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога |
S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, п |
убровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Т |
ла и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учи |
до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части |
а рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам ј |
редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист |
/> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Б |
талена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он |
примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на |
ла је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављен |
љежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио |
д светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, ма |
вијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомуч |
еоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к |
би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон е |
с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепи |
диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу цариц |
прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и н |
зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се |
пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости ј |
и.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештени |
о...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да |
сто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће |
„Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд ни |
ем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем мл |
ланине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Ел |
ршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерц |
е растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој |
стелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу |
вчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник |
праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а |
јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима. |
а чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, о |
па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко ш |
га ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао |
раљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће в |
ам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећни |
астио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком< |
а гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровн |
јели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити |
, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће |
душан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш |
ј господскијех поклона...“ — „Радослава је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, |
о: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каону |
<l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> < |
упови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тл |
ике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} |
је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час |
вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет |
ин Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чуднов |
цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их |
слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је |
томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, д |
успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божј |
е Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио |
ио најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова об |
тона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не има |
.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi |
угаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окре |
у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" / |
мао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и |
е свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар |
„својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Ду |
у, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасонос |
р између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар |
ијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дан |
чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и |
а, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним |
а се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето |
Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и |
о одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом |
збиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он |
.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у |
не гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети з |
пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; м |
инчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} |
а у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опат |
Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој сво |
онити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога |
ла чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, |
ној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га уд |
харао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на |
цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је ње |
Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њ |
га другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Бог |
ари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — |
д невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро у |
господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињ |
а...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владар |
ла као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се до |
лимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања |
око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне < |
Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине |
оме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће |
курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с ко |
хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљ |
прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и |
адна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поруг |
ст Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републик |
су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као как |
S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне с |
ито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем |
ао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске |
госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи |
сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га |
ротоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути |
ану Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пр |
дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјеж |
Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" |
} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као зви |
е од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се |
, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће |
Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, |
ницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кућ |
дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, |
љане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко на |
по, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо |
адикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати г |
етачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно |
вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије |
евима божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем |
и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту |
не, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно з |
ћи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смје |
о истанова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до р |
м дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лука |
красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војво |
руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена |
броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у |
ани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведр |
ућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} |
а неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита о |
вала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матк |
ара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече г |
, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о зго |
, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особ |
ст у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> |
"48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће о |
ви радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили ц |
оздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у |
астели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завје |
четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с |
но рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је при |
голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједн |
мјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не з |
стељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до пе |
главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога ч |
н</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За |
P19011_C2"> <head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S |
уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, |
се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у то |
м твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно |
Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каону |
ођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко ра |
господарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх |
ај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу до |
ске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој |
древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се |
госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а |
олача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како г |
љком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке г |
повој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} |
јећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окре |
д с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, д |
добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима |
је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, п |
Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — |
о големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело |
га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако на |
е доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и |
и мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне наш |
обри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Уро |
јевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније раста |
У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред |
ијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли |
а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило го |
Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и в |
ечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему д |
великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с по |
праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с |
у драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је б |
ијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усре |
На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За за |
ве дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвова |
Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни п |
На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала |
ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> |
мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је з |
било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам о |
а у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољу |
воркињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчет |
је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку |
ка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да ниг |
ржи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града |
hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свије |
ио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, |
прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а у |
мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу |
му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су ј |
онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, ла |
Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примље |
не бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — |
господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога т |
сток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново |
е доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога. |
сада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је не |
да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива лев |
свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан |
сподара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је об |
овјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</ |
о је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је |
је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила ко |
Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ћ |
рављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко ра |
д с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да п |
азговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто о |
рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им с |
ћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама |
ом, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама |
се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одјед |
е Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није боја |
е до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дла |
игло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бије |
је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у ц |
како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан С |
ега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Ан |
ушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљск |
и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога |
ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред и |
ти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га |
нија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води |
арицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се го |
дина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> |
а радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати. |
каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хоти |
и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и ка |
ме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица |
дравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, м |
одно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобова |
лин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гро |
ој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша |
јевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang=" |
дом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворки |
на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри |
то је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те с |
љаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити |
аш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред оч |
а круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, |
ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко ј |
едао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на зб |
е с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда |
ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељ |
ископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, |
арају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да |
српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а |
е косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па ва |
..{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај св |
ушу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави |
Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола |
се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о |
апјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се п |
лом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У С |
о да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито ти |
ожила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори |
, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони к |
ком владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благоста |
, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цви |
рила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће |
Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела |
дност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те бла |
е здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господск |
ачио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и |
чи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубр |
Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљен |
вник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакл |
оду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска кури |
рске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати |
, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господс |
ње републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S |
</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи |
ко, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије |
право пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су |
ркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут |
{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} |
е сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомоли |
права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високије |
омрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она он |
Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе |
а и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна |
ко то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу |
задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до |
кој племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је |
уша с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Воје |
, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао б |
ога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област |
ешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је |
ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{ |
S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о |
право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а |
он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у д |
ра властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за |
капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница ј |
кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост |
раска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} |
с обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици п |
дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се ти |
е.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави с |
е удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је ж |
особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубров |
с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду |
укољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благо |
и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди доброд |
77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако |
S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо вели |
допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{ |
десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује св |
о да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твор |
аном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком |
шце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, тв |
ијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо |
ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио |
оду, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који ниј |
е радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си |
владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни ца |
је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде |
срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Дв |
естрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко м |
илни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре |
егиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га |
ша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине М |
је веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано о |
хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му |
онизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима... |
је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом св |
лом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га |
Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и тр |
адање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прост |
нула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јани |
и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да ов |
главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјет |
ма као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна |
астир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећ |
њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије |
и свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, |
што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по то |
мотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати |
те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бок |
вцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb |
друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презб |
Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубров |
рала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се |
зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за ба |
а књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да |
народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога |
..“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу |
а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не |
поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стран |
са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Д |
хо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га ј |
ећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. |
курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге вољ |
недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер в |
кве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татар |
уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врш |
удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила паме |
, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у |
ма добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела ј |
штене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само |
ти мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољ |
а, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — |
а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је |
нову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред ро |
е обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Би |
е, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисеро |
прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јуна |
на Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна |
S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је поб |
је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бес |
и града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј |
е!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијет |
а да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге |
довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: |
е јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гос |
е, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од |
ајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кће |
игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер с |
ли свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак К |
господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милос |
дим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, ниј |
ар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам |
а великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као ш |
нако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти |
ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хи |
сну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће з |
На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прего |
у, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>В |
лавни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице ка |
а проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам |
цјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до |
вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и п |
а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнез |
.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., к |
стофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Нико |
о што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и оч |
ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, |
ричекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили суз |
ење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и в |
овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога |
ше с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако пон |
памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца поклис |
и, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка |
<milestone unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, |
1_C4"> <head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа свој |
— Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а н |
а је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе |
брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дуб |
амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочасти |
пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S |
је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама |
св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на с |
ову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни |
постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је поста |
ти, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто |
тара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S |
спред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елиз |
ече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла |
еле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље |
ано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да |
вјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а |
огу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господски |
и му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам уради |
ет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди |
сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кро |
{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће вес |
убави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљ |
приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти |
11_C13"> <head>XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се ба |
ена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце |
Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице удара |
ровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године пр |
“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, |
ети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четве |
(каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосн |
а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе |
рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом |
и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Стр |
царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, об |
але браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан п |
жити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најм |
каквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцк |
посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа |
Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, |
а, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Ми |
ахумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколи |
ити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко. |
ку...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати |
архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Слав |
ода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровни |
и, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно |
едаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела |
ушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој на |
овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио |
ому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не сме |
е не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога красн |
м без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града |
Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик зава |
бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче |
завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капи |
Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђ |
{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипа |
у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио |
два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепо |
алека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што |
је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно с |
већена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нари |
јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза ма |
ча!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар |
јасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у то |
слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље пост |
аучио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао не |
а и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да |
и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се у |
па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а власт |
у. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је |
шега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: |
ају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои |
говори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Ца |
аре, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико |
е становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па |
новићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Б |
вила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госп |
ја, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгуби |
је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђе |
скому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како |
у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех |
и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита бр |
с стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; |
јежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до |
оштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа вла |
, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{ |
му води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а |
јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Н |
и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник н |
S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а и |
мо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што |
— На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути |
кијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да |
јбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску ба |
есница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном ов |
ткад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спом |
у мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од |
о ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је с |
ио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да |
hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а га |
се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с н |
е пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт |
То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као |
ено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, |
е да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разгов |
дбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и ба |
ем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спо |
видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} |
n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самос |
ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те |
кромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, |
але, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на ка |
предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала |
је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с поб |
ју, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а |
рада Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда |
споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а |
ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у нев |
о ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу |
аборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га |
шу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну |
не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику |
да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, т |
јеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Ни |
се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио |
лио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прек |
олио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су |
дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него |
Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један |
казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S |
о ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напр |
ује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мир |
дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти |
тољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била п |
је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовин |
ла и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} О |
божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би од |
адови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час об |
етири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, |
ице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је |
ника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, |
, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао |
ити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и шт |
о је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а п |
чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, |
то гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је с |
пуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешл |
>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је |
насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по че |
чем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особи |
у.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — |
у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а |
да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, гос |
х урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце ови |
> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="1 |
ио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кр |
га поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи |
им владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело пр |
је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је |
знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубро |
омоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, |
њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако |
на, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дуб |
ва.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се |
бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Биск |
блаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краљ |
спар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној |
} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом н |
е.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске |
reign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за |
лијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне |
, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да |
думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мај |
адарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> раз |
, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте |
тељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће |
и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Кру |
краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкије |
е, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љ |
црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лиј |
!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровч |
као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне< |
уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection |
дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цриј |
а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под кал |
иви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби |
глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада |
у се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љ |
јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духо |
у пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашњ |
десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве |
карић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ вла |
цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте пам |
у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче |
штована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, кој |
еко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан |
пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди. |
ра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је п |
аонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом |
аља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста прете |
е колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд |
аши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и |
пас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и по |
а била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, |
владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <p |
ушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће д |
вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, |
еља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била |
самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку |
јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ри |
Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два зл |
е, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна |
риљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном |
склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и |
ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке годи |
ње душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљ |
нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјес |
Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој виј |
о уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Гре |
е Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар.. |
пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, ј |
а крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској п |
ровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе изме |
је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икак |
ршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> < |
из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна се |
„Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се |
цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Д |
Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Б |
кој љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав |
р: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служ |
пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и н |
мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} О |
ни су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Ду |
на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је стар |
њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он |
све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да не |
ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Ј |
а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није упл |
мо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, |
ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако з |
ном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете К |
некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће д |
у, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повис |
. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала |
тра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, |
ужбу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с |
главио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у |
клонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра не |
е и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаш |
е је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фа |
истијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, |
има, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави |
ла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад |
у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћер |
на с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила тол |
“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо |
С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити |
зно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згод |
замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка |
тва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка к |
и инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господо |
рилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те |
у Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи град |
а краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиш |
а цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S |
оже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем љу |
вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као |
<pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до виј |
најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="10 |
и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила гос |
ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на приче |
оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју |
а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, сл |
о је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њег |
ац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако |
еша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S |
у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себ |
на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо |
ога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit=" |
азумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овак |
hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела шт |
трана <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, |
е истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и |
се фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb |
сађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војс |
} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, |
и пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Пр |
справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с |
а погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S |
улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи |
осподара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки на |
еници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пре |
“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великије |
у духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n |
д је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му ј |
ио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S |
арић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачки |
ваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то |
Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да ј |
осе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем |
се удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку |
руге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупи |
де Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах |
им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; при |
аш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна с |
спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењ |
па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да |
{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном |
ој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му сл |
ј љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале |
ода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином |
о звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако |
мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигд |
ежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле бра |
Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се ка |
рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му пр |
мо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима |
днога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку |
личанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Д |
ати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора |
ом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, на |
мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да г |
лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на |
вога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још каз |
стре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није су |
омања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара |
рио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје |
ојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је ба |
, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио |
а истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Б |
од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирн |
се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, р |
вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја |
лику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и |
.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша |
то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље |
е све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику |
оме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думн |
ако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју влас |
ри светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на ко |
: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш |
етла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да с |
ти испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога сви |
ило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути |
Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубров |
ло и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ип |
ве.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувс |
lestone unit="subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима го |
ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кла |
је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина. |
њи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицми |
е ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно |
чекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те |
{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Наста |
њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јус |
и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефали |
мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му гос |
ња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце о |
Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, |
ца Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — А |
> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и нао |
то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, власте |
да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И т |
>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> |
ницима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад сам |
ода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније |
такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахиј |
да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пу |
да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјет |
lestone unit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св |
о нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га през |
етића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, |
и благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана |
Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као |
вршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново |
амо нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, |
е све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима с |
ико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb |
да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је моли |
угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се |
ћити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. |
твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут |
у побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехну |
да своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а |
Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљ |
буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напо |
епрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна коли |
круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашит |
адесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му |
га ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — |
дар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави сл |
аља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари за |
збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n |
да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјесто |
ени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три би |
мни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному |
ви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лије |
као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је оби |
, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке |
ио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Соко |
ави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио |
права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу |
рац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо |
виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно |
спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу пре |
горе је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути шт |
Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми |
и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запје |
ом, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом |
наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, |
а узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она т |
за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрис |
ко града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тог |
дио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољ |
вдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на |
овац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјево |
Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијет |
— „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровни |
стеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је пр |
била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, заш |
ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пр |
l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l |
ала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак о |
умљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на да |
ају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекир |
а студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће о |
бе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на С |
Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Е |
садити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Ј |
овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, в |
е Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела |
“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку с |
ице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда при |
подин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бри |
вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем траци |
ђака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли |
а тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће гали |
жда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној |
о: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, |
есједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S |
ахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се н |
/hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, као |
бровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богати |
е она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом |
земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} |
бре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ |
их, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га |
ст ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у к |
о олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучи |
омно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без |
2" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје ст |
ијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео |
ва до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талија |
и с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лиц |
рници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, ок |
уховну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="9 |
обротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мај |
запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</h |
едан дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Сам |
понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у д |
ћије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудар |
р Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, |
јетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Ар |
вио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина пр |
устио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст |
ви јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила |
ме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у с |
ала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се ра |
обито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да |
да владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша |
, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n=" |
у отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију... |
ка, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цва |
У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у ли |
радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару |
и бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те |
од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар |
а, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се ја |
пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А |
{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упи |
а племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једн |
је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Св |
сарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да с |
, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с |
цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ст |
остао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетл |
акав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје |
у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, |
корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и ч |
иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У |
анониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као |
мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово ре |
“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милос |
дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Т |
е, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S |
ве овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овак |
јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна |
и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежј |
асти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толи |
име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме по |
ве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духов |
ријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровн |
и му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гу |
ве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочев |
subSection" /> <pb n="109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник ук |
м...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А п |
јечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Ст |
отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана |
ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати мла |
није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен госп |
ом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге бра |
S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у ба |
зговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озби |
и дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио |
о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни нај |
а ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила |
е долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Ду |
његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покро |
а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога сви |
и лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве |
орија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече |
њици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретв |
ка ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <p |
ођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз |
а, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> |
Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, |
"64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први уда |
о море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb |
па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И |
ти у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога ро |
бро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијев |
вори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „До |
окара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавн |
теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољел |
љен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомил |
то нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бит |
Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријевар |
ке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда |
м латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате |
боравити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је власт |
ка брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низ |
краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева |
, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба бож |
но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свеча |
о нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека в |
ану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одред |
ркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли. |
утина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владис |
рнога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ |
бра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не |
.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати к |
а поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вени |
мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо д |
ле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га шт |
а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва ч |
ице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан слав |
за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јага |
се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо |
кровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина гра |
ијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар |
.“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо |
рњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила ка |
до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још |
е сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично ниј |
ак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Ц |
створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и |
на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом сви |
: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени |
ом муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучн |
настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе ј |
ко дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28 |
ко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а на |
устити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне |
проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изре |
ије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div |
тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте влас |
есео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад в |
ла је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне |
S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску |
икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дуб |
пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, узди |
еђу Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} С |
то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у р |
сити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш |
у јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домањ |
а би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мен |
тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својије |
исту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} |
д села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{ |
епублику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опе |
ети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борав |
али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хв |
ом Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред сво |
зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одб |
рити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића У |
куд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта |
е доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и пос |
ечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни |
е нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} |
али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то б |
но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровн |
рпскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је |
е било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се спр |
и Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрсто |
никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју |
миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди |
регори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, н |
вост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли |
те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их |
свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна |
цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога |
је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пу |
брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишен |
нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето |
радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, као |
у заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене вошта |
бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку. |
аве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од |
еликаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати н |
да се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем пр |
“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Ду |
дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања ј |
ом, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његов |
онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> |
, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, к |
Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко |
града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалакс |
ш. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је |
</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољниј |
ем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно бр |
том, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} |
, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, као |
ја, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крс |
о је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан |
Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовањ |
о одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од |
реведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло п |
ник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигну |
је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели кр |
илост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону |
ин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вије |
нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и велик |
орби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијан |
да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде с |
чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, |
т у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као |
{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова |
ја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обра |
зумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерн |
владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А |
прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашк |
тио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пуч |
м...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, |
алена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвод |
ла иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији |
а је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је |
та с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да |
а свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у т |
че, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула п |
Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ |
на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> пер |
з Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а |
ити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет по |
Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Та |
тила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша р |
арица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и |
ислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куца |
косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би |
рсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први пр |
ико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут |
> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјере |
баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјех |
глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи обр |
ињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из |
гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка рум |
својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарим |
екнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помоз |
питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а о |
на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справљениц |
ед икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мај |
авом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су |
ла је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118 |
авољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се |
думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци |
а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако |
обито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско |
а би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, |
је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала |
овијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} |
дне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце |
х што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјезди |
це.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи |
ах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале |
евојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарк |
као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову |
загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с |
у, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је |
хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — |
љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је |
из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а |
Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а |
лаве <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски.. |
Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то с |
та.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала ј |
енио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пр |
знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно |
“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјеч |
се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да с |
шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У |
јес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јад |
а је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} |
властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да ута |
посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија |
ја, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с |
махла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лага |
огледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, ш |
етињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све ка |
ли ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> |
кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алем |
ило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа из |
би је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и сва |
живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да у |
а, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а |
м светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па о |
, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере |
је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога мла |
" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је |
брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутн |
е могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у |
чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још глед |
риједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне м |
иш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али |
даност ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам |
, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посу |
е, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. |
а Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни вла |
икола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, |
ли проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике |
есједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод |
а чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div |
ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде |
кву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је |
с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријесто |
лал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме |
е сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градо |
ла на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, |
А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од |
госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала к |
оловицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчани |
кон тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова. |
ст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Спријед |
абошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра |
сјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а н |
аловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — |
ко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала |
хвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И в |
на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, |
тину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живо |
зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} |
ви им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{ |
инчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврд |
з тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племени |
јем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље |
поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, |
а.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Срб |
Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, |
а за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдач |
Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић |
ем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="1 |
ведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за |
ер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Уб |
а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Ду |
ла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофо |
сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div |
оња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јат |
и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другом |
тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за де |
ви левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и св |
каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсу |
ћа.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут |
м каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах |
оба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада |
едногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није в |
Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају |
ерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако |
било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. |
исером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво М |
ке у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кр |
од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регб |
уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, т |
пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза |
.{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци бо |
несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па с |
кровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладн |
гост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у те |
бар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехт |
властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Ц |
и и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бок |
оју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цв |
} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као |
рцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитни |
е при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти |
омања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао. |
а у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала пр |
аљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто д |
инама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на гл |
рној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, |
езина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>сода |
ња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде ан |
од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисеро |
је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке др |
думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него |
е може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна |
омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <qu |
е постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у |
ити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а |
била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се раст |
ех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као |
види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је |
стаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владари |
мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријате |
е по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, она |
пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју д |
ити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша |
анскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдј |
а њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тро |
ако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неко |
поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошл |
се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако републи |
мије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша уду |
лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз в |
роша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабран |
Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бо |
корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти с |
...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дош |
абете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и п |
ј прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласа |
о сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане о |
усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На |
ио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало |
астелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као |
и и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу |
ода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе |
аситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и |
а лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:la |
аћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро |
брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дв |
а, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори д |
евен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се |
а госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели мил |
ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несми |
ао што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, |
су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник с |
е чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допус |
те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе |
на и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да цел |
, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пре |
олска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све ка |
сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубо |
оја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што |
е гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као н |
погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за от |
рева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе влад |
ље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у |
докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати |
проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и уч |
ник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звије |
ба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је о |
она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од кра |
} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу. |
лата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је стр |
Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист от |
скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опе |
те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах засп |
дово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер |
али су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је |
о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на п |
се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, ко |
ржи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жар |
по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до |
, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишат |
димо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми ма |
то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема ве |
јатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак влада |
{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазн |
ирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три |
Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење гр |
стеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу |
најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на доб |
је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у бо |
скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне |
инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци |
ао и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о ми |
нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је |
на с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци |
; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем маче |
адиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и |
мно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас вол |
Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осва |
Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље зн |
приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојн |
а уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубро |
сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од ч |
колу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, |
лу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве н |
о свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхињ |
n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запоста |
помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као с |
м!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би инач |
особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана |
астелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину та |
се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребир |
од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд п |
уо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада с |
је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за ж |
одара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навје |
други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb n=" |
границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола |
ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно уп |
телин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{ |
Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми |
.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а о |
вићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је |
шао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је би |
ислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су зна |
S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, т |
а свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и оч |
манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, ал |
пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљ |
лед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод п |
убави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како |
браћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће б |
ује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги |
атко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари |
срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати |
рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била |
Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену ме |
могла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и |
ер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао б |
{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друг |
ј!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> |
ан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit="subSection" /> |
после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетл |
кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначког |
Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> < |
о како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо о |
цем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млета |
ему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он |
о би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Тур |
воре доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допус |
тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по |
одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се н |
карићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши ( |
а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио мил |
дравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољ |
у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуна |
моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровн |
је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно |
о ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S |
итеља!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Ду |
с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјет |
а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може |
упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, |
чио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете ка |
но је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она ст |
сто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товј |
ека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић |
Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу д |
како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и |
обро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSe |
} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се |
, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету |
вијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из |
и ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност В |
аслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</f |
а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од в |
а би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће |
се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонил |
јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његова |
ити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. |
и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од гр |
ј у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како в |
овник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} |
личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој дум |
</l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’је |
т онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, |
започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је пр |
и уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам |
сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камење |
ао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од м |
зенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопник |
у слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на |
и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан |
огати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу |
је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, |
с, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој б |
угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји пом |
мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар г |
, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те н |
араш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не |
постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не го |
сну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам т |
се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, г |
ољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби п |
дјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио |
Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу |
и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ст |
тна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника |
челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није по |
дањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвиц |
сти јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало |
ному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени по |
те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у М |
а и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Би |
нају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се т |
и, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пут |
били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову вој |
Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина |
размирицама између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалиће |
дно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прам |
зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабија |
Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бит |
остиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образ |
твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само у |
је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да |
тјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно |
ога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси |
ћ, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре |
град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога гос |
ога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне М |
чинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из |
а сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш уг |
ла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам |
еља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете у |
ко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има так |
вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им |
, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — |
балић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дозна |
часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанс |
одао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакос |
рет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.< |
јприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манас |
<pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задов |
скопања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаћ |
ила би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми |
ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка вл |
рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</ |
е на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крште |
аљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и |
есници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, |
ознала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Зна |
име хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, те |
ребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе |
идио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је |
е: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из |
се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и |
ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони |
азвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да с |
шца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико |
јем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, г |
ио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод до |
ата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Сва |
ти, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град. |
мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско п |
да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, |
>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша ка |
ем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећ |
ћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{ |
лаве је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као |
то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро изброј |
мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледал |
Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, |
ова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза |
ао црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена нем |
као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задово |
едан сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе |
р се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и н |
те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да с |
еливају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Влас |
т-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже П |
ешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, |
ом наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ |
оредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем |
не дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки обр |
ерижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза |
а изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани |
н глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсул |
ићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавк |
ала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињак |
је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан |
ласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије ку |
а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подрж |
икола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у |
ују између великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој |
хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до |
ке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S |
{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па |
ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је до |
ликој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти |
исне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано го |
тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесј |
{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она дум |
ан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва |
ети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брд |
ла пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зет |
омовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која |
момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> |
главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовј |
штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, |
рену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попос |
етло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко |
разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. |
ли се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се |
на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не |
нула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; ди |
ље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb |
с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко |
у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирско |
о ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из |
у, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета |
пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи. |
...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јо |
ов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Ко |
за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и ова |
ла живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цр |
у породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице |
ви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Кат |
ом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да с |
reign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, заглед |
није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наре |
маће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!.. |
а била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје уго |
уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Реч |
поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те |
} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, |
Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> |
му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} С |
дио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира. |
ило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опо |
пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој с |
се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домиш |
ој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостар |
с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносо |
а, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} В |
пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотиц |
као да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му прист |
и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије |
оне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S |
у небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повје |
Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако |
омове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и |
ешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите |
ом, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће к |
шила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га |
ани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима |
састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин ј |
ама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и |
о у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је н |
настира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb |
промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска |
Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као д |
одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину |
="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григор |
ао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на друг |
мркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Д |
владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила |
ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевер |
Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас |
част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом |
јела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик с |
чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио |
зда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће ужи |
ве је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти п |
н у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад |
ијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог |
а: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слободно, не вара |
а ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанст |
чица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима |
а и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко |
а Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светог |
рдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љуб |
р се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пје |
чац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с |
ки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опе |
ра, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с |
ола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав |
иближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћ |
давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам .. |
, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Пот |
јести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена гла |
анута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила.. |
жју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутиц |
кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живо |
то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовит |
ге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а кр |
и се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Бог |
о - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовј |
Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје уда |
ир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прек |
рани, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је |
не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и |
плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испо |
царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Урош |
нић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Г |
јевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република |
се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили |
е предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега прија |
ходио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </ |
језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочев |
ј од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а св |
ече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела пра |
} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, |
живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога ту |
како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас мо |
звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, ј |
ве и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у |
опреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога ор |
о му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми гр |
Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој |
мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: |
ри пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод буде |
а, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути ка |
га кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет |
није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу с |
а ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угри |
је, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитор |
S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за жив |
воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S |
.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап |
Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна |
му; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће |
жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старије |
ије ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је |
„А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби д |
стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па |
стром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и ре |
огледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе влад |
ло нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као в |
једу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потр |
Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је оми |
ице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и |
астелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang="la">veni, vidi, vici</f |
први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана |
ончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир |
рпски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће |
гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с ди |
је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио |
ога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске свети |
акрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом |
трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распрт |
божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе. |
теља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику |
ва, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољен |
ге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ст |
ому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су |
је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима |
овити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му |
лемена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне |
а ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике |
тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га |
а њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је |
еса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољ |
ине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати |
а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако пос |
начајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувст |
о весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је |
ца латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, д |
ио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља к |
и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи |
јмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није |
запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули п |
а сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су |
S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови. |
има.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред |
лави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи |
{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће шт |
а ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Д |
</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. |
/> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, ј |
аном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве гал |
а Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Фра |
главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и |
си, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси вис |
амена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се |
том, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје |
вати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић о |
ић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ власте |
ако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку |
љусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цар |
, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и друг |
сало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине |
ежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. |
рдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се до |
ме је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем |
добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу |
е допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их б |
вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори изме |
коп отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да |
ако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако боле |
9011_C8"> <head>VIII.</head> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо |
е Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На мно |
<pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике |
“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која побли |
S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење свом |
и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш |
скому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Влад |
и час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах би |
још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радосла |
јела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспо |
рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је |
воде под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, |
ламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој пан |
оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу |
тали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјак |
дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи г |
</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. |
е духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, л |
јех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух закони |
, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то |
вести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весељ |
убити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће |
испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном ру |
е, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом с |
рава, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве с |
чне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко |
ива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове |
је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Ца |
аљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи |
вијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на вел |
, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на о |
пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су виј |
а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, |
бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и в |
ју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, |
ладе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} |
трижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Г |
омно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по |
и арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постав |
д мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а во |
црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови н |
е кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сре |
три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама |
е: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога |
о ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори бо |
и пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће.. |
вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој |
ијем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републик |
и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиет |
, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дук |
ила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, н |
<p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара св |
ите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровник |
ик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допр |
проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био муда |
ене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на с |
звони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, поста |
екамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно |
н Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој п |
и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је |
бито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чек |
носито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику |
у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, ј |
“ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога влас |
</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омлад |
а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је |
ни озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно |
окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, т |
...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром |
..“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Арх |
одичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједов |
хов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако при |
ала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач о |
, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложић |
ира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједн |
пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је |
онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> поле |
пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блаж |
болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су |
жа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете т |
е вам душе, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те тв |
м Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе! |
игле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару |
с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јао |
а, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се ог |
стину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang="la">veni, vidi |
в. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога |
ошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, т |
без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва би |
рото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n |
.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће за |
стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а к |
оме одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће |
не око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по |
нхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, |
својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А ар |
народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа М |
<pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на |
о црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{ |
а галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гр |
слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Т |
девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком... |
о н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, је |
Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити |
непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вије |
а укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном госпо |
у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и ми |
чеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизнос |
дмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Кр |
рене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће |
удара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у ш |
ти.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему |
тењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин |
ев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</ |
:id="SRP19011_C5"> <head>V.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и е |
м плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Власт |
— „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, |
га града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедск |
царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат |
ем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се |
А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, ур |
вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена о |
и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже |
ушманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особит |
ек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} |
сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с л |
лаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена |
мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке |
вором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: |
ј и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети |
лне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а вла |
прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту |
лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по д |
е лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{ |
!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Д |
асни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће |
<pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... |
ника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофор |
госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па те |
ашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Б |
ик је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а |
јети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје |
елике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружје |
о оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Катале |
а: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код |
p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН< |
по преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергам |
ираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радо |
И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплете |
нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну с |
и по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега ш |
ецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, |
же: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном |
ија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} |
тва, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љ |
судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје |
тницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Госпо |
крњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с ли |
нђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му |
...“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро |
владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> |
ашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је |
синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царств |
ети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити |
"122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе |
то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молит |
боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да |
га каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код вели |
м ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n= |
та и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Н |
спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти ј |
ому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре д |
била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, |
до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Црије |
о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти |
Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb |
она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S |
е поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије |
ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворн |
што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је о |
а нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке заг |
м Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава го |
а своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то |
јаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и пос |
зао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би |
<hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остал |
да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србин |
овник, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до |
Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n |
а ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је о |
етка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb |
царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромн |
увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узор |
ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А |
еђу народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из |
азговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осиј |
рсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала |
имира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} |
милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи |
за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас о |
pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи |
ом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно наре |
ледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су |
ена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војво |
љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово ом |
за се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У |
је не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на кр |
да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмј |
аупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млета |
усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост |
о ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуд |
и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до |
ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој |
Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, к |
иколицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Периц |
бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, |
!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице |
надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у св |
.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао свој |
имска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драг |
е ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, |
спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење |
дала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што |
ед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и |
не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</ |
у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао д |
— од споменутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те п |
а, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасн |
ине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила |
ом, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не |
љем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, |
ичићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљев |
абијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећ |
ма у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и |
а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој |
ка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда |
је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу |
шан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Циј |
ојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу д |
hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од П |
ру крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, |
га покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га п |
ватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и свак |
могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и иск |
аш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, с |
аначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Дра |
мо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему вл |
вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази про |
ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви |
астела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворови |
срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, |
озна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Ца |
че банову војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пр |
а наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио до |
то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{ |
ли се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поз |
ига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у по |
тељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Д |
.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала |
рдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће |
удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окроч |
Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се о |
ље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: |
ијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу: |
м данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немир |
ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедик |
е једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да |
а ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — |
Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће |
кратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Сл |
бете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наред |
име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је |
бом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му |
Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и до |
и хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао |
летачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога б |
ади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој ј |
p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" |
е се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од ми |
ection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као г |
n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Све |
е свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, |
да ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цук |
/> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, |
Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужб |
ну, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урад |
д је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био вели |
ог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Ј |
бра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенити |
е дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, по |
ему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила |
око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни |
аца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је |
кве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="5 |
па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николи |
удрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скро |
дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да |
дру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за у |
је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: |
да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апост |
у Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци в |
и, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би |
ке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридес |
о милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а м |
мена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи |
а и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карв |
од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се о |
а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каж |
мо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала |
м властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{ |
ље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје |
тачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама |
лемићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му з |
ена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збо |
алијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и |
ра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа |
ога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи |
Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Д |
иле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је |
е на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки сво |
и Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око |
S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљ |
ати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако |
јна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали |
вчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S |
ка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне |
астовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио |
Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је |
Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и к |
свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах п |
ника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да н |
ако јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном поглед |
е лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григориј |
ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима |
к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Ви |
е когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S |
о десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће с |
ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси |
на свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну уз |
заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличн |
стало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукаш |
т наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у |
па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако |
шак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика |
сера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су к |
бучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а |
позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> |
авком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први |
} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости пле |
ате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мисли |
клони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „ |
токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам |
{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из лук |
уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} Н |
тке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други |
најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то |
а (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсу |
споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добр |
треба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко |
ајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихва |
ола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусјед |
сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Ду |
одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n=" |
S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он |
ла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" |
прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па |
а је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блијед |
н.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} С |
више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике |
ти први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути |
а, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, ал |
орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисер |
} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад |
цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и |
ст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један |
мљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли покл |
тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоње |
едном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон узда |
Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за врат |
ка (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает |
, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ј окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је био б |
то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад |
све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога |
рекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему рат |
су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета |
је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљ |
њи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога лог |
лагослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан бан |
ћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а п |
у позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ћ |
а галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силн |
рли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у |
, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} |
у чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из гла |
си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у име Го |
е положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ст |
из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори |
, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, |
: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, прек |
hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви |
ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је н |
ефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десни |
не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</ |
е да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство з |
овати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мор |
ину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си прод |
с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну јед |
и дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, а |
ћи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу |
вачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Ит |
Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно |
ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све ј |
тране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне |
Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, У |
арице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци |
ар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пре |
ке Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница |
Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, К |
и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој |
ојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами бос |
е усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} |
ијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Пита |
(дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш се |
ћ, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и |
нијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и ца |
богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену |
ожја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду шт |
аручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: |
а кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотн |
ча Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла |
браћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </di |
а, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен... |
нешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупо |
је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хо |
то озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је у |
и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и |
па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из наше |
<p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi |
гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у |
Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, ка |
ко је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приб |
обертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S |
се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред посте |
удимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све |
Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не |
н по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Репу |
кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога кр |
раља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога |
а.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели |
{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — В |
у, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се |
а, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарат |
ети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску |
сула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и моли |
да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се |
ладару, Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каште |
е, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која |
сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако ши |
— „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ћ |
синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено |
на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, п |
?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је од |
— „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n=" |
а Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у н |
ница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и |
та је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о в |
то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Ца |
равиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у дв |
ајбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прам |
{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому |
у приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високо |
посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити в |
S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре |
, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: |
енска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни |
Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само ма |
о мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да |
снуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице |
тела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда |
та очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника вел |
спође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div ty |
ј панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену биј |
у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ћ |
нима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> уј |
гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети зада |
ам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српско |
ту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бо |
а се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар |
укашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонил |
ога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародав |
атару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с |
киње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n=" |
ош цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном |
ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико с |
II.</head> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају госп |
отајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вук |
Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира |
апјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. |
и ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свеће |
Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на с |
у мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ћ |
а и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: |
адара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се покло |
није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином |
“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах |
у Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. |
е сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако ве |
носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мири |
да ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да ок |
скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крз |
поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није ср |
му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене |
викнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан д |
сти Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање ми |
укашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубров |
погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још |
, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор |
државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега |
рква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом м |
ко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га с |
, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „ |
е плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргу |
адовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у све |
ивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога |
о, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајн |
тора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на м |
да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Сл |
јестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар с |
икако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, |
е: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу |
ледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубок |
ара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији |
е би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а |
рице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево т |
величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другар |
ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе р |
велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама |
ки штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске влас |
мо му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једн |
тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и о |
ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез |
S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Ц |
де права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора ота |
у ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ |
ослао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихва |
рама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод |
осут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу |
снице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l |
узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име |
к посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} П |
е, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, зна |
ој цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас |
иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти при |
лико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а са |
а на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но ос |
њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>А |
златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копр |
дој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је |
ди војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави |
ера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да буде |
извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво н |
ободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори |
љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе добр |
стен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, не |
ри струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи пон |
ија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити |
тране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; |
си и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије |
синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога |
архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше с |
спот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне |
ајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту |
царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле |
ика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова ве |
} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму наш |
.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си |
ице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске кру |
крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у г |
небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи |
и Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивиј |
који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одије |
едаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина |
ојијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијеп |
капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и п |
од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смије |
видност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{ |
вљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — |
оћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама |
љскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ |
ми у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровн |
витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири је |
жио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да |
и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелиј |
у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обра |
ваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с р |
звана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој л |
о ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге |
а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде зг |
S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, |
ном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута с |
треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па |
ст с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благос |
м име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву |
ачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, |
чној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Ви |
сједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од м |
<p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="1 |
задовољство госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут про |
римити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце вед |
устио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео погла |
сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад |
војачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цви |
главо склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мје |
пи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, |
неза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, |
бету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљив |
привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру |
ди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кће |
те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову до |
и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божј |
ој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени |
будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на су |
еменима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад |
час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што |
овором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он |
ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега |
се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чу |
а Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од |
пођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске |
краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је г |
и.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи |
о је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско приј |
уђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју |
ина дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема ку |
велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку |
о у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити ди |
> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а с |
мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Пе |
је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елиз |
има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лиц |
проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сва |
прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, |
криста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати бож |
споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погле |
зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, |
ез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола |
и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је отк |
још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија |
је, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Г |
ако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зе |
околове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковије |
.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже ц |
ам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душа |
ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти.. |
са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди |
и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вије |
, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва |
рх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брад |
„Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урли |
но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а тво |
стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Бос |
ех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба го |
оја ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давн |
а знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а ку |
е најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо пр |
јесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала д |
е уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Ни |
мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудо |
овцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, раз |
ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли крал |
ве, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му м |
Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ |
асове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се |
, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства т |
цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубро |
је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наз |
властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на мој |
а шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српског |
ша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жал |
господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то доб |
ршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па |
дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпођ |
син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с |
ске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да |
е упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и иско |
у жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, |
Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Л |
и твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби |
Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по |
ухопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми прија |
з тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је |
, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не |
ао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници |
у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не |
овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога |
рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на о |
обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брж |
ни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, п |
едро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко |
игне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мав |
се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вече |
је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Зв |
S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро |
ти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ног |
еже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и |
дмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла |
оће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет с |
..{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут |
хотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спав |
ти.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима ман |
Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокн |
се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења |
уша, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш н |
зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119 |
ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, ми |
, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је |
то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лије |
Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила |
ру скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно |
умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Ву |
Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном |
вита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су бил |
е осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам |
незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке |
ду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти |
.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљ |
{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од |
се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљин |
ико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на м |
а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — |
то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и у |
ору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="2 |
клонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисер |
е, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља |
ла: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, |
е, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар паст |
дао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:lang="la">Mors tua, vit |
S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарск |
осито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе |
не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго |
ика и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој пр |
ом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула б |
нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водиц |
рима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} |
е од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато |
то ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, кој |
а коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и п |
вцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а с |
би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, |
лави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тих |
...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душа |
царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се |
грлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприј |
Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом |
ној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да |
ар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да |
јатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у |
ша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и ниј |
с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријев |
а, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота |
<hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје М |
познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Мил |
конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећном |
ачки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут с |
здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвиј |
то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећ |
а босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; |
„<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу |
дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; |
е банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га |
ер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико м |
ј јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Сл |
су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога ј |
је Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчет |
рућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је |
првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то ина |
дала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на ул |
, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвал |
е слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Ор |
љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb |
стиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с д |
код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер ц |
не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опе |
љивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудри |
је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико ј |
„Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он |
д <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово |
и и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У р |
ине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица. |
хумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </div> <di |
<p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Го |
Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Ху |
вио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дво |
ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фи |
вору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о |
Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну вл |
загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свил |
ао домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а |
је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањ |
је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото |
е слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и н |
је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село |
а хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, вл |
а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину |
о је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град |
санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а |
е научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебра |
товистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n |
а у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с |
Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило под |
под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а |
в не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Л |
е Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад |
зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жут |
ање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијел |
да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два |
огу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} |
капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и |
лога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. |
као дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орлови |
тога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате ла |
њиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се пока |
кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не |
S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош |
едњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у го |
ује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћан |
гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n |
опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезн |
У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да |
прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана |
почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће пот |
вети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се |
ех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак |
се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и р |
трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз в |
зде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обич |
нао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" |
та јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пу |
е се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је б |
у пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају |
вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила |
они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега |
је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару. |
Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} |
есе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} |
јека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео |
ије лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигд |
} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешк |
баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесјед |
турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне |
срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и п |
исока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се к |
, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос |
ко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још дру |
јељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; |
бро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљив |
и на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски к |
рчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрс |
тан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанк |
<l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведн |
редити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, |
етиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и пе |
ићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је |
ежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источ |
су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратим |
на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница |
ој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, |
си и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровн |
да Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех ј |
војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је |
лотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био ј |
се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се п |
ољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није |
етом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, т |
е нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да с |
еко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те |
опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то |
, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Репуб |
би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, п |
баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По |
а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански |
цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару срп |
окосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па н |
м, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лије |
оба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио н |
, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш р |
н, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n |
о Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па с |
раду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам |
оће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи гл |
а је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому |
а је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би |
в украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за |
, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, ов |
ара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у |
вијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. |
Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела |
ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре |
чек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне |
таборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, |
варицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени т |
Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, |
и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на те |
држала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха |
нако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их про |
а бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега |
ssimo!</foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји |
а тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „ |
уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству приво |
есу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и ш |
да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па јед |
га цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка |
ицу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћан |
} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве |
ски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гл |
S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима с |
једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи |
еве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њ |
0"> <head>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Бос |
лемице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријат |
ићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, |
цу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. |
з, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин. |
одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићиј |
а, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господар |
head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепи |
е, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубров |
вакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Вла |
гданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети |
. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути |
Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њо |
поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачк |
на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српск |
гда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како |
ака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су |
није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то им |
овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа по |
ријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, |
у љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, г |
орабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их |
“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјер |
стора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље с |
не на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене |
до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори |
тово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће и |
d> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш |
каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, |
лавуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а ус |
Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кант |
лену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од |
ицу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<forei |
о сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље св |
Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је |
у купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех п |
харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће... |
м на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу |
ма скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство з |
дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанско |
аго <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље? |
иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се |
евић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и |
свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S |
рада у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске |
ако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би ж |
би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душман |
шлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне р |
ру: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и уп |
чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав |
{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <d |
граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замо |
омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да св |
, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник |
убровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ |
} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама г |
сте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја испови |
ијечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоћ |
оста!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашије |
раге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се |
на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десниц |
ци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви |
бе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће с |
естрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и |
{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а т |
подину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се са |
нике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, п |
а би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна ка |
далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хв |
то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадо |
и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори се |
тро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и б |
S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није ис |
г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно |
гомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи |
кава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти ча |
аду Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се |
астијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће д |
срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет поглед |
весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека |
је да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога |
сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је в |
е!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да нез |
срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Нику |
ркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стр |
окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави ок |
колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Д |
о прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај |
ко му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми госпо |
који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва са |
и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом |
ар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краље |
га господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде г |
црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас ниј |
кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дра |
уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем |
то се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљ |
није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да с |
осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за |
р је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, ве |
лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење го |
ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручни |
аво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ кл |
ић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рање |
ен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу |
и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка кр |
о је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао |
о — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На час |
Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа |
ије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке ј |
вјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не |
ја, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратариц |
не за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: |
ску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те до |
у молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Ми |
ли, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће наст |
као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто з |
.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доб |
ајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно ж |
ме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије се |
е.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусре |
њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му т |
у дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене |
рхиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан |
и твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, |
учноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће |
јесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi |
Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, п |
амо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме к |
ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато од |
дика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке |
малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој в |
уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да м |
у.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му |
ра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далек |
ст срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ет |
јдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: |
млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пр |
и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао |
ет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срц |
иња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј С |
како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост |
ину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом |
ју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз лу |
и.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окад |
потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>пол |
трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мај |
{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на гл |
и животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се |
кајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драг |
да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало |
а овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и на |
дине, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- П |
бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је пр |
е порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет година био без бискупије, |
дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, к |
ијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија.. |
text> <front> <div type="titlepage"> <p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> < |
о мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрост |
ежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмј |
и заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за то |
м Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пр |
оанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всем |
са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко |
тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерн |
а је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у |
љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав зд |
а каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у г |
јем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. |
то је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудн |
три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали |
па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Мар |
Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свеш |
цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да ниг |
и, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону |
без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па |
ле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златно |
све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је тела |
Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с он |
ји у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао как |
ић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали шт |
непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; приста |
фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор |
ијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у |
1_C1"> <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути |
бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње ј |
<milestone unit="subSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је пог |
о гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јо |
ише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и д |
, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није мога |
и јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је |
ви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је пра |
овању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} |
до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се |
перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре ув |
а прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној стари |
живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су |
пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи |
главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. К |
</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одј |
и бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже л |
..{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бо |
окон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро |
— Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здр |
зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то |
ета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене |
а младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, г |
о отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је по |
студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударил |
азвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора она |
зе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елиз |
S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубн |
<hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> |
и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „ |
unit="subSection" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне |
сне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устр |
трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на |
е славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му |
најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух н |
итве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само зама |
итане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), С |
двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Ни |
за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће сти |
јевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а |
инчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праве |
саром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријеви |
>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјев |
ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од б |
Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, |
шан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S |
011_C2"> <head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У |
пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Посп |
влаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико |
поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу |
родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а са |
ка се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао |
о...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутр |
шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на |
Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с |
једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на С |
је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, |
замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у м |
се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему гр |
поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Д |
поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић |
е, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада |
на, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и леве |
хатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила госп |
а је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да в |
краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјерени |
из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило упра |
браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовал |
мети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, |
ар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Уг |
..{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати ко |
малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p |
у ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нек |
шима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помисли |
а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, |
„Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када |
вечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властел |
омолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће |
</div> <div type="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> <body> < |
="titlepage"> <p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД В |
звана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешен |
ао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету мла |
ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не мо |
госте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и |
id="SRP19011_C2"> <head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невес |
ази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен прост |
" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепис |
е поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бу |
он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре при |
а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зиди |
и ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник але |
е, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чин |
пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла го |
ране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, власте |
царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се |
ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој м |
много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га |
вршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како |
госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Ве |
а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођако |
одитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затај |
тарјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остал |
ане великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги вл |
и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; |
цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{ |
мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан |
Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопири |
ри, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће |
још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то |
вако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожно |
приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бене |
о ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио |
а би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власи |
утро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и не |
а, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића |
он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, п |
ао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, им |
е се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборави |
на два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <pb n="14 |
е банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харн |
богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Де |
показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу |
е, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може п |
као, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење г |
спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да |
тража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњ |
.{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне |
богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брж |
коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> окл |
ар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то вид |
заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi> |
поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Пок |
војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасном |
на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из |
ј милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му |
Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором д |
, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>К |
лами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака тр |
нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријате |
прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред |
а на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћел |
спар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају |
п, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићи |
арешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у том |
ли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потп |
ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку ме |
њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље |
силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровник |
/> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла |
, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> |
ијестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је ур |
као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на т |
ти жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме |
духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, |
је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причека |
најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до |
о га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>з |
госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и узда |
у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће |
ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми |
сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} |
и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби |
га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратни |
је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу д |
, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те слож |
на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је т |
ве је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, а |
то до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем даним |
ајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> |
цама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. |
с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште по |
е ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле г |
ву охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроников |
ану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за |
Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестр |
и прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напом |
{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је пра |
ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосн |
мачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помир |
лисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија вла |
лбрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебес |
уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони н |
јер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет |
.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а |
се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха |
, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онак |
лека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(рана |
смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су |
му великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао н |
лгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио |
и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, |
ви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болес |
ас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам и |
уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" / |
на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> |
ерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже г |
х три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. |
моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отвор |
„Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за једи |
узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивиј |
аонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће |
јерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рек |
риче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напас |
милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, |
га града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступ |
је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, је |
, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођа |
светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша |
ита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склон |
ину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да с |
} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан ниј |
ому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју ми |
видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, |
и тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијеп |
ђи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да |
b n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је |
ладар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} На |
рама великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, ка |
је сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у ово |
, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако |
аса у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мир |
вај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а |
Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ћ |
.“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да пр |
— „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} |
ла малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдо |
Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> < |
, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите |
n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако каз |
раћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је би |
е и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре вој |
о ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се н |
суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, |
и божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На т |
и и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мис |
помињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, |
чићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа |
е, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми ми |
енитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а р |
Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја сам |
дговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу с |
да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно |
ске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и |
p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n |
обро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа с |
ш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице |
особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марк |
Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то с |
агоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се |
ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони |
и Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што< |
града, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику нами |
а, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем к |
тио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII. |
Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Н |
а истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило |
ријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела |
на опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, |
ашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, |
обро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="7 |
едао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Бос |
као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и |
ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молит |
е причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили |
виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, |
ла...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Ј |
и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа мудрост он |
вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде в |
у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељс |
пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако |
мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урс |
дом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорј |
цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба |
јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гавр |
у, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња види |
сподару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, |
е Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједи |
/> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} М |
ечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је ви |
. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{ |
ша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина |
лал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шк |
један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесе |
знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из |
, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће |
ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пут |
оље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне |
ачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лоб |
нићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га |
ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад с |
хватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за |
лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па те |
, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и јед |
Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке |
ложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам |
при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то |
pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Ни |
; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, |
и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову< |
ровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јо |
бровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну влас |
а помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <mil |
ље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дођ |
моћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она му |
ске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Преј |
овачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ст |
и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, |
ву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и вели |
„А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се |
танко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко |
живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили |
тране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан |
нијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паств |
На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа |
сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога |
у броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то он |
е као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си раз |
ти бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа власт |
а ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетл |
обра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би |
ијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га |
нока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кн |
и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој |
дар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части н |
на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећи |
купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу |
. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљуб |
а ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Ник |
но сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, |
арко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље! |
бодно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да |
а!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Д |
ратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радосл |
ба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда |
ој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особ |
виту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој |
покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небес |
ћију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S |
ласи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} |
— Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, |
саре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату бо |
!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, т |
Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува |
сједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршуј |
љам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p |
ти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела д |
довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог рас |
и орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола |
, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован а |
аром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем |
у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type="chapter" |
десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано кре |
нићије их благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вј |
предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој се примити овај |
зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нам |
проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, |
, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мо |
ровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се до |
ем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и ск |
олази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају |
примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складн |
га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ |
у, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „ |
рој Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} |
но, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S |
е — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела |
великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Ре |
пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Ми |
ла служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани ла |
хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромн |
="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је пр |
ашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре ск |
у; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћ |
ћа двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „ |
убнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Влад |
ла пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају |
абуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобар |
егли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и ша |
ерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{ |
му ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Вла |
у.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два |
народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима |
прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз вели |
ми у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је |
а, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили |
настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, о |
те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно |
ад, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као |
оспођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до |
оне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S |
аставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и с |
пиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, н |
<head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се |
Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш с |
властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавј |
и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те з |
а Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић |
ао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и |
владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњ |
фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каон |
о дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лије |
бине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове двор |
ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује о |
нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћ |
у се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносит |
!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу |
а уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је |
ти што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају о |
кијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојслав |
вору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ћ |
илама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободн |
ијатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу |
ном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи ба |
, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а ни |
отпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велик |
а.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш са |
астоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно пос |
е је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посеб |
на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече ца |
ни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Ре |
сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{ |
је о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, би |
а га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара |
reign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони |
у му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашо |
дне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје |
о усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. |
, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и |
ога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p> </di |
м негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устр |
ијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милости |
теве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све т |
сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране во |
р урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, |
ве, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице |
у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику. |
ода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви |
огородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни ота |
а добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с уг |
обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p |
господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пр |
е робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</h |
име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и св |
у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Ф |
авити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија... |
га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И К |
ао покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Х |
настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему |
ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и бо |
убровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихва |
о је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог |
та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је |
ода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока сас |
ју; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, ј |
ужио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао |
онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у о |
од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љ |
и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета н |
ца.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код ње |
{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуна |
ића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јади |
и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види т |
а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Хр |
а часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао |
ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi> |
је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, |
p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки л |
оју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ сту |
ећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је м |
думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу |
влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио |
е све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао вр |
ила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господ |
је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ћ |
аши, а Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Сл |
та, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин |
уму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће |
но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш |
овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} |
> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госп |
ужи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} |
ост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и |
е.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо |
осподом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Госпо |
{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: |
жао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни и |
е жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне |
публика Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone unit="s |
ворење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више бил |
hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма би |
ђи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће проме |
спођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај |
ебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у ма |
„Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и |
да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђ |
у, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</h |
и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је с |
во пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су дво |
војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипа |
ому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разл |
рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом |
укама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мј |
немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као |
да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, |
д небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију изв |
о вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљ |
ала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех по |
з је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица |
по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недр |
b n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а |
апнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Мил |
/> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, |
родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи н |
. онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепш |
као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јо |
кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бу |
и с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој пре |
он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, |
то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, п |
аница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно пред |
јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти |
29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, ко |
ог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни |
о по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову По |
о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с крас |
S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехот |
у. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом гус |
а се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрн |
hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми ј |
комо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад |
у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, |
а иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као |
Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана |
х дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете |
е срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не мог |
што Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова мл |
Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће |
ави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога б |
... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред постељу честитога цара Душана |
је растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Л |
, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, по |
лави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пруж |
а Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиеписко |
а почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с |
дила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Ја |
а манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидин |
чник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњ |
кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Ц |
свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној мол |
ад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> |
сера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="1 |
му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало с |
иди и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху |
од исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па |
тијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} |
рци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не в |
— Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тл |
сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом т |
а с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе |
оме владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам о |
<pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањ |
очинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, |
тлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одје |
> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далмат |
смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша У |
ак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дуб |
пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала ду |
од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} |
лост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У ве |
м кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три ар |
а је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро |
в. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер |
в. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубр |
астели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а |
аја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml:lang="la">Per multos annos De |
аведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угр |
шли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчан |
лиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као |
овачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стје |
е предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштен |
оре и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији |
лић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> |
е је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дро |
кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Ца |
о у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно по |
"> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по |
, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му |
и, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одма |
, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, |
цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада |
ова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну |
звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично |
је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим |
ружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република |
, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон С |
ада Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ћ |
е <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је |
губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци |
убно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују о |
арицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри ј |
е пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <milestone unit="subSe |
гну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — |
сједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на зд |
олица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљ |
ј згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi |
ајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему да |
еговијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква р |
како и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове род |
ом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, |
...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити зла |
а Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима |
јереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми |
вјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија п |
града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} |
дном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога |
за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она д |
ије ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском. |
стофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целн |
бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изнена |
чекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> |
ала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те пон |
заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, |
И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни |
пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвел |
тверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће |
што јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је |
авести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш |
.{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је с |
а мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претв |
и и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву. |
уше божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бес |
нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла на |
Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Репуб |
тпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити |
} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровн |
вијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља и |
послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да |
ли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље.. |
и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило |
ађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} |
Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје |
ли јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падов |
м ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем зашти |
тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда б |
како да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти |
је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта |
јем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена ган |
ем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, |
круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од пауно |
И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>ве |
четићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang=" |
а: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће на |
ина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су пу |
а срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, као |
мрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне сини |
емљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јани |
иру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара |
ам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n |
то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир |
нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Је |
прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају |
Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога |
све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко мног |
це.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} О |
ка, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћел |
клић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Уг |
чег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се |
ане, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио о |
tua, vita mea!</foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито |
е Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А |
лагословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хва |
ех душа, јер Исукрст говори: — Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трп |
Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитељ |
им уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Мар |
Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну влад |
с молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Ду |
мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а |
апи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка |
лити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — |
е, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силног |
ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је |
дала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети |
едан пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је К |
јијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затаја |
ла властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на |
у је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Т |
— не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андро |
ви не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи м |
а протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да |
агрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш ист |
зне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њ |
вине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, п |
знати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме сви |
као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душа |
пићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништ |
обито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио пап |
е истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна бил |
вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбаци |
ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бо |
и мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје у |
/> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на |
т...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни кан |
..{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и при |
и је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину |
о проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложи |
убровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тог |
боље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива пр |
овјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> |
стављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут дво |
бра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни |
пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спас |
да, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за он |
на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ — Споменуће з |
угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на |
{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мис |
њела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, |
еска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и по |
а, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Ј |
Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се д |
вештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десниц |
на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прам |
свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а |
навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости! |
прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гриј |
занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као зм |
задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до поја |
ве богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога во |
Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је м |
..{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не ув |
литву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас |
Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити |
кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и м |
мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и бр |
тавим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика |
ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је кр |
потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио ж |
а било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан |
станова жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја |
тио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину. |
, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог |
невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то |
итви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање вла |
ијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збо |
на покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а |
во час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, |
а Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јани |
, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те осло |
а, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најж |
ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за |
вему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као |
и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип свето |
ично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потре |
опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена |
а од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као свој |
" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику н |
баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На |
рцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те |
уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као |
пље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а |
вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блаж |
скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све |
е ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а |
оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог |
не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде измеђ |
раљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_C |
уло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамни |
м, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци |
дити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, при |
да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода |
о је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће |
24" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу |
репере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је пр |
вати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбољ |
: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у |
лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, |
Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до ла |
ине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија |
гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дрије |
полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њед |
аспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да |
с ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с мир |
дио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех п |
као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до из |
и, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да |
х града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабуд |
испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех |
моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић на |
, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђа |
ебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне |
корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, ди |
остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, о |
т</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата |
!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их |
рнице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљез |
иближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њ |
голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик |
ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупск |
их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, |
справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. |
особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је на |
ијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, |
ању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду с |
остојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свије |
ому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади |
љу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{ |
</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и |
ко просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а |
љи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенств |
да Дубровника!“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, |
Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} |
ету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну сло |
згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Мо |
„Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији крену |
си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="12 |
<pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} О |
омирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ |
дједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјеч |
ао паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бије |
отицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самог |
, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светог |
у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љу |
м.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бац |
могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроников |
рева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не |
дигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владар |
воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт |
срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да р |
а онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене |
имо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снужде |
S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, п |
вија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, |
њски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збо |
чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, |
црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне к |
па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима |
велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ лук |
орички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S |
— Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и цел |
била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је т |
е <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се м |
овнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламе |
је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гу |
рад од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а д |
арине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захва |
ивати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: |
о нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> < |
у, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено здравље!{S} И војвода је м |
што у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Реп |
ју угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али |
вџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја |
срећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на С |
ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и |
ас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, право |
ту; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнаб |
га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога прис |
ице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресил |
ријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога уп |
“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се п |
о врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љуба |
воју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмје |
гледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра |
а мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одј |
једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, ов |
} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао д |
је срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда |
коп под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји ева |
у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од к |
да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га н |
остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дик |
и љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је ј |
осни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на сво |
бу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе ш |
е осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и м |
и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна к |
глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће п |
ску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета за |
вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и |
па и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што н |
двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао |
рлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: |
ару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда |
је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, |
оје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!.. |
владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави |
ко је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала.. |
рку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{ |
аду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслон |
е ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари |
о суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госп |
на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. |
ену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <p |
јне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем ру |
их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на запа |
дана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га |
меће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубе |
великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чу |
ати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено ср |
итељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту с |
р је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је т |
пископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а |
е носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, т |
рви ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извад |
опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио |
го да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невје |
="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља |
средником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} |
18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а |
није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну |
а.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орло |
оли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички ш |
зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три |
вна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада крат |
крије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђ |
д тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже оп |
рце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословје |
еве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свилено |
обру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а |
дић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазу |
стоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав гр |
атаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он |
кромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у он |
рити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збо |
ан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати |
а господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој б |
{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и |
а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако л |
се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} М |
ни као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је |
пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи п |
вина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S |
тош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровач |
одухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније |
а на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном пла |
е повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство |
ошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио |
на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклони |
ду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — |
а како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и доп |
ала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} С |
а га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Ду |
обрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града С |
весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би |
а <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце |
ницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, поглад |
се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бо |
" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гл |
то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њ |
је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} У ли |
камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви ј |
капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је ц |
ар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се хар |
парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и бл |
рси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скром |
чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — |
а: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих ј |
на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и |
ао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу |
након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градо |
и к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} |
а му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <di |
најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути |
љановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војв |
— „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће |
ан алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисер |
Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бен |
ска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскиј |
з мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић |
естру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те ј |
особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то |
Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости за |
си: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране |
овник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — |
поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила |
— „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} |
вому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу неб |
ају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуш |
го нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљат |
га управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумн |
чепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си |
ша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда.. |
>XII.</head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и |
њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила тре |
бодно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи |
нокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом х |
није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многај |
/hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ |
Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и д |
е, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам |
ека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирн |
у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будит |
града Дубровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се |
најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благос |
шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пр |
р слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допу |
чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па |
сна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фр |
да Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и прем |
ћа.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинс |
вувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, |
ам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од с |
одину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико |
ико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да |
свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quo |
{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабе |
манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препаден |
ном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском пр |
е.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода. |
вор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровни |
та преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће сл |
е јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут |
ему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанств |
но босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на св |
и, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја |
ћна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђије |
тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земљ |
ене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико м |
да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћер |
тено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и |
које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити п |
усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а |
мо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно купов |
ех династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Н |
4"> <head>XIV.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на ц |
ке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога по |
на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плашт |
ошцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се |
о перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гад |
е</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су |
по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{ |
лема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до |
; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и |
д шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена |
канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} П |
низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси ца |
у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се |
Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галиј |
Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту нич |
о се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте |
омило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{ |
добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њ |
алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица н |
р час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} |
{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се |
Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници п |
а града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка |
Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао... |
српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој |
вој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} |
на бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори да |
е: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило |
мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренут |
а на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар д |
м диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младиј |
еке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радосни |
ластеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, |
та благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У |
сти старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за |
на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свак |
едрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлита |
и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогобор |
аве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту |
.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, |
, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као |
а ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; |
је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, |
а, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одм |
на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге |
реметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су нав |
човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пак |
различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да сваког |
ићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито за |
а да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки во |
кочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, б |
ко је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И |
гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уљ |
е цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просијед |
хта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није |
каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех влади |
позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с |
е слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину ово |
ом и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко |
а!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели |
убровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједств |
-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста |
е редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну к |
пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене св |
ада Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у сва |
је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прор |
је даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наш |
ра Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, ж |
ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „ |
раља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплака |
у Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добр |
одине презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: |
ех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево |
тиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред |
опала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко прет |
емила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: |
Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али |
сти ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се |
има горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем ј |
уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се п |
, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце |
части петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем |
— И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез |
поклисара, донекле и господина бана, а на велико задовољство госпође банице и красне јој кћери |
нако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева |
вом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио |
зговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властели |
} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је в |
ко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасав |
к ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Жив |
о извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да |
нић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубров |
кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од б |
служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима до |
тавицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике гра |
сао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклоп |
десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, о |
овио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна |
} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена с |
тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а н |
ће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни |
на Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Прим |
нда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља о |
будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владари |
тога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} |
нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам пр |
а.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као не |
ао да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђан |
Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарал |
Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом |
.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, |
али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога др |
коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога |
Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем |
стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи к |
hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет |
аталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је |
се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{ |
рова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, ал |
сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Дома |
меља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу |
толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а |
и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као |
црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно до |
неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су ј |
ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку |
и вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди чест |
а и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом ар |
Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора |
S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесје |
лемићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозн |
па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и ст |
се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже ок |
позорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и к |
алобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> < |
она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посве |
жа, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{ |
, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади |
а, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Ник |
ти Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Ло |
т — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано |
о иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном зав |
испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} |
“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но с |
<pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, |
ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за наро |
— и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ |
рвијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога |
ити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће јед |
скијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све |
ко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те |
п кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, |
/head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапат |
да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању |
> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. П |
једу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста. |
ак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега гр |
а племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаме |
моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утаж |
има. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до В |
надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је д |
ском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобал |
ик свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавин |
{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се |
учање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заста |
сподин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру прист |
} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеле |
копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, |
Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежеви |
а на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповј |
на два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником |
ти под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плоча |
Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, |
Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате |
еправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћи |
авице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадо |
подарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх гра |
оносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и вик |
ир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега |
раго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блаж |
дравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскије |
Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о ца |
тјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је |
ње, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, |
мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно |
то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори |
</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мој |
хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех |
му господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то |
и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а |
али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубров |
мукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка ол |
да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира з |
S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <p |
ијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната |
су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штог |
минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xm |
ест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се |
рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господ |
ша царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога |
у да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се |
е вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим |
ца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили го |
рска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли с |
м га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} |
</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слав |
ску богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади н |
Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица |
и ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем ка |
ором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане < |
епе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару |
на стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер |
који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може н |
кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први |
ића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјег |
Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана |
ећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град м |
ткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Деш |
е — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{ |
аменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблије |
е ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице. |
е, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу |
ојска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлије |
више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>зб |
цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвод |
ва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да |
у Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} |
на коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и |
скоп, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јан |
властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и цари |
буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој |
успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и |
а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо |
едрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић |
e> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада |
а...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и трг |
аваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, му |
але за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромн |
а многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на |
он мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па |
слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио |
="16" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у н |
напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као б |
hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="7 |
ће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краље |
а <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - |
дар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира п |
ин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпођа је Де |
поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до б |
и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Влада |
. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а |
Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S |
на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору |
е што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се |
ка по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пј |
ао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана. |
ли телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орл |
а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од |
ке и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и |
атка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све к |
мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедник |
је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је |
ому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку |
бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене н |
ога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскије |
е развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику |
ј црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски ор |
раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукари |
госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се г |
су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би б |
ну сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије н |
и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају од |
а и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цар |
усрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; с |
млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <d |
<pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића |
Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, окова |
коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела к |
а Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone unit="subSect |
не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а о |
зио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубров |
пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици сли |
лиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, бла |
одне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само |
тар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замч |
оло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке |
арао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапну |
ругому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех влади |
царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угар |
, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила |
Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору |
, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од неми |
се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому госп |
па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго! |
вна кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зид |
у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — |
крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а з |
ристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисари |
као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало |
ну, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Велик |
ubSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана |
; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало в |
у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњ |
женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у скла |
елу, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан |
ве, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у |
прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје |
то је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико |
е ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> при |
дост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за д |
е истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата |
и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, |
астица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народ |
холо гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче |
оговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ |
, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је |
загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти сл |
ру, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, |
д <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на |
у на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чи |
напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу |
од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мрж |
У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на сабл |
ction" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је диво |
<pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по |
е га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, м |
епша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но |
година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетин |
вољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је |
ијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на исто |
амо царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба о |
ого, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни |
велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као |
ам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да ка |
о мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико |
та, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домисл |
елипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме ун |
царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Су |
е ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добр |
бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише н |
а је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по |
проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав мил |
особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио |
уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљн |
а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и |
свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еван |
вако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу |
, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Де |
ве, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубни |
иће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је в |
дном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рат |
ака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григориј |
ћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијесније |
а господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута |
те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови исто |
ика Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пу |
3" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Бале |
могла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем п |
и се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље |
а жуђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њ |
в. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатр |
није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубро |
ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочи |
p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили хра |
љно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски |
ан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће |
Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао |
њу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чуп |
ем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домен |
ога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија |
стоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима |
о да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједи |
жје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: |
2. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једн |
— И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено стар |
ао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне талас |
ио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И С |
разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња |
омаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла |
пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, |
а Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена г |
стала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, ка |
а до правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени м |
еда преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То |
.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сул |
овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, |
ави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане |
едно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем пос |
ло.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека |
од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни |
а главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени |
...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати ми |
тњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Ц |
је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубров |
љство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дун |
а и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, |
допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега с |
молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а |
дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сј |
земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је |
светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника |
, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га сло |
ли су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном о |
, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико |
је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда ос |
је цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа п |
милавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је п |
срећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна руж |
ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, п |
књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задово |
му Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале |
му рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водиц |
Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити |
коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зелен |
ому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној ц |
о ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар |
ну драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога |
асном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S |
ни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту ј |
два до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, као |
ојну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог д |
агано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна |
е им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оско |
наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под ми |
у без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепр |
аднијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и по |
м рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, |
у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучни |
n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе |
тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је сло |
. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>П |
:id="SRP19011_C3"> <head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{ |
l:id="SRP19011_C4"> <head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао |
Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Б |
од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне |
и се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <milestone unit="su |
одигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки |
бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на |
у мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све |
Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на з |
републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла |
нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па |
у Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче в |
аша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, које |
је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато |
вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасека |
јеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, ј |
и цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска во |
ике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем |
..{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, |
у...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Вл |
е посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабиј |
споде Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље б |
величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи |
ангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је поход |
фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, |
с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанств |
и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако |
сподару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба |
збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ћ |
ама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лу |
/> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе злам |
ду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће ни |
посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанин |
е велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и |
т римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је на висок |
ека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба |
а Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божј |
ела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада |
млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на |
јало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој |
пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а |
тавити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко |
ћа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије |
и <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не мог |
Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има |
ао на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S |
ржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владис |
одушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почн |
Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту прво |
и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи |
ја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубров |
и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у муч |
млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навл |
бора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Пре |
њати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштит |
.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се цар |
n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетн |
а ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице |
е.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса |
рази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува |
- Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим теб |
не, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Б |
лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, |
ва:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <p |
, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једн |
велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благосл |
врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти |
озвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дне |
чке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре |
вљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, |
и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак че |
Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi |
у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење |
, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} Н |
зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су б |
ладно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и ре |
тила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провиднос |
добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе |
абијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инкви |
орист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига |
ши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубр |
ост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Ло |
{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њези |
екају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе о |
је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовни |
се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан |
тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и нао |
ар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашије |
мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се кр |
и Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града |
му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — |
(Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи |
еће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Вла |
јену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево д |
шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори |
оју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглав |
ене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је |
ћници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар ус |
протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно кри |
ога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и |
пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, |
мо за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој раз |
ни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као д |
и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> |
града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј |
н џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до ко |
роговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам наш |
лажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска |
дно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрат |
ажа до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кул |
еопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити труб |
ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше |
р се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро |
честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а |
града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубро |
ла је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцић |
погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана дома |
је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што с |
тељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовал |
и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само см |
уну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитков |
енхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, ко |
мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, цар |
е, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и склад |
и, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шу |
и.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Боса |
а га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотровнија мржња...{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес |
а да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху сво |
га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јани |
у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а |
стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и в |
у, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту н |
вини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Влада |
ам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млет |
за тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По |
ан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властелине, канониче!...{ |
о на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужно |
родицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и У |
, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех |
У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело |
68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Прат |
рни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је |
мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвије |
нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубр |
арјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покрив |
јех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми |
д Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достој |
ју дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке |
метари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у с |
те танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је |
Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Да |
ла и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пре |
е...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друг |
могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је у |
Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав ост |
јери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сун |
д милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а |
па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све пр |
раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="2 |
се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је |
повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена. |
елином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видј |
и су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе поз |
то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, |
а бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити |
ињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да |
>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, |
атеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа |
ест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градов |
бро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особит |
тачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удије |
јем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се |
е нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Нерет |
ши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дје |
а, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андриј |
оду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Гр |
ала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у родниј |
ивријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати |
мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ |
да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељ |
јерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се |
ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране заниј |
јему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити зако |
е великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, об |
мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гре |
јни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, |
пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш ве |
а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра г |
„Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} |
помињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом за |
роте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио пове |
ти на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу сви |
њак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би |
шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> |
че поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа |
завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја |
омом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“ |
Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а |
и смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци влад |
рке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега град |
аће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели |
е, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Д |
} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не мож |
ила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и |
раћо, властело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који |
а јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рат |
а се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, |
тиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобоје |
ајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слу |
је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: |
а је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{ |
га — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровн |
да.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, |
ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, |
имо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли |
у“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обр |
ио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога и |
Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - |
учке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропаст |
се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Р |
га мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести |
а је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и |
њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по св |
дупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем |
ир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка |
леко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина град |
о нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи |
се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове |
ре, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се д |
ке Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје |
у се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Катален |
ати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си |
ба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“ |
"41" /> Петрова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанск |
прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} |
ва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем пол |
го чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у |
божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дуб |
арко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили о |
у све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију св |
чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици |
и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} |
нцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави |
крстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора |
ета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер ј |
ла: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај ча |
они нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — |
сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, т |
божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од |
оже се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и |
Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, |
о лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни от |
ушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, |
стину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{ |
сталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито |
Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, ко |
рљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и не |
Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјек |
је пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира За |
макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као би |
осански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћ |
уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла |
омна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинам |
решник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Вл |
вање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, ка |
ка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка су |
и...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је |
а <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве |
атељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Влас |
рва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно ка |
орнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и пости |
трашни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p> |
поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовин |
у особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко |
а, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама |
а: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, ј |
запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам пр |
, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоц |
јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама насто |
на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњ |
родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам |
заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дуб |
приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно п |
— Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчано |
ицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину < |
је разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пр |
аше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злат |
ио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну |
охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је н |
обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прам |
Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Н |
најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије |
ландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар про |
и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себ |
и што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као |
“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</ |
ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту |
знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — га |
ожју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Уроше |
жност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Срби |
/l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој! |
очницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква |
, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племен |
поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће |
ичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покр |
вијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле |
з и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кад |
и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до и |
ет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, |
храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју |
рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{ |
ду и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне |
за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјев |
, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобри |
славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паств |
аду; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" |
свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од теб |
, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n= |
<hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товј |
а до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Сви |
каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће с |
слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јани |
ј очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила |
је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и |
наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник по |
ви. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па |
астела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ов |
g="la">Vox populi, vox Dei!</foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У |
и отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у жи |
брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће |
ену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада |
кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути ш |
ивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики пар |
pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити госп |
другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{ |
иш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замје |
у: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила |
} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урад |
и да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан |
е о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијез |
ојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је |
атворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90 |
, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме |
} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град |
весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у |
>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Н |
се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св |
6" /> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у наши |
ду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска паме |
е најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у к |
Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједст |
нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, |
е с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра |
нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме ве |
.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да |
овима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко ко |
завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се о |
и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости тво |
„... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице< |
Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј |
жешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила |
е, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни покл |
гослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Св |
морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо н |
пци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једн |
рђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром |
је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду |
с бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И на |
лога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ће |
ба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлиј |
ричек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиг |
ледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па |
крити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Б |
а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па од |
јери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{S} Надов |
ишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> |
ем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гој |
е омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће т |
срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је |
вора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао |
Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила држа |
ема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчан |
ством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и рата |
цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би р |
од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије |
утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу |
није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му ни |
а, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и власт |
ка ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: |
Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао |
те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је |
ожни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака рат |
м Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. |
све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровч |
везник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша |
не Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ћ |
јех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Ма |
сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поз |
дурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, |
од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између крш |
од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ћ |
е чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народ |
бре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а оста |
воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — С |
— за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љ |
лу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type="chapter |
ље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар |
<pb n="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си на |
танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без ик |
рост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен ч |
— А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тен |
ућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјет |
едан млади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Мат |
твила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Ду |
ед тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а |
тињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и |
ути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} |
а града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара |
здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је в |
ама, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превали |
јка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) пи |
ђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ по |
ама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Оста |
је на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створц |
игло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета! |
бре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} |
а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкије |
но ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара |
стали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb |
као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори |
да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Кат |
примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљено |
колић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{ |
а, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна |
и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па |
е Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка.. |
ао чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјел |
из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: |
..“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Нико |
наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела н |
трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: |
о и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покро |
оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опа |
ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А |
астеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку ж |
снога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и п |
је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у |
>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјерн |
чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке |
весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се понос |
буку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч |
тињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер |
у Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и ба |
а краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју за |
да у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна |
етла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име с |
твари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога |
волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минче |
: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полет |
отреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило |
ити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и |
ито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у сви |
ка...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у з |
краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, |
истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матк |
азда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаес |
ном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће сво |
кћи града Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидина |
, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми т |
дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он |
рави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а он |
е ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љ |
“ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у невољ |
ници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који |
ом ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубро |
великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти |
слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си |
љем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа |
а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај ч |
и наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам ј |
, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, |
ви, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Не |
еник, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величан |
ом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да с |
илиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Бос |
рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — |
овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији пок |
оник постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в се |
руно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно споми |
е потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи |
змеђу Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са ср |
вала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и |
зује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће н |
пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду частит |
ог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвоји |
ма силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војв |
, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пу |
ко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, |
убиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном |
јељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опрошта |
и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си |
нутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако |
дно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, |
— „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти тре |
p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести ре |
во моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја |
ма, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, ко |
га хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће |
дје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ |
аре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе |
им да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У т |
тељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, о |
" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано |
нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Ели |
ратскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за |
срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S |
а...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срд |
весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко |
ио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље р |
епића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви |
и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица |
нањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и |
ада срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти |
n="59" /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика ј |
да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисаха |
пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је |
дски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује бр |
весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се с |
којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ход |
о мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с де |
.{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, најотр |
ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, од |
Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но |
“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једн |
се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника чи |
ки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве прија |
сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не |
о на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбо |
— Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала |
иста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи |
егод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невје |
иника, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>каш |
астели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да |
и да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, п |
га у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински до |
ни умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су д |
то срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Н |
е ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно |
а тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да |
је прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом гр |
ло царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свеч |
је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни т |
, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик постављ |
је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све |
му жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то с |
пша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану да с |
вио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Нерет |
оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одр |
} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или по |
ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, |
Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће |
е, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „ |
ме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била ка |
свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога наро |
а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч плем |
инути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп |
че златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље |
али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара Душа |
зи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а |
под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико |
војка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабук |
срећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека греш |
пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне |
рила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика |
с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему |
небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Гос |
ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно ју |
убе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као д |
ушан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци им |
држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром друг |
есет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душ |
Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и бољ |
пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и |
четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би че |
то на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад |
о си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној |
ави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе |
одбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су |
је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољ |
шега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, |
о смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне с |
аницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи св |
о љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црк |
ком и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну уради |
о добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Ло |
амену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџи |
ли га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу доб |
Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а |
је воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хр |
у!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је изврш |
мах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета. |
е испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење б |
својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој ми |
ара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љуба |
тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити |
ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти |
} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, од |
, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао т |
освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по |
у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Ду |
(у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопиц |
омлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест... |
ј земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Ј |
ду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, т |
а затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену |
ина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је до |
енство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначиј |
д:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослобод |
а си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „ |
чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је нај |
м, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него сво |
у миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Ц |
ла да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је н |
танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепави |
љније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам ст |
сивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио |
срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти ха |
а“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смиј |
ика.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и наки |
не немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, |
авили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Па |
ви владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, ј |
екома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је |
г нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <p |
овачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољет |
“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мис |
он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем подани |
Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем за |
све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не |
јек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар паст |
вала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам |
је големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство пл |
аво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велик |
?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетин |
ну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће ла |
креће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају |
аст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом |
анчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути |
дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да мо |
је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десно |
ајмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. |
а буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се п |
же нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} |
о градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја на |
к, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испос |
удњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету |
најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој по |
бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога брат |
и, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онд |
Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти |
но ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S |
достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити |
згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме с |
<l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l |
петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша |
никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То |
: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се п |
бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао о |
је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у бо |
.{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше |
дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај м |
„Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући ва |
и вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богоро |
у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу |
ано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној к |
пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо мо |
Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне |
“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, мог |
. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија ми |
чица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу! |
но сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан |
а Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада б |
е твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи к |
ногаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на вис |
, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома |
жене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је св |
ачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биг |
обила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Де |
аринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у |
ачкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра |
ми љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некак |
и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и ду |
, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она |
полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право |
а за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда мислити н |
ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: |
ао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, |
корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна кита, а крми јој тре |
рагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само јед |
а у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скро |
ин грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар с |
харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после |
ан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и нав |
е нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде оно |
и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., |
подина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братск |
и и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају |
да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве |
исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им к |
што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{ |
ниче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али |
ила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет |
пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су |
која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хв |
али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па |
си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елиз |
бом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће заба |
с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни |
мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњ |
ажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није мог |
тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако |
вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојо |
на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је |
није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиља |
рихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му пон |
ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове бог |
голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но |
ре, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања |
тковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те ни |
свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, |
бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све прем |
Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и цари |
.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Се |
нуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна |
сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом на |
бровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенеши |
нци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отм |
ш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се |
Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио |
ради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хул |
збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живо |
ијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клису |
Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n=" |
енешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добр |
l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлав |
убност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар з |
и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати |
онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те ст |
се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није зн |
богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, |
не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, |
е ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако ос |
ош за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца б |
на овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се |
астојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздрж |
дослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по ду |
госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити |
у, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види кол |
{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпа |
вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти б |
стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара |
и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душану |
на;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето ок |
еће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова по |
и златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири |
ња се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме |
“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, ур |
аведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и д |
сићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихо |
азнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда |
то ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да ј |
о си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо она |
је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<fore |
оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се |
Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Гре |
озна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да |
ице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да |
оздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња |
ублике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удов |
био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </div> <div type=" |
чица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичи |
о рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо ср |
ти прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га зав |
уће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свјед |
мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па реч |
дному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријат |
испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, п |
ринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине вра |
S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходник |
особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно меш |
да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служ |
сера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за м |
а била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Ло |
ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар |
њ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, ву |
а ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{ |
јех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче |
породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да о |
гледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} А |
че.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радос |
ме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем |
да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни |
XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особ |
Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети проти |
господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријес |
вјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех велики |
кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и |
те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да |
та, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлим |
и оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а ов |
асно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тај |
аћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово |
боду, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо п |
га, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, |
ор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа |
же цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дуб |
S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, у |
е као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, крену |
прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у све |
вамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у |
твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дош |
ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали каж |
утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равног |
рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна кој |
ци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле |
сти у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та |
бри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој |
— пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
веди, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Слав |
е ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам ј |
јенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе т |
а, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдј |
, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као св |
јесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви г |
е <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Б |
куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијен |
је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички поди |
подара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те м |
е моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и |
ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био пораж |
не крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала ду |
, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади |
а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стран |
да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио |
обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати |
а проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега вес |
ом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него |
ћа поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ак |
у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два |
а и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <p |
вне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се за |
ему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и кор |
оди древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом бра |
ветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по |
тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекра |
га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица |
ијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, к |
нути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња |
јети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога наро |
лика Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио с |
твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека спомен |
све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с |
положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, ј |
ако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране нема |
усједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога су |
се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споме |
гледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кр |
, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, |
„Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито |
то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога ца |
з то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном вран |
но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на |
{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тис |
Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњ |
сићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шушта |
јести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом у |
мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: |
жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанско |
не дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је |
душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и |
а, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети |
де поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему |
у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети |
а у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровн |
т што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он ј |
никова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залу |
м поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанс |
ела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и |
ређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} |
ако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница |
вољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе ј |
сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрл |
/> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију |
ике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као |
га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпар |
ло) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ва |
а, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млета |
то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је |
е настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, |
лукави каноник и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Сл |
зе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине С |
свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао шт |
да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижи |
атку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и вес |
боко заспала; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи и |
иш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Оп |
а, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године |
ја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут при |
е пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у |
слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачара |
о згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно. |
е за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала п |
дном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао |
тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако |
лечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта и |
српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони |
рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога м |
ешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама |
свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр |
тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, д |
му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе |
убровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да |
удролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана гл |
и владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свиј |
е, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду |
а!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледа |
а ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госп |
о драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако |
hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Ср |
тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му |
овцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всац |
као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, |
ве дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко |
бровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, |
иживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у |
аље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикр |
кала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се |
рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плах |
двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима про |
ако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако заг |
дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду |
јер вјере кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији |
е може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине |
дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити |
ем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час |
лио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихит |
S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Ма |
риш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осм |
нило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Исти |
иво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана д |
трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на |
је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерк |
н као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га |
Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, |
ек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спеча |
е милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, |
е; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, |
ма.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубр |
а као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је н |
То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути шт |
пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између |
и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежј |
ијатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штето |
ли за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јуна |
јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизаб |
смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она п |
у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива си |
ски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је да |
тну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разуми |
едну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" / |
hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Нај |
анића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родб |
бровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записа |
ће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра |
инаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, јед |
ахумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој по |
спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а |
и за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с |
краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да |
јем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род |
огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се п |
понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Д |
крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као циг |
у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому н |
а милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им с |
рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григо |
д пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оста |
публика Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле п |
огодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обука |
вјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод иск |
као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи.. |
круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз п |
од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник кај |
тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} |
дника Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <h |
загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете |
далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} |
и коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, |
ед Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, |
ем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — |
оходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубро |
амети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отр |
ану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То |
и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задј |
, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебуше |
ета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елиза |
њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} М |
ловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Ду |
одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скром |
ју озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздр |
стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
.</p> <p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у п |
ивјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остал |
ну свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћ |
а звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и |
отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени син |
атку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S |
у на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, д |
тли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа ист |
пати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљу |
сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећ |
млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао |
мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја |
ли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, |
вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко |
зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у |
погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају зл |
мајстора кликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а кораб |
лави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да |
уми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости |
царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му кап |
крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, |
једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војско |
„Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад |
одбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone unit="subSe |
има напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а |
и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, кој |
ут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на |
тај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликн |
дијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, |
збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут ц |
са и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати ш |
ар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи ко |
а добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеони |
ица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигл |
ла је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила |
златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} |
у на висини, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и |
ишта нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог д |
у, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године |
“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпа |
одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога прокл |
ца, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га ве |
је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце |
покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар с |
чи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то |
како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискањ |
лаву, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни |
оброј души...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је |
аља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Ду |
в. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душ |
године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Бос |
нова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а |
нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни доша |
е, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — |
— Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit="su |
ом криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душ |
ошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила |
драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно пре |
{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће |
да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, ко |
авлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Д |
ој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градов |
е за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути |
шан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном вој |
о платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ћ |
кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне не |
добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Ов |
к Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, |
Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља |
ала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе б |
анова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезни |
овицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ |
кочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било чести |
ем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскиј |
ратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, |
ру канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор |
ко се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бес |
па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за в |
, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине |
ни, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млета |
у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, је |
онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четв |
..{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није доб |
о...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога против |
атнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <h |
угу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не |
ени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио |
а прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било приј |
шко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а о |
{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душ |
мања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш п |
су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ов |
дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се о |
послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. |
о их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока кол |
дио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чека |
лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне |
едали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је |
али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у друг |
тио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> < |
гледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се |
црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, не |
} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђа |
ити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n |
добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дј |
међу бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је и |
а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало |
имону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога роди |
и се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војвод |
ан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Боба |
и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко С |
Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета |
скога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: |
.“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био |
се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све |
лија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка |
ти заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно |
по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" |
с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и |
="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао д |
то замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увј |
е. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препир |
умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни |
причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу |
био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас |
Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да |
ездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је |
свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на стра |
овника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре |
цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељ |
н је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон ре |
гла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Зах |
диле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин није научио колик |
сара, најмудрија властела, није изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и |
И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво добр |
на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а |
на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не з |
д палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели и не вид |
и и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а кам |
ла, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се ис |
о, криви ме доклегод будем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам тв |
Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабе |
сти, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не |
дри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљи |
насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погл |
а, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твој |
то те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу |
акве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар |
ана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио |
јесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{ |
да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достој |
еба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога В |
е жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога кан |
ријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје л |
Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је б |
Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викал |
што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да п |
ј казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прего |
ство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што |
исера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је |
ла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред |
о три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради |
магачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од уг |
и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он зау |
, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на |
оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка |
исао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срц |
ћи ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој |
ћу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога |
ар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царст |
вату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне |
е лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио |
радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне ра |
је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, н |
уша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и |
даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" |
умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто |
да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — В |
ет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу р |
љи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi> |
тену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нем |
тку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml |
ни су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон |
ла</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то |
и и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што |
S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га влад |
бровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић |
, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, |
о у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору |
9011_C10"> <head>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути |
ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих |
м Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се р |
<hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветије |
га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски вла |
еша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре |
му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско у |
е протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити тво |
на Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога г |
XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А |
о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S |
коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града |
ти у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјерније |
омагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији државник уз царе |
х у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклон |
а, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од кр |
на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часни |
че владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још б |
="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Ст |
ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума |
едну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровн |
мљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" / |
а, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на М |
оја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш |
у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом |
алић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матк |
иепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник |
, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљ |
е побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар |
санске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему |
епо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио |
ка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и |
у у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је |
аше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ |
<head>VIII.</head> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је приче |
ић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — |
9" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било ста |
ано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од б |
05" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана к |
Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те вел |
е ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај |
а!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се ц |
јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} |
ио у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особит |
си (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Н |
и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славно |
тала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара |
ли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а тв |
и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Б |
ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цје |
лоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском г |
умне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима к |
живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ |
еле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у |
хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну де |
</quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиеписко |
је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздра |
а, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути |
фе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав |
а нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без |
српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од ба |
вријеме <pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам б |
а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а |
а сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех |
м</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: |
ди знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људск |
стице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се |
кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велик |
е, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слуша |
Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника проп |
ће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да |
само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би |
а утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се |
ни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће т |
ији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у |
слила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Ин |
гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да |
вјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви |
и друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена |
блиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} М |
„То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловорик |
ије говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древнога властеоског |
ом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромн |
убави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ов |
ода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому в |
Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну |
страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а ш |
астелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио.. |
.“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна |
ио си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си поп |
ићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама< |
ља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан |
едјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна би |
мигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Д |
иери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром |
и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лије |
у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету те |
се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљал |
бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али |
је каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубр |
.{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елиза |
ке стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка пост |
плакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а т |
, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n= |
ад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехн |
е извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој зем |
гу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</ |
народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сло |
ику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се в |
т, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворен |
народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само ка |
м старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и |
Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најс |
шће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом |
е, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа |
це до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора |
есу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, вл |
имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом р |
е, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зра |
с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће из |
је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на и |
рси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печен |
јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљив |
ружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадов |
це и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племе |
једа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставиц |
урме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито |
у <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком каци |
иче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добр |
еника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој |
војке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве |
га Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то циг |
јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и ова |
у града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да б |
о за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у д |
а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласо |
идесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи чов |
и и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадному рањен |
це срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав |
ре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, т |
е цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна на |
вољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свако |
тиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, б |
цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а |
ик, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин |
ислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му пр |
оклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије |
и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртв |
ше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и бо |
јачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господи |
ну се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он |
рб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају ка |
ворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је в |
цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш |
дала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно ј |
ном капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баниц |
} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела |
ма.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по св |
Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јо |
оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прил |
је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањс |
јерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гр |
на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ва |
— „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље ниј |
е била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене р |
триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Ни |
тало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам прика |
о, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен |
мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љубав је моја мржња, |
убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити м |
сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n=" |
ије имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже уста |
шану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складни |
уљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном син |
увати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад |
жи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега |
војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котр |
љства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубр |
а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властел |
, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне ст |
менитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, п |
огиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, н |
говци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и име |
у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле |
ем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, ко |
се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити |
бровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно |
н их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вије |
.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и во |
било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромано |
ма живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другог |
ао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесје |
ану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n= |
жи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратић |
тне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обор |
ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега.. |
ела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу ни крај |
студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула |
, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ов |
жеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а во |
дајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се |
ако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан |
се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, |
ила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по че |
свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована |
е госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" / |
лији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У |
ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима. |
мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред |
а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је |
срећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, |
цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошл |
и наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре вел |
е мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, |
ања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S |
и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила ка |
тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и |
рца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, ва |
, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госп |
да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен |
ој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} |
пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без преста |
е од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику з |
те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} |
l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>И |
па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој пома |
ине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике за |
сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојч |
о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда |
и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба тан |
ма — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усо |
Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ћ |
љена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од барш |
вник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и п |
р број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта |
је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Слав |
подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и с |
Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђе |
— По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и ц |
ју цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите м |
роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао: |
вала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом |
Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико двор |
Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се с |
чекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет |
Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару |
ли га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надах |
а, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се и |
да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни в |
јеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом л |
ити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су |
ца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,< |
hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За нар |
него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, |
моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на је |
фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n=" |
анац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и пре |
јетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерн |
и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и у |
своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био |
етића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и |
ико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин п |
ека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војск |
бро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опати |
разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и зламење града Дубровник |
не властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овиш |
у слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвиј |
него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрах |
анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручи |
ти, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жел |
рје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано цари |
.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје |
огледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пус |
.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „ |
јерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјери |
је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао До |
пратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула |
ојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње |
још боље и молити Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крс |
пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као ц |
сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћан |
дрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни |
.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је он |
Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дј |
..!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, |
е мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, је |
, као бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан ша |
у пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни са |
остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо ј |
011_C1"> <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банут |
Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матк |
ом су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо В |
астела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51 |
аве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне |
ба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер |
клопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако прог |
е сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првије |
е голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири власт |
потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложн |
знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој д |
јепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у ве |
е лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчети |
коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница |
је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао |
лазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi |
нијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња прибл |
се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је вид |
јводу.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале |
јем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душан |
а, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, |
ead> <p>Госпођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, б |
исарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Нико |
срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити |
ва намјесника на земљи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво по |
а Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје |
кријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а |
н и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка |
уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сја |
у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали те |
о и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила |
дном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} |
китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми |
ламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни б |
n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, beniss |
лажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени к |
згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Мало |
Вукашин као да је заборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, ко |
ост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духов |
с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав ст |
це: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у г |
о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брат |
его полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече ша |
— Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепша |
о се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро н |
ма, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве |
пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до дво |
ија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Да |
два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...< |
ом и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада |
цу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и |
рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Бо |
д дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n |
Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — |
прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непоми |
сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешит |
за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до |
: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан б |
му ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку п |
е земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник |
о добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања неш |
пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по |
пају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минче |
ош за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушев |
ики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена п |
царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је да |
руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару |
како по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да п |
мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока |
нила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто |
с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша т |
преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођ |
ватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — |
до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз |
вијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју бог |
: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми |
вољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и пл |
Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, |
адифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечи |
дима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако |
ово кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако |
оро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже |
а с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то, да ј |
е мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из с |
дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић |
у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па |
ала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратил |
а у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, о |
д Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вра |
, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам |
е захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина |
анице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, |
ике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања из |
еш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио с |
а постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је |
еличина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а |
мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача т |
да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — |
негда мирски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у р |
гда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љу |
босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни. |
огледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренут |
је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима |
иру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило т |
Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n |
и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је |
ица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио про |
не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће пог |
език заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгос |
кострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па |
зговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слободно, не |
обро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стуб |
мања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и д |
Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, т |
ихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона на звони |
, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју |
а дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размиш |
о, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути |
одбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с |
дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одго |
з подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест мла |
бећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био ј |
вјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није |
о мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дај |
стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала |
аци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна |
сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила |
испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У гр |
храни лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> влада |
о војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а ч |
панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а пр |
идност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске |
дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до сада Д |
сли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, ал |
ко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како |
овника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо |
ој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Ка |
у. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије о |
ићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и он |
рске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и |
епи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне ка |
нез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека |
стојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати |
n="29" /> властелин није научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици |
е скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак ј |
радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, |
ла, бива десница је Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то |
дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Ис |
ио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: |
го долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа |
ти Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млеч |
небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
шко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па |
<pb n="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника |
вјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и |
отвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубро |
велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Ж |
ћ.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а упра |
, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се ск |
и, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом |
вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, |
ио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и по |
овачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош н |
ава обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех к |
о је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни о |
е руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који дола |
тна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, |
Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана |
ри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерн |
поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, ми |
шчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој |
и добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати |
ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом он |
о вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, св |
ала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда |
, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има у |
погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји |
ољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а |
требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слије |
...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да от |
адоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си на |
она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш ку |
послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплак |
овјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пр |
убровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља |
та препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вије |
е се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро |
иће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобов |
аво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјај |
једном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мај |
да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type="chapter" |
крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га д |
о на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога м |
Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, т |
ена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој госп |
Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело |
итница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце |
а три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубров |
едан учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахн |
је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубров |
некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још бољ |
ишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox populi, vox D |
кону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко н |
нез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога гр |
роша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке |
Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} |
маћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће о |
смјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и моли |
, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа за |
вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогов |
добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Де |
Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јан |
од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а |
тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у |
Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога пр |
у.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те |
идност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је вели |
..{S} Дворкињу Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце оста |
им у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо с |
е лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је би |
проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. |
добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје |
ријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, |
ода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, з |
е.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је |
стра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хот |
i> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} |
а ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што |
који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долази у им |
м тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке |
клони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ов |
мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер |
емима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ |
надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па ни |
о био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усуди |
ом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — тво |
изостао ниједан властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb |
лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:lang="la" |
други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се о |
омири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а |
ом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечера |
душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове |
е ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је ши |
ше.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљ |
је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>ка |
отора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника |
еб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с кап |
је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави ца |
кључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то им |
р видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <milestone unit="su |
оме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, |
е шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рут |
{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе рум |
н наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко двор |
јерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{ |
тење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да б |
м градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за ча |
една као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри влади |
ало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Че |
ње гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њ |
и: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину ба |
.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш |
ворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећ |
</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до пед |
вјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам |
зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ |
Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ст |
а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер см |
тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода |
тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, |
и је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. |
ар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радосн |
на ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и пог |
Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјер |
ао што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али |
дружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда < |
е допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето п |
</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ов |
а се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, |
ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи п |
и дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у г |
за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мај |
м сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку. |
исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но |
е бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те пр |
у...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је |
еби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тај |
ј, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да |
ине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде наше |
Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црн |
је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и |
с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на о |
{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p |
енилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А цариц |
чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могл |
е мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучат |
ој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред |
стир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога К |
мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да |
ио је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у |
} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјије |
ање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем |
ати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина б |
коротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — Н |
{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, |
, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћ |
бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Др |
а земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену |
могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати чести |
Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење |
ца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жа |
научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти весел |
и прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се по |
ћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојслави |
храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар |
Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на |
мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на паме |
ој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће |
лави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне гла |
ти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложит |
о што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога м |
души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} |
иоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех |
лободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога |
а Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, |
, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару про |
и је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави не може ни б |
је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико др |
те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, ал |
д божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пр |
о се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На м |
епоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цар |
аведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зо |
главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око |
те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час в |
знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдј |
у!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! |
а!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а доба |
тво докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и ми |
славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светиј |
уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а осо |
елин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Прије |
"28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, т |
суле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад б |
„Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад |
е разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровач |
— „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју |
да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, |
држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} |
ењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те |
ла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га |
а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републи |
о жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Нико |
се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра |
ха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и |
, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} |
сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но о |
три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела |
<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Б |
оље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша бил |
авовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, а да велики владар задивљен кл |
у је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца |
да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задово |
ва тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе |
а откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S |
ction" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (вошта |
ште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, |
о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а |
ош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра |
добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племен |
точи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здрављ |
владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке част |
зао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега |
оздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на свак |
иљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандол |
смо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Реп |
е стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душ |
хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Уро |
казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и ост |
и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милг |
з плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није |
робит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Вл |
атити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на р |
сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између |
дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће особито п |
м на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српс |
ијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију |
од искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине |
а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу |
д се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна |
рав властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, |
гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће |
свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> |
немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овом |
е ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Мле |
шена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске |
д, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичај |
арешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у к |
властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од ње |
баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би |
ијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јо |
чни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави д |
и; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне |
ном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисо |
брни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмаст |
а дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад |
ати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиље |
ало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог |
радова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Бос |
фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им ок |
киња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен |
ласи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас |
је је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi |
ери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жуп |
не.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа об |
, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Ба |
ретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб |
за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чуд |
ли своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи |
на грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско п |
чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће |
gn> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш |
n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке |
је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Б |
ите му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} |
вена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински тргов |
оло лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху з |
нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он |
ка убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначит |
м мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се св |
врдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ва |
ру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумки |
јатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число в |
ицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вра |
} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је |
е се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе народа, |
Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом с |
ајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показал |
у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у |
не стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} |
и одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколи |
ларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимширови |
Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо |
ечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле |
и својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те н |
се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од св |
нство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране т |
и су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина |
ми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је |
а му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрну |
љ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да буд |
ти, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранц |
кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, зад |
а је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на њег |
о тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дуж |
љи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, |
... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у не |
вила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека |
ој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, |
кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особ |
а најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послу |
и града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, |
не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и пра |
и, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљ |
асвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Бос |
рце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико |
нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S |
ника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на правед |
ати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле ц |
м Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно |
осто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њи |
езима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њих |
рева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе С |
арић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу |
скру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиш |
од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чео |
тина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико |
ене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не мог |
ебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом |
е лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глав |
чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племе |
јећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, к |
спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, т |
кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна |
жбу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је |
се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека |
ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на |
аси, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те с |
екао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <h |
хнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се |
јернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна па |
ас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега млад |
његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су |
иком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, |
ако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња |
етовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и в |
р ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На |
ј поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогл |
заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили кра |
ед бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити даров |
а приступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управ |
јетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христ |
ше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврн |
— На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госп |
луј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Госп |
једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове |
се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступ |
ма ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а и |
м здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p |
вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с о |
а у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла |
златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су |
нова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић |
приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, пр |
умовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, т |
, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у ду |
и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и з |
је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико п |
иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој гос |
о дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к |
виле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан |
ње, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријат |
двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим |
а прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и ота |
. и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> |
и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетл |
милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће о |
тупили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски вел |
низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова |
и су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те |
ма манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред |
— „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си |
у!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, |
, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дак |
бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене |
о отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породиц |
нога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бо |
ду браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а још је већа му |
понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени осв |
на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се с |
а!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пет |
<pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану |
Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вр |
он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, п |
рило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини |
тву привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трст |
Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свр |
сто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није п |
зусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране |
између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Н |
добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапа |
ас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој гра |
ару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога |
то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ |
уо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се з |
— „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгост |
деса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И |
диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи |
иви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дје |
и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики |
великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свије |
..“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека м |
сте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи |
погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника велика, а |
војијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресе |
соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне |
е велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није влад |
воју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</ |
ање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Ца |
поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. |
епископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је пре |
арка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у град |
/> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} У д |
ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да о |
и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око ж |
далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавје |
Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими |
ном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га власт |
кла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{ |
. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па се с |
о Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се сви |
у им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем с |
му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да бр |
з дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канонич |
прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако |
оге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товје |
од Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гл |
Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој |
ло тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајц |
ато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гариш |
а није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој |
ог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, с |
казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни |
чи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан! |
т за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до г |
царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" |
елин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S |
сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по ш |
он ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, |
<p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50 |
ућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „ |
осподина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, на |
и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти |
врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога |
ити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јани |
. — И <pb n="127" /> госпођа је Деша на одличну мјесту; Матко Минчетић и Никола Лукарић до Вука |
ре народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани |
{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувству |
да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и ова |
...“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Караб |
а чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у |
ога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански у |
анићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Д |
ли, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и д |
озлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару |
ем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свем |
есницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Бог |
азати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора. |
кргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, б |
и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прег |
аника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само ка |
Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стра |
вијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да |
туденца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној |
лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна |
} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властел |
Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гој |
Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер |
тјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она |
ршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} |
ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђ |
сно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весељ |
канци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, |
оље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађах |
“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао с |
коњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се |
ка Богишу!{S} Наши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>м |
има, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позн |
иколи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарин |
109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред |
/head> <p>Вијеће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за св |
те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш п |
е запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака |
а госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој с |
светијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз |
} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до |
раљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Вр |
у киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све |
двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ |
ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре |
подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому ц |
— а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавта |
и, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), |
каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би |
оже <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се |
јчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип |
па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаниц |
заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледат |
с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, |
градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — |
и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} |
ана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнам |
вник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би |
гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све |
добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Х |
в мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, |
ре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако |
дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа |
о с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мо |
аш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у мана |
врди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега с |
што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завест |
n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије влада |
у Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, |
ије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке друге свештеник |
штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватск |
њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И |
..“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по |
дити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао з |
ли јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему н |
р Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — |
је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни бра |
радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарск |
те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све крш |
еде главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је сре |
ици на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је < |
ао крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га од |
поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалил |
е у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у |
справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и н |
у под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младо |
овац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, |
на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — Видио Милгост да с |
!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене |
} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петра |
је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свилени |
попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у |
збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће |
ј дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је |
јсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач ле |
олем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па ис |
плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круни |
мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у ха |
} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране |
јети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допир |
и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима.{S} Ватре г |
ше, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром |
несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{ |
На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ст |
планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показ |
е памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попо |
авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова сту |
ла се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="8 |
а св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити з |
душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљези |
шли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, |
далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им г |
у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силног |
јнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{ |
!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Јо |
е кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} |
вена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубро |
У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза |
ице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ |
рево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиј |
је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на виле, до кољена.{S} Назул |
ача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, ч |
при и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива |
:id="SRP19011_C11"> <head>XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је в |
ст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалија, особито од зап |
— Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упроп |
!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето др |
, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач |
зме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивањ |
а, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже |
јесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Звони |
Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у ба |
{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па |
ицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згод |
из блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви |
зан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кук |
илостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали |
ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, |
баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонил |
ути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од |
само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, |
ах да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве п |
и.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зе |
еном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао п |
, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће |
и с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се |
село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но |
овала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер |
ако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато ви |
ем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успор |
рану добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначк |
црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ |
петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијел |
рахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица |
свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} |
а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у |
овисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говор |
с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто |
свету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душа |
мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Д |
дио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је к |
доком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у цр |
на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је |
Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је |
, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој |
астирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е |
устахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попусти |
оме одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра |
као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, |
са свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му |
била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје |
е брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у |
заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати |
о је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво кол |
ети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови |
је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, |
и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева |
е; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у |
Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у с |
а да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам |
говијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће ј |
д га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елиза |
, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, јез |
а вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ |
мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио и да |
врата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њ |
оје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако пос |
оварати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" / |
као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљест |
благослови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} |
а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и |
, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије |
ш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу |
ехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске |
у заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам |
огишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју ди |
ти, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао влади |
м и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред једне јаднице |
на, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А |
кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затво |
дао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитије |
је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству пр |
је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и |
лу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да |
поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољ |
о знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Сва |
убровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству приво |
— Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом с |
вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину |
сни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до о |
а младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „ |
!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће |
ла да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан б |
к је завиђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи |
ара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти |
а домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачем |
на се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приво |
е рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" |
вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да б |
три, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара |
у пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{ |
шана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти |
ријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни |
немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} |
а „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Бани |
ко ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева г |
спред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепа |
вина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, |
овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — |
ажесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепос |
нђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем |
авно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па с |
вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с |
фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на |
као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка |
***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Ми |
што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву при |
као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно тре |
мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да |
ала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да |
ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној ст |
гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и з |
..{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да сам |
а, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је с |
о саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Ја |
.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што н |
и, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у |
се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да |
лажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као |
а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном |
о, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањ |
а господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је |
Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу |
која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Вели |
ијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а д |
ава, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с два |
није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сус |
испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијет |
признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија |
анијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па |
<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњ |
у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву поро |
зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога |
, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричи |
у задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из |
рама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га гла |
се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни |
у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихва |
, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен ч |
му себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш |
е Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је с |
олемом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник До |
ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке зла |
у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве в |
ао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и е |
ца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свет |
је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је |
ни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер им |
Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосн |
тко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а |
се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слобод |
као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па |
агледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, |
рем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, |
арко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а с |
ли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Со |
он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па о |
одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кла |
и, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње н |
ба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријан |
д мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни |
. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико |
е чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напоко |
о ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац.. |
прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела |
ом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помо |
д самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њ |
и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{ |
љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, |
оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром. |
рама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бе |
мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно ос |
кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој з |
а напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> про |
е немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све |
се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се прокл |
али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гл |
а честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри |
редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге |
о годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као |
положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би ре |
{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабр |
жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће |
. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити |
стирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ |
Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Ели |
истаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пус |
сни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва |
.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море за |
ка.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало |
не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, |
би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати св |
ла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незас |
рву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа |
а Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и на неке |
пусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по |
ом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници сло |
њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име сл |
ник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с г |
цима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под ок |
Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, т |
равити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га ка |
Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ур |
ога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, |
ља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Ка |
земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је |
навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам м |
е бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, |
укуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем |
моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрск |
="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је р |
војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин |
ра у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушениј |
S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена сам |
о....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: |
ета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се јо |
ратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, ис |
е копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене ток |
ешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер м |
мије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и |
х привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из гла |
дарају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама |
Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће п |
нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Вл |
ила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гој |
ла као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се |
очио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Сним |
S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их |
у приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једно |
и брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и |
што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда с |
а у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати |
ражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегор |
Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјес |
и пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И пок |
друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо в |
а Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако |
на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима с |
прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div |
а нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81 |
ија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с |
ену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема |
рад Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове го |
ули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а |
да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирск |
двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога |
да, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак |
е на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскије |
пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је |
пару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи ова |
и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су |
рвомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошк |
јешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо |
и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као д |
е твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, феб |
о на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица пом |
репавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би опис |
обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па |
шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фрат |
Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића |
; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у ман |
ме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова |
ар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гле |
гурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бан |
Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровн |
но нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко |
жава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до к |
убровника велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљив |
о у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучи |
ш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тисну |
тир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, ка |
дичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џ |
јету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да ј |
њу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми см |
амо помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на о |
к летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као |
ха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> |
о ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ов |
Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домов |
но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Д |
25" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајск |
думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ћ |
аре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога |
е им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за вратом најприје |
ин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, |
т својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду |
.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је б |
х не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но и |
ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопи |
..“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене несл |
зрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово т |
речаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је |
ужиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у |
ало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику н |
освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и |
да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и |
тра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Доб |
{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријате |
есном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it">Bene! |
танка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али |
олубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, |
зно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачара |
заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Сл |
аносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, о |
сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зове у |
тира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да |
иво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града |
десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и гос |
са ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у т |
поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге |
га пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до |
велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да |
и је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и првако |
вонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако... |
о лице, које љуби и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до са |
/> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га час |
ца сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S |
остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјан |
.{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се |
ећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на та |
n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — |
ада Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чо |
(добро!)“ — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витиј |
нске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти |
пан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живи |
ка“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их |
ожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обе |
плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, |
ница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече |
асава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... |
дником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он |
реву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми вла |
царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље |
о у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио м |
град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не |
аше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита |
Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на си |
о вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровник |
корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и |
Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, |
а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с |
ви им округла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана |
ем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>зах |
ред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при |
у је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Други |
лаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а х |
азаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S |
на духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са с |
ику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно |
крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владик |
а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привриј |
Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгос |
о цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утиш |
n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна |
из прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисера.{S} Тако ј |
је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, |
преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а ок |
а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатиј |
ледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, |
створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те ч |
вци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у изв |
емић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна |
јепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Сл |
уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гојславић |
воме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати |
мске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, д |
Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон |
те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране |
цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесје |
је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кла |
ако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао с |
ма латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, |
санска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</ |
а и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога гос |
ровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем |
Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, д |
на <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а т |
вако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је |
, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровн |
чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у |
стала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, д |
е Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> < |
“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, |
Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао нијед |
с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојезд |
свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам своји |
е сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} О |
ушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свец |
уге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{ |
„Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је на |
ри: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, |
а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} |
брну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му к |
n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi> |
надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледал |
двладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове пос |
и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; п |
ти: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101 |
— „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Ур |
само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога... |
о роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодрш |
те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="i |
еме, јер је баш бану за вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће влас |
рак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је доброс |
асно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој ј |
лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и т |
/foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра |
јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на |
зими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо |
руго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chap |
споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио |
иш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то |
задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом |
гове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав |
ћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По т |
ветога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млета |
ровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике М |
јбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којиј |
стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни |
он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но виш |
з то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка у |
ко чадора приступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара |
је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвиј |
ема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а г |
три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак спр |
свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прат |
да Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се |
ла као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Ми |
ладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељство |
о у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а он |
пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпођа баница настојала да би јој кћи пошла |
едне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљ |
ко је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје |
колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљеств |
ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану |
у се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менх |
а теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда н |
н час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас |
ом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека |
<pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је дах |
а град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{ |
па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светињ |
је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње наше |
м граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем п |
и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничк |
, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога |
урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замј |
менутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне |
сна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, п |
трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у ис |
мно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те |
ио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Вл |
Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Д |
и град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архи |
ек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је ист |
рада.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мје |
и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али пр |
у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, |
ли у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, |
мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијеп |
ома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој |
т и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, |
имало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига др |
бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је с |
ерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет доб |
...“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпо |
јетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи град |
езда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин- |
ала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут з |
; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудро |
је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути |
<pb n="78" /> лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као н |
итомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} |
кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје |
у, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубров |
о рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научи |
коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, |
нога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели гр |
о Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="c |
Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за по |
то завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она ј |
ола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напос |
а) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било ј |
.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да |
прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дуж |
кропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне пок |
у старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, ј |
је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце |
: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S |
а баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се |
ку дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из |
жа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у дво |
сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на с |
мању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу |
мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављај |
<hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, |
ијатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а та |
арију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на ши |
ели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога |
лико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свије |
банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ће ба |
лика Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле пони |
и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед |
у, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонут |
и царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на т |
њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је дост |
то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није зн |
ку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато прог |
“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све С |
устио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} |
Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости б |
на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и по |
али рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда |
вом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, |
" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone unit="subSection" |
ласи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за ж |
...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> < |
муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклис |
Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архи |
ан домовине. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је |
не у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичн |
ила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа |
, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравско |
а сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша |
Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удије |
а ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, |
као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Б |
рже јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сад |
ило скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најм |
кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали |
вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је у |
, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву б |
n xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјар |
не, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се ка |
земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манастирскијех ре |
аси. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану |
ровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити |
га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, |
и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у |
е ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст цариц |
Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{ |
а, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си поз |
добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја с |
по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Ар |
оји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог на |
рву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овак |
Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну с |
па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Све |
ажи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на |
горе дуплијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је В |
хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој милости.{S} Е |
тњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораника и вјернијех слуга, |
Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напо |
и као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,.. |
ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име |
цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Ар |
нске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до т |
93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем живото |
мјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу |
јио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гра |
удотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ све |
Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То ј |
види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а |
е био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зл |
, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и прич |
аду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по ж |
лас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На д |
угу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владик |
знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага |
дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај |
ти поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме доб |
а је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и |
с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљн |
011_C6"> <head>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дје |
три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од |
моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на пр |
блиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што |
" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уро |
повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; да |
ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена |
раљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван |
озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није мог |
трахиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везл |
ања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По доврше |
ашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ... |
„Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се пр |
стављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је поставље |
— Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима. |
мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мај |
ја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи пр |
скрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не |
n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути ш |
e> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> < |
; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Јара |
вадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћер |
а <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сва |
ем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му н |
иш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега |
тељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што |
богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напу |
ерица, а омладина <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука |
жбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачк |
вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домови |
оли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су с |
вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па ист |
дно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрк |
а дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бо |
аране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Дв |
с виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти |
— Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на маломе прст |
, из древнога властеоскога дома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њ |
и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над госпо |
оша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио... |
једи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазво |
м, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чув |
атица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допу |
он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолс |
лишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, |
једила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, |
слови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело д |
рена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је правед |
ладару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смј |
горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узда |
њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога гра |
одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса |
твара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао |
оја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека |
апи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прос |
бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свеш |
ута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, госпођо, криви ме доклегод будем жи |
као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој не |
у; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер н |
“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко |
" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихр |
ња, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, тре |
Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонах |
ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дј |
S} Одједном наслониће образ на лијеву и очепиће, као да броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био с |
се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на стар |
е све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: |
огледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у с |
еде о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срц |
невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан... |
{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с каш |
лада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да о |
у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све |
ао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а ка |
се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и |
ли своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања наше |
двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учини |
ла, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан |
икола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрест |
бе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену |
.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном наслониће |
шаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођ |
и нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к |
стелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела |
псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер, а косе јој онако накострушене и прекр |
цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благословјен, који долаз |
јем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да |
тофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прам |
дете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га пе |
овника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо на |
ави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуз |
племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену |
ге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сули |
же, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђе |
мично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и заму |
убодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити |
прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Ос |
главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да |
алобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ћ |
дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положа |
вадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар ј |
она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз цар |
си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја пров |
от; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не м |
и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име |
да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер с |
љски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, |
у, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, |
је макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као |
и дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спо |
ан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштриј |
к, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, |
, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стра |
ди дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он |
рошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова |
грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех |
на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дубровниче, збогом |
нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригр |
е навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, а сам је ца |
мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш |
испод девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову |
...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга М |
, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела |
су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова цар |
ара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити при |
ладне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ |
о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на |
Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и ос |
војој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске гра |
: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена на кољено, наше се |
ија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки |
умјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — |
наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној |
га господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тог |
да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „ |
о је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекн |
небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближ |
рли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гос |
пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне |
е мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана |
га чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у |
већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Републик |
а, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од |
е исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи но |
ева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за в |
ому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и зем |
у је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бо |
pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запо |
Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није могао даље, него га одједном нестало са силном |
у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да н |
ти Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало |
“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће |
досада властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је |
и, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива |
тави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, п |
} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме |
опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована< |
а и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то |
S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владар |
.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у гр |
и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сва |
..{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је |
Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло д |
Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лах |
а: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити |
овјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној ха |
ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а би |
мучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, п |
је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, о |
а! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ћ |
Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата на |
синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод дев |
ожје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, |
с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао д |
ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у кр |
а злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је |
е, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабиј |
га дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град |
постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</foreign>! (д |
ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Ср |
ула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа |
нин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устр |
зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наноси |
м попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута |
но ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће кор |
олове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{ |
тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољи |
игда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико |
суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је |
о на галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке |
у још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свец |
да Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за |
ин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S |
а Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, с |
S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <p |
ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га п |
то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су |
господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је |
ј крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} |
рскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене |
аду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду в |
но, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер |
јековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>приче |
Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре |
то дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је о |
поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша |
тељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По |
, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребиц |
омена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да |
о двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особ |
атељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом |
дину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму |
ц са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал н |
ne unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од мило |
> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, benissimo!</fo |
учке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: |
ако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је ж |
а.{S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка |
немоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога наш |
му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није |
р се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио |
камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свиј |
ала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера т |
га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb |
м и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица М |
да је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила |
S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене |
е и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо м |
ем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} |
и смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која |
Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, |
ана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и |
оде.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи |
кочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у |
: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам |
в. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство |
рда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле |
е: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави с |
е као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст |
ра до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје д |
{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душано |
олубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: |
но управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox po |
оказала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али |
за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Нико |
обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјел |
орију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу суср |
м просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у ј |
а обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе на |
, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога |
ругу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати |
ак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до |
жње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако б |
а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико... |
Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира. |
све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје о |
је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, |
аш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ух |
се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист |
ину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвј |
едну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене |
а зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер мисли |
штину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна |
рце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, так |
ла овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, |
n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Сла |
дном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божј |
ко, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и мо |
просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би |
це, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дје |
узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дра |
велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се уг |
ијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш |
" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допуст |
е свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми с |
тофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, |
/foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, заг |
па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жал |
ољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Мари |
сједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је |
ариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даље |
ене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на вратницама врата <pb n="84" /> мојијех.{S} Ко м |
асна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повла |
ежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будит |
акоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је поп |
а их истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће |
јех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га да |
расну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — |
мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замо |
{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевув |
тица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а |
ко зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао д |
ником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је н |
те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је у |
ровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окрен |
шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из то |
али, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе |
а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, |
сари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољ |
и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све |
Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо |
дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао н |
бавило од бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешн |
убежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једн |
ер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили с |
двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у дво |
у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога в |
оме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево |
лов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница г |
ала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>... |
за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је п |
еље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се саку |
.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, |
страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <mil |
тка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролиј |
мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је н |
сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешк |
у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисн |
з јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од |
> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гри |
био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски б |
во Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској |
ститијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам би |
бровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Б |
су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога |
у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од |
м довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто споми |
Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на п |
онављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано уп |
браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S |
домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника д |
ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi> |
но болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да |
да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, |
ра, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — |
м скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, ал |
одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје с |
кве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведесет и девет оваца, да би нашао сто |
нске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за сво |
јестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прам |
на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, |
ужба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева |
а Лукарић до Вукашина, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању |
славнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, |
е, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан пр |
а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељи |
сно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Паше Гучетић и Марин Бунић.{S} Напокон закључи: — „Дост |
ани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај |
ушана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскије |
ња у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куд |
то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни ж |
праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милост |
им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на |
послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину с |
{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из о |
ко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ћ |
малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разго |
рата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Жив |
n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p |
сне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, |
поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губ |
вник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: — |
Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу |
се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се к |
ца носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кла |
ико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубе |
аницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елиз |
ак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од |
на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе ок |
енице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="126" /> ступови су застрти скр |
е не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божј |
ио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све |
, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацим |
а наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цр |
Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончари |
ристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора |
hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лиц |
Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак |
рпске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дриј |
у потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити ск |
алија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је |
i>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и |
у бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјај |
е Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако р |
ила сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није н |
и лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли |
атом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла крун |
мири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинова намјесника на земљи...{ |
нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића |
угијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се ко |
злаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и |
о ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi |
рскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех |
а ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а |
руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путин |
е таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је |
бро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, |
ром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве |
републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући |
лавама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, |
о ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — |
каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, |
онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар |
<p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака |
личити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога д |
т цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у ве |
тнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену |
златне ките и зламење града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом |
мо ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад |
једих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за т |
септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто д |
тврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} |
<p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је мол |
ушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је |
0" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто ка |
рнути на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеони |
чно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана |
Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p |
е на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред п |
мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке ми |
атару Николи, да напише думнама даровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату до |
ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити |
, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода |
ири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој |
, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести |
се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, |
е небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријек |
боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деведе |
једио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно саст |
аде владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам пр |
под пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<forei |
четине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнус |
и дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му |
кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени |
Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ |
бице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети |
а: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на |
а тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико |
ухом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Слав |
Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на не |
ар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> |
јестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на св |
нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — и |
низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не разумије |
рекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царско |
твовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва прого |
да пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до краја не |
ка у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу разв |
етића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} |
а три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Та |
а.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-ка |
ијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Влас |
у слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и |
атом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јо |
Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" /> златне ките и злам |
Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана гал |
аница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три стр |
Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па |
о своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Ма |
е не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу соб |
правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна дух |
силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} |
и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника с |
ијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијелој |
а ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се |
ем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас |
и ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Реп |
с Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жер |
о царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здр |
се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, |
акопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на г |
, за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св |
, Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић и Никола Лукарић. <hi |
пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти |
круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, али |
м од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако |
ијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесје |
еобично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећн |
х страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, |
оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а |
н у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и прем |
као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Сло |
нат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето |
и и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} |
; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукаши |
аде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој |
к.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба |
главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава |
лаве умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молић |
ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предај |
и су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата бо |
i>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> </div> </body> </te |
ародом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјај |
— Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће и |
на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син мл |
је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дуб |
бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку ув |
руди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драго |
ј опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекл |
Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само |
арка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Вел |
унака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу |
свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдан |
стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће |
аспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке креј |
изно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје |
!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То |
оспода, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињ |
{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-ш |
се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком |
напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ |
јем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је |
сари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, т |
коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у х |
а ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико вла |
паку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, |
аре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, |
кве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије пог |
по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко |
пне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огла |
а нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој |
, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Би |
Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрч |
Stephanum!</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво |
вим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама на |
ску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сад |
ици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздра |
љега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Оста |
м, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени пет |
уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од пом |
шење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кн |
{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благо |
лецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту п |
он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Роб |
јечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом |
, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати |
етлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им |
упи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се |
из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања, те му је л |
рстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару |
се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељск |
ratorem Slavoniae Stephanum!</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, |
ровине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је прич |
ајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране велика |
овца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се у |
астворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и ве |
је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу |
оврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели ла |
чеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Крун |
бима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до б |
род из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјести |
земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте ви |
ољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Б |
јити мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће |
сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаес |
лони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — |
светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој сва |
пскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена старо |
о је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за двадесет го |
галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Сла |
о, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех зем |
па, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Вели |
д Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи... |
е кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одал |
ски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а осо |
ра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам |
дна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама |
етро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто |
р Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и |
зица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи иск |
људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да нигда т |
ајприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике |
властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, |
кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости |
који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе |
ластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, |
есе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош |
кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Ву |
ћега и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда покли |
сило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и |
ијери (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађ |
рене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је |
току Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уч |
слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi> |
зу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да |
а, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије |
по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том в |
лаве је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јед |
која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен кит |
а — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигн |
господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту |
у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="1 |
анац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста |
, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук з |
оворило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је |
олију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, обријана главо |
си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитниј |
Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <p |
рије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренут |
вника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина |
ири моћ и господство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић |
је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би позна |
Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банов |
е собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очај |
д! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а нај |
гу вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свије |
било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n |
теља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За |
дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, |
, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара из |
на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао н |
ечасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христ |
знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија |
i>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <m |
баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је ј |
ем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Ца |
о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељ |
ори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као |
у службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитер |
вника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагл |
и што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће |
овељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никт |
нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све |
еници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници про |
одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част |
је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучниј |
и цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свако |
длећети и донијети добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом гра |
а упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бије |
донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} К |
i, vidi, vici</foreign> (дођох, видјех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за ца |
стока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало |
сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ћ |
једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресл |
е заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војводу Бо |
блазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићи |
Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свог |
ио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се |
73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и с |
мљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама неб |
роплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак |
гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли |
тата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привриј |
ста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара |
е, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, |
га баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати л |
у су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бј |
а о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јуна |
{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко ви |
м с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, ко |
пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, кој |
; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао и |
Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћ |
ева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у |
сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Д |
Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као |
рама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем |
ога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубр |
ину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зи |
јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на ино |
о ли је жарко захвалила Богу, да јој је повратио милога јунака, да му је заимао истанова жуђено |
ве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није проша |
са и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге поруш |
навља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној |
и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити ка |
ику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку |
раже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Ник |
оку Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све је |
ао прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут зау |
пламте на далеко, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на д |
"118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гд |
му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, |
сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" |
ene! fuori di pericolo</foreign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га л |
да кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас |
е допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и д |
вице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, |
божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја |
анске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути |
ворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елиз |
јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Од |
старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отп |
есму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свиле |
ставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом |
м свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам |
ластело града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до |
Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, |
ути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гру |
Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто |
је као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: |
, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у |
еститијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, |
, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А |
рнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће |
светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику |
авице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, |
златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њ |
евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу с |
м, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако |
е осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се бог |
јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије стру |
те као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са св |
овори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га |
е брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на дл |
ариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на |
била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву |
ила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зб |
о ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: |
лила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке |
к није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну др |
уку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му прогов |
Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом С |
скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="89" |
рима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се проб |
кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да |
бина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бо |
х решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо ка |
за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усуд |
а.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, |
јци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И нест |
није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, |
н је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} |
си, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске б |
као пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скуп |
води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а |
ућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна |
атрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукари |
мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико млад |
санске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, је |
Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако т |
о да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думн |
тао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „ |
ао бијела голубица, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне |
о, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио во |
ругој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ов |
рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Е |
обијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри |
, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у |
у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још ве |
очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као |
власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као |
у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри ма |
гу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо и |
н час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њ |
часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрен |
ати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на |
сито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти уз |
n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинц |
е лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зиди |
Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чед |
а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт. |
пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и мас |
воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети о |
владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисањ |
свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познат |
тупиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може з |
је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Ч |
на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његу |
и, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој |
"83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је владарев |
ва здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пу |
ан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} |
се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На поч |
} Особито добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико ол |
јерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му ј |
убровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вје |
да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом наш |
је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љ |
им им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја љет |
и су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити |
јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити |
— На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властел |
ња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} |
ве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује н |
кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да |
вршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда |
се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица н |
а за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спље |
ерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а |
арици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво |
head>V.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа |
ам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку |
и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} |
дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> < |
и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоно |
пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом поко |
кликну једногласно: — „На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml |
Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу ради |
али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пић |
, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољ |
а Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати |
име она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком кано |
лаве ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће би |
области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слог |
за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Сам |
милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти |
то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за |
рага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} В |
је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће т |
рно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчети |
Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу |
заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех |
а ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и и |
и града Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прв |
едао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и |
l:lang="it">Bene</foreign>! (добро!)“ — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника |
— „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андриј |
пћино града Дубровника, мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Преја |
цу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од стране ч |
поду поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому |
е пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да |
помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога ви |
ери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Репуб |
примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић св |
ушана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукаши |
ли ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за ко |
ени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жес |
а опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровни |
оспође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро саг |
лине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одго |
и цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала |
прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и вл |
господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на га |
, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна |
/p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост у |
ке свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижа |
инути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар |
су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар |
е у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар |
ику, а напосе насликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Ту |
у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави |
под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји еванге |
то ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Рије |
не врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунча |
} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земљ |
иво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлуч |
амо су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар |
иљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сес |
се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукари |
укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже |
анци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе |
Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславић |
пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се |
атарица јој одмах отвори, баш као да је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, ка |
} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бан |
и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до |
ед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић |
што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачк |
репорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна пи |
оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико ми је било трпјети с |
употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, |
ем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном за |
ника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у на |
. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, |
га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде н |
а. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софр |
тра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини |
нај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао цар |
му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед ц |
аћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила |
чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва |
, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја промис |
упим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и нап |
а дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се |
вчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лу |
нез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, |
ника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трс |
и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, |
мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашц |
врднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као |
pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјерн |
ре, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Ж |
весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Боги |
златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се по |
ој гојеници нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе кра |
„На многаја љета, подржи Господе!“ — А поклисар млетачки: — „<foreign xml:lang="la">Per multos |
тане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је сл |
не узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три ди |
/> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти не |
ка.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Ду |
ан и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао ниједан вл |
шила ова господска гозба на задовољство поклисара, донекле и господина бана, а на велико задово |
о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Б |
јшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Итал |
ница главом испратила до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ћ |
здржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и милост Пре |
толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бен |
нешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у ка |
а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте. |
били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари града Дубровника, исти их је дан дужд позвао |
а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман и гроф Менх |
Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албр |
{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће с |
Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Пр |
дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама од |
0" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст присло |
оклисари из богатијех земаља, а особито поклисари Албрехта II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} |
ако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n=" |
о заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман и с |
и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем з |
дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Ду |
ити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утв |
оку.{S} И ово буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и др |
светијех родитеља!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да |
е.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и |
почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стран |
властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровчани Марин Буни |
се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница као вита јела, |
е преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ра |
дмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели |
уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, |
ри поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да |
милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће и |
Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке област |
о и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као < |
="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мал |
} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марк |
камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно про |
д своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога ду |
драга Милослава и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справљеница <pb n="104" /> |
свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у нев |
е и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем |
лонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Н |
је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете води |
По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворб |
рст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започ |
почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те р |
крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властели |
— На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млета |
ће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен зла |
ред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровн |
ао на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: |
пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанстве |
буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти го |
свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република |
е. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла |
тојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} |
слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: |
ријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војв |
Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Мл |
Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, |
дмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, св |
И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетл |
ру четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Би |
аша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар |
ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а заста |
рђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако ист |
како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одба |
у ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да г |
на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ |
удем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души...“ — Мислила је на инока, а није га |
д сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника, а особито |
а, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвиш |
ду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, р |
овника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, |
и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе во |
је земља опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте |
ед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула |
звеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далек |
не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу |
срво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавт |
ца и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек гос |
и му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, |
чио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{ |
ст вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — А вијећници |
мјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и |
не стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати |
остојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства тв |
лика Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова |
ти слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „ |
архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на наш |
помињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина у овом |
правитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао |
у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господ |
ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му |
вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо |
манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљ |
Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко как |
ими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубро |
уху, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно |
о по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја |
ице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слоб |
вом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи |
ска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти < |
ирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови: — „Бог је велик |
повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у |
е поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а преј |
ке....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, |
сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свлада |
а, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће сти |
помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а цари |
је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко за |
љу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су о |
спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће влад |
за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читав |
штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље п |
вету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у отк |
од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје |
има у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела |
огу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, |
ле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале греш |
ом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљиц |
есела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не мо |
ацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољепшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па ве |
а ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би |
пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем о |
ице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Владислава Локиетка.{S} Особито је госпо |
ристофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па |
тац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљ |
волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну |
Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне |
о на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар |
и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике |
људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговор |
блаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, |
лакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, |
и је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заб |
ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води |
а Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог благослови царство и уд |
јечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом р |
свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> |
а небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душан |
ну царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога |
поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb |
} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци пр |
о!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Ја |
ка...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те ј |
једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ |
лматинске градове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све |
не покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Д |
старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник ов |
ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро заг |
чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заб |
шта затајао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко |
е косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml |
од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост и |
господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; о |
ожјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се б |
ч открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, |
обалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу ве |
у на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бене |
S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред ц |
сник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијен |
и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свешт |
ица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мисли |
радили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича божјега, |
кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елиз |
и си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елиз |
ћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровник |
да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле цари |
анићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно дре |
о уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме |
и у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово ск |
а засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубр |
погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од |
а ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен |
м.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с |
подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до |
ћана.{S} Јанићије је плакао од милиња и понављао: — „Један Крист и једна духовна паства! “ — Ис |
ржавама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и |
во, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као н |
у су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и у |
, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уо |
гда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је |
Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „ |
двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небни |
е коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно |
обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађа |
о!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна сво |
Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у |
као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
адам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с |
на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ з |
енство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вје |
итац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гар |
ет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћени |
у: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang="la">v |
па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем |
емима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} |
алији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени |
вина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свиј |
ди баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је био бану десна рука, |
ас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима, па му било жао да се ли |
чићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Си |
аду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство р |
уже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по об |
и син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А |
чама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан з |
је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне |
у се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни име |
, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа говорио добри властелин, |
ка сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се у |
краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама л |
хитио испод пазуха лијевом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — |
иступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за |
аси захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме с |
ом, а десном му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it" |
покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се пром |
Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну |
претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: |
андов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, т |
е сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а |
инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n="63 |
ечен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} |
учна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на в |
етину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у о |
то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна в |
ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав |
ао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива де |
о вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом |
за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, |
ве стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љуб |
су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лак |
b n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем |
дао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку |
ој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчит |
quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> < |
наест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасн |
оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље |
на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, св |
e unit="subSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и |
ћ је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало |
овник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тв |
естра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, |
свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалиј |
доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Д |
ажен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </div> <div type="chapter |
и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се |
ара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећа господину бану, да би се сми |
на ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за |
и не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: |
у као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, да ј |
Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин |
пођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за п |
44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пу |
рста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мј |
а рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до ст |
бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар |
а!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бр |
убровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глав |
у, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо |
Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Те |
у, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе п |
ду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} |
бликом Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико |
— дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чес |
ем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се |
естре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила |
анову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011 |
м кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске |
им Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговор |
е то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је |
Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустј |
и држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с |
надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле |
гано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај н |
, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој! |
скога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па н |
ој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различит |
уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао |
/> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да |
рија, а особито Бенедикто XII., који је послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље п |
пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам |
игда богатијега ни дражега поклона није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Буни |
Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више н |
пе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребре |
Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па |
ку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасн |
те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако |
рже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у ро |
је сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје |
арима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола |
јвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан вез |
ишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан је био много остар |
ка је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „ |
упчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све |
дити да буде на дику нашега града, а на послух ваше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се покл |
овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе з |
штио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому |
користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, Господинова н |
бе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и за |
изабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела ду |
толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Де |
лић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
арићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а ду |
по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од не |
кога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика |
е галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, |
ица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно |
о, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинске го |
о с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио г |
ршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одус |
доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му п |
овјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци |
oreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече прот |
копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Кр |
— Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везеније |
јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да |
и надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} |
тне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими д |
никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Дост |
<hi><foreign xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвеште |
сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да зап |
2" /> Бог поживио благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, |
.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједин |
и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљ |
има, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пут |
рица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: |
, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња Полихранија...“ Јанићије их благослови |
својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја д |
ти оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу |
аство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друг |
духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити ч |
добростиво прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, П |
огледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А |
Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле д |
ћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до |
ладића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<f |
шем, својијем младијем господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и дај |
јели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Ву |
огате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак му |
з двора, кад је извршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави р |
ниано отишао из вијећа покуњен и готово постиђен. — По довршену збору дочекао га каноник Домања |
осподи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш |
светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којем |
рога дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{ |
ашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озби |
е, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти |
све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост ри |
сан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброг |
поклон: диван мач, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Цари |
бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дражега |
омом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као покл |
ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш |
х великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републик |
горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни |
себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родит |
} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с У |
ча, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га ј |
обичнога поздрава и поклона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Д |
слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је д |
ни освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, д |
ир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказ |
ину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, |
ивезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе т |
ав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће |
царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи |
не јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима |
жиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, |
крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свеште |
чне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и |
ади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и |
иепископ подијели пастирски благослов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; п |
њига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да обј |
а за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па |
а, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прст |
анске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би св |
и, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике. |
на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их н |
све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му |
ена!“ На дуго је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Кр |
госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> см |
снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb n="22" /> <div type="cha |
тељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је побиј |
е твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, |
што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{S} Звона |
ада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зид |
ну, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће ниг |
оду докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за |
, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све д |
е. — </p> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 132 |
ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властели |
бровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здра |
бна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано м |
е година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, с |
а у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се ча |
а нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна |
ме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно приче |
оспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обич |
S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедо |
низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на |
р с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла |
оника, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, |
клисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве г |
Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето |
јех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Палман |
и их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} |
ио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчан |
е по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{S} Одједном |
се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, |
еда на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и |
(изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — ка |
буди добродошлица господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36 |
ијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хва |
У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требињ |
гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по ре |
да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душ |
госпођа баница настојала да би јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријесто |
одни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат |
ма снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова |
рио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога |
ајбоље пазила опћину града Дубровника и поштовала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила д |
јем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да см |
Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те о |
домила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао |
ер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народ |
династа, који држе јаке градове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама |
ободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се |
купију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је |
ћ: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, па гдје је оваке самозат |
ти Бога за <pb n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу ма |
је посјела красна кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамен |
с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније ли |
з жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка народу и поврати мир и покој доброј души... |
ало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с бо |
Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије каблићем воде, а Пери |
а да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима |
ајте да вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да |
Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га пра |
ерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вел |
владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</h |
љем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем п |
Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: |
ћ.{S} Напокон закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећниц |
оди града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се покло |
Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља |
рављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, при |
и, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака |
и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Б |
у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар С |
атељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и |
гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога ро |
рушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг |
више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао |
куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвали |
је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем си |
Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се |
владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особит |
а читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио прек |
јој кћи пошла за Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тиј |
о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па |
мо на овој великој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене крас |
а краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарк |
ештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плакао од милиња |
ити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном до |
ица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени |
ml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом |
три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крај |
но особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бог |
, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то |
с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, т |
у Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате |
Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а |
регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два |
{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} |
се згода наша влада показала љубежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави |
арност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресу |
у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обо |
одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквиц |
господи поклисарима, почитовање и љубав прама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републи |
етла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно |
адар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Д |
в. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Д |
по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, властелич |
аљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не видим славе Душ |
дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Из |
ушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај крас |
барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до тр |
зашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди |
јска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачк |
о добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето |
ко уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора прич |
иви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да б |
м своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за |
ребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе |
папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} |
Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељуст |
иво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатељ |
адовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба весел |
тврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им о |
ада.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те и |
а онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом ка |
отомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праве |
у летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у с |
наки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права |
д се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, дум |
ка архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и пр |
ку, Деши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред своји |
и пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу с |
иван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архиепископ, Матко Минчетић и Никола Лук |
, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешће |
и на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и |
лови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста |
ац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио |
оји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S |
сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у он |
ла рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дје |
одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су ко |
приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на број |
левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине |
јех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићиј |
и цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и мл |
ед њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне хр |
: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Б |
рва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душ |
у љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи |
воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дала и очи и срце |
вањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и трећа |
во осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Сла |
сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу |
њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Остав |
то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мај |
могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори |
задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, д |
о да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Канон |
це расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја и |
ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када бу |
, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и |
да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се |
ар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми с |
ри, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Дом |
по име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, га |
асти. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне вл |
ајбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> св |
итање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> |
крају — и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица |
ридружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сј |
ју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави |
се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, |
} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, |
по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цар |
пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} |
, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њ |
малаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трг |
јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њ |
рх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране с |
у војводи Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођац |
. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Бог |
е прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пу |
се довршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо |
о болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се нас |
ина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за |
јаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекри |
е ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет |
славимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој с |
азговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му оп |
ог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то |
а кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се |
е га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благос |
а <pb n="107" /> лагано отпјева, кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l |
о, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напе |
слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, |
а, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, ве |
елина, добро познала каноника Бобалића, првога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котро |
и.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи пред |
е цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је |
а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} |
овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb |
елу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер |
пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гро |
је дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој га |
вника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за |
и.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио |
а, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, |
еза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од наш |
анов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из |
и покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ћ |
и не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обуста |
але големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ни |
ца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, С |
у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека |
"35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вј |
гијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... |
ну на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, б |
риснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи |
, али бих је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постоја |
рви на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је |
утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука |
а што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља |
подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спо |
Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), а на отарим |
милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему мог |
али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено |
м Урошем, својијем младијем господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље |
капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички |
аонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па |
на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, ка |
властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетје |
ирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црве |
о граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, |
рипасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешак |
ш неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирс |
ликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако |
љицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика |
ве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне на |
анке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше |
ловио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако нај |
шника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и з |
спођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а нај |
се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левент |
огледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} К |
јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и м |
један властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> |
уше, а да велики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спа |
пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То |
о властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим про |
сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога с |
царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици |
{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пру |
е но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха с |
Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настој |
тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, |
освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} |
е разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими |
м ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него нај |
и Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда забор |
Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, |
скога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у пр |
ашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и на |
цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако |
е ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жа |
е, него долази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење |
ше било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по души обра |
сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића |
вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто |
у и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милос |
есу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, изв |
Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико з |
нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна |
стела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, |
{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучин |
м биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику |
би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славод |
и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, ми |
н ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа д |
ар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се |
ас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му захвалимо на овој великој |
ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота ј |
нила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је ја |
од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <p |
е и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} |
ашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумско |
сници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето |
ико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао к |
b n="30" /> богато одјевен господичић и преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже не |
милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклиса |
оду у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећни |
чицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, |
изабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није бил |
господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио |
омену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{ |
те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју |
23" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклис |
пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n |
ић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властел |
бровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, |
у Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — |
итељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда нако |
во дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе н |
, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа уск |
да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни с |
ем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко служб |
дичанском обреду.{S} На почаст је прама презбитерију дванаест младијех владика, властеличићи су |
и град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар |
Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом |
ј живот).{S} Па као да му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене кли |
скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била је задовољна с пољупце |
свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћи |
n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима |
раћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за остале големе н |
оиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем |
о потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати |
ми и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда |
да изруче мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећ |
, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се с |
ве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од спо |
н ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову |
рли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави |
оставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упо |
изна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем |
n" /> <p>Звонила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Б |
нску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запон |
римизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На |
смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силн |
се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор |
е своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му де |
столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро |
битерија, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и |
и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води |
и је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасн |
почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причини |
амо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје |
дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, уради |
ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они у |
дине 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ва |
а извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио |
а јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом дв |
са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз |
pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала госп |
тељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри |
нскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод |
мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је ст |
нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст и за народ, а на западу чу |
на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је б |
главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Т |
вак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех |
џбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде с |
ре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно |
овачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Нас |
— Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ов |
таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, сличн |
оворе тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути с |
ица као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, |
о гледао ово виђење.{S} Миса му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Б |
теличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу |
звијер, а косе јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Урош |
ве у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — |
постане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице |
и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, |
!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од ца |
овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому госпо |
.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога з |
нице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и че |
те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у т |
стави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске |
ор поскорупи.{S} Била задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тр |
ину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је |
свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана му |
дин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доб |
се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду мног |
а и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјере |
анко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и |
а ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одма |
тоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола ће |
ане моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, |
ао да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњ |
<hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана м |
најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право |
јар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" / |
ика Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди ди |
бјавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а сам |
патица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала ко |
и ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter" |
76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им |
атовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако |
чније ону иностранку. „Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у |
ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрен |
ст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у нов |
нежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран неизмјерном доб |
!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је |
колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се у |
— „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ј |
бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели |
а <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора |
ћије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помил |
ена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штит |
арства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке |
јати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитв |
јех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишч |
га рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником |
га...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми |
: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а т |
а вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, |
љух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, |
а солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духов |
запита Бенешића: — „Властелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, |
ислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри |
размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема нес |
а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али т |
шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вије |
ило Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и а |
рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, |
у страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже |
„Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, п |
сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мост.{S} Први |
аш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак |
рпске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разговара се о |
ом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске |
ај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледа |
лије и племићи; најстарији му властелин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, к |
pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... |
ицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти |
плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека |
ка</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник пр |
аскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова |
на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем |
етује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лои |
ро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и |
S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остав |
е рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> |
повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је дарова |
да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n="103 |
као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и |
а Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, п |
ко остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Лоиша објеручке, јер нам је за леђима бан С |
е чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се |
да, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, |
вораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њем |
нешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред б |
и моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на западу; а камо ли не |
с може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико љ |
рићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краље |
тла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесому |
им Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, А |
Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но о |
те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с прво |
видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — |
осанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сест |
ути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пре |
исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чек |
олим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота! |
наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубро |
ћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до ово |
оме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мен |
— „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазит |
жите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако ис |
сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љубав здружује за живота...{S} |
т, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина |
Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде поср |
говину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, кој |
Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не мог |
Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи |
а вас вухвени људи варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то ни |
ве послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када будете |
а <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне |
сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се |
/> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Елизабета и јако је привине |
и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред сво |
бро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидиј |
Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић |
ме цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица, а |
архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су цел |
је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на |
Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мил |
и мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не |
ерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољу |
на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слије |
е: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јед |
лића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми |
и ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то с |
оносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан осло |
сказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Таб |
дара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо |
.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубровника. — Бан се никако |
ву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко ваше |
се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, |
али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо до |
бито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у |
ао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспори |
ла у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — |
истијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки |
обро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретнич |
емити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Ник |
р ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито ка |
је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богоро |
уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је т |
на дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен |
љно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти |
ати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а |
вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем |
сподара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому |
оја је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да |
љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправит |
у, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже о |
на његово краљество.{S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вук |
оспар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одреди |
C5"> <head>V.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор |
наше голубице, па је добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голуби |
да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и н |
усе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone unit="subSectio |
ом граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У |
из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на другијем мјестима. |
, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S |
а Лоиша, јер је он имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношаји |
олико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска ср |
отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега |
ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непр |
лио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и |
ило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но |
зио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} |
а Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе р |
а мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту |
раници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихват |
балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха |
е као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, |
е се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милос |
ина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногл |
з прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубр |
врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </div> <pb n="14" /> < |
оман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даљ |
погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му и |
је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се |
у, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босн |
едикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оц |
а Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, дра |
вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, бива горе и земље |
вота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспа |
е: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандократорову</hi> зовом <hi>Дечани< |
е Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој овако најдражи дар, круну од бисера: — „Е |
сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те с |
раће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од |
у обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усре |
од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разгов |
„Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права |
пископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега пар |
етла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на |
к те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братс |
за младу Елизабету.{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, поз |
који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић про |
одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, докле |
е га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хв |
божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Црк |
и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелин |
јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и покло |
лостива <pb n="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Ду |
и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који т |
о га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од |
приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри покровитељ, |
l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> < |
упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, вој |
грлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} |
и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије поглед |
славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По |
ко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l> |
им-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{ |
поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као свој |
евић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању т |
да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића |
ре је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, |
икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} З |
из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне д |
смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници |
није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им о |
, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће г |
и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, е |
огу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући с |
сједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} |
нин <pb n="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на га |
S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом и |
овори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвели |
по је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је |
и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type="chapt |
љне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свакому |
да, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а пра |
атељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозн |
Slavoniae Stephanum!</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се |
иепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај |
п светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву гла |
нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Про |
и што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањи |
ву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Е |
и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалија, особито од западнијех стр |
биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје |
н, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте |
нут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на град |
тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замот |
ен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, |
ст!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, |
резламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако ср |
ем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без и |
дванаест најодличнијих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац ца |
брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сут |
трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични госпо |
ругога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покров |
е љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, |
гласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се п |
достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку п |
рси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе ве |
ој купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухи |
едно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубр |
нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је допрла до нашијех зидина, а |
чке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Н |
овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — „Кнез је Николић, вјечна му памет |
цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу <pb n="67" /> мајсторски минирану на фин |
Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка |
о нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје на |
а оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премећ |
бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љуба |
.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Ни |
свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара Душана, |
мно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Д |
у, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на з |
Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће |
„Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће |
а нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за верижицу на вратима манастира и зазвони, као |
у ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си |
, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Ст |
између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни |
го није знала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то |
тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровника.{S} Свак |
лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село |
очинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни Поносној и о љутијем мегданима |
.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубровника |
ничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи |
јбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока заже |
телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орланд |
ама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, |
од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази град, а прати га кнез, архие |
име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на д |
тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила |
ика мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио гра |
и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуг |
рене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској плем |
а завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље вес |
Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град |
вијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити |
у и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </div> < |
а...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „Добро нам дошла |
о и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипа |
себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор |
тара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и ма |
штетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да н |
енога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и |
бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце с |
ављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјер |
... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, |
хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лак |
разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се н |
о себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе |
знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, |
а, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву |
ка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанс |
же ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила |
е знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да овдје у сам |
љијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето |
мања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница била весела да ни |
асна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје ок |
— „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Јед |
и бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да |
ави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи трену |
еша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Пр |
Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупо |
у је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S |
даром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји пл |
леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јуна |
м заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те |
о Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара госпо |
те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену ц |
кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку м |
кој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори: — „Пресвијетла Круно, Дубровник је зачаран н |
негдашњега војводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви |
је се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је |
пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, сви |
послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви зашти |
ати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је |
да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S |
ицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ...“ — В |
џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш на |
рже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици |
и час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетл |
е дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуст |
ка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махраме |
помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водиц |
и, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас зд |
е мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Доб |
да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех |
ти...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црн |
да цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио |
чалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање |
рст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здрав |
Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала не |
еликими“</foreign></hi>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, п |
стресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе |
заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У пр |
ане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да с |
ви карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Ре |
уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n="65" /> |
сме Јагањцу Божјему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да бу |
рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примил |
осподску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти, о |
вољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од |
т Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила |
лене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баниц |
са, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, он |
рија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било му је све ја |
ке трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице |
је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави лев |
— и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесо |
ратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас ј |
била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, |
боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у н |
светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена |
дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је до |
двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће за |
врне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града мож |
абета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти <hi>пропаст</hi>... заму |
скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није зн |
лопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о с |
надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице.. |
њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бјежао је испред |
и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, ст |
бежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјет |
и им округла капа од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по |
ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ока као с |
ј час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да пост |
и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен |
па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем дион |
ови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам |
остане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако волим искрњега, |
азан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могл |
и, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке би |
ном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја |
же и бана и краља...“ А архиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен |
етић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све |
оли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} |
раљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="126" /> ст |
опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тоб |
у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Г |
еца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља д |
бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар ва |
ав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — |
} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је |
ајотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра приј |
мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у т |
е „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија |
се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје прикаже цару лијепо препи |
р Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу |
} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она зл |
својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће |
ега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и добар број двораник |
м и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека |
астела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу т |
S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији држа |
исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја жеља, па је |
триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише думнама даровно писмо; о |
ијеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају б |
ао биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је |
му добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога бо |
и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелине Матк |
га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодил |
есео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <miles |
: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камен |
е задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи зн |
ина био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, дао му десетину и |
ајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><f |
а као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А |
преда писмо Матку.{S} Кад га властелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била |
шао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука ми |
оће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за сп |
војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника, п |
а одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом се над |
па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили госпо |
бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сја |
ледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златни |
му капа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га п |
асе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на гла |
замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку |
у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло об |
еро на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадари |
је до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на |
је било пропуштење божје, овдје је био прст божји!{S} Ово је добро видио отац Јанићије и прекр |
и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро погле |
ст смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од би |
у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове |
али су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи |
"112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир |
ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога друго |
латајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова |
ичинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био |
овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи |
гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у цр |
се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледа |
, као да јој је вас Дубровник на маломе прсту; а млада је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, |
ћити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан |
а краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у |
, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете |
ави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обад |
м дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и син |
арица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кри |
онија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли |
исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, |
адика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће |
ме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који |
ула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} О |
не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с об |
ук је причека, а она га глади као да је псето...{S} Изгубила је глас и звијери очима као звијер |
роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљско |
, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо! |
свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свака |
та црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну ја |
је ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{ |
цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш п |
м унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке |
свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан |
} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашара |
. — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је |
знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у здра |
кому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајн |
ли, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да п |
цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак |
бри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај град црна куга, |
трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то |
теоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а о |
сом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их |
рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је об |
забета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без стр |
је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се завр |
иломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море, а |
гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион. |
да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио с |
длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као |
арка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захум |
он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докл |
алији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вје |
архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се том |
е да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и |
ad> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом |
d="SRP19011_C4"> <head>IV.</head> <p>На Пустјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и о |
д, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на |
моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бог |
овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце |
Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао |
њи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завез |
е по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно нас |
ар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до великијех врата, усу |
ог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије п |
као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племените дједовине Немањића...</p> < |
ато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем д |
Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
дан крене као поклисар града Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у |
ведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота |
ним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле |
е моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Позна |
о лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <h |
вај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зеленијех ос |
Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
Богиша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле |
ама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје ико |
бра је думна била надахнута, гледала је пут небеса као да пророкује, лице јој засјало, каонути |
ледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па |
мања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев двор, а остала господа пут Сињега |
е јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачиц |
Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјер |
во презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била так |
ах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} |
шиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Сорко |
а чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања т |
милавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су вла |
води Григорију Гојславићу, који је први пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима ч |
у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли |
/> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло заку |
лни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изусти |
т ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цв |
а заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела |
арске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима |
есме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт |
част прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста поклисарима |
, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
вишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, мили Дуб |
и опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарић |
ци, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, |
на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Б |
јевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони |
авна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној |
о...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу сил |
Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни м |
о као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињ |
л, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева |
му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одгово |
чају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — вла |
атити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, в |
е стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену |
> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватр |
ратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окрећ |
р им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима ст |
десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовн |
Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба |
чку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко з |
дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Зб |
ња, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreig |
а на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} Властела звана муком муче и упрли |
је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Са |
о суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по |
адарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка нев |
убави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар пр |
скрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цв |
ени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га |
о ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Слав |
оња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млада је баница би |
овине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што |
о свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. |
пак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријат |
пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла |
краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздрављ |
је растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Преп |
од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето зав |
а: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је |
рет српскому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, као |
ма ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу града Дубровника и кажите им, да Душан |
Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како |
ева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће |
отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од |
Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко иг |
за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> н |
у, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том му |
бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане |
као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе |
ила справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устр |
пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1 |
очати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља |
побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи на |
ире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Д |
еликога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што |
ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Дев |
џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крште |
ладислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе |
мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у мо |
раха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти не |
авић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — В |
помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Т |
руже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће погле |
!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо зна п |
јернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., њемачки вођа Па |
hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а с |
ћа, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и оданости прама латинској цркви, н |
!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер с |
а племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведри |
радило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утана |
го се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, |
стири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што ј |
ко је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара |
истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српск |
у милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне |
свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко |
— „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије н |
ости.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није с |
па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; |
наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан |
у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Мил |
ти, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој к |
ља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовје |
и биће јој господскијех поклона...“ — „Радослава је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Со |
што казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу с |
ру, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор з |
у је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигл |
о величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „ |
ластеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душа |
љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га |
ас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита |
и и обожава.{S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ран |
о народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Н |
ио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пе |
, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић разапели небницу од плаве кадифе, а на њој <pb n="94" / |
I.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Биш |
ика велика, а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву поло |
один се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећ |
гова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза сл |
тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стра |
н проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад |
, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања |
да владике, пучани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi> |
наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ |
поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племи |
оклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине |
аткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Влас |
о кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства |
жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се го |
ице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb |
риближио поклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Прото |
о ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изоста |
акако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе в |
м се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њ |
, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посред |
астелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подно |
и по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} Т |
авна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршен |
и, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће |
оп, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и мучан, па |
и свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, тво |
не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом.. |
не сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који с |
ровника.{S} Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са дв |
о, а особито на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику ч |
Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному |
стира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано от |
} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; |
галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и |
е истом допустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар |
царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни |
е и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви |
своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће одве |
ило до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је био |
а и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидности...</p> <p>Млада ј |
мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближу |
лава госпођа Каталена, па, након кратка размишљања, повлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти |
оноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре дух |
рије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деш |
еља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко за |
жалости и весеља, а нико је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се С |
бодно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на |
нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: |
ника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Арх |
али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна |
ла, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да к |
ви слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, па, након кр |
13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник |
но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што |
ој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето |
ој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слав |
нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио |
Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи |
ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавије |
и и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али |
ој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета у |
Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу |
јерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, |
би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али |
ца, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <p |
аљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орлов |
к-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голе |
архиепископ под митром од бисера, а на раменима му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да |
Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда остав |
зе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>кацаморат</hi>. |
истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, |
Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> прист |
грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко |
ба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро |
гиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, ј |
атеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав т |
напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се м |
лина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <p |
н.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља |
тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, |
је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као |
екају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом у |
<p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је о |
резно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очи |
А госпар Матко: — „Донијели га из Жупе рањена, једва је духопирио, па га ето привријежио у сво |
остиво настојала, да буде лакше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и |
ане.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ прси љубичасти |
да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у дес |
воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му на |
д Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а ту |
далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле |
е. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађ |
ез обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града по |
то је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, |
и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, |
у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем |
лика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и |
едом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу |
ворио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, |
а златна јабука милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећењ |
за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћ |
вори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — Т |
стела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази гр |
Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — |
ло Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с |
на ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он |
вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи |
>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане буктије), |
ре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо врата нашега града, он је великодушан, он ће |
ари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене |
о исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не мог |
к зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> н |
вица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, |
злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ет |
ња у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево о |
војим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> ок |
ана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да могу Дубровачки тргов |
м Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а |
опустошена од овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: |
; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми |
ку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину |
ако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да |
ка погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, |
— „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови |
би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздржи што је ос |
је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> буде по душ |
це, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не зн |
цки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодлични |
лети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу |
нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с јед |
болесника и привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око |
ј час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке |
ечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљин |
Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час |
Млечић.{S} Погледао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се |
<hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. |
аљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад |
то је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, као |
ијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, |
дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а |
hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стра |
дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и порука Дубровачкога Вијећ |
ва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије је плак |
с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, п |
приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властела, пучани и народ, а властеличићи, у кратк |
Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} О |
ископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће ца |
ставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо |
phanum!</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с |
и и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „С |
рије свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и п |
сни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофо |
ах зажели да му приступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Ник |
и властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су н |
шега племенитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељ |
тара за остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер |
Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био |
азули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуг |
да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а |
по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријате |
тијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне |
е, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе |
и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, ви |
и образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за де |
во Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој з |
дило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са |
} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о |
ријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња в |
звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се |
емљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Бого |
це, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била |
кава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу све |
ију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о иљинштацима!..“ Погледаће га мрко Григорије и пољ |
нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Сваком |
заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за |
војину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињ |
мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танк |
ћима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далматинскијем |
} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем |
мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега |
везници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатељ |
и мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се ца |
Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посјед |
као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дуб |
здање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегор |
ам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, |
е би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељ |
за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако измеђ |
седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске лас |
одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниа |
асти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери п |
: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божј |
е драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака на |
е Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пр |
е: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сло |
во ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем |
настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подуп |
ита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезина вршитеља дужда Андрије Д |
е мој особити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и мил |
бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади |
S} За ово је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару в |
особита милост и наклоност од Владајуће Републике Млетачке.{S} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" |
е ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Стр |
, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се зг |
ладара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и |
астојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Мле |
овине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше ве |
ци и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћ |
е се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубр |
шну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром с |
ана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда би |
не, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да |
јајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисе |
да је баница као вита јела, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се о |
е се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња |
..{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњ |
као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До |
е ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, нес |
вратом најприје османски нож. — „Мене, рече, зове велика дужност преко Зете на исток, за крст |
пасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ |
5" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, |
(народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братск |
и га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, приј |
екако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml:lang="it">Bene, benissimo!</forei |
вештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо |
ета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите ка |
ао нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго |
васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети х |
нала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци м |
плахо пут Вукашина и оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си ж |
каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који је први |
побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, она |
} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: о |
нога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св |
о реду војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђен |
ало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, |
бав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „ |
рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезов |
миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа |
Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: |
едити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а |
рне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти пр |
ци, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопр |
а то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, нијеси пристао као ни коњски реп о |
их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој |
а испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли |
и гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се н |
"37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа |
огом</hi>; још гледа иза манастирскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три п |
одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: |
плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Пе |
и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона |
Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и |
и мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. |
тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то п |
аложио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудн |
<hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупч |
е пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се д |
, гдје је мјеста поклисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Мл |
="SRP19011_C3"> <head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} |
е, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабет |
красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује |
и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игум |
узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: |
а, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А С |
. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: |
hi> — и ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да на |
раду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли прек |
казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири |
босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп оп |
ознато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који је послао |
ви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима с |
уцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра и |
а на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила |
ругога еспапа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, |
јем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за |
ан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом |
ти божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему |
p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31 |
к на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, као народно босанско пециво.{S} Господин се бан |
ну, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиј |
</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је |
опета и бану желимо добра, и он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} |
, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите |
га за отпуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајк |
лити, да забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубров |
, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадн |
душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из |
изабетом.{S} Госпођа је баница високога рода, Пољакиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука |
а отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па |
и и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути |
и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то ду |
е русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то ј |
частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
а њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан н |
м се на лицу позна да је неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клије |
е, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне нич |
те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, вел |
еду!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различ |
ао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није н |
ране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од не |
каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобали |
вијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанск |
те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а владика Деша, као и досада, мјеште покојне |
нуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар про |
ку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Бил |
ј вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наре |
ј причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владик |
ги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је исп |
лио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се шир |
о да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од теш |
и ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њ |
ној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац |
домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем понос |
Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли на |
у фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, |
љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече |
био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што |
лаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало вијећ |
бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобов |
и, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим |
е на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку д |
овчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их |
идио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изус |
ао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре |
оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко ота |
чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе по |
еменитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а |
он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру на |
владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубави његује и влада; ко је |
Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка на |
омени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађа |
јбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије |
— Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је ова |
до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све п |
сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврдн |
га свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, в |
харао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето |
њи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{ |
кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те св |
ановине...{S} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошл |
привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо |
емима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи |
ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и ро |
је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, р |
каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила |
војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лаза |
Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као н. |
да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за |
ње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијеков |
} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која обо |
иједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и у |
на врата Николица Маринов и води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — |
ешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с д |
рно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруње |
ила задовољна, јер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И |
ијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би |
оје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> |
га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај |
ио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Ми |
илостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примит |
и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила срп |
и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки полож |
и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала |
<p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала |
рству небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, пр |
{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крсто |
га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора |
ма до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијет |
дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целн |
тен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љу |
.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негд |
лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, |
идјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему |
оглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n=" |
ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине |
викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога рода и племена. — |
Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Боги |
ушено покорничко завјетно <pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републик |
ле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе ниј |
ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с остали |
е, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела крас |
one unit="subSection" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вије |
S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и |
="SRP19011_C14"> <head>XIV.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђ |
Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајс |
побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па |
не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће |
гуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, |
ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на нога |
горјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, |
ику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из г |
Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див |
Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с |
престано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом брадом до појаса, испосник Иларион.{S} Кад је |
онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим- |
S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још неколико дв |
и је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички по |
ара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћ |
ка божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како |
нао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> < |
Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и х |
ка, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је |
капитане: за <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста) |
ечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве г |
здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Републик |
зуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље |
уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г |
ла Лукарић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се |
двели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, прео |
а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер |
ибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у |
и је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Сл |
У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар |
еочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она два војводе.{S} Госпар им Матко пође на суср |
S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цар |
анка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех господскијех полача лепршају махрам |
он.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: |
нда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Вла |
Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град |
; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — |
ијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, |
о оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и пр |
ао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље |
; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра о |
"125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рај |
х Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички р |
дошли преда њ властела града Дубровника с Млетачкијем поклисаром, бива Никола Ђорђи - и Дубровч |
што суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим |
Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно |
оној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су дан |
томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краље |
постао необориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свије |
д Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</h |
n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјес |
а кулаша, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој |
.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захва |
ла људско ништавило и била је задовољна с пољупцем заручника пропетога Криста... — Овако прогов |
рије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола |
и кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепис |
другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива св |
едала нешто плахо...{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра врат |
фру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кћерком Елизабетом.{S} Госпођа је баница висо |
лике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све сво |
аницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме онај град на |
тали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у и |
сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Покли |
добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити |
> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех ч |
о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разг |
дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом а Дубровчанину је иза Бога првијенац велики п |
владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка н |
ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на |
али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била над |
<pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити го |
с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута |
ан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одведе Лоиш из |
златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> С |
евјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увје |
о се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред пос |
баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња |
ана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, |
ге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбите |
ави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада ни |
анствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довр |
какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљеж |
да буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као |
око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се ут |
>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с плани |
ј се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога |
внику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубро |
клони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге сме |
води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш дива |
Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсул |
нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворки |
д подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и |
и Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осу |
, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, |
рпскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то к |
иза дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су б |
и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев дв |
ова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часн |
оте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, |
на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Б |
на на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син |
псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћ |
ржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да |
иди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено остр |
лгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Цари |
личићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем |
први пут заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи бого |
обориви бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, |
штеник, али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите |
о Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће |
о почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мјесту ниже презбитерија, са стр |
нао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „ |
а саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а ј |
!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и |
28" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone unit="subSectio |
е и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на погле |
и у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра |
се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дуго |
ито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за крш |
ви Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још н |
д је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао |
воју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем.. |
овога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елиза |
ође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку |
ој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Г |
не стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а |
ма.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском |
а казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се сми |
рже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевић |
ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу С |
дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и ов |
уну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз пост |
блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром латински.{S} Млада је баница к |
је могла ни једна ни друга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва прогово |
њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима и врућина, звије |
а дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помуч |
м војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже |
рој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, ко |
а нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би |
енијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „Јаох, бијело |
у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, < |
винци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш о |
ретна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку |
и.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава о |
скога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пру |
Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица |
о је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећ |
ер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то |
S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те |
а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опат |
а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави му је округла златајли-капа, а |
, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој по |
да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричић |
ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља |
ријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска |
зети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: |
владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата |
ачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их |
е мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} |
хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић |
рна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна |
а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мо |
све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код с |
адала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>. |
љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар |
вају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите |
а у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију |
кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, ц |
не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а опета и бану желимо добра, и он нам |
же законик постављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем |
стављаем от православнаго с бора нашего с прјеосвештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архј |
ва, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, |
ст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти п |
није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од |
S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још |
кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати |
е у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманац |
рна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се |
и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је |
бровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Ст |
, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни |
о — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — |
ех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана |
атио проницавијем оком, баш није макнуо с побожне дјевојчице погледа, па напокон рече, као да с |
је, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У |
ага Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Ф |
мијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом |
погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} |
е Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свако |
ови с клисурама, зима и врућина, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човј |
м препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу |
будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће св |
ри, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уз |
настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни М |
анити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши с |
нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-гал |
да Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у т |
, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: |
за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протосп |
сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна би |
здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јун |
Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </di |
а, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богат |
ји ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају |
три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку пост |
ко се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с осталом господом ... —</p> <milestone u |
; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти |
е дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и |
одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести |
о сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што |
тво:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="cu">С же законик постављаем от православнаго с бора нашего |
рима на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће поглед |
р се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштим |
бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много власт |
кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез п |
лободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S |
ва Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, |
је одредио да га прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и п |
лести мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши с |
по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те |
аљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зелен |
ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Ник |
јима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од госп |
ду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његов |
кроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: т |
у се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „ |
оже да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће |
ко рамена и низ прси љубичасти петрахиљ са златнијем орловима, а на глави округла круна од бисе |
ике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово при |
Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане обра |
атном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минч |
је могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврди |
II., њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} |
ега Никола Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране |
т сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога За |
бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједа |
јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, мој |
и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и |
ишта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ |
и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је х |
мани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је пр |
рода, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало о |
да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а |
ати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. |
ика, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Бучића.{S} Ово је моја ж |
зрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве |
Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и |
а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, |
тражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; |
а, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, м |
ени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем |
по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гр |
га цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је |
шена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлиј |
н за двадесет година био без бискупије, сад му је бан на прошњу Климента VI. вратио бискупију, |
ила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела г |
, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла и обола коњ |
оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника |
на врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучи |
мљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми ср |
хиепископ, каонути прво духовно лице. — Сад је разговор некако постао напет <pb n="93" /> и муч |
ди варају, будите праве пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и |
адјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на врије |
/> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем |
Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добро и корист опћине Св |
а за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се |
ко се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; п |
м је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елиза |
ам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде |
ету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш ова |
х уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није |
редбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растанку мир и љубав милијем мојијем Ду |
ћи с незадовољнијем великашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и о |
узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у |
и његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила из |
етога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па |
два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што |
и дужда: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије |
зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — |
зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето т |
еснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако и са млађахнијем краљем Лоишом — и много се |
автат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свије |
ник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, |
крадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај п |
ед двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабе |
учи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Ту |
ици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се |
лио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењ |
расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и доб |
српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовијем родом, а особито с вашом госпођом сест |
ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја уве |
ћам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је н |
осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; ка |
нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, |
д рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задје |
но непријатељство, а најгоре је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила ве |
и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пук |
ршћанке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да са |
} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабет |
једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала у |
Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око поми |
} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — |
елаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике ко |
најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо |
есу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се бри |
владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер |
— и поставили посребрени мост.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елен |
земљу да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете ос |
исмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — |
сао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} |
и се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизабета |
Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш што |
треса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје |
ари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји уг |
ело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванае |
е најбоље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарск |
, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободн |
нику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништ |
ставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надал |
удроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на Бобовцу и |
То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни с |
остојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и |
нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко плат |
дравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била |
ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла |
ио красан као прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је бил |
му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као |
нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се ви |
елом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Дубров |
од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и |
а галију ковчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... |
г те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Д |
е, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и |
госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Н |
Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ |
пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке |
еницу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То |
ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити, а |
ебрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га по |
е властеле милога ми Дубровника, — гдје сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жар |
да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их |
ане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — |
је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанског |
ед двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му к |
ја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједно |
Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне сло |
ја, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турнир |
} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу |
е ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Ца |
а домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се |
ногијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон |
а остале големе непријатеље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијес |
како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Ду |
ава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобр |
{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је А |
оворио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је |
тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, |
а овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, п |
о ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од с |
ан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер |
ти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла |
же, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — |
ахнути и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двор |
е би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам |
с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дворкиње, која је изостала подаље.{S} Одједном |
елико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провиднос |
но.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијет |
лико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, о |
у“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> и |
.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти |
Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао |
народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128 |
аква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> |
а: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, час |
Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је го |
колић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом заруђели.{S} |
а хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својо |
ав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле |
n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски А |
и под камилавком, као прости јеромонах, само му на копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цр |
е преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору |
ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} |
округле браде, озбиљна а блага лица.{S} Само мало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у з |
тко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржа |
слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање |
а, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој н |
а ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и полом |
ом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли нити пјева, но се замислила |
прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, к |
трашне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мо |
угла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му |
ећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову сто |
е му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро |
обра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов д |
је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништ |
шће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни |
велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, |
е, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је би |
Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила |
o</foreign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, пок |
...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није |
ца свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање |
м добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио с |
што је био најближе ратному попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душ |
екијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин |
овчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си |
а, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једно |
</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно |
о је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша лијепо оздравио и одјездио не |
изицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Домениканци), па казива |
- Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у ми |
, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим |
малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Гос |
/hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно |
уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, к |
то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а |
овјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом |
ти од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није |
рана града Дубровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и |
а сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко ј |
ало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ |
око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет |
дредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика божја |
ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а |
вао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом Дешом. |
ух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад |
а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно пе |
угла капа од зеленога баршуна, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би ре |
е и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и он мене љуби, али сам сњ |
и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а мене је одбацио |
ка, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду |
јем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића. |
о јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{ |
у и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у |
нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ет |
мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опати |
зик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом масли |
} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и |
ластелине, како је пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему |
бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Д |
, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, с |
ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све |
етињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад с |
ду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар гра |
Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у ова |
је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па |
а самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, |
Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати свој |
.“ — Јадала је за њиме, и мислила да је сашао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица |
истом љубави његује и влада; ко је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га в |
и ја овако волим искрњега, јер је Крист сашао на земљу да откупи род људски, а не да га сажга у |
ом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то сту |
истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хти |
тра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Мар |
устјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{ |
а <hi>Плацу</hi>, Пустјерну, С. Марију, Св. Петра, Каштио, Св. Власи (на два мјеста), Св. Ивана |
ита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстор |
ствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госп |
ада Дубровника, вазда мислити на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овог |
ј својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!.. |
Власи (на два мјеста), Св. Ивана, и за Св. Николу.{S} За <hi>Плацу</hi> је Марин Лукарић-Бунић |
међу три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро свој |
њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора б |
ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни осталијем државама, |
о нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за остале големе непријатеље...{S} Ре |
елико...“ А Матко: — „И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће |
весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиеп |
у се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој |
вало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се покровитељства велик |
ну бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење |
о цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво |
ко, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — |
лавом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог |
лава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, |
>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} |
ебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био |
<hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и м |
ну црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачнији поклон од мене и |
и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S |
а буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су иза |
ш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до |
свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с неки |
господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша |
ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{S} Божја провидно |
је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски |
ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно уприје |
е ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима |
да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свем |
ити поздрав и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми гра |
је писмо прије дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспје |
они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучи |
бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша в |
ликашима, па није сад лако да Лоиш отме Св. Марку далматинске градове и отоке, а није му ни пом |
кривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, |
и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, п |
причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и дост |
и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно ј |
ештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, да не можеш |
бињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и |
ила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владар |
ин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и стало, је |
е — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило и била |
ата на Плочама, над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, ч |
с Дубровчанима и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе в |
ђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и |
у бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила |
м, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и на |
њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиеп |
умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на |
тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те |
би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повје |
елики владар задивљен кликне пред кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достој |
ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и |
га рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је та |
: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у гал |
.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, |
ни у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пу |
Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне |
} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у ве |
како из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило |
ап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S |
ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки покли |
величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сен |
Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико прија |
врх Гружа, а да походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пуст |
миловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклет |
одне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљив |
се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на поласку богољубно прилог, |
су и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, па ето је прама Ловријен |
шене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати к |
поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} |
оспођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем двери |
му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена к |
соре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га влад |
н теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а |
="75" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут |
</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме |
VI. вратио бискупију, дао му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му шт |
, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са свијех стра |
врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду с |
великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с Елизабетом Босанском готова, па кад је одве |
Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те |
, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први |
а срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здра |
ије научио колико ова млада владика.{S} Свак је завиђао Матковој јединици, коју је он више штов |
годама и незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај да |
едао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у |
ико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога војводу у цара |
душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да |
чка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице Захумкиње, а |
чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то |
ијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, |
Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог почешће |
еда у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека |
кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испр |
асак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије |
се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио |
есницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, т |
ке Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам |
али да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздржи што |
Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и |
, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пропуштење божје, овдје је био прс |
од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људим |
било да Вам ово потанко напомињем, али свакако не могу Вам премучати, да ми је вазда био срдач |
кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи не може не прихватити се по |
гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на |
, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем оно |
асоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трај |
домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекоморскога вина и посла |
што било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац |
се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, имену |
вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех в |
n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукл |
је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају |
о силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра срп |
гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада |
е нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отар |
ка у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, до |
доком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није з |
Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помог |
Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; тргов |
нићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p |
орезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица |
иступе на разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који |
су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како ј |
/> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, |
м маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена |
вању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и вели |
Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи |
о <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је свакога властелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су ст |
и слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровника.{S} У |
нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале цар |
си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овог |
: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех п |
Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ < |
поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолс |
а пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо п |
га Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Д |
ју различити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што |
... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, |
издајнички подизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је позн |
; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone u |
а прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било |
у покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити |
— Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће до |
ободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завоље |
да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан по |
а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, д |
род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни |
але — звони као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb |
.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиеписко |
ијенило до педесет различитијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зн |
ому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Нигда богатијега ни дра |
пску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дош |
је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, |
ани и народ, да не можеш развести ноге, све преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у |
силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуц |
три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стрем |
.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у су |
/> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти |
ему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чланова; опе |
од облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибари |
ндијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и |
лакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништ |
свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <h |
а ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачк |
збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а б |
ас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница н |
ровидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те |
аве ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити мо |
i> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу дух на духу, а с прозора богатијех госп |
утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јако |
аре, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако с |
скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено проти Млечићима, |
над Дрварицом и на кули св. Николе.{S} Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закук |
убровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заш |
а борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој помори |
Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и р |
у згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска |
коморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>со |
, а архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На раст |
ати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она н |
а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да ј |
је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Власи захвалити |
млади војвода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лу |
губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Р |
лијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се |
Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, ок |
репелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данчама ... |
инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и оштријем |
т <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И |
ф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погл |
д грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до |
се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још |
а властелин Матко и владика Деша, па је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невин |
Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна ма |
рна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а теп |
мљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико |
, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} |
оменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, баница му је најмилостивије захвалила, а мла |
у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит а |
S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „М |
српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi |
љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча |
дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била пов |
властелин потанко изнио — и било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиј |
вачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех |
>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва т |
тјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особит |
то си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа |
ем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође |
ако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула по |
цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и гос |
који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племени |
а и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, |
, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се п |
единца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слобод |
нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карва |
тадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо... |
цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога в |
отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> |
казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би |
публика Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згод |
ко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{ |
отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља |
ложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи срп |
ој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} К |
аљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању и тако се косе двије |
ар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближил |
лаве је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско звонце и потреса свачије |
м, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi |
Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благосло |
разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и |
{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јој ј |
ламење републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовник |
оју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастир |
овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути |
ћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли |
ути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубро |
ене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, |
да, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа до лађе, као бијели лабудови. |
дати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молитви. |
, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, м |
еће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послу |
и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, |
о, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек |
сије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час |
у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, он |
n="81" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови |
но ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ В |
е ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме витла наоколо, а нека му к |
ти твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те нали |
грије добре и зле, а небеска им росица свеједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срц |
ва је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претре |
еском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небеско |
обито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радо |
тјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Де |
рачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче м |
града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога н |
јске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури. |
тела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" |
отанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно |
нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се |
е је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила једини |
а понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама |
ку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, |
да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <p |
Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор ур |
н нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, |
ратске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Ок |
царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се |
и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражит |
е се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм |
ни се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому м |
ану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрез |
ло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> владика, из древног |
бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а |
</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје |
у моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Та |
поклони озбиљној владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и с |
" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све |
, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и п |
умана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, бршт |
ед оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче, милост, да ме рукоположиш, а да постанем јер |
бровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати |
бива горе и земље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, наш |
вота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашина и овако каже |
ке.{S} Пречасни отац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља У |
а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност сво |
битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у |
рошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба |
„Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога срет |
еме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресић |
— „Збогом, мили Дубровниче, збогом мој Свети Власи...“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суз |
а!“ Витез прихвати: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi |
>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира с |
ени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрез |
ница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на |
о поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови ота |
арима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено око педесет барјака, каонути |
ва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи жи |
егом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику царев |
у...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, још вечерас, вашу |
вљен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце |
И за покој вјечни мојијех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ — Споменуће затијем поклисарима как |
уду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан срп |
о би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба |
сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијепе ђаконије: лова, прекомо |
вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену |
{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјет |
х је ја волио пожељети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесје |
бито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, ј |
а Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је посл |
омни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена оста |
му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а |
оздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоко |
приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгијем камењем, па ће је д |
клопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је |
ер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а т |
ку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га пос |
си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пр |
особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и |
алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, |
бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве...“ Јанићије погледа преда с |
не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терез |
рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Марка најбоље пазила опћину града Дубровника и |
м, да би он био првијем посредником код светога Оца Папе, а да би му опростио гријехе и послао |
, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути прама В |
Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Б |
е се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, кој |
3" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам пор |
сти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а особита милост |
смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мо |
оруке, која је на добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудр |
добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погл |
ма без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од |
се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, |
уде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у забо |
ање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“. |
а...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш д |
ша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронил |
ади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, |
Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; |
вести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале господе.{S} Истом покомолила на врат |
пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио |
ни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и |
ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> Јагањ |
и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била б |
с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпак |
чали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у цар |
на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ћ |
за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свог |
а! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна пра |
кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Доч |
.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи |
ед небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића |
елу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и |
учен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с једне и с друге стра |
оди свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове |
и и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правовјерније |
најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, |
ашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узв |
о на владику Захумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому вел |
е избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дуб |
град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а |
пустити да преда њ приступају различити свештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод |
о штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ак |
У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а |
и се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити с |
нда архиепископ с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, |
— „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их п |
коп у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, пр |
аће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештени |
весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одје |
јерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласно: — „На многаја |
— „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем |
шем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примје |
е у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо < |
тла наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Ца |
ара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјел |
ла наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, |
ам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Л |
ана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред < |
а, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, а и манастир ће Св |
овна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сир |
недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, ни |
{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту |
ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријек |
до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе банице два духовника.{S} Одмах ћ |
рце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рук |
те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће с |
На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — |
и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногласно: — „На многаја љета благому влад |
ње доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе |
ти мудрост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши свој |
Св. Марка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово приста |
луге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изглед и да постане благородна жртва...“ Архи |
је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по ста |
ршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и |
ке заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у |
стио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је и |
, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидин |
} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у ње |
јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — |
јка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Катале |
јега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у те |
о царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попу |
у кукувија нариче над господарима свега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на |
а да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуд |
а прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао до |
бра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и ос |
сретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске |
ни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио |
ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро да је |
оца Јанићија, који рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало |
стрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је баницу с |
ар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако до |
с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашем |
ави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужд |
а младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке З |
еговијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати |
пречасни архиепископ Сарака?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и с |
и се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи |
о: — „Познато ми је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило |
ник алем камен, и доклегод му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} |
„Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка Елизабета</hi>, а о |
азар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал |
томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећ |
н смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала д |
есао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, |
асни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и црква се Кр |
адим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар ми |
е у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћен |
е кратке, на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави |
моћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља |
и, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је |
се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Мар |
не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војс |
е окруњена глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да |
Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те |
У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" / |
ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и |
мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и пр |
рпском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за н |
бно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као ви |
огиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као рођена |
е у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некак |
властело, поздрав вам од нашега дужда, свијетлога принципа Андрије Дандола, који вас свијех др |
људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше |
свешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлога господара, па остале по реду.{S} По тому доб |
о прости племић из Зете, без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, д |
ола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је н |
клона, извјестиће потанко Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко |
драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну власт!“ — Ка |
и искрена љубав града Дубровника прама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви и |
владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће з |
оклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и ал |
зове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с кр |
ост града Дубровника, који је са свијем свијетом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да |
; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту зв |
орио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега.</p> <p>Била недјеља, и кано |
јенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога све |
ала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошл |
а.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода и не би га прегорјела за све крун |
> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си в |
ерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетуј |
велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ћ |
ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си |
Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — По |
обом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној |
да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста сре |
царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и |
пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне ст |
дифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацим |
еће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост |
е свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{ |
Босна подложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, сам |
ман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три |
нији и најсрдачнији поклон од мене и од свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Ви |
ладати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово ниј |
та обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} Јанићије |
лога принципа Андрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Репу |
и дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, к |
ила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве к |
богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке. |
у од бисера за баницу, престрижак модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова пер |
скога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најста |
их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесни |
застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе |
, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико |
а ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну |
елин приведе коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се с |
де владике, а прате их, онако покривене свиленом густом копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин |
м преко рамена, а на глави јој за малом свиленом капом два голема нојева пера.{S} До ње је Дома |
...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла |
{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су с |
у застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свиј |
ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице |
<head>XIV.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на цркв |
е владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркв |
се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да г |
пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да |
а Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано |
реко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од |
ири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је |
о изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти до |
ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, |
во ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твој |
Кларе. — Погледаће иза решетке, испред свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S |
њацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка ца |
и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, п |
кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људ |
b n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлада, не зна за опријеке ни за потешкоће...{S} И Она |
ђо, ослободио од напасти, јер је баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме стр |
а Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добр |
налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у |
им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милу |
рцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, т |
итешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки гос |
а би му отео лијепу кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћ |
Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није јој још казао ни бесједе |
и у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчан |
да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} |
е имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровач |
слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душманима с |
<l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека |
а <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, као |
к Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то |
„Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје во |
рад мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро по |
ић и Влаћо Бобалић видјели и не видјели свога рођака каноника Домању; али дакако, одмах је мало |
језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије |
ине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце р |
а ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је з |
Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна: |
Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме вој |
иносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мр |
ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Ц |
и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао |
ер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди |
ровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type |
ом, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам |
цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и нар |
уђено здравље!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему |
>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> |
:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драга,</l> <l>Каква је вра |
тељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> |
вању Св. Власи, ослободио одједном овај свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвал |
вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске.{S} Ето је сада у |
упио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваљ |
тна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумског |
инске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркв |
море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Ве |
витеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду т |
аве без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића д |
чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике држи као рођену дјецу, да их истом љубав |
води Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа му је Деша била као р |
ље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да с |
рине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце |
браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима ск |
и часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза обичнога поздрава и поклона, извјести |
ле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> бог |
о упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српског |
Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар ј |
ао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се пре |
забиљежите од данас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а т |
ослати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље |
е Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским |
ека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S |
ад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлаш |
убровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачк |
жно метанисао: — „Помилуј Господи, раба својега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у н |
то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, |
заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред постељу честитога ца |
ан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, |
, њемачки вођа Палман и гроф Менхарт са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Ца |
јевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем двором и одабраном војском преко кршнога Захум |
у до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како |
а да прејасна Млетачка Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да н |
S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а држ |
<pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на з |
ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Прости, моја мајко, |
не <pb n="83" /> буде по души обрачунао својијем поданицима, на овој земљи...{S} Одговорност је |
ољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: — Благос |
ам, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мра |
клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Ур |
јех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и П |
ти из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладал |
ти ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. |
па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо д |
жите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се |
ио мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, што ни |
пљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудри |
ман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћн |
ешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали |
Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад ла |
моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас о |
>.</p> <p>Брже га пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: |
ао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане један п |
н тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали |
ин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <p |
ао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, а царица, ган |
а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, да |
а ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путеве живота, а да све цвати испред те |
Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и замолиће га, да би ступио |
ободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снаг |
иче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задуж |
ога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна као што је један уч |
м ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и ца |
р Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће |
да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана д |
њизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буд |
ад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци |
етом пријатељевао, а опета знао да врши своју и да буде посредником и прваком у размирицама изм |
часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако ј |
помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубро |
Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Дужд је Андри |
лободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ |
Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, а Деша плакала и није се |
дрије Дандола, који вас свијех држи као своју рођену браћу!{S} Прејасна је Република Светога Ма |
арству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао јаку помоћ и |
он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не жели да се граде |
, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио свој |
ова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирит |
растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворн |
а је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми |
пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго |
, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то н |
кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „ |
, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видје |
, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те |
врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај |
о правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир! |
високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом |
оја је кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала крен |
ала да каже...{S} Потанко јој причала о своме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој дос |
и би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева |
стита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чува |
љановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <p |
омно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја ми ј |
нике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно |
стати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је н |
ји је обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то до |
да, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех властеоскијех двора и перивој |
о, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па е |
из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде в |
те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути |
ђа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу |
не и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара, д |
, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром и |
Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, |
уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ма му позлаћени плашт.{S} Кад је дјакон свршио да поји евангеље, овако прозбори добри пастир: — |
смо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) |
ажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку |
ређена само за причек поглавице реда. — Сву божју ноћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што |
ао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, |
b n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и гос |
то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армонија: и на небу и на земљи, каонути ш |
басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву |
а на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: |
enissimo!</foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва бро |
тита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је на игалу ду |
јница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им пр |
— Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа. |
ату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори ју |
као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти ј |
руно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као пок |
Добро нам дошла, пресвијетла госпо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одлич |
ара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубро |
и: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је, огњица је попустила!“ |
њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода...“ Даље није хти |
и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у |
“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па не |
а и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору |
аве, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду ч |
Власи захвалити Богу и пријатељима, да се попела до правога благостања; живећи складно на свом |
, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви |
о жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глав |
и у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон сми |
поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге |
ом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће |
и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и п |
„Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је ца |
ости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да Вам ово потанко на |
што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова нас |
/p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски лов, па је пред Бобовцем н |
S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога свети |
к и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — |
лу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Уга |
царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља |
ијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <h |
аш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни |
закључи: — „Достојно је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то |
е.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пре |
уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кр |
ито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, и |
је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био по |
вио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. — </p> <p>Бан |
ути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величан |
/> <p>Народ клекне ничице на земљу, да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара |
јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрт |
из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцић |
ешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је |
еће града Дубровника мудро одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сесте |
ави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слобо |
му заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гле |
на ружа, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно |
ад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не |
горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S |
а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће |
стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се ка |
и пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјел |
повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправиц |
дала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и |
Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено клич |
, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управ |
е око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} О |
Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му к |
ласт.{S} Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би |
уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па |
..{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ход |
њама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле осами босански бан, барем с почетка, јер ће |
а, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, |
— У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Тре |
о љутијем мегданима, па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога |
рене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће |
ојчице погледа, па напокон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као |
чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила м |
сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој с |
у се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледао Домању, |
око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Сл |
етића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: |
на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме |
> Душан, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци |
n" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога Дубровника.{S} |
чици на Данчама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељск |
кузен...{S} Залуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесе |
до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је дв |
обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити |
му је најмилостивије захвалила, а млада се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. |
блика убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, навластито кад се има утана |
. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути |
и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} |
де држати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром д |
пређака Саве...“ Јанићије погледа преда се, а онда након мало озбиљно на владику Захумскога и н |
а зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најб |
нуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у вел |
о Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се млада зацрвени и поклони озбиљној владици, а сада ду |
непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и |
арода, да јој нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркв |
, десет игумана, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар |
јековјечи и видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потом |
е, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасна Република Св. Марка постара за о |
— „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклони |
тни крст с ланцем“. — А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири власт |
“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по мл |
ијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен |
о је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгиј |
тво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребрени мос |
а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном п |
јеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, д |
} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хр |
кама, али није могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, бла |
ома, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те ни |
и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш д |
је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио |
омагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врат |
карићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да |
стресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас |
о је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом ро |
Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као п |
<head>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у |
уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, |
вако прозбори добри пастир: — „Навршила се година дана, пуста година дана, да је походила овај |
манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: < |
младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била |
риле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курја |
ом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне |
есеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у нап |
Душанова обуставила овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и саве |
стровицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погиб |
а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дуб |
метари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји |
Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пре |
ј двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисари Албрехта II., |
томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразговорио, па их испратио он и царица |
има.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, |
аонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се и од Босне немамо добру надати, и он је на раскршћу, |
је могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, т |
} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а |
ва од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скоч |
ену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у п |
— „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — |
му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да з |
ао нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је г |
алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони вл |
ици нашега града!“ — Вијеће: — „Поклања се“.{S} Кнез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу |
била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: |
му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле с |
властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} И Душан обилази |
. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубн |
S} Све Бог даје, да се грешник каје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бо |
— „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и |
о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био м |
S} Допратила је владика и властелин, па се с њоме најљубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Ур |
ено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијест |
, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо |
попостане, као да се нешто згодило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му л |
.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бо |
ну и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у |
оклисарима града Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Н |
векећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у гра |
оћи нас — и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк |
Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама господину |
дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа је доб |
добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дј |
же и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Реп |
стићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Нап |
обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе владике, а прате их, онако п |
екрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-ружице.{S} Гласак јо |
у господску мудролију; али не знаш, кад се промисли, ни по мисе...“ А Милгост: — „Брицане одрти |
и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је ч |
спођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милости |
наспорио његову праведну власт!“ — Кад се довршила државна бесједа, приступиће први да целне б |
тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, |
, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка |
од њега лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који ј |
Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било че |
вио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града Дубровника зов |
видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете |
а ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити |
а Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ни |
ије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење сви |
конијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко ви |
ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а само једна думна нити моли н |
чкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби |
племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да |
што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће стран |
, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части! |
то на главици поврх Бишца.{S} Разлијеже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њ |
на овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце |
— „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и |
о уз пријатељство роднога ми града може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великог |
походи древну задужбину Св. Петке, гдје се непрестано моли Богу онај добри пустињак, с бијелом |
ш једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон у |
че у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву п |
и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се глас |
милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојит |
“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ |
га пратим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању изм |
нешто јој казао, а Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу |
за њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа пој |
пустоловица или злогодница, а Јанићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу |
пође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило испред |
све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позла |
стреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} |
ум, гдје свети оци приносе жртве и моле се Богу за будућност свога града.{S} Дало јој се даље п |
чанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Вла |
рић и нешто му озбиљно казао.{S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињ |
висветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали телалили |
ене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред ца |
До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост |
.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стран |
је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се утало |
еванђеље је љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он глед |
ук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо |
е страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада |
ли промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угар |
црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је с |
не</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi> |
ема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без дво |
тране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љу |
pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и пром |
пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро збор |
у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо, с |
кијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да |
Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној |
ош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби |
су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена м |
жјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи |
е добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — |
елин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, |
о да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их пре |
етачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио сл |
астав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без п |
адалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, будите праве |
о дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до коље |
на Св. Власи под барјацима, и клањајте се Великом Владару, Доброчинцу града Дубровника“. — Кра |
уде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а не дајте да вас вухвени људи варају, |
другијем мјестима.{S} Ватре горе, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се |
дјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори бати |
у силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвр |
зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати |
ав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а с |
и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега по |
долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде н |
их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а они ћ |
што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро |
оју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер ј |
ека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате |
Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћем |
загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како дише, |
Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: |
реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: |
но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијена |
ку битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену |
јестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Никола |
со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни |
ине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, |
S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу |
томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах ми |
икола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и |
ладара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој н |
иге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Дом |
сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зла |
кле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од пом |
и босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од |
tone unit="subSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена |
о да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне |
о и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће |
Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хит |
ња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крв |
>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и |
ројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена до |
ом кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је |
Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их в |
о је пак сашао с пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац сво |
ља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувјерске. |
colo</foreign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, |
лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће се до извора, мимо дворе и куле зупчасте, а на извору в |
ко Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, |
невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погл |
обалића кућа, од кољена на кољено, наше се пријатељство пише с племенитијем Николићима, у срцу |
екира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, као |
о; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, дос |
га бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Ц |
вника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је |
њи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вријеме, јер је баш бану за в |
, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У |
бровачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још |
поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико није смио порећи |
настира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а |
рквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак |
, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели п |
љатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освештењу величанствене цркве С |
им, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb |
апиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Матком и с госпођом |
ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, је |
е милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци диза |
о навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онда би б |
он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћ |
оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су |
тигне прама великијем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитељ |
а се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајају мудре Дубро |
ово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па п |
испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубр |
ници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов |
наоколо, а нека му клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанкан |
есме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од |
ubSection" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке ка |
има кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет |
ио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, |
ланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворн |
за, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</ |
ом, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је издајнички подизао на моје пријестоље и сваку зго |
завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском све више приближио нашему владању |
ају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано нестаје к |
он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали п |
ицу с алемима.{S} Нешто је блиједа, али се држи поносито и говори с млетачкијем поклисаром лати |
борио, јер није била најбоља згода, али се ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: как |
ла јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа к |
а то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати преч |
на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би |
лети као вода, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти |
стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А како је |
а, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко |
просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>т |
ка?“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} |
} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема т |
служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама |
i>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, |
Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у |
— „Мајко моја, опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не |
ожићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то р |
ињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, та |
у, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мр |
о ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се готово сва Босна подложила, и племенита господа са с |
обито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, |
а армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} П |
ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу какони |
јеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{ |
!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лага |
први цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и |
града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јунач |
о као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама |
, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукј |
ерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, |
обио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег он |
а, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом |
ице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна вла |
до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и |
ерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће |
аву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници |
ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S |
се, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно |
је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви ство |
тијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српс |
родне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклисара |
и је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за |
). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се уп |
ује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да м |
д само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем н |
ељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и до |
као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мје |
публика Св. Власи не може не прихватити се покровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће њег |
е у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене к |
ј ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијет |
ем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благов |
дном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ На то се |
низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Д |
а; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, |
не гласове Република Св. Власи...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза С |
длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица |
е госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача, доклегод буде стано |
за слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зач |
слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је зав |
обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су н |
ога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то уз |
а, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и реч |
јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из бог |
едала се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кул |
ежљива прама господину бану, па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било |
<pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} |
у за будућност свога града.{S} Дало јој се даље погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су св |
S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је ка |
ла што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отај |
изабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прстом вјечнога |
естра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се |
у, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с груди. — У исти |
ла на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице п |
„Милостива <pb n="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града |
ири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, кој |
вако га преда младој госпођи: — „Достој се примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар |
ика Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то сабл |
„Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у до |
b n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Гри |
ознато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Га |
он Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом |
а, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкије |
је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није |
годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љу |
ести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не |
ље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на свијету...{S} Била сам |
одлуке Господње и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чува |
лије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода јако болеста |
огу и Дјевици Марији - Збогом!“ Није им се ни поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљ |
је Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, |
архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а добар узг |
је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо |
е чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, п |
аљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања |
бујне, бијеле као лабудово крило, истом се надимале, као море кад га вечерњи лахор поскорупи.{S |
тељство између бана и Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, ш |
о лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, |
ао народно босанско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по не |
копреном, думне Св. Кларе...{S} Вукашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пр |
ладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако |
послао на моје краљество Нелепића, а он се драге воље понудио папи, не ради особите љубави и од |
и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врш |
ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била |
ријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима и одобрио границе власти св. В |
> <p>Бан је био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био ј |
У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило нигда прије не видјело, а наличе баш као |
са млађахнијем краљем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине н |
њом се растати.{S} Прије растанка дуго се разговарао Домања с младијем Николићем, а једном ти |
проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: |
ло да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се |
внијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога |
„И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Св |
дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и погледао је жалосно, а остало јој казале очи.{S} И |
екоморскога вина и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаће |
ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, о |
тигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гаришту и на д |
е добро видио отац Јанићије и прекрстио се, а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од ца |
отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ |
нови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дружи, постаје диоником Велзевувова царства, |
и кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако се је владати божјој помазаници, ако жели да јој Бог бл |
вадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Б |
де, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ви пут видио град Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ |
копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једн |
е јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето јуначкога род |
ине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div t |
га је његовала пет недјеља дана и како се лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о До |
је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пе |
, лијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Прат |
ада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као |
, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промиј |
би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучини |
ма Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и с ос |
ве више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од вели |
повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузело код пресвијетлога бана, те |
е кратке, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесје |
је, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вије |
рицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: |
рџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први власте |
ко ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, нев |
да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља чес |
Доброчинцу града Дубровника“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi |
ло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовар |
е, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кће |
у...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који ј |
е бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора ис |
д срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изн |
о ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут На |
еља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која |
мо једна думна нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рек |
руга да проговори с прва ни бесједе, но се јако загрлиле.{S} Прва проговори госпођа Каталена: — |
једила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млад |
ану, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали промуклијем гласом, а шебе |
нуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици на Данч |
рао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на ст |
глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Сла |
ер је преметнула бијеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко |
устјерни је боље војводи Богиши, лијепо се подигао и огледа своје свијетло оружје.{S} Госпођа м |
био много остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да |
као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла ка |
а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги |
да узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито |
лизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркв |
зирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер ни |
презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми |
до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — Да, |
пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би шт |
оворност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох |
е разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, |
, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне свиле |
ина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак |
„Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу |
ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад разведрила, причињало јој се као да се пробудила |
мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и пош |
удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није орао, но све печене јаребице нареш |
а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом без обзира...“ На |
ве препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћног |
сеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у |
овао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити. |
вољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу паст |
јеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћем |
кромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас |
нија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље |
Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешиц |
рто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми ј |
роговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узв |
рољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љ |
хиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <di |
устили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с |
а као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесјед |
аше пастирске заповједи!“ — Архиепископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанс |
RP19011_C10"> <head>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, уп |
да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека теч |
скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она побл |
се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: |
у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто з |
ека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако одвра |
нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека нео |
цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није пр |
ства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна |
Размишљај, кћерце, и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као ш |
на се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, |
у, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посј |
је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен |
ло прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справља |
, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди доб |
одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{ |
> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је |
ира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан ино |
нути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да |
е народа говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну |
> војводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем |
</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва |
ад буде мучније згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти |
некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то |
За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с К |
разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће |
гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио |
.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито поклисари |
ругому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упи |
Звона на звонику зазвонила: разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет страж |
ештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту |
у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И мудра Републ |
а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошц |
ечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и ниј |
нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукам |
ликаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује |
коп ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена; а за |
осити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те н |
отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кун |
извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац...{S} Бог п |
> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуго је гледа |
чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим |
у је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div t |
, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, да |
игао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У и |
пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа |
итијех понуда, све дивне ђаконије; вину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га |
да ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добр |
ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и д |
Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а осо |
да расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и |
инић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разго |
оље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година |
јој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n="8 |
ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака |
те.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити |
доло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло на |
а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{ |
господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубров |
.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све дивне |
напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Р |
недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опро |
аси, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак ви |
е поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобо |
анастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лагано |
а успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош п |
де владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се зарумени |
чином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанић |
т, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке |
То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ |
гричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни |
спару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; дв |
е Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је с |
наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на ист |
у хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зелени петрахиљ с орловима.{S} На глави |
иче урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Пров |
болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубо |
а кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступ |
рану дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: |
ро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала да каже...{S} Потанко јој при |
у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала прок |
ај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отара с дванаест д |
боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније з |
ељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</foreign>! (добро! |
тирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада |
па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна с |
осподе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox populi, vox Dei!</for |
аша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој кр |
божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напо |
је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти |
кроз прстен би је пронио, два позлаћена седла, круницу од бисера за баницу, престрижак модре св |
коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике покло |
ном серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први |
крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред Бобовца |
ј је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је све |
а је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не |
чало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Оси |
ни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товје |
ару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана |
ховницима, као оно о Св. Власи.{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на |
освештеним патрјархом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју б |
прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десетак коњаника са застав |
<hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с кап |
четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо |
ар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смот |
а још је већа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази |
} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркв |
Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровника“. — И |
.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубеж |
да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра |
ајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако казао бану: — „ |
е добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Боба |
чке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слуша |
есну до бана властелин Матко, до банице Сер Јакомо Вениери, па редом сви остали, а до младе бан |
им главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледао је по дворни |
и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име влада |
одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они по |
то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и исказао колико се Дубровачко вијеће заузел |
тко Марина Минчетића, њима се придружио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар |
но једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а другу овлаштеној властели града Дуб |
еде коња од мегдана, покривена свиленом серџаком, ките му златне до копита, седло се сјаје од а |
ојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за бољи ред, именује капитан |
стиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и |
а била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је |
та и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Св |
љежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано крене главом, прихити за |
је руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негд |
ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у живо |
а рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка породила...{S} |
<hi>мајка Елизабета</hi>, а ово је <hi>сестра Елизабета</hi> — и ништа више... “ Ове је посљед |
ир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећени |
Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсу |
мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровника на виђе |
вале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у св |
се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири |
х прихватио Бобалић: — „А како је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране? |
епа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко |
33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља ле |
а му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси |
ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Др |
ладена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама |
S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, баш као да је поз |
вијем родом, а особито с вашом госпођом сестром, која воли наше светиње...“ — Баница је била сј |
нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда |
а.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепис |
ину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској с |
за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, |
А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам |
а Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} Т |
шега господина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на то |
во да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>.. |
а прије не видјело, а наличе баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика |
куд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио сву господску мудролију; али не знаш, кад се п |
а: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда си нам била на радост, а на понос свога високога дома.{ |
и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу |
уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме ср |
се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне л |
То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја |
кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреб |
ник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди пр |
своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и клич |
и смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не зна |
те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскиј |
е спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом |
рове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми |
ни, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, |
вот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана |
га.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> |
ука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезур |
тељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандокра |
овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега |
тарија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам <hi>свијетла госпа</hi>, него <hi>мајка |
овниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихвати свето дрво, крс |
леменитога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, |
а броји: — „Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покус |
.“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како |
исахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по су |
: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „С |
доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио п |
у, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној некаквој думни, п |
си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да си попио |
о јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово ј |
рква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве |
; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу в |
ер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, |
здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човј |
, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Нико |
„Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, |
— „Брицане одрти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не |
ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!.. |
рове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, и |
ут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, п |
е, обријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан |
и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни „својими особами и иметком.“ — Од онога је часа |
{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми |
нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, |
буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека св |
ави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одупре великијем тежњама краљ |
педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Приј |
твени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а служи службу |
лепршањем, е би рекао пукнуће копље од силе.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злат |
ве, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуг |
Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} |
се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће |
у, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далек |
тли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и испосник пред |
ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља |
жба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама вел |
кому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједн |
али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести по |
ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, па није мо |
а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша |
о у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин |
ам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Григорија Гој |
а по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан с |
дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му |
који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династ |
ве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Вл |
ни својом крепости и поштењем предобили Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и М |
дар бан придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле |
могао даље, него га одједном нестало са силном војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех |
без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по |
Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморц |
ели града Дубровника:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо |
да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је пра |
оде Албрехта II., њемачки вођа Палман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи |
ло ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домо |
јем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а канони |
авитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно буде |
ладога пријатеља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно |
јесу добро разумјели, али га је разумио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју |
пар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућа, од кољена |
е примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића |
воју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога ми пријатеља кнеза Николе.{S} Сад му је бољ |
ла се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дуб |
м свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, право |
" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукари |
оја ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Цариц |
се ни гласа ни поруке.{S} Мислила је на сина, но опет јунаци знаду за кланце јадиковце и викли |
био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би |
скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Боги |
е, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Србл |
говори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевој |
ровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез зап |
Лукарић, с десне властеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник с |
а казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш |
р, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, |
остојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије |
скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Власт |
ори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути муд |
нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова ц |
стоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, б |
црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду частити вел |
еха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима дру |
ила тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до |
ноју и с в зљубленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кли |
кренула пут Дубровника на виђење своме сину.“ А Матко: — „Познато ми је да је имала кренути св |
орни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом |
града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе |
град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно з |
вити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у ваш |
еликој милости.{S} Ето вам, правовјерни синци, пред кнежевијем двором довршене красне цркве ваш |
а. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде велика, нека буде огледало жарке вам душе, |
. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити завад |
ма на краљев двор, а остала господа пут Сињега мора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
а Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово |
а усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било одзвонило управитељу пр |
азвије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти |
царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубровник, њега нам треба осво |
што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица с |
ве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечност |
тране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се из |
ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако |
каменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} Бог је праведан |
ар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјен |
ицу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" |
сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи ја |
отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Слав |
као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и |
ком, ките му златне до копита, седло се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властелич |
а зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрц |
се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, пра |
лов, па је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари |
рављају мучна времена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се о |
вишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Амен, праведни |
роду, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оста |
рама власти једне и друге <pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Ве |
бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. Марка и од нашега дуж |
то вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од дужда Андрије Дандола!{ |
здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Републике Млетачке и Дубровачке!{S} Дао Бог да с |
осподине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да се развије корист и трго |
иво рече: — „Мила ми је порука и поклон Сјајне Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с н |
бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, |
о је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Пр |
о напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту |
воли наше светиње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухо |
одмах одредило, да се госпођа Каталена сјајно прими, да јој се даду красни двори између Полача |
то је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијени |
рав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки н |
бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: |
дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће да |
{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, т |
соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Неретву са својијем дворо |
канар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озби |
архиепископ до патријаре Јанићија — све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку |
ало говори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне |
ледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања |
ка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до бана власт |
у бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт |
а, а госпар Матко отац и доброчинац.{S} Сједио је по вас божји дан и причао госпођама о Босни П |
>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и |
стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} О |
а је јуначкога рода и племена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговара |
се заруменила као румена јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а |
тим по свијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између на |
што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољ |
атка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и ч |
чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу |
ип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Ду |
да, и ништа не оставља; али се ја добро сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада |
ти свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дукат |
а Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило з |
и наше поданике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој п |
Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазн |
ти на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до двора...“ |
је богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави |
ва се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао |
а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровн |
е најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан |
а Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да |
S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене |
разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" |
се попела до правога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благосл |
рку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито |
јих властеличића, да прихвате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — „М |
ровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је т |
се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Дома |
куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом ба |
ве посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала у |
о; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је |
> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> |
ца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни |
тно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак г |
Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; |
та српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један друго |
е погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно |
адове, као н. пр.{S} Брибир, Островицу, Скрадин, Кључ и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Уг |
ели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{ |
{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заставицу, на |
} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека к |
енуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем крзном, и онда |
гови, <pb n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На с |
оклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху зла |
примити, свијетла <pb n="116" /> госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуг |
ора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех стра |
ево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обриј |
, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и |
ожно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна Свете Кларе, но горда <pb n="85" /> влади |
ју цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара |
ни грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа виш |
ке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога |
о, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак |
лази како покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа своји |
ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Вл |
достој се примити овај поклон, обиљежје скромнијех кћери града Дубровника; мален је дарак, али |
да се Елизабета зашитковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер |
кињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића |
Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела на Пустјерни и била је гојена да нигда |
о обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој |
, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи |
} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, |
е и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљат |
дала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слуш |
владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому велико |
зно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимши |
српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже |
Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско |
ога благостања; живећи складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — До |
тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а кан |
ку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, ш |
стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, |
ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога за отпуштење мојијех гријеха, за мој ро |
ра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјево |
у.{S} Весељу ни краја ни конца: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега |
и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се |
воје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно ст |
аће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; чо |
голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властел |
не момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копч |
{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, поставиће га дјевојци на р |
{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="126" /> ступови су |
— Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспот.{S} |
дове и отоке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање |
свој град од проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаро |
а небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре воље на низини |
но је и праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од |
У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Сл |
tone unit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. В |
рад Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Власи под |
спођа му је Деша била као рођена мајка, Славе као мила сестра, а госпар Матко отац и доброчинац |
за дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а млад |
груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија |
за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела дробну свилу.{ |
сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у |
е неко племенита рода јако болестан.{S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позл |
баш као да си разрезао румен јабуку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особ |
а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита башт |
сао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара |
вио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну на Богородичину икону, |
ској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, до иза Мркане и Бобаре, овишно наслоњена на Дешу |
адијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, |
се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и изнебушена: — „Бог ми је свје |
ми дјевојко, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се воли |
ви царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога |
га шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету некога још дражега |
ештра Јакоба.{S} Најзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лука |
у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу бо |
пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лука |
оструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој с |
оте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тај |
ад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање д |
састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замук |
гла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то ј |
але очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је п |
е думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S} Ето |
на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и бил |
еша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} |
ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши син |
вршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како кој |
на цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина кр |
ко му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „ |
</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га с |
{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему |
азумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, сво |
Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне |
благословио!“ — Прије растанка клекнуће Славе пред икону Блажене Богородице и приложиће јој ова |
Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињ |
се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на махове, као да је нешт |
р је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љуб |
етарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — з |
лађа до лађе, као бијели лабудови. — И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло |
очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше бл |
шће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, |
на, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљин |
Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће при |
мо, све пома и маслина.{S} Показаће јој Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остал |
све од кадифе и од дробне свиле, а ипак Славе није ништа обазнала од своје мајке.{S} Једном сти |
нама, али ја не могу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} |
дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко м |
“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, она ти ј |
, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> |
везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјендело |
“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а |
ијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту |
ло смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пас |
одњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него |
ица Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, |
благослови — и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онд |
ци и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашега града |
бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара |
Дешу, а каткада и властелина Матка.{S} Слави је одсада одмах био први на свијету млади војвода |
а то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме |
е би ни Дубровника било... — На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога |
, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и вел |
му је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божји |
ем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> |
а пропетога Криста... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од |
ом, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех влади |
; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала |
дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне слав |
прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојил |
лијепо окријепио, но је све премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића |
пријатељице...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало |
о је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га могла |
.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и брци му истом зар |
> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Славину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави м |
а Дубровника пут истока. — И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му |
и исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем сво |
> <p>Никад се није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ |
ма њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровни |
станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S} Не говори даље, ово ми је најгори дан |
извршио ово дично дјело прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је ут |
љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче т |
} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свладао Бугаре, Грке, У |
чића.{S} Ово је моја жеља, па је кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се |
ом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у |
="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то |
телин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би |
вник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри бр |
з вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богатством...</p> <milestone unit="subSection" |
тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се в |
Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града |
у владику Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n= |
могло на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и чест |
И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се заруменила као румена јабука, јер се сј |
предак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога народа као браћ |
ому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, |
ито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доба с Мат |
{S} Млада Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; ч |
ши и Лукарићу.{S} Замолиће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оц |
Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвал |
и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије |
е замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар |
, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се |
алити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати |
И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњег |
драви ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим — и мислићу...“ Није могао даљ |
ископ се поклони свијем, охрабри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у си |
ободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и |
а румен-ружице.{S} Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} О |
бу под облаке, па их лагано нестаје као славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарц |
е, али ме сви ето јадницу остављају као сламку међу вихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти |
ричињало јој се као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњ |
е орао, но све печене јаребице нарешене слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисе |
јећници: „Праведно је и достојно!“ Кнез слиједи: — „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена |
покојне мајке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога н |
2" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој зем |
у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудеса |
во с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска |
о смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може с |
ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Весели се, Вукашине....“ |
не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Славина, само му је бљеђахније лице и б |
азвијену бијелу заставицу, на заставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зл |
добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он |
светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја земље, јер је |
ога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степен |
— „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви |
ст, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било... — На овој је слави |
ворио: — „Овај је народ достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Слав |
ја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту |
атну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота!{S} Молићемо светога Власи, и његов |
учиће га гусле, да је крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом |
сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А вијећници: „Праведно је |
као овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особиту |
кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило голем |
су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се |
аз као <pb n="59" /> процваћела праска, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличиц |
тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — Н |
уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном |
е силом без купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што н |
ека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој госпо |
еко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока зажео испод Бобовца, п |
у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би с |
и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро разумјели, али га је разумио син |
учно доба, и допустио повељом да нам је слободно куповати жито по: <hi>земли и по градовјех кра |
език од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а шт |
добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједном т |
сти у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањ |
Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна ста |
е Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица г |
ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако не |
и, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, |
у цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, по |
над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељства и н |
итеља: и благо и мадрост, дапаче златну слободу, а без златне слободе не би ни Дубровника било. |
.{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у |
ом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, <pb n="121" /> а нама без слободе нема живота! |
ма неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлим |
редником и прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга |
опоји давне покојнике и прочати им ово слово: — „Помјани Господи, раба свога богољубнога Краља |
арода, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне |
, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> |
само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — |
ом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко: — „И |
најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, од |
за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако |
ача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би |
ка:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l> |
ан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крај |
аће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати ис |
, а да настоје око Далматинаца, да буду сложни, и да се бране, да им градови не пану у руке уга |
баш од велике потребе, да кршћани буду сложни; па вас молим, да би свијем силама настојали да |
о је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред б |
. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непр |
ча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати кукољ с њиве Господа Бога...{S} Овако с |
змеђу кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душ |
о цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Н |
вијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку |
нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скромна думна |
од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није м |
е власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лои |
едао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељс |
м ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборави |
коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S |
ћије и добар број двораника и вјернијех слуга, а к њима се придружили, ради почасти, и поклисар |
ало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш гр |
а, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин привед |
ако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по прим |
у богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi> |
јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за изгл |
уза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођо |
су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, |
о му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваљ |
100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепископ подијели пастирски бла |
а, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима |
о на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјац |
ја, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе. |
капитула с крстом, да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ п |
госпар Матко и Деша, а с њима дошао на службу божју и Богиша.{S} Нигда није Славе богољубније |
род и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бисера, а |
ослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском о |
!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш гр |
лан народ и господа, све дух на духу, а служи службу божју главом архиепископ под митром од бис |
дражега.</p> <p>Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била |
мојега кнеза Николе; па ко зна одлично служити домовину, знаће још боље и молити Бога за <pb n |
јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је остао, |
ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, |
дједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш |
мојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази на |
<hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисо |
Јустиниано био мртвијем знојем ознојио слушајући ове кратке, али зламените бесједе. — Нико се |
о је ожалошћена Славе, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, |
њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није уплита |
раћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин |
не, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро зборе и складно се подносе.{S} У то з |
јао...“ Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — |
је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани с |
чео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна а блага лица |
лица: — „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „ |
а трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} И Николић је права слика и прилика Сл |
тојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срц |
големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство плати |
} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, |
Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се пока |
кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, |
у клецају ноге.{S} Сви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути |
дјак бана босанскога...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному дв |
ло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудо |
аје, па се божја десница на нас напокон смиловала — и сам је Бог, по одвјетовању Св. Власи, осл |
отео оку свога господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се |
ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљед |
тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно бол |
вачкога Вијећа господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још чи |
љу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра |
пире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св |
> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l>Ићи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l |
ет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто до |
{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промиса |
благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијетла Госпођо |
и лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је |
и руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <milestone unit="subS |
онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпор |
оде и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници не могу |
ршитеља дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, |
а својом кћерком и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није |
рави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, |
вала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домовине, а владарица ваља да буде свијем за |
кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у |
вијећници слободнога града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски влада |
великому свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најс |
ста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар |
права љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста |
ди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он |
.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја.. |
и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; п |
на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да по |
што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не |
је потражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, т |
је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разум |
ица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти |
аши лијечници не могу ни одољети, а ето смо добавили и два нова из Падове, <hi>мештра</hi> Јако |
дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно ч |
часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи дан пристављамо бадњ |
згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Кум |
руги ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је прони |
Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земљ |
>Mors tua, vita mea!</foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново презлам |
ти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она прок |
високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елиз |
ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да прогов |
ца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажит |
Бобовцу и прстом му пријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми пе |
дите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје бр |
хнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакв |
мо, браћо драга,</l> <l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</ |
ом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрај |
<quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Благослови отаџбину драгу;</l> <l>Благосл |
ик, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на |
ка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља, а особито |
ну, госпођа се Каталена Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије |
раморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храбро |
вега свијета.{S} Погледала је на високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је |
клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Вукашин |
као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављену бијелијем |
ешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>... |
S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, истом |
е на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши.. |
ак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi |
главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума |
Бобаре, овишно наслоњена на Дешу, гледа снуждено пут Дубровника, па одједном завапи: — „Збогом, |
сам мислила да и он мене љуби, али сам сњела злокобни сан, он <pb n="43" /> је волио другу, а |
ву златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, ко |
и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то уд |
} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уље |
ластеличић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно с |
етитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по ј |
свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! |
умна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као би |
се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је |
благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — При |
се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај је народ достојан златне слободе |
би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У |
де, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каон |
и, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне как |
на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi |
ра, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут јуначке Зете, племен |
ријана лица, али проницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али |
уга Вукашин, да желе властела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острв |
али чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је |
а за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда к |
и васке, а соколари на руци држали сиве соколове.{S} И госпођа је посјела красна кулаша, изглед |
арину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачк |
е; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац |
асно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић.</p> <p>Никад се није веселиј |
а пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и дове |
справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милг |
пријеварке, Радослава раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од в |
, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, д |
у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачк |
ину се пак ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Ис |
вао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на |
ци Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до |
озбу сву речену господу.{S} На свијетлу софру приступи и госпођа баница Елизабета с красном кће |
ару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Боље му је |
ка их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред лицем <pb n="81" /> |
огањ вјечни, па нека их ватра земаљска спали прије но они спале свеца божјега, који моли пред |
челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је сваке лијеп |
еговој окретној бесједи баш је онда био спас Котромановићеве поносне бановине...{S} Каноник је |
чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по д |
а и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у жи |
часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је |
Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјечни мојијех <pb n="71" |
Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живи |
теље...{S} Рекао сам, Преведри Дужде, и спасио сам своју душу, јер нијесам ништа затајао...“ Ду |
прихвати свето дрво, крст, на којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева: |
напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тиш |
в. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и прихват |
попришту, и само га је Божја Провидност спасла, бива десница је Душанова обуставила овај бич... |
ки свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне |
правијех анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно с |
, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога госпо |
Дубровника. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на |
ела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а |
ећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланс |
вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, брштана, те су о |
рхиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града |
крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, |
достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покр |
оп усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од коље |
нашега покровитеља, да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога д |
ши...“ — Мислила је на инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услиш |
у ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у нев |
ље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубе |
руна...{S} Амен, праведни Боже!“ Кад је споменуо <hi>Апостолску круну</hi>, он је све казао, ба |
ена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче |
ер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш о |
де, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће особито пота |
јех <pb n="71" /> светијех родитеља!“ — Споменуће затијем поклисарима како је наредио Дабиживу |
о, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} |
остарио и похарао се, а добро се Матко спомињао, да је године 1322. био јуначина, да га такога |
, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, |
докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цр |
овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пар |
жна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламењ |
и, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служи |
па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се |
ду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство |
Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубн |
...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само год |
ресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно до |
и одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег оној нек |
син каноник Домања Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито |
Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје |
у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже достиже и бана и краља...“ А архиепис |
је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи |
је пред Бобовцем на долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове |
су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Лу |
и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина бана сјајна Републ |
осподскијех поклона...“ — „Радослава је справљеница <pb n="104" /> госпара Вида Соркочевића, па |
мала врата, пут Дрварице, гдје је била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, |
ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном л |
и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство |
ојводу Григорија Гојславића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рук |
S} Драговољно је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно ор |
то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" /> војводу Гр |
ла, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растан |
су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета Дубро |
и оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на коп |
— и надјене јој лијепо име „Славе“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајсто |
, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђ |
i> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва тр |
ицу, поклони се — као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи |
е јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, |
олама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору но |
томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко г |
Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а т |
>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ А часна о |
јетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинс |
ћи смјело дичној мети,</l> <l>Како ваља Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> < |
западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опрост |
дка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровни |
постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странј |
✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће |
ства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је хар |
е напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер |
је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој |
} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо пр |
адику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је |
вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздрав властели љубљенога града Дубровника од |
могу Вам премучати, да ми је вазда био срдачнијем заштитником и помагачем рођак Карло Роберто, |
јводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога гос |
говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као |
боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, за коју ја мислим |
жен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величанствени кне |
преко греде коњ и коњик, а испод града срдупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост чи |
високу Снијежницу, онда на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору св |
баница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округла капа од зеленога баршуна, о |
сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, да |
{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округла капа од баршуна, |
а пролиста и постави га својом руком на сребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој |
мизом, а зидови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, |
-калпак на глави, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима |
p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана вла |
дике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, |
ње града Дубровника, пирлитано и кићено сребром и бисером.{S} Пред небницом је кнез Пиетро Јуст |
соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да |
Елизабете само годину дана, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски виј |
молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога милога војводу.{S} Није |
пршају махраме и поздрављају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и |
те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одуше |
ад њим свијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српског |
чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не проли |
е за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type |
ти дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у |
је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — |
сподин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времен |
ијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио и ов |
Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, т |
другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њег |
оре, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита прот |
то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А цариц |
жем своју особиту љубав и зажелим сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и |
воме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам |
е још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадн |
тражити код Словена, а овако, како смо, срнемо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су |
ти подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те пог |
овјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Ж |
ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако |
лочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке је Грушк |
<p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Штампарије.{S} 1912.</p> </div> <div |
а овај бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се |
<div type="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> <body> <pb n="5 |
ана, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио покл |
казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млетака, а сад је по правици н |
највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама |
а Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели се како је све у реду у ово |
о <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су |
најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на исток |
— Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако — и сада с његовије |
јао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок пр |
кашин се дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....; |
ица, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, |
ишапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Не |
а, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло.. |
ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — Двије су м |
, а кад не би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за ж |
те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у |
, а да јаком мишцом покориш непријатеље српскога имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни |
к, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа ускратити |
пријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао се напосе с Дубровчанима |
ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви позна |
ивота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишица |
озвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је д |
вијекове о свом милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајн |
Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ |
жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је вели |
“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену |
из Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и друге чеља |
но проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш п |
пуштење мојијех гријеха, за мој род, за српску домовину и за ону благу душу....“ А мајка: — „И |
page"> <p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ |
молио се за спасење душа и за милу нам српску домовину.“ — Свак је погледао на скромнога инока |
је изненада, на праведну Богу, похарао српску земљу преко Гацкога поља и Рудина, све до Котора |
аљско подигнути љубави добра владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, |
могућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрит |
га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред |
пском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, |
ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда пла |
ољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „Д |
о сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, |
е цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац |
азивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захвалила Богу, да јој је пов |
ни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче мрзим...“ Рекла |
и се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују не |
анице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и ова |
, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} |
{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али |
а драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом |
ада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или |
дост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне Славе.{S} Срце би му пукло на |
еђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђео |
, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на веза |
ко је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} |
рада Дубровника; мален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дј |
S} Дубровник је скроман и мален, али је срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла |
они као рајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" |
другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихо |
ће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледа |
ти честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад с |
је завољела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ет |
љубав — и била би за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ј |
рама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да |
а са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љубезно говори, |
ш казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјес |
на; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереник |
олио другу, а мене је одбацио и даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим н |
ио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником |
м, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство |
и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из ц |
и: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића. |
остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави н |
не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га буде |
на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући за Добројем!{S} |
опрости ми, али нека ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и ис |
бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте |
апа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар в |
му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али бих је ја волио пожељети, него да прегори све |
дан, а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по ш |
оспода.{S} Њихово ми је пријатељство на срцу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и |
угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од |
јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају пут |
це, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом |
Загрли је Елизабета и јако је привине к срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као с |
докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле приступим |
о, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми |
свему далеко, а особито по језику и по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том вели |
љство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао не |
е невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те ов |
твора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узан |
думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему |
е ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господар |
о ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је п |
тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особ |
лнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику.. |
сарима је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Г |
љубав, а добар пастир брине се за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом |
е за своје стадо, дао би живот за своје стадо, он гледа да својом добротом скупи све овце, да т |
е, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, моја добра мајко, али ја овако воли |
обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, спустила руке низа се и ош |
{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје камено и опако срце.{S} И цар је |
охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не праш |
рије, а онда му је за друго мало било и стало, јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> |
Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У |
ако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић |
не дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} Причала је потанко како се Богиша ранио у бано |
јер је постојана бесједа Минчетића, као станац камен, на којему је зграђен наш славни град...{S |
асни двори између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељ |
дужда Андрије Дандола!{S} Вазда смо се старали за добро и корист опћине светога Власи, која на |
, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер Пиетро Јустиниано, Млечић.{S} Погледа |
вате мудрост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хва |
га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав |
задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер в |
hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене ов |
ца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Госпо |
ла, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> |
и владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвије |
и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — „Вазда буди!{S} Мајка Елиз |
е разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан си, ја нијесам |
тар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охоло гледа, као да јој је вас Дубровник на мал |
ло, а сад се истом спомиње...{S} Она је старија од моје Елизабете само годину дана, па сам онда |
Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честита |
Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је ма |
у кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> сина Владислава, да је Богиша з |
црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез н |
елина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће...“ |
а...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до бана властелин Матко, до бани |
све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што |
знати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено зламење на племићкијем дво |
ла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја |
и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као првак, опасан новом снагом, охр |
постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед |
Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душ |
кренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо |
јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вил |
о. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица, али проницава ок |
с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле браде, озбиљна |
е одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то |
де потанко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријеви |
па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и |
прејасни дужде, нема боље потпоре нашој ствари — од споменутијех великијех свештеника, који ће |
да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама |
о сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапач |
: — „И слијепи послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то м |
дно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку |
и, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица |
еједно натапа поља.{S} Бог педепше само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па |
<pb n="36" /> сјајне републике.{S} И да сте ми здраво!“ Сер Јакомо Вениери поклонио се, и овако |
де браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то ј |
куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре |
ије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, к |
, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин |
ине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек |
гаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски с |
ецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" |
Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Не |
на Првовјенчанога и просвјетитеља Саву, Стефана Немању, великога жупана, старца Градињу и остал |
и Господи, раба свога богољубнога Краља Стефана Дечанскога и Краља Милутина, Драгутина, Краља У |
и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арбанасом и западње |
малими и великими, и мноју благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и велик |
— „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и кр |
ено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска |
/> сина Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а |
<head>XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити |
у ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, во |
силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, заустави се, и поздрављ |
ишта обазнала од своје мајке.{S} Једном стигне некакав <pb n="30" /> богато одјевен господичић |
итана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара |
ћ-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе |
чински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог прима скрушена грешник |
д краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти |
жје наше слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>И |
ставом светитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће |
која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвон |
као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и ве |
лаво, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени си |
бли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десницу, поклони се — као нехотице |
рођаком каноником, а господи Бошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а |
Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Да |
е царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је |
>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, стиснуто и добро запето око живота, а гаће кратке, на в |
рба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, валови с клисурама, зима |
траши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада ни |
} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — |
иша објеручке, јер нам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао.. |
у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста |
а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И |
те моћи од помоћи првомученика Кристова Стјепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта |
рвога дјака (канћелара) бана босанскога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али |
ати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на сво |
га горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања |
ла недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матк |
асни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска |
поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би к |
о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они с |
те, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један ду |
ору мира; испод њега је горио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Ма |
а ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оц |
ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... |
па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо |
то и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: |
н: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија |
: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“, а да буду сигурни |
из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века н |
мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве |
S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сар |
свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано |
у, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их премеће неколико пута преко прста.{S} |
тка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац к |
е гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а |
<hi>драгијем пријатељем</hi> „вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Ра |
платити; даље се потврђује посједовање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало ца |
Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И о |
ео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град. |
ега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими срп |
} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да |
скуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп |
овно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника ( |
ам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није зн |
тори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат |
ља деведесет и девет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и |
је до краја не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... к |
ијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у |
о са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчетић, па онда архиепископ с капитулом, |
икако није допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех |
у, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с поклисарима на првом мј |
ата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа пов |
и на нашега Св. Власи и бдиће као андио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слобо |
ао оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: „Варда“ — „<hi>Свети Вл |
да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо п |
риступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжешћа поврх врата н |
двије думне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах |
рама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрј |
амога себе...{S} Остало је све гријех и стрампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Анти |
лавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S |
но упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз ц |
одложила, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се ба |
храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике |
еколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље |
трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарски |
а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, |
дине дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, и запиткивао би по штогод Сл |
а на првом мјесту ниже презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа н |
том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је |
јзадовољнија је била Славе.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе |
ом синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга Матко Минчети |
властели љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да |
стело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке и од њезин |
жу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се раст |
ш, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићен |
— У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена н |
у поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а кнез је с вијећем и с покл |
т заударало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пр |
бедем проти душманима с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си п |
али на кабаници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве |
бич...{S} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се доброст |
то се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Лоиш.{S} |
јем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с д |
тве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко |
воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега покровитеља Власи |
у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина. |
ао бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се нешто згодило, па се прек |
да је један сто празан, јер се пут оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће |
ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у род |
вића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не |
овако помучну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару |
ка, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, |
транцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S |
Грком, и Блгаром и Арбанасом и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољуб |
ило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се отео оку свога господара, али нико ниј |
сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња |
але на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, а |
то ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Добро |
/> на свијету.{S} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска ар |
n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи све памти и сваку мј |
сила памети, па бјежи по гори и није је страх ни од мркога вука.{S} Кад вук завија, а она онако |
..</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бес |
рварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета |
нијех градова, ал и с оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевн |
. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то т |
foreign>“ (народни глас, божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам |
д му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бан |
и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана |
ошао на виђење каноник Домања и војвода Страхиња, а Григорије је давно за послом отишао на гали |
стало, а Грегорије Гојславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се |
ла јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује ово двоје добре дјеце, те с |
се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котром |
лића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али кано |
осподару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви |
Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Си |
ахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шу |
валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се |
каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је пролазио, а само се још чу |
вјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> < |
е тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се |
ам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици С |
злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Покл |
чади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и л |
а за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути |
хне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не заку |
ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија о |
с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима. |
у ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, ода |
ислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће |
изабету, која оборила очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ур |
а мјесто мајке и сестрице, да га напоји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Заху |
ноник се одједном заустави код великога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир |
и, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара с |
зненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша |
свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа свој |
за те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколо |
живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати |
цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине |
ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за ниг |
вом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, |
Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој |
рска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и |
Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Цари |
авезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Греб |
а и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се уп |
ио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пера |
а војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у в |
мољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одгајај |
и поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то |
ге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и сви |
рила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је вла |
е су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свешт |
сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју |
, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је |
уком крст иза паса и замолиће га, да би ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По то |
маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, от |
икаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је до |
допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ћ |
ист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све п |
оцјени персијски сагови, <pb n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом |
д ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм раст |
ри (воштане буктије), а на отарима и по ступовима воштанице.{S} Пред светијем је Власи засађено |
диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. |
красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева .. |
дајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Боба |
ђу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{ |
укашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кациг |
, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајућ |
замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и л |
ратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада о |
соке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџ |
тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем предобили Силн |
b n="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст |
негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала |
Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела ра |
на вратима манастира и зазвони, као да су и оне одавна думне св. Кларе. — Погледаће иза решетк |
ко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе |
дакако, одмах је мало вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb |
да: „Прејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} |
ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјернијех грађана права обрана града Дубровника |
еца септембра г. 1349. </p> <p>И остала су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у ист |
распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављена, а тому је свему кр |
S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац |
поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су и Плочама одила по два капетана, да свакога добро уо |
е и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду. |
, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари |
срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па је немогуће да оставим власт у туђ |
} Каноник је био бану десна рука, а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само по |
а боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико год |
за свакога!{S} Када Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народ |
к погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана |
<hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n |
славића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћа |
, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани св |
поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се ка |
су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем онога лукавога каноника, слободно је поз |
оме се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на приче |
} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да ч |
акоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прош |
а, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заим |
госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, |
рода иста нада и вилин-града... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, |
: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на Дрварицу прама <hi>кашћ |
фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици Мариј |
еде их пред позлаћену постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до боле |
знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговор |
иљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Спри |
те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком |
лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији |
рало оргуље, а с једне и с друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар |
дифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то |
ати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{ |
му је округла златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиља |
уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресв |
лене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је |
S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S |
обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чу |
јеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке проп |
долини била сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари |
а ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb |
дика: — „Ми смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то |
ерсијски сагови, <pb n="126" /> ступови су застрти скрлетом и гримизом, а зидови свилом и кадиф |
својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледали, а каноник је Домања као намигнуо <pb n |
славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у |
до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n |
чито ни помислити!..“ А Домања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „С |
} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринут |
умне и два витеза Бошњака.{S} На стражи су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду |
био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II., њемачки вођа Палман |
н, малобраћанин, и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — |
вас Рат и Стон и Превлаку и отоке, који су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превла |
, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и одјевени у дуг |
о, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сва |
ш у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисли срвале, па регби да је старачац.{S} |
очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу думне, али кад су под окриљем |
ур</hi> и <hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није |
ки десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и оп |
hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, на |
јславић и војвода Страхиња Вучинић били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. |
ку су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навести републику на танки лед, те б |
и и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, |
унаци знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша |
тане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаково |
казати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Минчетић, Никола Лукарић, Па |
астелина <hi>рођаком</hi>; — Дубровчани су старином Срби и ништа их не дијели од остале браће.. |
и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чуј |
ату: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и зат |
су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солит |
нићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их при |
n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Мат |
n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} П |
најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефали |
дар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјано |
мом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговарао |
вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изостао н |
ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу позна да је неко племенита рода ја |
једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Т |
дванаест младијех владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као поч |
лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi> |
да га брани од непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Никол |
крв, језик, обичаји и наваде.{S} И наши су пређи српскога рода и племена, па нам он неће ништа |
l>Каква је врашка снага,</l> <l>Ал, нек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</ |
ића и на нас се спрема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били в |
е <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} |
вијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетл |
се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одма |
а вазда.{S} Лазарети и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дван |
Марка — и свијем Србима...{S} За софром су сједила господа по старјешинству; о десну до бана вл |
вој вашој свађи све смалаксало, а истом су ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама |
ријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и претече пакла, па ко се с њима |
>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет |
ад нас особита брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с |
каноника, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великог |
де ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски владари женили из Млет |
Бјелаши (Домениканци), па казивао како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике |
арску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За |
ше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она мудра господа.{S} Њихово ми је пријат |
без мача и без свијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господи |
скога Стјепана Котроманића.{S} Значајно су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред пал |
пред кнежевијем двором.{S} Једногласно су изабрани:{S} Марин Бунић, Јунио Соркочевић и Паше Гу |
ама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво прејасн |
плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијес |
дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је све |
има су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глав |
езо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама |
гледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и молит |
це куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко захв |
е, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Дубр |
покровитељство моћнога владара, па ето су јутрос на нашој галији кренули и свијетли гости с хл |
у сестру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, т |
, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" |
слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога студенц |
ну и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути |
је ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је |
р по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље; па |
плитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на ма |
клисарима.{S} Ово је ријетка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, |
и бонице свједоком су наше несреће, јер су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вј |
броте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и постави |
езнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за живота осуђени на огањ вјечни, па нека их ват |
повјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице |
да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каону |
да позове владара на службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар |
Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло |
овјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру к |
илога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисари гра |
ор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебано |
нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је м |
ед ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђ |
фе, кићену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с а |
у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике и од, б |
уна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су |
ела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гледа и в |
а особито воли наш Дубровник и на срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по |
с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> од би |
ри старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако о |
је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свет |
пророк, да јој пријети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дје |
укајући за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за |
ознаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у њег |
и, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени.{S} Ко смућује браћу |
м рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче од |
, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сам |
приказаније и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана |
ели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - њ |
ка Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала |
..“ — И пала јој низ блиједо лице жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, |
рва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне му слуге на погле |
ски кнез...“ Даље није могао, облиле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, |
и је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{ |
којему је Спаситељ муку поднио: пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, |
есеље за живота!“ — Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудо |
ла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо.. |
, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су |
је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рек |
ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулицама о рамену, по гдјекоји <hi>здур</hi> и <hi>каца |
краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гд |
Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су ча |
е у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће со |
да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сунашце грије добре и зле, а небеска им росица свеједно |
Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, |
и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије ка |
а звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се к |
својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно из |
отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; н |
„Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, нами |
гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплакана, слу |
постељу, око које су свилене копрене, а сунчани зрак мучно допире до болесника.</p> <p>Лијечник |
и куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој |
ћине светога Власи, која нам је најбоља сусједа на сињему мору, а сад нас особита брига за њу м |
тупа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда се не ће о |
рка, кад ја настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер |
ане тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради |
прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашиј |
ник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између |
рка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, к |
пљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на сусрет одличнијем јунацима.{S} Истом они на Босанку, а |
два војводе.{S} Госпар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а |
оредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и дру |
рварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у |
царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А |
ла знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осј |
дгод би се окренуо, народ га одушевљено сусретао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти |
ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име |
омињала, и није могла ништа погодити ни сустучити.{S} Још није добро ни оздравио војвода, а заи |
енијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, |
а: — „Вазда буди!{S} Мајка Елизабета из Сутјеске с другом сестром.“ Вратарица јој одмах отвори, |
:id="SRP19011_C1"> <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коња |
и се дан потајно састане с Вукашином, а сутра дан крене као поклисар града Дубровника пут исток |
овнику је живјети народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусј |
е, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни је |
зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога откуп |
часни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико |
ина вјера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на гос |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а нар |
/> <pb n="109" /> <p>Вијеће једногласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван |
енац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орло |
шена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе |
робну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се |
подство Дубровачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у |
анда, да нико не смије ни по мору ни по суху привријежити оне рабетине, прихитнијех рука, <pb n |
S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се п |
ивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена.{S |
и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и би |
кршћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па тре |
рићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучи |
а разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешт |
о озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није |
ето овога мјесеца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан |
ици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка |
че, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и о |
} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обилазе из даљега <hi>содати</hi> сулица |
</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> <p |
мљено зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех |
елије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи архиепископовој, ступи Славе, да се јави.{ |
кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, па их не могу заборавити |
спусти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући |
S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „ |
сницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље |
анско пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, |
да се клања дрву живота.{S} Архиепископ тада сними с отара свети крст, приступи пред војводу Ву |
е, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је мол |
ела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Сл |
а рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила до |
а у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно б |
и Дубровника!{S} Моја је скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну |
во је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за т |
ом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштитом божјега отара и црк |
а остало је за њу био велик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједно |
заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и |
ве премучала о Слави и о Домањи, јер је тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су |
и у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њих |
ве: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без бо |
ијестољем Свемогућега...{S} Бог познаје тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може |
је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани с |
инока, а није га споменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи |
есто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дн |
лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад |
. — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, јер га јаче |
тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће светиње. — Било је св |
је све казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу |
о је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава |
ва раба госпара Вида Соркочевића и нека така Милослава и Домуша и Дева; од властеле, по души, н |
ога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога б |
чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редају златни кондијери, то |
другога, а купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу х |
нац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету.{S} Окрен |
ори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, као |
"20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледао ово виђење. |
а се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде.. |
о човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети.{S} Јеванђеље је љубав, а добар |
складнијем вашијем поклоном, а он вас, тако великодушан, неће нипошто одбацити.{S} Свадба је с |
ави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весе |
ти у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегорије Гојславић, Страхиња Вучинић и Захум |
ети, него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као с |
а на глави округла круна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима н |
да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пје |
оре, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји |
мениту пријатељицу кнегињу Николицу.{S} Тако је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече не |
со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије п |
рахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те п |
не“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво |
, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с ви |
е, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатар |
је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да пр |
јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала друге владике, те су бјежале |
сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера к |
ивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, |
и блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет |
} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и за |
а Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровни |
ака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хе |
, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и Страхињи В |
а да својом добротом скупи све овце, да тако постане један пастир и једно стадо...{S} Прости, м |
: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у ц |
чио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета з |
иљан, али блага лица, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају |
јер му се срећа осмјехнула, а да нигда тако.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19011_C |
<p>Млада је баница била весела да нигда тако, па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ |
не клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Домања се лукаво насмијешио |
на: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не |
о му десетину и сва бискупска права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај ц |
волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још кад сам била малашна, чул |
за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежит |
то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодам |
.. “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако пра |
мјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ћ |
но је гледала оно добро дјевојче, које тако било скромно, а њој ипак изрекло страшну осуду. — |
акоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: |
титио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство п |
hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — И тако се <pb n="128" /> опростио по домаћу с властелом и |
ком све више приближио нашему владању и тако се косе двије кршћанске јаке моћи, а сад је баш од |
проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, је |
S} Тако је најбоље!{S} И ја желим да би тако радили и моји духовници, да би били слуге цркве и |
рдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николић |
т читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по |
ила, а ипак га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило госп |
а пред <pb n="20" /> божјим пријестољем тако лијепа, тако мила!{S} Клечао је и непрестано гледа |
дољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлићемо Л |
ако је брже оставио Дубровник, а био му тако омилио.{S} Лијепо је сусрела владика Деша и допрат |
="SRP19011_C13"> <head>XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, то |
да је године 1322. био јуначина, да га такога није било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао |
Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора <pb n="60" /> не памте паметари.{S} Скром |
а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту |
на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снеб |
један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљ |
"9" /> бесједи су прекоморци, из ближње Талије — Падуанци.{S} Забринути су, па им се на лицу по |
и, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава |
ом иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под облаке.{S} Пречасни отац Јанићије |
молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су нали |
ни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицом, благослови — и надјене |
Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, |
као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јау |
ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо она, гласом као вучица.{S} Вук је причека, а она г |
, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила Славе и била тако срећна и блажена...{S} Д |
ила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на постељи...“ Матко прихвати: — „Да, војска је до |
а се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бесједе и оци игумани.{S} Нестало ино |
се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће |
и смо сви своји.{S} И кнезови су Пуцићи тамо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени гр |
небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, |
вље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем |
о мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила крају — и поставили посребре |
ас с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душа |
ња хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као рајско з |
су да би ово могло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осам |
ветога Власи све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone unit="subSection |
да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у |
бровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој галији с госпаром Марином Лукарићем, Бунићем и И |
обрекао јаку помоћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро зн |
смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувј |
свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му растворимо |
годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци |
јећем, јер је она научна да прегори све таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна |
рце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као ведар дан, он ће носит |
да се и наши синови спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубр |
ривоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша |
ље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик |
е ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окруњена глава, онамо далеко, гдје сунце и |
о је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, |
е ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и српскому н |
јан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мис |
великому господару: — „Мили господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам тв |
каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и градове, а злат |
ви</hi>...{S} На мору су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача |
небо, красно је наше море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи иск |
, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лијепо |
ипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече и п |
сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке |
ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господскијех поклона.. |
g="la">Mors tua, vita mea!</foreign>!“ (твоја смрт, мој живот).{S} Па као да му је нешто ново п |
гу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети ср |
нда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле, препоручи нас Богу и Дјевици |
аше славе, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си н |
га жупана, старца Градињу и остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им и |
мли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Б |
арно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буде и једнога Дубровчанина |
вам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровитељство докле буд |
, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и на |
Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p> |
„Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш непријатеље српс |
“ — „Добро, Свијетла Круно, и весели се Твојему доласку, а тако и све наше свештенство“.{S} А ц |
!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и сл |
ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику постојбину...“ Госпођа се мла |
ожно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и слогу све кршћанске |
ободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је |
ијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S} С |
он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћа |
ила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то и |
мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је красно одгојила Славу |
о је Република и овога пута спремила по твоме војводи Грегорију Гојславићу силно оружје за Босн |
конима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем |
да га је оставио сама без збора и брза твора.{S} Сад се опет добру надао, јер га вијеће града |
епшаће ону крупну: — „Каноник и збори и твори, па весела домовина кад има такијех синова, а Бос |
дико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, ко |
госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је пошла Ел |
: — „Држ’ се, синко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затвор |
Ане Андроникове бијес је овдје бацио на тврди Бобовац, но јој је пусто срце остало исто, чупа г |
ка Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi>, а да би му отео лијепу кћерку Елиза |
р, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За |
е знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се поруци од старијега <pb n="45" /> |
адове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, па |
бровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, као див ук |
војском.{S} Није могао да гледа авети с тврдијех зидина овога проклетога Бобовца.{S} Најтеже се |
во граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесје |
ки рог и растресе брда и дубодолине око тврдога, <pb n="31" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} Д |
ми предају куле и градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и |
оплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је |
свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, |
мудрости града Дубровника, а особито о тврдој вјери, па би покојница казала Стјепану ми брату: |
д Милосрђа, па ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар |
каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана <pb n="6" /> града Дубровника.{ |
а штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас до |
, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепе |
а Гојина, — с друге стране моста, испод тврђаве Светога Ивана, преобучена на жупску — довикнути |
Република св. Марка не жели да се граде тврђаве око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могл |
ао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n="125" /> на свијету. |
колица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, ј |
n="77" /> пут Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу ника |
дио стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покр |
а до смрти.{S} Завезала јој се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златн |
..{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо в |
ни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио ј |
а од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се на |
д свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, |
јерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к < |
ека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шет |
је допустио да га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаник |
над кацигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника |
, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује |
ла уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пр |
али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, за домаће |
е, од сјајнога вијећа града Дубровника, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између |
еко дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и |
ак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш |
целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала негдашњега војводу Богишу.{S} Овак |
ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род |
вијеће заузело код пресвијетлога бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с |
зелене ките од ловорике и од, брштана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква |
Давор давори, врата су знања затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас иск |
а у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, |
: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше ум |
голема нојева пера.{S} До ње је Домања, те се с њоме повјерљиво разговара и баница је сама без |
умио син Светога Власи, каноник Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове |
вршену збору дочекао га каноник Домања, те му је ласно могао прочитати на образу, да се ненадна |
идио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је оставио сама без збора и брза т |
е баницу свладала <pb n="101" /> мржња, те не зна да се отме страсти; а Република Светога Власи |
д стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ у овај |
д баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републик |
устињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица |
а <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и п |
етешце била је вазда кротка и даровита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, |
рскијех решетака онога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довик |
} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} |
пушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а он |
ех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго прат |
а између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки |
народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе народе, који |
сузе радоснице, а особито госпођа Деша, те је овако рекла: „Свемогући вас благословио!{S} Вазда |
јако се заплакала, а тако исто и Деша, те није могла ни једна ни друга да проговори с прва ни |
а.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град |
ски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни |
о могло навести републику на танки лед, те би се могла набасекати и наћи једном осамљена, а онд |
сти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро |
то мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред божје милосрђе...{S} Жарко сун |
одријешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио |
ко обично није сусретала друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се |
че, твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и |
одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Таб |
објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од тешке п |
јем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се др |
до пред подне примао властелу и пучане, те се с њима милостиво разговарао и слушао како мудро з |
и, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује голе и босе.{S} Особито добра <pb n=" |
јека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а н |
и и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срду |
ја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под облаке, а око Дубровника све питомо |
еликијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као |
ому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Над |
чанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу златну слободу, |
р ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку пест на осјен |
о <hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски |
и — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како |
а удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...< |
{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на злат |
а; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане з |
дио да се милује ово двоје добре дјеце, те сам собом казивао: — „Баш је једно за друго, а за то |
Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љ |
а, гавран-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка |
јем су свијећњацима нашаране воштанице, те се голема свјетлост отсијева и прелијева о скупоцјен |
унак, а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је б |
ој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска же |
летјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато |
по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици. |
Гласак јој је као да славуљак биглише, те свак погледа на ову љепотицу.{S} Око врата су јој дв |
лио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својб |
то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да бу |
ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си у |
тајне нашега срца, претреса их и суди, те му се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем |
да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на истоку и на з |
ја се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје |
божјега свеца.{S} Оно није наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тл |
вчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Мл |
; дише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се стр |
га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа иста нада и вилин-града... — |
а је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи |
д свијех свештеника Дубровачке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју вите |
но преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност |
ј сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та земља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешк |
ство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, узд |
астелин проштио, брже нешто казао Деши, те се разведрила и била радосна и весела, то све до дан |
немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, и пази |
а сад је по правици на град Дубровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје |
н Силни наш прави, по нарави, савезник, те је њему заједничкијем силама настојати, а да се одуп |
ајдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ |
нику се поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, |
и стала је пред њом као стравични гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, об |
кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако |
ровник је зачаран неизмјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди |
е!{S} И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио ан |
; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95 |
оп с капитулом, властела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике |
же окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за брда она</hi>, — пут ју |
икаша и властеле.{S} Први је био Матко, те је прочитао и ово писмо:</p> <p> <hi>Драги властелин |
мо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; |
тником и помагачем рођак Карло Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну ур |
рхиепископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному о |
и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне потезурине... — „Балече, не знаш |
и сер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. |
није веселије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниан |
раде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и предао га Матку |
али. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је игра свршена!{S} Ето |
И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена поста |
а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али ниг |
сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана |
е понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка — и свијем Србима |
ни у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко <hi>посата</hi> приступити под град, |
лин Дубровачки господин Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веом |
ку Дешу, која је красно одгојила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" / |
лувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да |
да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувст |
а што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и д |
као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихватио свиленијех керица на столу, и онако их |
кад је свршио ову јаку и моћну бесједу, те је пукла као гром из ведра неба.{S} Овом је бесједом |
милом родном граду и о српском народу, те је видјела да над њим свијетли сјајна звијезда и да |
а јабука, јер се сјетила да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служб |
естру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке.{S} И Заху |
у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам св |
млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мртвијем знојем ознојио |
у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свом |
— као нехотице — и опет спусти копрену, те рече лагано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће д |
а и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиепископији Колочкој, а друга и |
владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађијем на овој земљи! — Пр |
егорију Гојславићу и Страхињи Вучинићу, те им озбиљно казао, да би се Котроманић опаметио на вр |
мамо добру надати, и он је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам |
у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем св |
е, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће |
у: — „Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио и |
нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У цара |
јно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n="65" |
оменула, но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Ј |
товала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би у |
т састав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све бе |
за Добројем!{S} Бог је праведан судац — те сваком даје своје и педепсом га прати још за живота. |
оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а влад |
Млеци, те благосивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки |
чке области, те сложно моле Вишњега, да те поживи и ојача твоју витешку десницу за напредак и с |
вник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до бр |
ави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да в |
лем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те кушња, јер не знаш ни сама којега си рода и што си н |
јска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље како јуначки ступа чета за чето |
аха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи бројити мјесеце како оно госпар лиј |
дем живио!...{S} Нијесам достојан да на те нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица. |
спару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Република Св. Власи...“ Овај се гово |
ету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а |
дара, <pb n="69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град... |
мо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздравиш твоју дичну владику Дешу, која је |
> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће овога града, да би се достојао допустити |
д кипом Св. Власи: — „Дубровниче, вјера те твоја спасла, достојан си да живеш ва вијеке!“ Рече |
у: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, |
<pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспј |
се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом п |
ло од зидина града Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милос |
уке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем |
име збрише с лица земаљскога, па је све те незнабошце правоме кршћанину сатрти, јер су још за ж |
а под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш |
оспара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија |
ј језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „Облампоре (лижисахане), а |
ј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш |
к, из Дубровника; и всаци властели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до век |
војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели се, да те прими као милога |
иту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено |
те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељс |
ио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпођо, ослободио од напасти, јер је бани |
гријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Сл |
— „Живјела наша!..“ — „Која наша, смео те велики петак?“ — „Живјела наша Млетачка...“ - „Не Мл |
{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; |
а би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску зем |
о рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема бољега шаљи |
породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад ово рекла, п |
па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабрана да |
ама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер н |
мах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у |
здржање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, |
бито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настој |
га, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце! |
ре, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли |
небушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и |
, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То т |
ти путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори |
ог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за |
рихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, |
Деша: — „Властелине, канониче!...{S} Из тебе проговарају отајне зидине манастира Св. Кларе...{S |
заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад ј |
ебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опатица ове посљедње бесј |
и те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти с |
ту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем о |
лов и потпуно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као шт |
и били вијерни; па ето, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот |
и, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјес |
о прије но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златн |
скому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој дра |
војица знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито |
вели господ:{S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а |
а камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, |
игња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре ш |
си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, |
си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српско |
свијету, али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и |
будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијенац, свјетујте се и пазите се, а н |
ст-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ћ |
ама настојати, а да се одупре великијем тежњама краља Лоиша.{S} Нама је гледати да се донекле о |
тојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога насто |
лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, |
ска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Жив |
ао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S} Мислила је |
ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, До |
b n="102" /> пију све познати дјетићи и теклићи, све оно мало лера, дубровачке изгомети и хала. |
рицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>панату</hi> и мислиш да |
дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михој |
канар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех |
а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасеб |
се непрестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. |
рестано говорило, особито кад су телали телалили по граду, да се свак справи на причек. — Пред |
оре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не смије ни по мору |
ра неба.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мор |
и мјесеце како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бит |
до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најб |
е старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду с |
аси све памти и сваку мјери на танкијем терезијама...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонут |
ако су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запи |
море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату п |
анском и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о |
ра сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада |
ој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зид |
стине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу |
рада може се господин бан ослободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грк |
м на вратима, а само нас може спасти од тешке пропасти слога и признање једнога господара.{S} У |
а. — Бан се никако није могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну |
осна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гради куле, а да се брани тобож |
о и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разв |
а господину бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од |
угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељ |
} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и остале тврђаве; такијех је баш мало <pb n |
бростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље ца |
а сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном покајала |
е и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој к |
оји је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјежи по гори и није је страх |
е му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем |
— И Славе <pb n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај зема |
Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су око града поробљена и поплављен |
мља лено босанско...{S} Ова га је мисао тешко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио |
сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем ру |
рана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он је био велик јунак, а бје |
стине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме |
е смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича бо |
тога кољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родб |
божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дат |
али смо сви створени да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не |
овлади бесједу и дода: — „Пречасни оче, ти збориш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало |
да те заштити од зла и од полувјерства; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанс |
име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десни |
ихорове, сиротицу без игдје икога...{S} Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела |
мени, мојој кући и српскому народу.{S} Ти си мој милосник, на теби је велико бреме моје цареви |
живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позв |
каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милго |
нити помислим...{S} Ја сам твој роб, а ти владарица...“ — Јадала је за њиме, и мислила да је с |
та, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиље |
и умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и непријатељи српскога народа...“ Разговар |
скога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" |
} Добио си одавна личину, несретниче, а ти се не спомињеш како си јутрос носио на галију ковчег |
х рука, <pb n="103" /> Домушу и Деву, а ти си их привезо на Колочеп, те сакрио потајно оне поте |
ао с памети, кад је оно казао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што ј |
ијатељства и слоге!{S} А Јанићије: — „А ти си га, мили господару, одмах приложио <hi>Дому Пандо |
не, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш |
дају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље |
по: <hi>земли и по градовјех кралевства ти, да нам никто не забави</hi>...{S} На мору су били г |
деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше |
торову</hi> зовом <hi>Дечани</hi>, а да ти је на здравље и на спасење душе!“ — „И за покој вјеч |
а и танковита, не можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила треп |
рада, да би се достојао допустити, а да ти се подигне споменик, достојан твоје славе, пред цркв |
Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна |
ово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} Висока је струка и танковита, не може |
цу, постављену бијелијем крзном, и онда ти је открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је по |
узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: сто и један дукат.{S} Баш си срећан! <hi>С |
ац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити к |
ркињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм доб |
ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће |
ва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мојијем ј |
љежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче |
е и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав прама н |
с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше |
старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <mileston |
црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> земље и г |
и као милога госта!“ — А Вукашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему сл |
д отара, онако склопљенијех ручица, она ти је као божја светица, те је оборила рајске трепавице |
е, а сви су наликовали Слави....{S} Она ти му је била пред <pb n="20" /> божјим пријестољем так |
<pb n="17" /> земље и градове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није |
отац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула |
о испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Е |
од девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову ли |
“ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће н |
.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе на разговор по реду влас |
сијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда задовољнија, да је по |
збиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам |
ети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од нашега господина бана и лијепа захвала да си му у |
.{S} Први прозбори Минчетић: — „Поздрав ти, <pb n="33" /> свијетли бане, од сјајнога вијећа гра |
онио се, и овако казао бану: — „Поздрав ти, свијетли бане, од сјајне ми владајуће Републике Св. |
а сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и задовољио те!“ — Јадна Славе није |
моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца.. |
духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си т |
— „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охлади |
евна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, бијели град Дубр |
астеле, по души, нигда нико...{S} Овдје ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбо |
ја до тепсије печене овновине.{S} Овдје ти се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду |
Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, кавез наше голубице, па је добро |
сјећам ... онда сам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада ј |
жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме ти, мајко духовна!{S} Остали кажу да ме воле, али ме св |
з прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе |
товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, |
бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко |
прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац окру |
вијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, |
дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости путе |
цу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка по |
аћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем ра |
кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, |
ва без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти |
оје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казив |
вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море |
гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти |
о боље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровник |
дахнуо, да тако збориш и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјеч |
еби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но |
јем рођацима — Дубровчанима! “ — Окроче ти обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ |
рце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си диоником ове красне наше славе, па докле буде наш |
га погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа |
ајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би т |
дупинаст понор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, |
иљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубљеноме оцу, своме |
е Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећн |
ка ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати |
, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја драга Милослава и биће јој господ |
агосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но изва |
сту: — „Не смије се, <pb n="106" /> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура |
аласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самр |
ам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви с |
су Влаћо Бобалић и Климе Држић.{S} Они ти одмах познаду Домању Бобалића, те војводе Грегорија |
у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ |
Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут наздравља освету — и прориче...“ Не могла да изу |
а платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и |
а је најљепша на свијету...{S} Била сам ти кумом на крсту, а сад је дошло вријеме, да се видимо |
стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проплакао од милиње, кад сам вид |
рећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi |
{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, ц |
о Домања с младијем Николићем, а једном ти к њему дошао и Никола Лукарић и нешто му озбиљно каз |
и нешто необично и одлучно.{S} Наједном ти испод плашта извади писмо и овако га попрати: — „Час |
а си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам ур |
памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и бу |
pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије вл |
и послао апостолски благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Црк |
ежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе |
витијем копљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем с |
постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Републике Св. Марка и од |
жи добро на памети, кад буде згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овд |
добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог д |
згода, ево ти овдје добријех душа, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу |
га сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда |
ита, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке |
уди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћерце, твога вјереника, он је добар као веда |
то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељице, моје миле кћерке Елизабете, и када |
о најдражи дар, круну од бисера: — „Ево ти, мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку мо |
јој казале очи.{S} И нестало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће |
ло.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће |
е љубави не могу да заборавим!{S} И ово ти је моја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној з |
тић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то |
да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као и самој себи...“ Друго није знала д |
пањ гонила коња и наловила се лова како ти прави левента и јунак.{S} Видјело се да је јуначкога |
а то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио Домања, јер је он сваку гледао с висока |
народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свршила ова господска гозба на задовољство поклис |
19011_C13"> <head>XIII.</head> <p>„Тако ти је брзо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се |
авио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чуди |
о ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето срце као и мени сироти Гојини, кукајући |
руњена немирна главо, на Бобовац, онамо ти је мјесто на стијени!{S} Окаменило ти се проклето ср |
— „Та ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb |
астанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим да поздра |
кати гнусни језик...“ — „Реци, прије но ти речем!{S} Добио си одавна личину, несретниче, а ти с |
Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице уд |
а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се |
одаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон |
Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године |
ве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, па откад је Бобалића кућ |
орјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на че |
ћа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти |
је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те рад |
а, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак обила |
си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заштит |
ему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p> |
о, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, |
ањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Д |
ић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето армо |
и шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је вод |
Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке Пе |
остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи да |
лас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрдио, па се |
ј слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву |
ion" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и ус |
те Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће |
ти прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро |
Републике Св. Власи и Св. Марка.{S} Ето ти некако између великаша, племића и левената Гојине, у |
о да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето ти младе владике, Славе, понудила му некакво пиће у сре |
онила, као да је рајска армонија. — Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</ |
унацима.{S} Истом они на Босанку, а ето ти дружине Србаља.{S} На коњима су; само десетак себара |
некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чируж |
сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону иностранку. „ |
Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, |
е подне зазвонило сребрно звонце, и ето ти на збор вијећа.{S} Позвана властела на окупу су, а с |
, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноника Домање, а с њиме она |
99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове владара на службу божју |
дјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} Сврнуће поглед с дивнијех власт |
извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попо |
ићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону страну дубровачке. |
праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пе |
о, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез.. |
зложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни н |
лава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико не с |
, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и т |
некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пиј |
Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о з |
hi>посата</hi> приступити под град, јер ти је стража до страже на градскијем зидинама, а најжеш |
ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ |
тла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти послати другога дара, <pb n="69" /> него своје срце, |
и западњеи странје и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Ки |
— Прихвати Андрија Лукарић: — „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мир |
цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомири |
а чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не д |
ха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно нијесу д |
у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пилама су |
лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и |
урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан ч |
, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град нек |
свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на дале |
очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и ник |
кад само помислим на владање, јер јаох ти се ономе владару, те је на саблазан својијем млађије |
јатељство с Каравлашком...“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и |
те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без престанка, докле је даха и живијех чла |
ено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима снијевају вјечни сан добри јун |
ско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакако |
пи је погинуло до петсто јунака, између тијех два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да с |
сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро опл |
м, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић. |
онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ип |
и сркање мора испод Бокара, баш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једв |
и сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, која |
вој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, |
над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окренуће уз |
палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша |
су биле пуне окужењака, а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо ур |
а и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у о |
Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошли, моји вијерни јунаци, ево ми се |
ј молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе молитве Јанићије пружи животворни крст на цјеливањ |
ладика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића |
а на Орсулу и на Срђ поврх града, па је тихо море зачарало, а по мору све једро до једра, лађа |
а Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тисну |
S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави скла |
еда коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су прекоморци, из ближње |
а ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смећ |
лије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мимо Локрум, пут Котора, а Славе, |
о ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака |
с од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној |
је опао и веома невесео, позна се да га тиште тешке бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће с |
ара и од Куманаца, а с друге нас стране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам |
, па сам онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједн |
а бјежао је испред једне јаднице, те га тјерала и не дала му мира...{S} Свакако, ово је било пр |
ј невољи и свађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају пр |
ови: — „Бог је велик и милостив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемог |
оно измучено старачко лице, али га нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили |
— „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — Висока се госпођа ипак није разведрила у лиц |
оти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име збрише с лица земаљскога, па ј |
ворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечер |
едам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијски сагови, <pb n="126" |
, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесједи су пре |
Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прихвати љубежљиво: — |
о је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити пред |
лику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На почаст је прама презби |
се разведрила и била радосна и весела, то све до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир |
ажи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, сестру, |
о кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабете Котроманића...</p |
то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да с |
далеко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријате |
е, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је теж |
о, а родбина је и вјера као једна душа, то се не може различито ни помислити!..“ А Домања: — „Д |
мо из Загорја... — али, прости ми Боже, то је мени грехота и спомињати, јер сам ја само скромна |
вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се може и поправити, особ |
— „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и наше сјајне Републике Св. Марка, да |
} Нама се није бојати од српске стране, то су нам браћа и савезници; но нека се добростиво преј |
еоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитог |
во свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да |
овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне |
царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спу |
м копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мача и без свијетлога |
ст цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збори Бог с народом |
има и одобрио границе власти св. Власи, то како му је казао слуга Вукашин, да желе властела: од |
је плаха, ипак поносита, зврче јој очи, то су ти двије жеравице... “ знали су свакако да оно ни |
т, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле круне — друг |
{S} Ко смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, |
, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те је настојало да би краљ Лоиш ут |
а то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми |
да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће |
атској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас права љу |
цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; па ко зна одлично с |
три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно било, вријеме <pb n="78" /> лети као вода, |
да Елизабета с обје руке привине Славу, то као да јој се сестра вратила с далека пута; чинило ј |
ем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као самога себе...{S |
као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ов |
ики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и |
, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет брава, а десета |
га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва невина љубав — и била би за њега дал |
А Елизабета прихвати: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му ц |
регорјети, нећу је нигда заборавити!{S} То ти је пука моја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на |
олећа срца с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам |
ала на крсту, нијесам је видјела ...{S} То је давно било, а сад се истом спомиње...{S} Она је с |
урака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмили |
ему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те |
за њега дала и очи и срце и душу...{S} То је био за мене рајски сан....{S} Ја сам мислила да и |
за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави каноник и гледао добру згоду да |
папа, а натовариће прекоморске робе.{S} То ти је баш пазар! — Све је мирно на Табору, а ипак об |
хумскога и на неке друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештеник |
што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас мо |
, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је најпрво обиљежје нашега пријатељства и слоге!{S} |
та доба с Матком и с госпођом Дешом.{S} То би обично било о Власићима, а једном је видјела и то |
га си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тајна, а овдје си сада под заш |
...{S} Љуби га као свога господара... — То све гледа из далека она думна: сваку броји и јако јо |
свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> |
љено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе гла |
но, а њој ипак изрекло страшну осуду. — То је слушала и опатица.{S} До сада се ни најмање није |
љубав милијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: |
о смо ми прави слијепци код очију...“ — То је добро разумјела и женска глава госпођа Каталена, |
устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога преп |
чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхи |
рцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овак |
браном војском преко кршнога Захумља, а то је његова жеља, то је мираз лијепе Бошњанке Елизабет |
оме дјетињству, о милијем родитељима, а то су јој досада властелин Матко и владика Деша, па је |
з прси виси велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је ск |
а ме причекају као пријатеља и брата, а то ми је најбоље весеље за живота!“ — Поклисари су рони |
се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоћ |
дару, мајци и сину, поклони се и оде, а то је обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је по |
ена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако лијепо глед |
сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за свакога!{S} Када Давор давор |
службу божју, јер су данас Свисвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом |
коњима су; само десетак себара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на г |
е углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити |
поклонила, но само замахла десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра |
едне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех вели |
Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра |
ој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад |
товистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчанима на растанк |
чићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни наш прави, по нар |
довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити поклисари из далеке земље.{S} На Пил |
погледати, на осрво Мркану и Бобару, а то су све дивна покорничка мјеста, посвећена посту и мо |
рећа, ресиће ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести т |
.{S} Бог нам је даровао душу и живот; а то нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не |
срце куцало, и очи им све казивале — а то су прави вјесници душе и срца.{S} Како ли је жарко з |
е...“ Сад је истом било јасно Слави, да то није колудрица — и да нема мајке, а остало је за њу |
решла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиепископ, каонути прво духовно лице. — |
и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе пра |
казивао: — „Баш је једно за друго, а за то их је драги Бог и створио!“ — Тако ти није мислио До |
била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубро |
он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али бан попустио вијећу: да |
/> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те овако рекла из тиха Слави. — „Брже, к |
оља и љепша од краљеве нећакиње, али за то нека не мисли Кантакузен...{S} Залуду је мудроме Душ |
свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране. |
обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замислио, није ни бесједе рекао, јер |
јеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљен |
је рекла пред свом оном господом.{S} На то рече негдашња владика: — „Ми смо сви своји.{S} И кне |
и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Род |
— Вијеће гласује: — „Поклања се“. — На то <pb n="110" /> кнез: — „Нека се поклони властели и в |
овачке области по мору и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, |
Дубровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој |
ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некијем поносом, то као да прориче |
даде миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше м |
Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живи |
не презими српска добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „ |
е Милан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред вр |
ла и бан бјежи главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпи |
ла до недрага, од двора до двора...“ На то се сви грохотом насмију, а Вучинић рече лакрдију: — |
мања: — „Дуги су путеви господњи...“ На то му пресијече бесједу: — „Славе ми је на срцу, али би |
ми Боже, да није ни дошао Божић...“ На то рече скромно Николица: — „Истина је дакле што се каж |
одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града |
невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод |
нио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједил |
ди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом |
а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио |
препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не Бјелаши (Доменика |
ор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па |
да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не дао, него га подухитио испод пазуха лијевом, а де |
и најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република С |
е, онако заплакана, слушала, али је све то била тајна, а само је разумјела, да нешто зна мајка |
а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у г |
ке, а није му ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лои |
. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па завршила: <pb n="88" /> |
да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима |
о мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потврдио посебни Млетачки повјереник Сер Јакомо и ис |
к тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у велике заштакло з |
еликога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што |
изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Деш |
једнога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни с |
еру, а државни их посли не море, јер је то само задаћа властеле.{S} Тако је најбоље!{S} И ја же |
се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{ |
> с кљуном и репићем на пети.{S} Баш је то народно весеље!{S} Свакоме је на лицу радост, каонут |
ла Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Бо |
мена! — Бан је сјетан, невесео и све се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би |
о ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије радило, био <pb n="91" /> би несмисао, јер ј |
цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи босанској.</p> </div> <div type |
ијепо је причекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле |
смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона |
Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: |
господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својијем |
в мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. |
позна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила |
и, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу, з |
ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела |
да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздрав и |
во!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лије |
S} С њиме се руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погоди |
онизно склапа ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља з |
било о Власићима, а једном је видјела и то, да је некакав странац, дуге браде, као пустињак, до |
као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћ |
око чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љу |
Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођи Каталени, јер је она била кћер |
о да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће с |
же му: „Ово ти је попара Домањина, а ти то најбоље знаш!..“ — На то ти за боље одврати Милгост: |
а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као |
девет брава, а десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијеп |
може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни одузети. |
пни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана |
рагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклоном, а он вас, |
у.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силн |
шега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све сма |
а се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме гос |
до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би |
ост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио |
Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер ј |
и и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а те |
, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Уроше |
ривиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубоко |
чинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето а |
аче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне св |
владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну по |
мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Ма |
лени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је |
Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да св |
аст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод |
ша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. |
: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвек |
— Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод руке |
али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подб |
га: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им |
hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Тан |
робни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quot |
} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гос |
ном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, |
оли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће ц |
лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру С |
њића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, о |
о види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а |
ра којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрекао |
и ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> ц |
, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, |
огомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се одга |
на једном криво погледати бан, и да му то сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристал |
="50" /> скрлетну плашту позна се да су то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст при |
од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне, но ипак на Бадњи |
жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио!“ — Прије растанк |
киње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складнијих пријатеља, па је Д |
око Неретве; гради куле, а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако н |
шуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галиј |
срце његовијех синова велико и куца за тобом, Свијетла Круно!{S} Властела и пучани не могу ти |
рекла, али нијесам могла затајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи |
теби, горди Лоишу, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна ск |
али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим тебе...“ Кад је изрекла добра опа |
Андрије Дандола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те |
е изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухвати |
</quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му Марко сведно не да мира, но с њиме вит |
се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокари |
е и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <milestone un |
ииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Живјела наша српска, живио |
у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлуч |
ва банова тврдоглавост: кога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар д |
ријатељи, свијетла и добра властело!{S} Тога ја не могу никако допустити, да се мој скромни лик |
ници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни |
јепана и прокади оно древно гробље; иза тога освешта свету водицу и пошкропи најприје свијетлог |
силно благо — и предао га Матку.{S} Иза тога властелин је позвао своју другу и нешто јој казао, |
разлијегају се дивно као оргуље, а иза тога заори са двадесет стражарница, једно иза другога: |
аштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спа |
ле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на |
вода и не би га прегорјела за све круне тога бијелога свијета.{S} То је добро знао лукави канон |
ће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто мене, родитеља, а |
рјети и саму себе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, д |
о, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </d |
ао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сложно посредовао с републиком Св. Марка, да би |
сада није ни најмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би |
у злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се диви |
прејасне Републике Св. Марка; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а |
а ето је прама Ловријенцу, тврду граду, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагл |
/> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље |
и прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мал |
е с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне |
оду.{S} Није јој још казао ни бесједе о тој љубави, али им срце куцало, и очи им све казивале — |
се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима |
је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што је |
ину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба г |
ић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, шт |
чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, низ коња спустили оштру <hi>гадарију</hi> |
ве у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар |
„Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласуј |
} Било је Слави као жао да је баш за њу толика справа, сјај и величанство, каонути што је она п |
подара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господа |
захвали и доброј Слави, те је пробдила толико ноћи и милостиво настојала, да буде лакше јадном |
гову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} Поклисари су вл |
" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће оста |
, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумовала на крсту, нијеса |
..{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако мудром властелом.{S} Још |
остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> властелин |
чаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
а Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша |
S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали |
да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се о |
} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област син |
очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапач |
ћ били су равнодушни, па регби да су се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор |
да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер П |
очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су телали тела |
имао право на пољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Роберт |
з зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пр |
ом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и з |
ја поносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски п |
а.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на кули и спустио се узак |
у.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, |
цигом окреће се глава од курјака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукаш |
вијећа. — Господин <pb n="37" /> бан по томе позове на гозбу сву речену господу.{S} На свијетлу |
а Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада ос |
напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, каонути јак град на тврдој клисури.{S} Ва |
з велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко <pb n="51" /> саз |
зо стигао Никола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — |
су око града поробљена и поплављена, а тому је свему крива банова тврдоглавост: кога је молити |
ластела: од града Сокола до Лоишћа, а к тому Ластово, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цав |
има, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника |
у Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто дра |
чају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говорио: — „Овај ј |
а њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи |
е, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнеже |
ном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом вл |
ога господара, па остале по реду.{S} По тому добри пастир опоји давне покојнике и прочати им ов |
као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се на |
orem Slavoniae Stephanum!</foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те |
а и милога ми града Дубровника“. — И по тому су били најљубежљивије опремљени од дужда поклисар |
> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи на |
аду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето ј |
о нема; све се редају златни кондијери, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љ |
: — „Никуд боље!{S} То се баш од тебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не |
је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу од срца, |
ла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувст |
ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово је за те ку |
не силе.{S} Посвета била величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно при |
а му је била прекратка и желио је да би трајала Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, а |
јеле руке, а нехајно се положила као на тратини вила...{S} И Славе је дубоко заспала; дише на м |
овио, а сунце било на заходу и задњијем трацима обасјало оно измучено старачко лице, али га над |
ао да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} Вјетар се |
ије било на далеко.{S} Минчетић је онда трговао по Босни, а једном га поробили пустахије, па он |
доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је с |
о у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="4 |
ј Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странама.{S} Не |
блике Св. Марка, да се развије корист и трговина пријатељски на Сињему мору!“ — Прихвати Андриј |
сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св |
Дубровника и разговара се о послима и о трговини на граници. — Протовистијар Никола најприје пр |
Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, јер |
ровнику, те осим многијех повластица за трговину, даровао сам својим <hi>драгијем пријатељем</h |
а, е би рекао, да су богати левантински трговци, али су им слуге и пратиџије богато оружани и о |
бан попустио вијећу: да могу Дубровачки трговци „долазити, стојати и одилазити из његове земље“ |
и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш |
вчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни Влаху ни Србину да ни кому, а к |
ар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни сам |
е Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који више за њ понуди... “ Из душе је народа г |
бранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељство.{S} О томе нас ј |
воље.{S} Другога му покровитељства и не треба...“ Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли |
кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твој |
ојили срце Дубровачко, а друго нам и не треба; па је боље да се они мудри трговци владају по се |
у мору, бијели град Дубровник, њега нам треба освојити, оно ти је други стони град, ваља да у Д |
и знати вршити своју на вријеме, и како треба!“ <pb n="13" /> Бошњаци га слободно нијесу добро |
иш као света књига!{S} Да нема неслоге, требало би је потражити код Словена, а овако, како смо, |
клонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позо |
управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дубровника и разгов |
XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер такога сабора < |
горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је |
<pb n="65" /> рухо, а за причек господе Требињана, поклисара Републике Св. Власи и Св. Марка.{S |
поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни к |
оже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душа |
сестра Елизабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу |
S} А ко би описао весеље и радост онога тренутка?{S} Нико му до сада срце није ранио до красне |
а срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а војвода с ње не смеће погледа.{S} |
као божја светица, те је оборила рајске трепавице.{S} Вукашин је дуго пратио проницавијем оком, |
ћни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско л |
кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> ли |
S} На галији је златна кита, а крми јој трепти поносито застава Св. Власи.{S} Владар ступи под |
арода говорио добри властелин, и вас се тресао, <pb n="26" /> кад је свршио ову јаку и моћну бе |
а одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наш |
д на тврдој клисури.{S} Вас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у жи |
т је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер јаох ти се |
чића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Република Св. Марка, па није најбоље било ни ост |
арства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерн |
и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти |
жена архиепископији Колочкој, а друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом |
и посластица.{S} Изнио се и печен ован трећак на посребрену ражњу, а попозлаћенијех рогова, ка |
јева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину |
ној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога гра |
тка згода, јер су двојица Дубровчани, а трећи је Млечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Ду |
сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника банути преко Босанке, те ће на Пло |
Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до коп |
.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем |
телал, да га свак види, па, по обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да п |
на самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни броја се н |
било му је све јасно...{S} Зажео је два три пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко од |
та се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки |
а здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доносе ни гласа ни поруке.{S |
ијетлога оружја, само су му око калпака три лиљана, да се позна да је господичић, члан царске л |
ваду с ресама од сухога злата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алем |
умкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз кавад |
а златајли-капа, а око капе су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар В |
Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије им, пјешаци и коњици, |
тигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непрестано говорило, особито кад су т |
обичају, три пута изасебице затруби, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — |
рихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — „Добро ми дошла, моја душо, то је давно бил |
т оне стране, као нехоте, окренуо два и три пута.{S} Снимиће с главе скрлетну кукуљицу, постављ |
ри.{S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала о |
пак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјеш |
и госпођом баницом, па смо га посједали три мјесеца с големом војском, ал није војске, да узме |
ену златом и бисером.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима. |
о Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по тихој морској пучини, мим |
Напуља, краљ нам се нада, те је послао три галије прама нама, али ја не могу никако да не види |
збиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> пут Напуља, краљ нам се н |
1" /> на оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема |
ем вратима, заустави се, и поздравља до три пута положеном заставом светитеља и владара, онда о |
оспар им Матко пође на сусрет, па се до три пута пољуби с рођаком каноником, а господи Бошњацим |
ужи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех ре |
и. — Елизабета препадена прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је б |
јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јунач |
нога дивнога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — |
Домања, те га је на лисичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<fo |
Минчетића двором добар коњ од мегдана с три пјешака, и само му остајало да каже <hi>збогом</hi> |
е, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћ |
ead> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n |
ајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна, јер ј |
де!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанска за праву Босну, Мак |
Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату |
шин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им позлаћена кацига, |
— Закључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бен |
думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их кап |
, точи се старо Дубровачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни |
, а пратиџије им, пјешаци и коњици, око тридесет их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{ |
ћати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Ник |
часна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити |
азао:... <hi>а ти владарица</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донек |
рија Гојславића и Страхињу Вучинића.{S} Тројица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је М |
" /> из Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима |
царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} |
ара пјеши, а то су слуге и коњушари.{S} Тројици је самур-калпак на глави, окреће се за калпаком |
дови свилом и кадифом.{S} На сребрнијем троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златније |
— <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо сви створени да кушамо |
ела онога племенитога јунака и срце јој трпјело ради његова драгоцјенога живота.{S} Ето се сад |
о је мудрој властели, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелип |
е и слијепе, а да им иљем колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, |
Славе Ријеку рибарицу, Затон, Орашац и Трстено, а остало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе у |
уклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — |
.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона |
весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Наро |
онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве о |
ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну |
убровника, па гдје је оваке самозатаје, ту није потребе од овијех високијех кула и зидина!“ И у |
> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l>Ал, ту је страшни суд!</l> <l>За народ свој</l> <l>Напред — |
казала, а само је затајала једну тајну, ту је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипа |
у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа, све дух на духу, а сл |
} Окренуће галија с ону страну Локрума; ту звона зазвонила, као да је рајска армонија. — Ето ти |
ло лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Мила |
а, а калуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с дворо |
же урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по да |
Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на |
ана, Захумљана и осталијех трговаца.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град |
љинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара |
сте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближио поклисарима града Дуб |
кој свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на д |
први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пуч |
пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никол |
ркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички к |
ера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех понуда, све ди |
чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сје |
ди напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би и |
ве недјељице.{S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи о |
кога студенца прама <hi>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ћ |
лужбе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед н |
{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпростија Дубровкиња.{S |
Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту се с некијем поносом попне Милгост телал, да га свак |
посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће па |
те цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће |
чу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење |
дје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казив |
а то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у |
јеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она т |
не. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је б |
око Сињега мора близу Неретве, јер би и ту могло бити заваде између три споменуте власти.{S} Ре |
д манастира свете Кларе друго је коло и ту се разлијеже лијерица, а омладина <pb n="107" /> лаг |
брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, |
а ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин |
зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и српскому властелину Николи, кн |
туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него оч |
е није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере, али |
мена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјесто |
арина, а ове су нас бриге задесиле ради туђијех задјевица...{S} Прошлијех година куга, а сад ра |
не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља |
, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће |
тога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник |
м га поробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, |
{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да га обрани од Т |
во, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге нас стране тишт |
е молио, као пријатеља, да га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово |
српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на кутњи праг...{S} То види и паме |
ли и разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз че |
до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; ми му рас |
немо да објеручке загрлимо као слијепци Турке, те су нам на вратима, а само нас може спасти од |
„ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала к |
ла да казним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Са |
ке цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к тому; а онда на друг |
S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те надахнуо, да тако збориш и |
ек су сами лави,</l> <l> <hi>Душан</hi> ће да их смлави,</l> <l>Звјерска је њина груд —</l> <l> |
сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој бу |
ин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране за |
та маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, |
шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и ду |
ни од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је писмо при |
ли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необично и одлучно.{S} Наједно |
не Републике Св. Марка!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем |
е кажите славном вијећу, а надам се, да ће бити примљена, јер се ја поносим Дубровачкијем имено |
ав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и т |
пута истине, повратиће се, кад види, да ће га владар привријежити као отац своју дјецу.{S} Бог |
је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} Погледала цари |
за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се дум |
{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завез |
> госпара Вида Соркочевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћ |
се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi |
е чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалиј |
вићу силно оружје за Босну, па држим да ће се господин бан сјећати на ову нашу сусретљивост и у |
о поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би рекао, да се боре |
У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је вој |
е смеће погледа са златне Славе, као да ће му скочити срце из њедара.{S} Она га слуша кад јој љ |
еђу великаша, да их види владар, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је |
бро ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натур |
не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда |
а најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и са <hi>Кашћела< |
е га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, још боље пријатељство, јер ти, госп |
де у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред ота |
ад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да преда њ приступају различити свеш |
е сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити |
се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi> |
ече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о другому: — „Господину се бану хоће мира |
осте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет |
аборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне г |
, као да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се к |
то прва навјести твоја мокра кума, која ће ти бити као мајка, јер мајке немаш, а твој је отац о |
из нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="1 |
онила <hi>аба Марија</hi>, а преко Пила ће два редовника, двије думне и два витеза Бошњака.{S} |
.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она |
ледати на оне бијеле голубице, а Никола ће му Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено |
} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како га пратим по свијету као |
остиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опет: — „Поздравите ми властелу и пучане, господу гр |
нице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задуж |
лаве“ пустила на Дрварици од краја, она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Б |
а свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево |
не дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и казивати својом крепости п |
И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема |
ању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко Посавине пут Будима на краљев |
је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно наздравити госпођи баници: — „Свијет |
Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је |
ас се манастир тресе од грмљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета пр |
по срцу.{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и |
ан, зваће се дан српскога препорода, па ће се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињ |
се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, |
игда није владар овако отворио срца, па ће Бучић скромно прекрстити руке на прси и овако ће сво |
Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, |
ну послу није знао с које би стране, па ће овако с боље: „Данас сам ти, мој госпару Матко, проп |
ве, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, вијећници слободнога града!{S} |
о повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћерце, бољијех |
је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су на |
дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одли |
еву главу, оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одв |
у се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму вод |
постао напет <pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живј |
оћи и његова ће нам воља бити закон, па ће се једном с оне стране занијекати име Светога нашега |
џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам би |
и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буд |
росјела...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у јези |
оја зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред свога от |
је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прв |
у ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар |
ера колико прије разгласи.</p> <p>Сутра ће дан баница наредити, да се гости позову на господски |
ћанске родбине, а не полувјерске.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба |
срцу, па ганута рече: — „Да, Елизабета ће ти бити као сестра, будите као да вас је једна мајка |
кромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је добро сагледала два и три пута: — |
оштрој клисури, Бобовца.{S} До три пута ће зарогоборити, а по томе се отворила голема ватра на |
ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцви |
На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жиии |
задаћу, а да будеш мајка народа.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем |
ла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милост |
се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко с |
ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо урешен |
очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га ду |
о зламење на племићкијем дворовима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здру |
чанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су лет |
рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <mi |
што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, |
ик јаз, велика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Ели |
владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало |
то поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дужд |
љају Дубровачко сретно дријево.{S} Брже ће на галију педесет весала, и ето ти момчади да вози.{ |
ће их, да прате Славу до Призрена, гдје ће се вјенчати пред својијем оцем, краљем Влајком, а он |
ао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у з |
о, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се доб |
а прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доб |
ру: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, н |
нагледа града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио си |
и у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољубивога |
аве, па докле буде нашега града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам над |
ак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Овако се иде на |
копрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у на |
ијатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће поћи, но одлећети и донијети добре гласове, да је по |
ије могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном |
а врази проти српскоме имену; али га не ће надвладати, јер је Господ с њиме, да га ослободи и ч |
д му на рамену свијетла глава, он га не ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста |
ако....{S} Било му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће |
ијетли сјајна звијезда и да га срећа не ће нигда за нигда оставити, те је нада српскога народа |
десета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице |
до смрти.{S} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а он |
ћи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешник |
ати само као пријатеље, али нигда се не ће ослободити једнога туђина, да буде измећаром другога |
на срцу мили краљ Лоиш.{S} Ово ми се не ће замјерити ни од Прејасне Републике Св. Марка, кад ја |
, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне круне...“ — На ово Славе опе |
ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива |
царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој земљи, јер вјере кршћанске без љубави |
а нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из |
апуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господару Цару Душан |
атајати пред тобом, пред Богом, који не ће претварања, него најволи искрено срце, и искрену мол |
, звијер с другом звијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донек |
S} - Војеваће заиста проти теби; али не ће надвладати тебе, јер сам ја с тобом, а да ослободим |
немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, ост |
ма“; па се надам да и мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је му |
у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лаган |
и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер је наше велико пријатељство с Немањића домом, а |
воли искрено срце, и искрену молитву не ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потре |
ступати пред отар Св. Власи, а он их не ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} О |
кнеза Николе.{S} Сад му је боље и ране ће пребољети... “ — Страхиња Вучинић: — „Поздрав ти од |
манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед с |
оносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут |
тиква без пица сутра испод Бокара, море ће ти добро оплакати гнусни језик...“ — „Реци, прије но |
стражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покрови |
дворнице као да и не види каноника, те ће напрасно из двора, кад је извршио пакосно дјело и по |
своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, је |
„Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиља |
та, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда |
ијешиле двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Со |
твоје заручнице, дражесне дјевојке, те ће ти омиљети срцу; она ће ти носити искрену љубав и ка |
лична коњаника банути преко Босанке, те ће на Плоче, испред Дубровника.{S} Ватре горе на Табору |
спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испод града срдупин |
и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и помњиво ослухнути како диш |
дуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> |
се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је |
епископ, а с њиме канонички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу |
ер Никола Ђорђи и сер Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Мар |
утра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље, али нигда |
Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому н |
по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а Дубровчанима ће опе |
штима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, |
— А вијеће: — „Нека се поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се иста |
ано госпару Матку и госпођи Деши: „Кнез ће дуго спавати, не ваља да га се до вечера буди.{S} Бо |
је но оставиш овај свети дом...{S} Теби ће се брже осмјехнути срећа, ресиће ти главу златни виј |
жио сер Јакомо Вениери, Млечић.{S} Први ће пред бана госпар Матко и предаће му писмо од сјајног |
љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је |
еду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и ц |
ити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру |
ће му писмо од сјајнога сената, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањо |
“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка су прса вјерниј |
е да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку прикричити банову препоруку.</p> </ |
споменутијех великијех свештеника, који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејас |
оишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад д |
кровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продад |
оложају налази Република Св. Марка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особи |
леко је Каравлашка и Карабогданска, али ће твој пријатељ властелин Лукарић онамо поћи; не ће по |
елику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде камена на кам |
довезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му то сада ни |
ти вечерас виновић сипље рјечетине, али ће ти се охладити тиква без пица сутра испод Бокара, мо |
могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачн |
.{S} Бог ће ти дати, кћерце, много, али ће од тебе тражити голем рачун на судњему дану.{S} Ово |
} Прошлијех година куга, а сад рат, али ће Свети Власи знати вршити своју на вријеме, и како тр |
пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијеле голубице, а Ник |
је Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из прије |
а до корабље, дријево до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају |
же ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста п |
ед својијем оцем, краљем Влајком, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклиса |
чинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госп |
="84" /> мојијех.{S} Ко мене нађе, наћи ће живот и задобиће спасење од Господа. — Ти си нашла Г |
фри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој галији натраг пут роднога града.</p |
Светога нашега покровитеља Власи и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубров |
ранитељу кршћанскога имена; а заставник ће му положити пред ноге бијелу заставу Св. Власи.{S} Т |
крв мученика квас слободе, и Дубровник ће оживјети задахнут својом старом славом, а да као прв |
ахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, |
ама између словинске господе. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом ко |
“ То је казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бо |
но допире до болесника.</p> <p>Лијечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, т |
пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће примјером, по свој прилици, много властеле босанске. |
су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} Пречас |
зидине манастира Св. Кларе...{S} Једном ће се казати, да је Бобалић био мудар слуга бана Стјепа |
уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Ур |
..{S} Весели се, Вукашине....“ Одједном ће се обазријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукар |
ви се ископечили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> ( |
сула, думне и старије владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и вл |
одупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача |
утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе |
којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити з |
питају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вукашина за десницу: — „Добро нам дошао, дич |
пу ријеч племице Захумкиње, а властелин ће Никола Лукарић: — „То су складне бесједе још складни |
ијем рукама, каонути божје створење, он ће судити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче |
а будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабет |
н је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, |
јереника, он је добар као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њ |
ата нашега града, он је великодушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме |
рати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не <pb n="83" /> б |
обри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, п |
брада кратка, а брци прицмиљени.{S} Он ће поуздано кликнути: — „<hi>Свети Стјепан</hi>!“ А са |
RP19011_C1"> <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична коњаника б |
лони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пр |
и, онда ће на галији пут Рима. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, |
По томе се вијеће разишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах |
у Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би |
м — и мислићу...“ Није могао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, |
, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће ј |
и Никола, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кућ |
невесела.{S} Кад се мало смирила, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не |
а владара, а срушити мржњом...{S} Овако ће се владати прави владар, а владарица ће чувати да јо |
није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећу је нигда забор |
базријети, а да га ко не слуша, и овако ће Лукарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збори |
с обје руке, као с двије куке, и овако ће: — „Врати се, окруњена немирна главо, на Бобовац, он |
клекнути пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, по |
скромно прекрстити руке на прси и овако ће свому великому господару: — „Мили господару, твоја м |
{S} Домања се лукаво насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар б |
војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили срце Дубров |
ика тајна, па није знала куд ће ни како ће, него ће одједном клекнути пред мајку Елизабету, и о |
но, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, а да започне бесједу, те се прихват |
они мудри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — |
него да прегори светиње наше...{S} Тако ће бити, јер је постојана бесједа Минчетића, као станац |
јер је он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад ј |
хиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу кршћанскога имена |
бриге, јер је некако неодлучан, а мало ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му |
ене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља |
и красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: |
не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаво |
се сложна браћа по крви познати, а само ће се спомињати истрошена стародавна писма и поломљено |
настир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: — „Овдје ти је, свијетла госпо, |
ему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће након кољена гануто спомињати колико <pb n="57" /> ј |
)“ — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће му рану на витијем ребри |
по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну поздравити, а Елизабета ће прихватити, кад је |
кврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега племенитога к |
свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, д |
трајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан, зваће се дан српскога препоро |
је мудрој господи да извојшти мир, а то ће најбоље постићи преко поклисара, то баш сада, кад се |
ом...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатица: — „Истина је, да је свијет састав пакљене н |
бровника.{S} И Бог те помогао!“ — На то ће бан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој зг |
е миломе Дубровнику за јабуку!“ — На то ће пустињак: — „Дивно је наше небо, красно је наше море |
илан теклић: — „Живио Дубровник!“ На то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата |
оље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојина: — „ |
</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испод твр |
и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојина, за |
с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће цари |
аунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а ч |
, и ето ти момчади да вози.{S} Поносито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљ |
о су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјери и |
прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако било ск |
никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула |
ена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од т |
ило, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Ду |
ом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо п |
сваку срећу и напредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каону |
остане благородна жртва...“ Архиепископ ће сам собом: — „То је велика жена, Бог је благословио! |
арић-Бунић и Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о т |
="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме пок |
к је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар син од добра дома, |
и раван број од девет мјесеца, и госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у гр |
докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи од |
ти, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанић |
евојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни |
а и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за м |
.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло |
ети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана босанс |
и краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ћ |
дем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ширит |
сами босански бан, барем с почетка, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити |
итељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло од зидина града Д |
ама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску госп |
воровима, тад ће владати једнакост, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко |
не смије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Ст |
но причекамо и прославимо, а и манастир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и д |
ћа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о другоме: — „До мало ће нас дана, ако Бог да, поход |
н ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је покуцао на срце |
му понудио пиће.{S} Кад је попио, опет ће, али гласније: — „<foreign xml:lang="it">Bene! fuori |
е, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, |
ј слави, особито на причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће п |
у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати некако поругљивијем посмјехом...</p> </ |
ј тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њег |
lestone unit="subSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћ |
е и сваки навјести подвојводама на коју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио ко |
навале на Николицу, а он не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће |
заситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, али ти се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часн |
ода, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пије |
као да су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а |
лукаво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерк |
као и над њим то плаво небо, а по њему ће се тиснути као риба танана галија мимо Даксу и окрен |
острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно |
Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће, па редом властел |
арици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонство пред ц |
> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити н |
ви успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана |
у, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепископ, а с њиме канонички капи |
— Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био |
чно мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крст иза паса и з |
до младе банице два духовника.{S} Одмах ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживот |
и, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част |
бре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — И |
сједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алем |
ве цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људско ништавило |
целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је од |
подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, |
а неодољива сила притеже пут истока, па ћемо тако остати инокосни, без игдје икога — и пригрлић |
ицу од срца, сестру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онак |
тво на истоку и на западу; а камо ли не ћемо ми синови истога народа?{S} Кад би се то иначије р |
ди, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако Бог да, до три дни завести <pb n="77" /> п |
вље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан |
та!{S} Молићемо светога Власи, и његову ћемо позлаћену слику носити од једнога до другога краја |
{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем в |
колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то |
.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалија, особито од западнијех страна, а да обавијесте |
сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће ца |
својити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до зад |
власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изл |
нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја знам тама |
риш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће |
овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је |
, а и духовници на њу погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слоб |
леко, гдје сунце истиче,..{S} Доста, то ћеш све послије дознати; но сада ево ти прве пријатељиц |
изнебушена: — „Бог ми је свједоком, да ћу те вољети, драга сестро, и свако ти добро жељети као |
за ону благу душу....“ А мајка: — „И ја ћу <pb n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оч |
ају очи, али ти се ја знам тамашити, па ћу ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и |
..“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ва |
тарости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на поглед овога вилин-града, молити скрушеније Бога |
а ми се ишчупа пусто срце из њедара, не ћу сакратити а да не љубим Бога и искрњега...“ А Елизаб |
а с мојијем јаднијем сином!{S} То ти не ћу нигда платити ни захвалити, и до вијека сам ти харна |
је доста од тако дичнијех пријатеља, те ћу вас молити, да забиљежите од данас мене и мој род, к |
ража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога дана!“ Уро |
ви с Елизабетом!{S} Вук длаку мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— В |
ка, слободно, не вара ме... голубиње је ћуди, права грличица, слика је нашла прилику....{S} Вес |
а не разумије, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с |
а Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору |
а усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором срце растварати. — Ево ти, драга кћер |
{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у с |
је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: |
n="64" /> њу, а кад буде права потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први у |
животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само као пријатеље |
Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанскоме граду, па држи добро на памети, кад |
на, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те |
и пустио те да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати н |
ивнијех властеоскијех двора и перивоја, у Гружу, на пусте захумске планине, те се губе небу под |
мо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало и велико...“ А Матко |
и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћерце, и држи се Бога, |
тељство пише с племенитијем Николићима, у срцу ми је као рођени син млади Богиша!“ То је казао |
се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и нају |
Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазаре |
ата, око грла три струке дробна бисера, у косе задјела круницу с алемима.{S} Нешто је блиједа, |
S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено, слична богаства нема ни у седам кра |
лави му као свештеничка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики |
вота је погледати на момке као громове, у краснијем доламама, а дјевојке као вите јеле, те им о |
а инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n=" |
ас мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите |
— „Брже, кћерце, остављаш кућу светиње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па ка |
ода!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице, а до |
, као на длану, зеленијех острва Даксе, у пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губ |
опљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удом |
укашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брж |
чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијак |
уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. — Амин!“</p> </div> <div type |
.“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по рамен |
у двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учи |
"> <head>III.</head> <p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна в |
х анђела на земљи, она га могла спасти, у њој се моли побожно добра Славе, те понизно склапа ру |
астела, пучани и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде ре |
је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не |
а Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и на |
stone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и ви |
истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узм |
рагој ми кћери Слави, коју је испросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога бл |
..{S} Једном ће, кад је ту био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се п |
овјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је поблиједио и погледао на страну, да би се оте |
м, а они ће јој бити, како је праведно, у сватовима. — И поклисарима је млетачкијем препоручио, |
C9"> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и п |
>X.</head> <p>Госпар се Никола Лукарић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} |
ања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, |
аровно писмо; одреди им на Малому Возу, у Стону, сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника |
ла, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни |
рађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра ка |
срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне стихије, вјетри с вјетровима, |
је невину тајну задржала <pb n="80" /> у срцу, а ипак она лукава думна и за то је дознала, те |
е си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; па те моли вијеће ов |
ше је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти је све бокарица до бокарице старе руменике шипа |
тела, пучани, кмети, слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душ |
ивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспори |
народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Бијелому Овну</hi> У ње ти ј |
} Одговорност је владарева велика...{S} У то се име тресем, а кад само помислим на владање, јер |
ао да вас је једна мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста с |
очи и замукла као студена стијена...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а |
је, не разумије му стравичне ћуди...{S} У то се Славе тешко заплакала... клекла је с краљем Уро |
публике Св. Марка и од нашега дужда.{S} У доста се згода наша влада показала љубежљива прама го |
.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспјешно мештра Јакоба лијечника |
раће властеле, од милога Дубровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Ш |
зламење републике града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовн |
привиће му рану на витијем ребрима.{S} У то болесник превратио очима, погледао око себе и дубо |
слога и признање једнога господара.{S} У нас је она: — колико људи, толико ћуди, — и сваки би |
би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по један, три грађанина лијепо |
упу су, а само нема Матка Минчетића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од |
Вучинић и Захумка Каталена Николица.{S} У то ти запјевају пјевачи „На многаја“. — Свукуд је ето |
нога логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — |
плаче, те би јој очи биле заплакане.{S} У то се кројило богато рухо, све од кадифе и од дробне |
но поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; п |
ј владици, а сада думни свете Кларе.{S} У то, по жељи госпође, ето ти Славе и скромно ће думну |
ко мудро зборе и складно се подносе.{S} У то зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. |
хније лице и брци му истом заруђели.{S} У лицу је као млађана дјевојка.{S} Ово се двоје мило ни |
да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка окру |
вилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти ј |
{S} Господин их бан прими љубежљиво.{S} У лицу је опао и веома невесео, позна се да га тиште те |
а Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да |
море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У природи је прави склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан |
тића на Пустјерни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњ |
алман и син грофа Горичкога Менхарт.{S} У својој невољи и свађи најволе да их помири и тјеши мо |
копрени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с дру |
ак везла, а Деша прела дробну свилу.{S} У Славе је жућа коса од сухога злата, а лице као мјенде |
војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лука |
ј</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе др |
опаст</hi>... замукли је и, одвели... — У то ће бјесомучна Гојина, — с друге стране моста, испо |
преко игала, до иза <hi>кашћела</hi>. — У зраку, у води и на крају све је весеље...{S} Нико за |
гиша је ето јуначкога рода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св |
јој се свалило големо бреме с груди. — У истину била је завољела онога племенитога јунака и ср |
ти: — „Бобалић... живио Свети Власи!“ — У то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазв |
е! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Николица Маринов и води испод ру |
> али ти праштам, кад си се покајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви по |
ијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаље поклонст |
гога: „Варда“ — „<hi>Свети Власи</hi>!“ У то приближе се она три коњаника на мост, а пратиџије |
„<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Т |
астово.{S} Ниже Петке је Грушка лука, а у луци корабља до корабље, дријево до дријева, једни ће |
дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <qu |
е било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда био спас Котрома |
балић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова <pb n="16" / |
о прама својијем славнијем пређацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чиј |
{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех г |
њића.{S} Врпоље је њихова постојбина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је гану |
, војска је допрла до нашијех зидина, а у Жупи је погинуло до петсто јунака, између тијех два в |
ика Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба и Мрњачевић, па један другому пружи јуначку |
од баршуна, кратка им просиједа коса, а у лицу су тмасти.{S} Говоре тихо и по <pb n="9" /> бесј |
м.{S} О врату су јој три низа дуката, а у плетеницама златне ките с алемима.{S} Назула златајли |
заном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као сабласт она јадна Гојин |
ша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Славу...{S} То ти је, го |
земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца...{S} Ето нам је земља опустошена од ово |
е да владаш, како и до сада, у Босни, а у Захумску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, |
и да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се |
омоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће |
, вас окован алемима и посут бисером, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијена |
ри лијепу Славу и оде достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру |
потреба, у једну ће прихватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“< |
тајна била повјерена Минчетића дому, а у Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјер |
мањића...“ Вукашин се добро загледао; а у то ето Славе испред отара, онако склопљенијех ручица, |
одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак по |
у да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице у златни |
је то било мило господину бану, али га у велике заштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумск |
е.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Наоколо мирише прекоморс |
да откупи род људски, а не да га сажга у огњу вјечному; не судите, вели, да не будете осуђени. |
уље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Х |
е. — Каноник ће одвести два своја друга у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће |
Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље би ти било, да тај језик од каре |
вник и поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мис |
ти, оно ти је други стони град, ваља да у Дубровнику ове године презими српска добитница војска |
: — „Свијетла Госпођо Банице, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и д |
а да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска круна...{S} Ам |
то си позвана да јој будеш на дику и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима |
знаду за кланце јадиковце и викли су да у торби, како се каже, носе русу главу, а Богиша је ето |
ијех доста; а зли ће језици, да каткада у куме повире, онако као из пријеварке, Радослава раба |
свога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особи |
и твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње |
јој је споменуо охолост римску, а сада у њему кукувија нариче над господарима свега свијета.{S |
много властеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се боса |
ке на гласу...“ — А госпођа: — „До сада у Дубровнику, осим кнеза, само двојица знаду да сам ова |
урјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Госпо |
трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обожава.{S} А ко би оп |
а обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" /> лице.{S} Зачарала га љубав; |
ну Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе...{S} Она је презрела људск |
еша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Ду |
ногих других мјеста.“ Сва су га господа у задње доба оставила, а ипак га владајући град Дубровн |
је да је имала кренути свијетла госпођа у наш град, и вијеће је одмах одредило, да се госпођа К |
истофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се пр |
господина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој потпори, |
стали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио госпођ |
се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је привући к себи.{S} Онда ц |
и, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Ср |
ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{ |
ге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој х |
са божја, а Бог прима скрушена грешника у вјечни живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, |
га турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут о |
кве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и |
чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњи пламте на далеко, а особито |
м Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке градове, као |
ара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу нимало помогла, а и краљ га је Лоиш сада |
између Полача, доклегод буде становала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са |
стила руке низа се и оштро се загледала у Елизабету, која оборила очи и замукла као студена сти |
.{S} Онако са стране добро је погледала у оне лукаве обријане образе крију ли икакву тајну, па |
стало га.{S} Ово ти све Славе пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиеписк |
{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божји |
итање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свиј |
а, а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах |
ој се нешто лијепо сњело...{S} Она била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратим |
кше јадному рањенику.{S} Она му је била у истину на мјесто мајке и сестрице, да га напоји студе |
, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Мил |
та срећа!“ — Кад ово рекла, поблиједила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и |
зу, да се ненадна <pb n="27" /> згодила у збору и да је био поражен.{S} Бобалић ће га причекати |
црква се Кристова весели да је примила у крило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом |
још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је туђе вјере |
Висока се госпођа ипак није разведрила у лицу, но још једном погледала пут оне стране, гдје се |
епо је сусрела владика Деша и допратила у сјајне дворе између Полача, гдје јој је био стан.{S} |
вијету као бијес...“ Није се ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да |
Ти си ми прва <pb n="79" /> прискочила у помоћ и довела ми милу пријатељицу...{S} Загрли је Ел |
зе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погледала не |
евства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је х |
купио сам јој кудјељу, да је таке нема у свој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па в |
утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула уз |
а настојим да будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њем |
ељ, посвећену посту и молитви, те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио св |
а Република наложи својијем провидурима у далматинскијем градовима, а да настоје око Далматинац |
прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне равно по <hi>полугама</hi> и <pb |
као сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с |
, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-кам |
вадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти |
јила Славу, те ми је она лијепа одмјена у двору!“</p> <pb n="112" /> <p>Велико је весеље на Сла |
и Славе, да се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угл |
ње...“ — Баница је била сјајно нарешена у свилену плаву каваду с ресама од сухога злата, око гр |
љезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Ел |
шину се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} |
љство докле буде и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и |
мно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, да је Богиша ли |
ојбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дв |
ј слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу |
мене Дубровник не ће оставити инокосна у мучнијем данима, а познато је мудрој властели, колико |
буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а кад тога нестане, пашће за дуго у за |
затворена, те нема весеља и добростања у народу, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n=" |
стељу и помњиво ослухнути како дише, па у себи: — „<foreign xml:lang="it">Bene</foreign>! (добр |
То види и паметни владар на Дунају, па у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; |
ој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, ево добре кћерке, рода краљевскога, дражес |
и народнијем животом, а сутра баш ступа у ново доба, у живот, те ће остале сусједе држати само |
, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} |
с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој свога на јаму води, а у јаму не баца |
стофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљана.{S} Овако га преда младој госпођи: — „Д |
Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме господару крвав мач...{S} Славе врисне |
јетла се круна мало сјећа онога турнира у Призрену... “ Била је мрка у лицу и гледала као бјесо |
а постанем јеромонахом.{S} Бићу потпора у старости старцу Илариону на Петки; ондје ћу, на погле |
S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негда |
законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне каноник некиј |
астирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Мла |
друге владике, те су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти |
срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста од тако дичнијех пријатеља, т |
петани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држ |
ога младића, те је погледао до три пута у манастирске зидине и довикнуо као очајник: — „Збогом, |
да би пастири једнога народа као браћа у љубави радили за своју духовну паству, која је једна |
... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам |
отова, па кад је одведе Лоиш из Бобовца у своју земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смир |
Босне, па и думне; пристаће сва тројица у граду два-три дни, онда ће на галији пут Рима. — На о |
младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред светијем дверима.{S} Иза тихе |
е ћуди. — То ти је, кажу, мила јединица у Минчетића двору...</p> <p>Страхиња видио да се милује |
аче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је |
тира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, п |
буку.{S} Славе је била као владика Деша у свему и по свему, особито тихе ћуди. — То ти је, кажу |
грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике позлаћ |
а звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно казати нешто необич |
то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир оставља деве |
ешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дужде, не |
ао, јер га вијеће града Дубровника зове у писму „Преузвишени муж и господин бан Стјепан, војвод |
у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би се достојао, да буде на освеш |
биједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику...“ — Исти се дан потајно са |
.{S} Дивота је погледати оне момке, све у суху злату, низ прси им скупоцјене токе, а тозлуци се |
дивна коња, три арапске ластавице, све у суху злату с китама до копита, а бисером до стремена. |
Поклисари су најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху з |
а гласа наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шк |
мљавине, муња ће за муњом као да је све у живој ватри. — Елизабета препадена прекрсти се до три |
ски властелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су |
ца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и |
ушан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан глас: — Живио! — Танка се галија приближила кр |
њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни поздра |
Влаху ни Србину да ни кому, а кто греде у Дубровник, из Дубровника; и всаци властели, кои те ст |
брига за њу мучи.{S} Ово су рђаве згоде у којијем је сада кршћанство, јер смо с једне стране у |
вјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:la |
дила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику камена на камену, вазда ће прави Дубровчан |
чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, докле буде поуздања у Светога Власи; а ка |
едити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико оду |
а растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дво |
ку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с дом |
ни да кушамо теготе, ти си велико оруђе у рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и |
да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на вра |
х великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и |
дара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку краљу Лоишу, који је обрек |
ечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> |
е жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као |
не воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, као прости јеромонах, само му |
се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манас |
незгодама града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој |
тране тиште полувјерци:{S} Босна нам је у сусједству, те нам задаје тешке муке око Неретве; гра |
Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи све смалаксало, а исто |
, па регби да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабан |
Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем послом изван домовине. |
владике и по избор-свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама |
ћ и добру војску свому тасту.{S} Био је у Дубровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а |
е, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone unit="subSection" / |
ила љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као пријатеља, да |
обалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ |
јбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" |
умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе |
човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљен |
е је било до сада Дубровнику, јер му је у тој размирици пријетила велика погибао, каонути што ј |
ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Вихар је прола |
о урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, без мач |
одредила, јер нијеси изабрана да овдје у самоћи појиш пјесме Јагањцу Божјему, но је велика бож |
вори: — „Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи |
/> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обукао дугу г |
такијех синова, а Босна га поносна кује у звијезде, каонути мудру главу, прво свијетло лице уз |
иком у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као с |
лављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунц |
Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По то |
управитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровнику, те се сер Пиетро Јустиниано био мрт |
ћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровник свему томе одољева, |
pe="titlepage"> <p>Издање Матице Српске у Дубровнику</p> </div> </front> <body> <pb n="5" /> <d |
бану, да би се смирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb |
ту и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на добријем су коњима позлаћене узде и |
по тлима скупи сагови. — Думне су сашле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и д |
шак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега је горио позлаћени сто к |
скрб велика за тај мили град, па ето ме у њ на завјет.{S} Молим дичну властелу да ме причекају |
ји студеном водицом и да му загаси ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнул |
а би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Нијесу знали на коју ће, ал |
и да у теби нађе праве и искрене обране у мучнијем временима, у дневима кушње.{S} Размишљај, кћ |
сада кршћанство, јер смо с једне стране у погибли од Турака, Татара и од Куманаца, а с друге на |
} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у |
на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајст |
достојанствено, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двиј |
ођа Каталена Николица крене о Лучинудне у Дубровник, лијепо је причекају господа, баш како се т |
де вазда у помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми в |
не круне...“ — На ово Славе опет бризне у плач и одговори госпођи: — „Мајко моја, опрости ми, а |
поји пјесму љубави, онда ријеч замукне у грлу.{S} Прва проговори сестра Елизабета: — „Ово ми ј |
господару крвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркв |
аш као да тирјанин дави јадне тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и ј |
; да како, тој је настојати да подупире у свему град Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар |
а далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубави спозна народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „ |
Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровни |
ње Славе, која понизно гледа и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор |
, другој охолој госпођи.{S} Занијела се у духу и стала је пред њом као стравични гром, те ником |
била справна галија...{S} И завезла се у пучину пут Италије, а тад истом каноник проговорио ус |
.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прси јој бујне, бијеле као лабудово крило, ист |
еб, али јадно срце расте и помлађује се у њедрима...{S} Прве љубави не могу да заборавим!{S} И |
завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па исто превија, тамо он |
ав пакљене неслоге, <pb n="86" /> те се у њему све бори, а особито душа с тијелом, све без прес |
мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, |
јечник ће ступити први — и загледаће се у младића жуте косе, те ће се наслонити на постељу и по |
вјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у својој скромности и зашитковила.{S} Сви су се погледа |
препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Ц |
или оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопници с ла |
боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и |
ому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, најприје упитај |
ише на махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши |
је миле кћерке Елизабете, и када будете у бурноме свијету, кад вам буде тежак владалачки вијена |
а: гостаре скупе мавасије пуцају и лете у море, а момчад иза свега гласа наздравља срећноме дри |
Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне, господа ће из манаст |
е свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена Славе, онако заплак |
ни оздравио војвода, а заинтачио да ће у Захумље; обукао зелену доламу, припасао мач, натурио |
Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунц |
поклисари из далека краја.{S} Страже ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве |
леда града, <pb n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан |
сито ће галија као стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ри |
крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру ма |
, па се прекрсти на вратима, и нешто ће у себи, а благо му лице постало нешто суморно.{S} Думна |
а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије |
да, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима |
асења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне. |
ладике, Славе, понудила му некакво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихват |
т их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{ |
своју скромну ћелију, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек погл |
итериј, па ће га посадити испод небнице у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уро |
в. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије отети ништа Дубровчанину, ј |
можеш погледати, а да ти не закуца срце у њедрима.{S} Онако тихо оборила трепавице на везак, а |
м и српском господом; крв нам иста тече у јуначкијем мишицама!“ — А војвода ће Григорије о друг |
авину прстеновању.{S} Особито се истиче у тој слави манастир св. Кларе, гдје се она у прво доба |
помоћи, а Вукашин нека крене у име наше у мили нам Дубровник, да види колико су ми вијерна она |
сираку, то си заимао Богу, те све пише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се ра |
даровао срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборави |
праведно, да се овјековјечи ова слава и у овој вијећници, па је у то име живописати од грчкога |
ење од Господа. — Ти си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику |
н, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, а сви су наликовали Слави....{S |
="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут Дубровн |
} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с незадовољнијем великашима, па није сад |
и, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да како, за то је знао и архиеписко |
ављамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, |
шко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло на мање, заплакала се |
отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је |
апад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравл |
ни сјетила у оној очајној борби душе и у тискању између народа, да јој нестало младе думне, ко |
о честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнеги |
осни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најот |
текао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се њезина вјера колико п |
hi> свете водице.{S} Помоли се владар и у тому вилинскому манастиру Св. Бенедикта, па приложи н |
срце срећнијој од мене...{S} И у дану и у ноћи мислим на њега — не могу да га заборавим.{S} Љуб |
тати, јер је то он заузео као својину и у њој поставио своју власт.{S} Република св. Марка не ж |
то је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до вијеке вјекома“; па се надам да и мене Д |
д Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех |
у најсјајније одјевени, све у скрлету и у кадифи.{S} Пратиџије се свијетле у суху злату, а на д |
ала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те би јој очи биле заплака |
и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{ |
укрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника...{S} Сви дакле п |
рема силна војска, ал су куле и градови у нашијем рукама.{S} Ви сте ми били вијерни; па ето, во |
у се не може ништа сакрити и ми смо сви у његовијем рукама, каонути божје створење, он ће судит |
о до дријева, једни ће из луке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстор |
им славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем свет |
вори, а више гледа и мисли.{S} Не сједи у златному столу, но стоји, а код њега је с десне цариц |
тив; он нас тјеши небеском надом и води у живот вјечни...{S} Свемогући вас благословио и помило |
— Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства |
и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван мач, вас |
моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруч |
у Израиљу!{S} Благословјен, који долази у име Господа!{S} Војеваће заиста врази проти српскоме |
— и кличе: — Благословјен, који долази у име Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у ово |
Дубровника и кажите им, да Душан долази у походе браћи својој прве недјељице.{S} И да сте ми зд |
ије је давно за послом отишао на галији у Млетке.{S} Славе је ситан везак везла, а Деша прела д |
он нам је род, па ваља да је обзирнији у свему и свачему!“...{S} На то се Домања нешто замисли |
ипак с Лукарићем препирао о инквизицији у Босни: како на то имају право само Малобраћани, а не |
="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци б |
Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто било тајна у Минчетића |
ки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо баре |
алић био мудар слуга бана Стјепана, али у тој својој мудрости заборавио је на свога Св. Власи, |
дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, |
у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свеча |
е харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне пос |
е ће забацити, баш кад га будемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и на |
јајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а |
оспо, ова се божја кућа весели да прими у госте вас — двије одличне госпође, кршћанке на гласу. |
се достојао да га одмах милостиво прими у великој дворници кнежева двора.{S} Минчетић проговори |
и до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цри |
вје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у кога настоешаго краља у Ср |
ор је нанешено, слична богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима простр |
ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</ |
ао очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешт |
благослов...{S} Он ти није био више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан б |
чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се овдје прва броји мештра Јакоба.{S} Најзад |
ти главу златни вијенац, а то нијеси ни у сну сњела, но нека ти то прва навјести твоја мокра ку |
бича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, |
шки, бриге су жестоке, па се не могу ни у рођаковој кући згријати, али ће бити и боље...{S} Мол |
hi>кацаморат</hi>.{S} Остали су грађани у граду, а мост је за рана подигнут, те није лако преко |
и нијесу достојни да им се име сахрани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну |
на на камену, вазда ће прави Дубровчани у потреби поуздано ступати пред отар Св. Власи, а он их |
е и пратиџије богато оружани и одјевени у дуге <hi>склавине</hi>, бива у извезенијем су доламам |
иш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам |
аћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови д |
<hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Ду |
прекрсти се до три пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему р |
ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се |
росио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и није о |
у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбор |
ти од велике користи Босни, да се смири у вјери и да послуша <pb n="41" /> Петрова насљедника, |
в двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе неб |
то је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи и текл |
си и доћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, ко |
i>полугама</hi> и <pb n="124" /> полети у море као бијела вила, а море јој рашири своја убава њ |
{S} Нама се је држати свога, па ће бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област с |
ушан, он ће нас бранити, он ће нам бити у невољи, јер нас с њиме везује крв, језик, обичаји и н |
а Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубровник, гдј |
, јер ће нас српско име свијех здружити у једно сложно братко коло... “ Ово није говорила скром |
е до дана, кад је ваљало Славу спремити у манастир и с њом се растати.{S} Прије растанка дуго с |
Јакомо Вениер, те ће се и они поклонити у име владајуће Републике Св. Марка: тако исто Грегориј |
кијех копљаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанић |
ће нигда за нигда заборавити и пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде о |
ожјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику и да у |
Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћан |
од Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и остале го |
омета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не ће, јер |
јеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека кре |
е примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" /> љубље |
милиње, кад сам видио онаке побожности у нашега младога пријатеља Николића, а ипак је он син Б |
Никола Лукарић. <hi>Владар ће стигнути у очи Свисветијех</hi>. — Прије три дни о томе се непре |
да пророкује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће |
ву, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека неодољива сила притеже |
а, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па истом засјели у столове, кнез |
рна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, |
пустити у невољи...{S} Обљубљени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срц |
Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела |
его ли волио, а Деша је гледала као очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо л |
Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и мол |
воју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и до ископања нашега п |
лпаком му је лабудово перо — сам наточи у златну купу дубровачке мавасије, од дванаест љета, и |
</l> <l>Благослови владаоца,</l> <l>Дај у њему земљи оца,</l> <l>Њиме примјер како ваља </l> <l |
о запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез |
а Николица некако снебивала, као да јој у велике било стало, а Грегорије Гојславић и војвода Ст |
а десницом, а то је обиљежје, да су јој у милости.{S} Млада се сестра нешто осмјехне и лагано к |
е слаткијем <hi>захарама</hi>, а свакој у кљуну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} |
домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би стране, па ће |
изабета: — „Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пр |
кој панцијер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену б |
источни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти о |
еша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на |
бро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех |
ели, да колико прије ступи као пријатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властел |
ост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марк |
, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега |
ријетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв |
ли и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а кад не би Божја Провидност одредила с |
т, први подигнути златну купу: — „Пијем у здравље дичне властеле милога ми Дубровника, — гдје с |
а.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му пастирска сребрна штака, |
стру, па, ако Бог да, не ћемо се, барем у духу, нигда растати... “ А Славе, онако изненађена и |
аки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царе |
па је с краснијем властелином Лукарићем у пропањ гонила коња и наловила се лова како ти прави л |
оњу као добитника, под оклопом, с мачем у десници.“ Вијеће гласује. — И ово је све канћелар зап |
тајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће |
чекао овај одавна жуђени дан, да ступим у слободни град Дубровник, а да му покажем своју особит |
и своју и да буде посредником и прваком у размирицама између словинске господе. — Каноник ће од |
иоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је |
ру и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} На галији су поклисари војводе Албрехта II |
о причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> <div type="chapt |
високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И слијепи послух |
/> перја.{S} Поносито ће с пријатељицом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре |
ивом града Дубровника и рекби да је бан у истину пригрлио латинску вјеру, а са његовијем ће при |
S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана |
} Не говори даље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види |
а око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и у |
ду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави |
и си нашла Господа и у њему живиш, а он у теби, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српс |
Дубровника, исти их је дан дужд позвао у своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млета |
} Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну |
Владислава, да је Богиша здраво стигао у равне Дубраве, али за три дана ето теклића, а не доно |
— Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио ви |
одуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије |
на думна: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њем |
м мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову праведну вл |
ан: — „Љубав сам своју и милост исказао у свакој згоди прама граду Дубровнику, те осим многијех |
дрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и Ластово.{S} Ниже Петке |
е ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу наредбу, |
да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да му приступе |
и заставе затрепере.{S} Сунце сјаје као у прољеће, а море је тихо и осјева се као зрцало.{S} У |
ласује. — И ово је све канћелар записао у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и злат |
Дрварицу прама <hi>кашћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ |
транац, дуге браде, као пустињак, дошао у њихов двор, те једно јутро избројио силно благо — и п |
нчетића дому, јер би сваке године дошао у њихове дворе какав одличан странац, особито духовник, |
ласи; а кад тога нестане, пашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће |
те задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан није прошао, а да није уч |
{S} Осим сељана, још би се когод довезо у галији или дојездио на коњу, а то су ти различити пок |
вала у нашему граду. — Дубровник је био у пријатељству и са српскијем кнезом Николом, па дакако |
ољско пријестоље.{S} По томе је бан био у тијеснијем одношајима с Карлом Робертом, а сада дакак |
два је духопирио, па га ето привријежио у своју кућу, каонути милога <pb n="11" /> сина врлога |
Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану |
шћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>ко |
вотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу Николића, властелина Хумск |
Причала је потанко како се Богиша ранио у бановој војни, како га је његовала пет недјеља дана и |
градове, само се бан тврдоглаво склонио у тврди Бобовац са својом кћерком и госпођом баницом, п |
о ће се разведрити, кад видио да ступио у двор вјерни му Домања, те је неколико да га је остави |
братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — Дубровчанима! “ — |
да, те се босански бискуп опет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве |
, то баш сада, кад се краљ Лоиш запутио у Италију, а да се тамо кини у Напуљу, те ће бан остати |
пута очи, погладио сиједу браду и овако у кратко одговорио: — „Оданост ми је града Дубровника в |
господе у Дубровнику, па закључи овако у себи: „<foreign xml:lang="la">Vox populi, vox Dei!</f |
га вука.{S} Кад вук завија, а она онако у отранцима суне се у мрклу ноћ прама оној страни, па и |
га мрђана.{S} Свакога ће занијети онако у бијелу, као бијела голубица, а и духовници на њу погл |
— уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а о |
а га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њег |
све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се меда, воска, ча |
ва; ти си позвана да вршиш велико дјело у откупљењу кршћанскијех душа, јер Исукрст говори: — Ја |
Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Ду |
ложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега мира, те ј |
рише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној синији, ца |
ем странама.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором б |
а љубав здружује за живота...{S} Ми смо у роду с босанском и српском господом; крв нам иста теч |
Пред небницом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журкови |
еке ни за потешкоће...{S} И Она свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господ |
инило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, те да су се сада опет нашле и састале.{S} |
јелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем годинама племићу и ратару; трговина нам се ш |
шнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му очи искрити, а језик заваљивати..{ |
ејасни принципе и дужде!{S} Сада су ето у Стјепанову владању три латинске бискупије:{S} Босанск |
ињати, јер се може и поправити, особито у ово доба, кад се справљају мучна времена, а господина |
убровник, те знањем и имањем, а особито у складности, не изостаје ни гордијем Млецима.{S} Он је |
ступио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклон |
о царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваља, у име слоге, да му се поклони мало |
ра Доброја из Величана, који је погинуо у бановој крајини, а она тешко помрсила памети, па бјеж |
ечић Јакоб Вениери, те није ни опочинуо у Дубровнику, но брже кренуо пут Млетака на танкој гали |
сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом и с осталијем свештенством.{S} Ет |
онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Ц |
весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величан |
богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје се од |
вешће га мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред цркв |
Section" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (вош |
шила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а баш се онај |
клони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милости твојој. |
шћелу</hi> ишетао у сусрет кнез и сенат у свечаном руху, те и архиепископ у плашту, с капитулом |
и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, <pb n="48" /> а да чест |
ремена, па је немогуће да оставим власт у туђијем рукама, с тога те молим, да јој будеш на мјес |
њемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом да нам је слободно куп |
Домања ти је сада стекао највећу милост у банице, а тако и у Елизабете, која је жуђела да се ње |
оробили пустахије, па он дошао на тужбу у бана и омало се за то не дошло до отпрта рата, али ба |
ем поклисарима како је наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни |
И Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и с |
си...“ Овај се говор започео на посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у |
стелин.{S} Весели се како је све у реду у овом красном граду... — И <hi>товјерне</hi> су на При |
сно га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздрав |
ре, врте се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела с |
Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од бича |
као ведар дан, он ће носити твоју слику у срцу, а памет ће му се свеђ к њој повраћати; он ти је |
S} За запад му девета, па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с |
<p>МАЛА БИБЛИОТЕКА</p> <p>МАТИЦЕ СРПСКУ У ДУБРОВНИКУ</p> <p>књига 4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВ |
осподина бана и лијепа захвала да си му у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој брат |
ру <pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је т |
<pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ев |
и, и да се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки пол |
а ме срчити докле буде камена на камену у граду Дубровнику...{S} Благо теби, горди Лоишу, свети |
а краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбин |
честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја мудрост, који чу |
као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} |
голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећници у свечанијем плаштима, па |
зним Душанову охолост, те је на турниру у Призрену мене запоставио...{S} И Ана му је Савојкиња, |
двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чека |
Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Т |
јед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и |
Била недјеља, и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Ма |
о прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у наш |
би, и позвана си да вршиш велику задаћу у свом српском народу, народу добре душе и чиста срца, |
ијелу заставу Св. Власи.{S} Ту су одмах у првом реду и млетачки поклисари сер Никола Ђорђи и се |
да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога |
госпође из обора онако мучаљиве, јер их у кратко доба изненадило толико згода.</p> </div> <div |
и Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, д |
госпар ће вам бити крштенијем кумом баш у маџу...“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитај |
ему, но је велика божја промисао — имаш у бучноме свијету тешку задаћу, а да будеш мајка народа |
„Бре, Милгосте, мудрицо, био си басташ у госпара Матка, па телал, но си свукуд покусао <hi>пан |
е царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и његова ће нам воља бити закон, па ће |
роницава ока као сиви соко.{S} Није још у годинама, онако је средовјечан, али су га велике мисл |
рти, обријана главо, јучер си из Вигња (у Конавлима), па дајеш деке, да у теби не лежи, а боље |
<l>За народ свој</l> <l>Напред —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира |
} Андија Дандоло.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, св |
ml:id="SRP19011_C1"> <head>I.</head> <p>У сутон ће, о Малој Госпи, године 1349., три одлична ко |
l:id="SRP19011_C2"> <head>II.</head> <p>У Матка је Маринова Минчетића на Пустјерни сјетно и нев |
:id="SRP19011_C7"> <head>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе бр |
l:id="SRP19011_C6"> <head>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ |
ml:id="SRP19011_C5"> <head>V.</head> <p>У кнежеву двору прије подне зазвонило сребрно звонце, и |
id="SRP19011_C14"> <head>XIV.</head> <p>У ручање доба, на Свисвете, трубље затрубе на свијем тв |
l:id="SRP19011_C9"> <head>IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{ |
во</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У Табору (код Ђурђева) мјесеца септембра г. 1349. </p> |
ЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Ш |
божји глас). — Страхиња рече поштено: „У злато ти се оковала, тај нам је братски рат дозлогрди |
ри пута, и овако заупи у кошњи срца: — „У свијету је борба до вијека: у њему ратују неизмјерне |
и главом без обзира...“ На то Матко: — „У овој је распри и Дубровник тешко претрпио; села су ок |
и...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, властелине, Никола може поносито кликнути као |
ао бијела вила, а море јој рашири своја убава њедра и загрли је као милу вјереницу.{S} Весељу н |
} Кивна је на њега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињал |
а, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, браћо драг |
смућује браћу, руши очински дом, то је убојица своје браће и стигнуће га педепса божја, а Бог |
мена, а господина бана сјајна Република убраја у одличне вјернике, и нада се од њега лијепој по |
преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вукашин овако му каже: — „Срдачни |
у, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће га посадити испод небнице |
S} Славе ошкрине врата богате клијети и уведе их пред позлаћену постељу, око које су свилене ко |
у, па завршила: <pb n="88" /> „... и не уведи нас у напаст, ослободи нас ода зла — амен“ — а ба |
ојега и саклони нас од свакога зла и не уведи нас у напаст!{S} Помилуј Господи, у великој милос |
ан; он ће превалити брда и долине, а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно д |
титом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да јој будеш на дику |
ане.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом |
Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је посјед свећеника и ос |
хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али слободно не |
ћа мудрост онога разборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република С |
пљем и оштријем мачем.{S} Он ти се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем вл |
казао особиту љубав прама нашему граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје бла |
Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдачном причеку.{S} Провешће га мимо величан |
о би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, |
а цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Дубровчани својом крепости и поштењем пр |
во пријатељство.{S} О томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано в |
ољена...{S} Канониче, рекао си ми тешку увриједу!{S} Једно је домаће пријатељство, а родбина је |
се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а сад ево вам поруке, која је на добр |
ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ст |
, а једва се држи Николе: —- „Жииивјела Угарска и њезина правааа...“ Кума га Богиша полије кабл |
„Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ — Сви навале на Николицу, |
ика од пусте палинке: — „Жииивјела наша Угарска!“ — Тиснуће их из товјерне Радован бачвар: — „Ж |
оравим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу мили краљ Л |
се бране, да им градови не пану у руке угарске....{S} Ово је, преведри дужде, тешки положај, п |
авскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољскога краља Влад |
и Клис.{S} Нама се није за сада бојати Угарске, јер ће заједничка погибељ и овај пут здружити |
а се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у својој кући с н |
бровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Ду |
.{S} Неколико је доба да смо у завади с угарскијем краљем Лоишом, који се потпором босанском св |
е... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препе |
Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду много посла и у с |
"51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјести |
р Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахатост, те је пријетила и Републици Св. Марка |
лике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, Босанцима — и к то |
ла, прије ће сунце помрчати, него ће се угасити твој жарки рад, намијењен мени, мојој кући и ср |
бана, те и на двору будимском, да би се углавио жуђени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара |
да би свијем силама настојали да би се углавио жуђени мир, и нека свака ратујућа страна <pb n= |
да у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бискуп опет повратио у Босну и о |
хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, јако се заплакала, а тако исто и Деша, т |
са, испосник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаћ |
за тога је велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм о |
да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а |
у војвода Лазар и деспот.{S} Овако рече Угљеша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех |
и и Косорички Лазар Гребљановић, деспот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци цар |
кује, лице јој засјало, каонути у божје угоднице...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица н |
вијех страна самостанци, попови и божји угодници: три владике, десет игумана, а калуђера... ни |
ре, која је тако лијепо гледала Славу и угодно јој причала о згодама и незгодама града Дубровни |
нити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји господи |
ластелине, госпару канониче, у језик се угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом т |
но...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на |
препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегорију Гојславићу и |
и по суху“. — На то прихвати Домања: — „Угричић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ћ |
ем Лоишом — и много се надао од господе Угричића.{S} Баш ради ове родбине навлаш се тресла Репу |
оћи ће туђинци, који ће својатати у име Угричића наш Дубровник, да га продаду трговцу, који виш |
ога откупитеља.{S} Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито |
а, који је до сад свладао Бугаре, Грке, Угричиће, Турке и Татаре, па добро нам дошао на виђење; |
оне стране немамо страха од Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; са |
а, јер ће се напокон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето |
изабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља ископала и бан бјежи главом б |
је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојводама на коју ће страну д |
на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјекиром, а бат за батом: теше се, стр |
и гром, те никоме не прашта, а најприје удара у висока брда, обара древне храстове и високе јел |
рогови, с краја на крај огромне војске, ударају заповиједи из главнога логора, с оне главице до |
39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимору Бобовац...“ А Бенешић ће |
ез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножићем, па ето се растворио, и |
ица је попустила!“ <pb n="10" /> Некако удари задовољно дланом о длан, па рече: — „<foreign xml |
ве“.{S} Спусте се потпирачи, први прото удари, а онда ће мајстори батима у клине, галија клизне |
кој ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће разнијети оне големе зидине, е би ре |
на била у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: |
е би рекао, да се боре духови, јер море ударило на валове, а каштио <hi>Бокар</hi> одбија страш |
хватити крст, а у другу мач, па ће први ударити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут лог |
до три пута обадва велика свештеника на удивљење свијех редовника и правовјернијех кршћана.{S} |
ко жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је од Бога од |
, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјетовањем моћнога светитеља: и благо и |
дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио жуђени мир и наспорио свако добро у роднијем г |
<pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Д |
ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, он ће велики рачун пред Богом дати, ако не < |
.{S} И Ана му је Савојкиња, Андроникова удовица, боља и љепша од краљеве нећакиње, али за то не |
ђу великаша, племића и левената Гојине, удовице себра Доброја из Величана, који је погинуо у ба |
угризао, још се није Дубровачка владика удомила у дом туђе вјере; двор Минчетића поштовао је ту |
около мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је, на златној си |
тељство, јер ти, госпару Матко, имаш да удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, |
у сну снио, с тога му је казао: <hi>да удомиш поћерку</hi>...</p> </div> <pb n="22" /> <div ty |
ћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у здрављу свијетлога бана и наспорио његову прав |
иће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скок |
кајао!“ — У то ето ти два здура, Богиша удуне лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из |
... — Овако проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјер |
р су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и мирљух се тамјана диже небу под обл |
складно на своме скромном дому вазда је уживала благословљени мир!“ — Домања ће напокон смјерно |
као да се пробудила иза слатка санка и уживала је као да јој се нешто лијепо сњело...{S} Она б |
тита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајску срећу на овом свијету; мир и остало, што |
ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што ради |
није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје пјесму љубави прама Богу и ближњ |
ражанин над зидинама овога града, те ће уживати слободу до божје воље.{S} Другога му покровитељ |
На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и пл |
ено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, баница Е |
„Нека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелен |
прати десетак коњаника са заставицама, уз коњанике ће и двадесет копљаника и пет слуга.{S} Ова |
а до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за на |
слободе, а поштоваће наш мирни стијег, уз твоју заштиту, сви народи свијета!“</p> <p>Иза тога |
м другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се свршио посјед.</ |
у велику књигу вијећа, на особит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће |
а Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, и сам кнез, па га уведе у вијећницу, а Вук |
е лијепо преболио ране, а ти си му био, уз твоју дичну владику, и отац <pb n="38" /> и мајка.{S |
на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољство:</p> <p>„<hi><foreign xml:lang="c |
еже се војничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на |
е га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно |
богаства нема ни у седам краљевина.{S} Уз степенице су и по тлима прострти скупоцјени персијск |
глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три оклопника у лакој панцијер-кошуљ |
добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном г |
из Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то ће кликнути с планине истанова она несретна Гојин |
ку господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваља да прејасна Млетачка Република наложи својиј |
анастир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловор |
изабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је било шкак |
ада од бијеле свиле златом пирлитане, а уз каваде антерију од плаве кадифе, кићену златом и бис |
рвав мач...{S} Славе врисне у страху, а уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира |
е упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробди |
и замислила се, слободно је пророковала уз вијекове о свом милом родном граду и о српском народ |
ајмање мило, јер су баш с тога пристала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам шти |
хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с неколико младијех владика, те су за почаст ца |
град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда пис |
поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за |
Никола Лукарић, те желим да буде срећна уз свијетлога господара. — Веома су мучна времена, па ј |
мајко небеска, земаљске круне, прими је уз жарку молбу: дај ми јакости, да будем права мајка на |
узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и каноник Домања Бобалић.{S} Он лукаво свјетује |
камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Власи, Бог |
одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а |
јати, али ће бити и боље...{S} Молим те уз то, поздрави ми срдачно моју добру куму и малу Славу |
то ће сва дружина: „Живио!“ — Перица ће уз то испред врата, а једва се држи Николе: —- „Жииивје |
иба танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа |
каонути мудру главу, прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају у |
анићије се злу домишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „По |
ликне на здравље владару.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накић |
миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, |
разведри му се по нешто мрко лице, тури уз јуначка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — |
своје дворе и почастио на сјајној софри уз прву млетачку властелу.{S} Трећи ће дан они на брзој |
ти пред мајку Елизабету, и овако ће јој уз плач открити жалост срца: „Ја немам мајке, помози ме |
начка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи |
учић, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То |
— да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а да изруче мој особити поздра |
ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати |
„Добро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и вес |
а нада тјешитељица помладила, јер видио уз вијекове свој мили Дубровник овјенчан славом и богат |
n" /> <p>Пред Малом Браћом води се коло уз мјешнице.{S} Дивота је погледати на момке као громов |
м поносом, то као да прориче: — „И само уз пријатељство роднога ми града може се господин бан о |
да би уз слободу и богаство, а особито уз љубав свога народа, постао необориви бедем проти душ |
и исказујем Ти особиту краљевску милост уз пријатељство</p> <p> <hi>Влајко</hi> с. р.</p> <p>У |
на мање, заплакала се и загрлила Славу уз ове бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, ј |
ни се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, то по владичанском обреду.{S} На |
алемима, поставиће га дјевојци на руку уз ове ријечи: — „Прими дјевојко, обиљежје моје љубави. |
је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да м |
и поклони се праху својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанић |
нка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубров |
ама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свети оци приносе |
ће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{S} Препорука је била сувишна |
и наше светиње, свете моћи од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене |
рате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је Слави као жао да је |
атор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепископ, окади тамјаном лађу, крсти је водицо |
орила голема ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и |
S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће присту |
племићу: — „Господару, Бог те подржао и узвеличао твоје жезло, а да јаком мишцом покориш неприј |
који ће особито потајно настојати да се узвиси моћ те прејасне Републике Св. Марка; да како, то |
јке.{S} Моје краљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника У |
, да Бог да у здрављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владар |
не Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, |
свечано у срцу обећа Богу, да ће вољети узвишенога свога господара до смрти.{S} Завезала јој се |
па ако јој се и није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињ |
бан сјећати на ову нашу сусретљивост и узвраћати нам мило за драго!{S} У то име Бог удржао у з |
ном осјену одгајају дјевојчице, а добар узгој најбољи је накит дјевојачке душе; па у име божје, |
а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио срца, па ће |
але и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одре |
Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћанство...{S} Драговољно је Република и ов |
се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па |
опатица ове посљедње бесједе, дубоко је уздахла, склопила руке и замислила се, слободно је прор |
} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплаче, те |
b n="119" /> је гледала, и тешко јој се уздахло, да ће брже оставити овај рај земаљски...{S} По |
оз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} У то се извукао Вукашин и нестало га |
махове, као да је нешто мори, те у сну уздахне и тргне се, као да бјежи или да се страши...{S} |
па му било жао да се лије јуначка крв и уздахнуо би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака ба |
ратио очима, погледао око себе и дубоко уздахнуо, баш као да се пробудио иза дубока сна.{S} Ето |
лату, а на добријем су коњима позлаћене узде и бисером кићена седла. — Одмах поклисар Сјајне Мл |
а невољникова суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена |
уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше власти и за праву добробит те часне опћин |
укашин: „Нема ти до братске љубави, Бог уздржао и наспорио у свему славнијем нашијем рођацима — |
ка, те настоји на сваки начин, да би се уздржао мир између кршћанскијех владара, и с тога је сл |
Дубровнику су и жене јунакиње, те знаду уздржати вјеру као искру кремен тврди... — Надала се по |
е Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: диван м |
ељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз то господу поклисаре, а д |
ратујућа страна <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да изв |
оњаника у град мимо сулице, водајући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелин |
се сјаје од алема, а вода га за златну узду први властеличић.{S} Други властелин у исто доба п |
ета Дубровачка, па ти то нико жив не ће узети!...“ Свак је похвалио ову лијепу ријеч племице За |
очевића, па кажу, да ће те он окућити и узети, Милгосте, за запостата, а прћија ти је добра: ст |
е не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с алемима, пос |
ели, кои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни |
наредио Дабиживу у Требињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трго |
Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељеву главу, оковану драгиј |
а с големом војском, ал није војске, да узме онај град на тимору.{S} У граду је уз бана и канон |
ишта без купа, ни само кралевство да не узме силом без купа, развје да си продају, слободно ход |
ди, да нико трговцу Дубровчанину <hi>не узме ништа без купа, ни само кралевство да не узме сило |
рављу дочекала да ти се узвишено кољено узмножи и да у њему сјаје сјајна владарска апостолска к |
и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Домања је ипак |
И војвода је молио на свој начин, те га узнио мирлух тамјана до раја и у њему је видио анђеле, |
добро и корист опћине Светога Власи: — „Узорита опћино града Дубровника, мудра властело, поздра |
рпско срце сведи, ондје ће се помладити узорити дом Немањића...“ Вукашин се добро загледао; а у |
в и милост Прејасне Републике Св. Марка узоритому сенату богобојећега и милога ми града Дубровн |
о би на свога горопаднога <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење кан |
е казао некако поносом, а каноник ће га ујести овако за живо срце: „А сада ће бити ако Бог да, |
ће да проговори, али се брже домислио и ујио се за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Са |
адика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту пријатељицу кнегињу Николицу. |
остало нешто суморно.{S} Думна се одмах уклонила с пута и сама ће собом: — „А сад да зна како г |
ијенцем, с кулама и с бедемима, као див украј мора, а уза њ зим-зелено острво Локрум, гдје свет |
утри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу го |
радан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе . |
три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену <pb n="50" /> скрлетну плашту позна се да су |
ти је Милгост најокопрчнији задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} |
ну, па их проматрала низ стубе и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слобод |
велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а у то ће приступити преда њу као |
троношцима горе свијеће пуне мириснога уља, на златнијем су свијећњацима нашаране воштанице, т |
. — На ово ће их капетани пустити да би уљегли преко моста у град, јер Домањи вјерује вијеће.{S |
вијеће дознало да су поклисари босански уљегли у град. — Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину |
а је познала думнин глас, а она озбиљно уљезе и рече јој, као да све зна и позна у манастиру: — |
аторе да затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће |
IX.</head> <p>У дуждев двор, у Млецима, уљезу три одлична грађанина.{S} По одори и по укукуљену |
сти, а врата се на пола ошкрину.{S} Тад уљезу сва три коњаника у град мимо сулице, водајући за |
остој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара врата као <pb n="95" / |
а му је нешто ново презламенито пало на ум, загледао се пут притворене клијети, а тамо сједила |
ћи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум негдашњи млади дани, тад сам била као мирисна ружа, |
град, јер Домањи вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — |
а мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њо |
и.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас није избавило од |
на није послао град Дубровник!{S} Овако умилно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостив |
нова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - једногласно:{S} Матко Мин |
и нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у наш дом, који ти отвара вра |
ало се до Стона губи зеленилу.{S} Славе умиљато проговори: - „И ово је све племенита баштина ца |
до стремена.{S} Руку постави на прси и умиљато вели: „Поклон ти, Свијетла Круно, од Сјајне Реп |
и влада се у свему и по свему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ло |
а три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар Гребљанови |
огласно сутри дан одреди, да би најбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на |
рпоље код Требиња, да га се у исто доба умоли и најумиљатије позове у град Дубровник, а да би с |
иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље, а ти су дакако и не |
Србин бити,</l> <l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен |
атској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и зак |
етитеља и владара, онда окреће стијегом унакрст наоколо лепршањем, е би рекао пукнуће копље од |
стоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели, колико ми је уради |
акиња, кћи Кујавскога војводе Казимира, унука краљице Угарске Елизабете, која је била кћи пољск |
одила по два капетана, да свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и ок |
нешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди н |
и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда тако....{S} Б |
а ручице прама небу...{S} И то је добро уочио Домања, па му ето сада била најбоља згода да Матк |
овчег оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас |
ао је по дворници, па регби да је одмах уочио да је један сто празан, јер се пут оне стране, ка |
е јој онако накострушене и прекриле јој упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рек |
ћи једном осамљена, а онда би баш могла упасти без икакве обране у раље незаситноме Лаву.{S} Ни |
нити моли нити пјева, но се замислила и упиљила очима као змија у Славу е би рекао: сад ће је п |
три пута, тада се, као браћа, најприје упитају за јуначко здравље.{S} Властелин ће, а држи Вук |
ошњацима стисне јуначку десницу.</p> <p>Упитали се за здравље, а одмах прихватио Бобалић: — „А |
властеле града Дубровника, а тако исто упишите и мога доброга савјетника протоспатара Николу Б |
је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Дубровника, који је са свијем сви |
пљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је бан у истину при |
опатица.{S} До сада се ни најмање није уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје |
мску земљу никако се немаш задјевати ни уплитати, јер је то он заузео као својину и у њој поста |
гарскијем краљем, у то се ни најмање не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему ми |
а разговор по реду властела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио |
пучанке.{S} И Захумкиња је жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела д |
а нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родитеља, има на свијету нек |
овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прадједова. — Побијено је око ц |
јех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле го |
одизао на моје пријестоље и сваку згоду употребио, да би ме уништио.{S} Све је познато властели |
ина, а у јуначкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу |
јех страна, а да обавијесте господара о управи српске земље.{S} Ту се Дабижив с Требиња приближ |
збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из вијећа покуњен и гото |
томе нас је добро увјерио преко вашега управитеља Сер Пиетра Јустиниано ваш мудри син каноник |
њему мору и, регби да је било одзвонило управитељу прејасне млетачке републике у граду Дубровни |
, војводо Лазаре, теби добре војске, да управљаш освојеном Босном; деспот ће Угљеша засјести у |
ће у почаст прислонити сулице, а они ће управо пут дуждеве главне дворнице, гдје је мјеста покл |
ри трговци владају по себи, тако ће нам управо ваљати, баш кад буде мучније згоде...“ — Гребљан |
Матку.{S} Био је ето увјерен да је оно управо мишљење господе у Дубровнику, па закључи овако у |
е од овијех високијех кула и зидина!“ И упре прстом у <hi>каштио</hi>.{S} А Грегорије: — „И сли |
!{S} Надам се, да ће иста с нама сложно упријети, да одалечи умом и мачем све своје непријатеље |
походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцв |
се причинило да је настрана Гојина у њ упрла прстом и да нешто тешко народу пророкује.{S} Он ј |
о прста.{S} Властела звана муком муче и упрли добро поглед у Млечића, јер држе, да ће слободно |
еље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо |
служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, навлаш град Млеци, те благосивље Бога и моли га, |
ај нам је братски рат дозлогрдио, па се упропастила домаћа властела, а ето нам примјера тамо на |
арић, у недјељу рано прије Свисветијех, упути на Босанку.{S} Сенат је одредио да га прати десет |
јатељ у овај љубљени град! — По тому се упути с првом властелом по Дубровнику, да се нагледа гр |
мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја |
станова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех страна прате га вл |
црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигн |
ћи опроштај.</p> <p>Поклисари се лијепо упутили низ Врпоље с развијенијем заставицама, а уз то |
јерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши з |
одника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутн |
те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је ватра баш с те стране.{S} Свије |
не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овије |
елике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми ћемо се, ако |
ануто спомињати колико <pb n="57" /> је урадила ваша богољубност — и доклегод буде у Дубровнику |
} Све је познато властели, колико ми је урадила и римска курија, а особито Бенедикто XII., који |
вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али |
исара, сложно с Млетачкијем поклисаром, урадило у Босни пред баном Стјепаном, то ради опћега ми |
друга и трећа Спљетској.{S} Све се ово урадило особито упливом града Дубровника и рекби да је |
како да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад ми је особито на срцу |
шла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S} Ту ти није било ус |
а тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, јер нас |
блика св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш опет изложити ни мирни |
глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за мојега господара, а биће ти х |
Спомените се дјела отаца вашијех, те их урадише од кољена до кољена!“ На дуго је зборио из душе |
би прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала и смијешила се у сну, а прс |
Бобали, па ако онако споразумно будете уредили ствари, биће корисно особито за уздржање наше в |
ља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму с властелом, кад дође у град Дубров |
Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде на дику нашега града, а на послух ваше |
собит арак, уз зелене и златне сплетене уресе.{S} По томе се вијеће разишло, а посланство ће се |
биљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила пору |
ране у њедрима.{S} Захумкиња се лијепо уресила; на се метнула три кавада од бијеле свиле злато |
ни свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће гласује: — „Поклања |
ему скромно и умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа |
— „Нека се поклоне два златна вијенца, урешена бисером и драгијем камењем, преведрој царици и |
ровином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима скупи сагови. — Ду |
е царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, |
о, један по један, три грађанина лијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, |
четића.{S} У повисоку је ебанову столу, урешену лавјим главама од бјелокости, старачац кнез Сер |
на...{S} У то је на старој манастирској ури зазвонило поноћа, а тешка олуја ударила, као да ће |
иша полије каблићем воде, а Перица исто урличе; но ето ти <hi>содата</hi> и одведу га с ону стр |
са својијем момцима.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је |
е он сваку гледао с висока колико ће му уродити и гдје ће довршити...{S} Једном ће, кад је ту б |
свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је заборавио, јер |
ти добре гласове, да је побиједио...{S} Урош ће ти купити сватове у питомом граду Дубровнику... |
колико олакша трпљење на овој земљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола |
се бесједа, те не може да проговори.{S} Урош ће у то узети са златне синије скупоцјени прстен с |
тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује |
ца живота сјећати овога сретнога дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди про |
е скромно урешена под дугом копреном, а Урош је у бијелој долами, то као прости племић из Зете, |
Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанствен час |
га је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није |
ут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стране.{S} У |
ова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи |
ије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је лаж и тлапња!“ — |
агочастива госпођа Јелена, а и млађахни Урош.{S} Кад се свршила служба божја, главом ти цар под |
ће озбиљно: — „За њу је ипак још нејак Урош, а и за њега се гоји добра дјевојка, од добра рода |
се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко завјетно <pb n |
арод достојан златне слободе!“ —</p> <p>Урош не смеће погледа са златне Славе, као да ће му ско |
Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша великога и Владислава, Стефана Првовјенчанога и п |
е, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце бил |
био и Матко, у звијезде ковати младога Уроша и казивати како су се прије <pb n="19" /> српски |
краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (к |
а задовољнија, да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те ј |
му баш онда драго да не ће Елизабета за Уроша.{S} Срце му је раздрагано, да ће Славе ето постат |
; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити својом руком крс |
с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу, па ето се земља |
цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављ |
ој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћери краља Влајка, доброј гојеници нашег |
кога и Краља Милутина, Драгутина, Краља Уроша и Краљицу Јелену, Владислава и Радослава, Уроша в |
Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — Нека ваша богољубност, правовјерни синци, буде |
да цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољубној молитви пред свет |
стољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — амин.“ — На овој светој успом |
кћерку Елизабету за свога јединца краља Уроша, а уз кћерку и Захумље за прћију...{S} Питање је |
цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властелин Дубровачки господин Никола Лукарић, те |
аш с те стране.{S} Свијетлога краљевића Уроша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Н |
бровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили |
pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, раба своје |
је царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје узданице!“ Нигда није владар овако отворио |
сам нашао добру заручницу за јединца ми Уроша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом с |
аборавио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с |
ј упали блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, у |
за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, као бијеле голубице, посипљу пут |
бленним и благовјерним им сином, кралем Урошем...“</hi> Сви подигну десницу и кликну једногласн |
е тешко заплакала... клекла је с краљем Урошем, својијем младијем господаром, пред постељу чест |
те ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> <p>Поклиса |
е упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Урошем, да врши завјет и да се Богу помоли.{S} У дугој |
Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспатар и још нек |
на јој с орловима напада низ рамена.{S} Урошу су косе низ плећа, на глави му капа <pb n="96" /> |
цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни |
на младе владике, а ту је и Славе.{S} И Урошу се као нехоте отимље поглед на Славу, а она се за |
Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпа |
ез: — „Нека се поклони свијетломе краљу Урошу толедски мач, урешен златом и алемима!“ — Вијеће |
здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијеће одредити да се пошаљ |
одгој Дубровачкијех дјевојчица. — Мајка Урсула подигне руке прама небу и благослови цара: — „Ов |
вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка Урсула, думне и старије владике, а по том ће настати од |
а само је разумјела, да нешто зна мајка Урсула и да јој неће да каже.{S} Она је скромно живјела |
љубезније растали.{S} Дочекаће је мајка Урсула Пуцићева, опатица, а уза њу три старије сестре.{ |
Препорука је била сувишна, јер је мајка Урсула знала кога прима, а тако обично није сусретала д |
скоп се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свијетла Круно, красан је ово |
омињати, јер сам ја само скромна сестра Урсула, служица Исукрстова — и ништа више.{S} Свијет је |
ла на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој |
ода и племена. — У то освануо и дан Св. Урсуле, а то је слава опатице Св. Кларе, која је тако л |
рага кћерце, бољијех пријатеља од мајке Урсуле, а ни бољега манастира до овога, у овоме кршћанс |
што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће овако прама кћери: „Ми немамо, драга кћер |
зна и позна у манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа |
жељела да се упозна с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, т |
прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву од суха злата, а још к тому бијели калпак и че |
какво пиће у сребрној купи, а младић се усиловао да је сам прихвати, али му мештар Јакоб то не |
.{S} Овом је бесједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, ре |
га рода и племена, па нам он неће ништа ускратити, каонути својој рођеној дјеци.{S} Од бана се |
а ће, само ће га пробудити из мртвила и ускрисити дивне гусле јаворове, научиће га гусле, да је |
но Бог види тајне нашега срца; те је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију |
удемо молили у најжешћој потреби, он ће услишати и помоћи нас — и наше поданике...“ Елизабета с |
Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријестољем Свемогућега...{S} Бог познаје |
и ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњем |
...“ Пакљени му је смијешак летио преко усница и није имао даље у оному двору мира; испод њега |
уради у овом граду...{S} Никако не бих уснула под овијем светијем кровом, а да прије не видим, |
...{S} Дуго је гледао Домању, па ће као усопљен: — „Властелине, госпару канониче, у језик се уг |
ени муж и господин бан Стјепан, војвода Усоре, Босне и премногих других мјеста.“ Сва су га госп |
— „Жеља је града Дубровника, да се ова успомена овјековјечи и видљивијем биљегом, па нека се п |
од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живот |
етитеља Власи.{S} Доста ми је то, да ми успомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша ос |
многаја љета — амин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је су |
а растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје |
бровнику, јер нам је послао најсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац |
обадвојица добре коње, па ти крену први успоредо низ Босанку на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српск |
ве таштине и пожуде овога свијета, а да усрећи свога војна; она ће ти веселом ћуди и разговором |
одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Без божје воље не ће пасти ни |
сљедника Уроша.</p> <p>Бог те поживио и усрећио!</p> <p>Поздрављам Те и исказујем Ти особиту кр |
ју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове крајеве — и кличе: |
и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио овај град, те је прама њему наша харн |
нашега перивоја, скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" |
слуге и остали!{S} У очи Свисветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и с |
"69" /> него своје срце, па те моле, да усрећиш њих, њихове богомоље, њихов град...“ Још је хти |
Око врата су јој двије струке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{ |
Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је обиљежје, да му је јако жао на то ласкање |
ио позлаћени сто као жива ватра. — Брже устане и поздрави госпара Матка: — „Посли су тешки, бри |
одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежен |
ма, па истом засјели у столове, кнез ће устати, а онда и остали, па ће свечано: —„Властело, виј |
господе.{S} Истом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ |
рицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то д |
и банов дјак Домања.{S} Ту ти није било устезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свог |
чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њези |
Италије, а тад истом каноник проговорио устрављеној Елизабети: — „И тако сам те, свијетла госпо |
храбри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објави |
тову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму себе за корист отаџби |
а, па их не могу заборавити, а да се не устресем...{S} Он је онда био красан као прољетно јутро |
на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молила се Богу, па за |
ила у лицу, а не пролила ни сузе, но се устресла као прут и погледала нешто плахо...{S} Млада Е |
, али зламените бесједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но с |
скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо мучно с њиме бе |
њ је ступао врли Никола Бучић и није се усудио да му прекине то рајско уживање: кад душа поје п |
двора. — Кад је био до великијех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, |
о чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да погледа у оно анђеоско лице, које љуби и обо |
че цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <miles |
укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ п |
ну овога краснога града.{S} Архиепископ усхићено дигне глас прама народу: — „Спомените се дјела |
што је стигао силан народ из околице и утаборио се као војска по Пријекому, око Луже, на Гариш |
Деша плакала и није се могла никако да утажи.{S} Овако ће Матку: — „Не могу је прегорјети, нећ |
су били гусари, а твоја нас је десница утажила; да је милостиви Бог ојача!“ — Настави повјерљи |
!{S} Ми се добро спомињемо, како си нам утажио гладињу болест у мучно доба, и допустио повељом |
ер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да пре |
“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздах |
е на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажити, како то добро знате, складнијем вашијем поклон |
бјежи или да се страши...{S} Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече и |
а мира, те је настојало да би краљ Лоиш утаначио мир с Републиком Св. Марка.{S} Све је то потвр |
лијепој потпори, навластито кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на ис |
пско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће се пренути и погледати на оне бијел |
па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} |
је млетачкијем препоручио, да би ставно утврдили мир с Угрима; а тако се окренуо прама Грегориј |
анко <pb n="51" /> сазнао како је ствар утврђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овак |
еша: — „Свијетла круно, око Неретве има утврђенијех градова, ал и с оне стране немамо страха од |
ех врата, усудиће се двије думне, те се утискују између великаша, да их види владар, као да ће |
тупа и са <hi>Кашћела</hi>.{S} Народ се утишао и слуша.{S} Никола ће протовистијар проштити цар |
ђацима, а у исто доба веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; моли |
ти и пристати на једном мјесту, јер сам утр’о пете скићући се од немила до недрага, од двора до |
остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а |
рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, погледа у њ некако жалостиво, и в |
до му стисне десницу, а Лукарић одлучно ухвати бесједу: — „Далеко је Каравлашка и Карабогданска |
hi> (сједало) као с врећом лепушине.{S} Ухватиће, нешто озбиљније, теклић Михоје Милгоста: — „Т |
титају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да шт |
је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, оканићеш о замчици |
бровнику Бобалић, како то добро знам по уходама, а у Млетке је спремио по силно оружје банова < |
а јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијели сирошашке, јер је тешка невољникова суза, па к |
о, синци у Исукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда. |
ућују омладину, нашу узданицу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Раши |
а да прије не видим, још вечерас, вашу ученицу, која ми је толико мила, па откад сам јој кумов |
у се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади <pb n="29" /> власт |
стјерни и била је гојена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чу |
да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме граду. —- Посљедњи ће остати архи |
што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n="72" /> Бог поживио благовјернога и Бого |
а се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да јој се свалило големо бреме с гру |
ји рече: — „На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А ца |
о ниједан му дан није прошао, а да није учинио какво доброчинство.</p> <milestone unit="subSect |
ла се прама истоку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама |
доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио невјешт, а тако и госпођа Деша, дапаче се у свој |
паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> |
би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру светог нашега пређака Саве. |
јена да нигда боље: учили су је и грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе уч |
ша, ево ти овдје свјета, ево ти овдје и учитељица за нашу земљу, за твоју, ако Бог да, велику п |
е да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у ушима оно отајно <hi>збогом</hi>; још гледа иза манасти |
сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезинијем људима, чија је |
а и усхићено кличе ... — И ту се некако ушуљала, уз помоћ прлабућа Милгоста, она тобожња думна, |
гледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> |
ила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља згода, |
о да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разум |
свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то је об |
.“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенеш |
ија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су само с |
ем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исто |
испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином преко |
е то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код светога |
е Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снебивала |
ало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, |
јела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве миле |
ијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесе |
по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од девет мјесеца, и гос |
то се помоле двије <hi>интјернице</hi> (фењера), зазвекећу вериге и мост се спусти, а врата се |
о стријела, а до ње ће у позлаћеним <hi>фиљугама</hi> и лађама властела пут Ријеке.{S} Завешће |
.{S} Низ луку и уз луку лете танане <hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе н |
а, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске св |
гу <pb n="67" /> мајсторски минирану на финој пергамени и проштије на глас, уз велико задовољст |
ик је Домања као намигнуо <pb n="89" /> фра Фабијану, госпођа се Каталена Николица некако снеби |
у погледују, па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39 |
тковила и погледала скромно преда се. — Фра Фабијан није јавно зборио, јер није била најбоља зг |
добро да је видиш прије него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није р |
прво свијетло лице уз баново кољено...“ Фра Фабијан се некако по обичају угризе за уста, а то ј |
да...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Б |
нестало младе думне, која се придружила фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала вра |
хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <pb n="76" /> „Оче, твоје су нам молитве |
а до испред Бобовца поклисаре, Домању и фра Фабијана <pb n="44" /> Домања ће с Малобраћанином п |
Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и каноник Домања, који су са |
ве се то дуго доба о вјери разговарао с фра Фабијаном, да би он био првијем посредником код све |
барем молити Бога“. — На то рече своју фра Фабијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је |
но, а у то зазвонило подне у синова Св. Франа прама манастиру Св. Кларе.{S} И двије ће госпође |
>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да је то јава — и молил |
ластела и свештенство, те редовници Св. Франческа и Св. Доминика, онда владике, пучани и народ, |
ица су им непозната; али каноник јамчи: фратар је Малобраћанин <pb n="75" /> из Босне, па и дум |
јер имаш угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но с |
ије на то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тв |
тину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: — „Видио сам...{S} Она старија охол |
више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће |
а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думне како и ја фратар...“ — Влаћо: |
акукуљени ту на тетику, а први се гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер |
нину!...“ Ово је мучно било Домањи, а и фратру.{S} Тајна је ето прешла и у двор Минчетића, а да |
ве оно мало лера, дубровачке изгомети и хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па тек |
у тој сањарији зачарана, а у то ударила халка на вратима и ето ти неочекиванијех гости: каноник |
ет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; преко рамена и низ п |
ијепо урешена, по талијанску, у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од |
ни и народ, а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе |
цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архие |
у дугијем хаљинама од фине абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од |
ер-кошуљи.{S} Сприједа пјешак у краткој хаљини од скрлета носи на копљицу развијену бијелу заст |
е старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је с јед |
се јави.{S} Била је обучена у загаситој хаљини, на глави јој копрена.{S} Кад је угледала Дешу, |
калпаком, него је обукао дугу гримизму хаљину, по њој бијели лиљани, а преко себе преметнуо зе |
их на броју, обрну на Табор а да ноће у хану.{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} |
Дубровника.{S} Ватре горе на Табору и у хану, гдје је доста Требињана, Захумљана и осталијех тр |
у у невољи прихватио сестрића, он ти је харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, |
латити ни захвалити, и до вијека сам ти харна ја и вас мој род!{S} Бог ти стоструко платио и за |
га града — твоје ће име спомињати сваки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те |
свештенику: — Оче Јанићија, ми смо пуно харни граду Дубровнику, јер нам је послао најсјајнију у |
ца, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој господар, па те молим |
удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани привријежили у невољи тетку му |
да каже <hi>збогом</hi>.{S} Захвалио се харно, а дјевојци само казао „Збогом!“ Зацрвенио се и п |
му граду; увјеравам те, да ће Дубровник харно спомињати твоје благосовљено име и твоје покровит |
ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми |
оходио овај град, те је прама њему наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ |
— Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града Дубровника прама Свијетло |
, али ни сама не зна је ли то љубав или харност <pb n="114" /> или пожртвовање; љубав све свлад |
оље знаш за мојега господара, а биће ти харност Вукашинова... и пријатељство граду Дубровнику о |
н! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде научи |
пску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S |
срећан! <hi>Сто и један дукат</hi>!{S} Хаха, Хаха!..“ — А Милгост: — „Само нека те твоја Раде |
на жупску — довикнути прама Вукашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањц |
што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо п |
ће бан Матку; „Сад ти, госпару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у с |
д проклете морије; па данас, слава му и хвала, ево нас здравијех пред божјијем отаром, а да му |
ац <pb n="38" /> и мајка.{S} Срдачна ти хвала и у име моје сестре Каталене, која је кренула пут |
а благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно |
у своме крају, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути |
ој Жупи...“ А Лобро: — „Печено је, Богу хвала, па ваља и привратити; али ти је на мјесту твоја |
и ништа више.{S} Свијет је остао, Богу хвала, иза овијех тмастијех зидина!“ — Архиепископ прих |
два војводе и десет племића...{S} Богу хвала да смо избавили јадника Богишу!{S} Наши лијечници |
к: — „И та је игра свршена!{S} Ето Богу хвала, да ми је по нешто одахнути и пристати на једном |
је дворкињице, устаће, па као да сања: „Хвала ти, Боже, кад сам и то дочекао да ступи у овај хр |
ребрни ковчег, па рече протовистијару: „Хвала ти, мој вјерни Никола, прије ће сунце помрчати, н |
{S} Прва проговори госпођа Каталена: — „Хвала ти, добра душо, да си била тако болећа срца с мој |
Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо |
о, обиљежје моје љубави...“ А Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И з |
с једне и с друге стране!“ — А кнез: — „Хвала ти, Свијетла Круно, да си показао особиту љубав п |
јводу Богишу.{S} Овако му проговори: — „Хвала јуначе, дапаче слуго Божји!{S} Сви смо слуге домо |
подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала властели љубљенога ми Дубровника!{S} Моја је скрб |
нца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и добра власт |
народ с народом!“ — Први ће Вениер: — „Хвала ти, племенити господине Бане, то је једина жеља и |
ао, а старци дизали руке прама небу: — „Хвала ти Боже, да смо дочекали овај красни дан!</p> <mi |
они до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="17" /> зем |
двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за одгој Дубровачкијех дјевојчица. |
мље на отоку Мљету, а да свети оци Бога хвале и по навади напућују омладину, нашу узданицу.{S} |
уно одријешење, онда запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дош |
ако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и за милу нам српску |
ој бесједи исказује доброта божја...{S} Хваљен и слављен Бог <pb n="120" /> по све вијеке у све |
свјетиљке, постарија думна и запитаће: „Хваљен Језус!{S} Ко је?“ А старија, као да заповједа: — |
ини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока р |
а.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опатица, али то није допустио |
часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, пружиће јој пријатељски десницу, а тако |
без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе се до три пу |
> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем животом, а |
е за језик...{S} Прихвати пречасни отац Хелије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицо |
орни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни пладањ светитељ |
о Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као слуга Божји.{S} То је нај |
—- Посљедњи ће остати архијепископ отац Хелије, владика Деша и госпођа Каталена, тад, по жељи а |
тигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрнара и мајстора кликне на здравље владару.{S} |
ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а ипак у овако помучну послу није знао с које би |
га јаче мрзим...“ Рекла и обола коња, а хитри Домања остао да размишља о путевима божје провидн |
укарићу: — „Властелине, мудро мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш ур |
орења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас над |
нашој галији кренули и свијетли гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би и |
ровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш умиљати поклон, те уљести у |
личић са златном синијом, а на њој со и хљеб, мало са стране заставник св. Власи, овишно страга |
Млечића, а Угричићи не ће преко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут а |
ном Босном; деспот ће Угљеша засјести у Хљевну, да ти буде вазда у помоћи, а Вукашин нека крене |
е обичан инок; он ти озбиљно и поносито хода, па све каже, да је прије владао витијем копљем и |
ље, ово ми је најгори дан у животу!...“ Ходао је преко дворнице као да и не види каноника, те ћ |
ез купа, развје да си продају, слободно ходе по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје |
око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ура, те се сва |
жуборења хладне водице.{S} И Славе је у хору: танки јој глас надвисио све остале — звони као ра |
упио с крстом низ прси на прво мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони |
пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи...{S} Д |
да је пошла Елизабета за Уроша, али сам хотјела да казним Душанову охолост, те је на турниру у |
дње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, па ће онда и фра Фабијану: <p |
ша ваља увести у родбину у наше стране, хоће се за Немањића дом кршћанске родбине, а не полувје |
pericolo</foreign> (изван погибли)!{S} Хоће се само мира и почивања!“ Стисне га лагано за десн |
је, да му је јако жао на то ласкање.{S} Хоће да проговори, али се брже домислио и ујио се за је |
ако је банов сестрић Богиша Николић?{S} Хоће ли пребољети љуте ране?“ А госпар Матко: — „Доније |
ти ја на прстену кумовати.{S} Радослава хоће мене и никога другога, а купио сам јој кудјељу, да |
unit="subSection" /> <p>Осми је дан, па хоће владар да се одијели од браће властеле, од милога |
ио, јер мислио о другому — гледао Уроша хоће ли погледати на Славу, која остала уз отар с некол |
Славе: — „Хвала ти господару, тако Бог хоће, да се волимо...“ И заплаче се... од весеља! — Пољ |
ца први карвани сашли на Табор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст |
буде измећаром другога...{S} Дубровник хоће да буде, уз Душанову љубав, свој!“ — И овако се св |
то ни одговорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од |
а, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угричићу |
игорије о другому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљ |
жен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном |
срцу су му светиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> ов |
вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића.{S} Врпоље је њихова постојбина, |
60" /> не памте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостан |
цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке ненадне силе.{S} Посвета била величанстве |
од помоћи, а уза њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова |
n="56" /> а најприје ће у величанствени храм Свете Марије.{S}- Ту наврвио силан народ и господа |
о покорник и испосник пред овај скромни храм, да се Богу помоли за упокојење душа својијех прад |
и је најдража успомена, нека кити свети храм, те ћу се до конца живота сјећати овога сретнога д |
е, кад сам и то дочекао да ступи у овај храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушен |
е су бјежале из свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се |
и велико, на успомену посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у тргови |
љени синци у Исукрсту, докле буде онога храма и љубави у вашем срцу, биће и града Дубровника... |
Сви дакле приступимо на посвету светога храма, а примјер нам даје окруњена глава, наш добри пок |
рује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу |
, да се мој скромни лик поставља испред храма великога светитеља Власи.{S} Доста ми је то, да м |
а за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над дивотом.{S} Овдје збо |
мте паметари.{S} Скроман је храм, а око храма се сакупили са свијех страна самостанци, попови и |
прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвечанији и најсрдачни |
прије удара у висока брда, обара древне храстове и високе јеле.{S} Стала је непомично као смрт, |
ватра на кули и спустио се узак мост од храстовине, те ће једва преко греде коњ и коњик, а испо |
м, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе јаке град |
мро кнез Нелипић, најотменији властелин хрватски и заклети противник Босанскога Бана, али цар Д |
запријетио Босни, а и власти краљевој у Хрватској и у Далмацији.{S} Грехота, да је умро кнез Не |
и, колико ми је било трпјети с господом хрватском, с немирнијем кнезом Нелипићем, који се је из |
заједничка погибељ и овај пут здружити хрватску господу <pb n="53" /> с Млечићима, а уз то ваљ |
ку — и Дубровник јој се учинио онако на хриди, с тврдијем Ловријенцем, с кулама и с бедемима, к |
акључак је би свечан: — <hi>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех |
Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дубровчани |
вистијар ће предати одмах свечано једну хрисовуљу Млетачкоме поклисару Сер Николи Ђорђи, а друг |
жда, а третија у Дубровнице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грк |
е и с Богодарованноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в з |
из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христофор се скоро постригао, <pb n="63" /> па то није |
Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кнез...“ Даље није могао, облил |
ховнике, а напокон ето ти и млада инока Христофора из манастира Завале, у Попову Пољу.{S} Христ |
Богишу Николића, а сада испосника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оч |
бровник, а пустињак јој напоменуо инока Христофора, те јој се заврћела жарка суза у очима.{S} И |
ња ће ступити кнегиња Николица с иноком Христофором, те је донио вијенац од бисера у име Захумљ |
ије наш искрњи, те се роти проти Богу и Христу; а ко Створца псује и тлачи, ваља да му се име з |
а, и племенита господа са свијех страна хрле, а да ми предају куле и градове, само се бан тврдо |
Прихвати архиепископ: — „Све кршћанство хрли под покровитељство моћнога владара, па ето су јутр |
а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као с врећом лепуши |
о добра <pb n="62" /> владарица подвори хроме, кљасте и слијепе, а да им иљем колико олакша трп |
ки покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у напокоњему скончању, а Дубровн |
ор; нама се хоће промета и трговине.{S} Хтио би бан увести у напаст и Републику Св. Власи, али |
уди, толико ћуди, — и сваки би ћефалија хтио да буде господарем у своме крају, али то не допушт |
њихове богомоље, њихов град...“ Још је хтио даље, и био је клекнуо на једно кољено, али га цар |
а дјевојка, од добра рода...“ Даље није хтио, ако је и знао; а фра Фабијан наставља: — „Оваке с |
м, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даље није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у |
с том мудром мајком Урсулом; а уз то је хтјела да захвали и доброј Слави, те је пробдила толико |
ени на истоку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да и |
рампутица, а на истоку је доста претеча худобе и Антикриста, па је владарима сложно ишчупати ку |
живот.{S} Љубав је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добр |
одиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} Оно није наш и |
за праву Босну, Макарска и Дувањска за Хум, Завршје и Крајину, те је прва подложена архиеписко |
ша лијепо оздравио и одјездио некуд пут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па |
аштакло зашто га вијеће не зове „кнезом хумске земље“ а он је ипак ту земљу добио оружјем и срп |
р нећака ми Богишу Николића, властелина Хумскога.{S} Он је лијепо преболио ране, а ти си му био |
чекају господа, баш како се то пристоји Хумској племици, бановој сестри.{S} Пратиле је двије ** |
<pb n="33" /> Каталену, па ето су му у Хумској сестрићи Богиша и Владислав Николићи, те је та |
јем и српскому властелину Николи, кнезу хумскому, дао за жену сестру <pb n="33" /> Каталену, па |
hi>Бокар</hi> одбија страшне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски пок |
мјеста, посвећена посту и молитви.{S} И Цавтат јој је споменуо охолост римску, а сада у њему ку |
, Мљет и остала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} С |
двије танке златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочеви |
га прати почасна стража, те је остало у Цавтату до триста маћедонскијех копљаника.{S} Иза њега |
ијева и прелијева о скупоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шп |
к!“ — Одврне сложно дружина: „Живио!“ — Цанканар рече Милгосту: — „Не смије се, <pb n="106" /> |
чили од смијеха, а одједном ће изненада Цанканар с њиме хрнути о <hi>товјелу</hi> (сједало) као |
хала.{S} Ту ти је телал Милгост, Марко Цанканар, па теклићи Милан и Михоје, Лобро телал, Радов |
а Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quo |
.{S} Први сађе, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{ |
. од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био вел |
, а кад је Никола проштио вишу наредбу, Цар проговори као на збору: — „А сад остављам на растан |
чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабету за Уроша, а бан је обећао Лоишу Угри |
њати докле буде нашега Дубровника...{S} Цар ће се достојати да почасти наше светиње, свете моћи |
ега, па је не ће ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћел |
к се скаменио и нико не ће за њом...{S} Цар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она |
има.{S} Народ све кличе урнебесно...{S} Цар је блажен и око себе погледа, те је увјерен о срдач |
шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и издахне, а Вукашин заћера у груди младоме |
начкој им Зети прва област и управа.{S} Цар је ганут до суза.{S} Оставио је властелу и вјерне м |
, тој љутој стражи града Дубровника.{S} Цар је добро сагледао Ловрјенац, онда тешки Бокар и ост |
уци се прикопчају златнијем копчама.{S} Цар се дивио тому Дубровачкому поносу и сам собом говор |
рка у лицу и гледала као бјесомучна.{S} Цар се окрене пут оне стране и попостане, као да се неш |
војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородич |
друге стране су властела и владике.{S} Цар ступи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и |
ајско звонце и потреса свачије срце.{S} Цар је опета уочио, омилила му да <pb n="108" /> нигда |
од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати почасна стража, те |
, а мир људима добре воље на низини.{S} Цар је по обичају озбиљан, али блага лица, и ганут, да |
у посвећења дивнога храма Св. Власи.{S} Цар даје големе повластице у трговини: — Нико не смије |
пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко, а инок проговори понизно, али от |
заник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него долази како покорник и и |
обиљежје, да се с Богом започео дан.{S} Цар је повисока стаса, дуге смеђе косе, кратке, округле |
пирлитана, на кљуну јој златни орао.{S} Цар стигне у велеславју до Гружа с двором, а хиљада мрн |
џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до кола, а у то заори јуначка пјесма, уз див |
исвети, а то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Ј |
оп, Матко Минчетић и Никола Лукарић.{S} Цар је обучен просто, као српски властелин.{S} Весели с |
е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одмах зажели да м |
му наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћете најбоље утажит |
писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао властелу и пучане, те се с |
ј дјевојчици и погледа је добростиво. — Цар ће одуље молити, те се богољубно загледао у чудотво |
и једнога Дубровчанина у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито М |
ти га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу |
далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га погледао, па му овако о |
га дана!“ Урош приложи триста дуката, а цар одушевљено нареди протоспатару Николи, да напише ду |
ле у богомољу и вечерња се разлијеже, а цар у то ступи и диви се овому богољубному дому, гдје с |
ницу.{S} Ту се уче властеоцки синови, а цар ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, до |
а величанствена, трајала дуго и дуго, а цар је с дворанима богољубно пристао на свој тој слави. |
, свети је Марко пред тобом потамнио, а цар ће сам знати казати колико зна скромни дјак бана бо |
чић нам је ту у сусједству, у Напуљу, а цар се не ће ни обрнути у нашијем зидинама, јер га нека |
у, а тако и све наше свештенство“.{S} А цар: — „Да, Дубровнику се поносити својијем свештенство |
си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> |
био је клекнуо на једно кољено, али га цар подигне и овако прихвати милостиво: — „Хвала власте |
И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада увјерио, да су Ду |
екао: сад ће је привући к себи.{S} Онда цар прошао, видјела га думна и стала проклињати своје к |
о одреди, а да се најдостојније причека цар Душан и за сваки <hi>сестериј</hi> (дио града), за |
е, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће истом допустити да |
ат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још наредио, у тешкој згоди, да нико трговцу Дубров |
ин.“ — На овој светој успомени добри је цар од милиња проплакао, ронила је сузе и благочастива |
ље било ни осталијем државама, а сам је цар Душан ето донекле понизио ову страшну угарску бахат |
ога је молити, тога није срчити, јер је цар на добре добар као ведар дан, а особито воли наш Ду |
, био <pb n="91" /> би несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути шт |
} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога турнира |
оносим Дубровачкијем именом!“ — По томе цар посједао с властелом и с њима се пријатељски поразг |
ити на злотвора отаџбине!“</p> <p>Крене цар пут логора, а за њим владике и по избор-свећеници.{ |
рску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се |
земљу, ствар је онда свршена, те ће се цар смирити.{S} Нека то одмах ураде ваши људи, јер је в |
ама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледао љепоте и моћи града Дубровника.{S} Свак он |
удом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровник и поставити ту првога ћефалију, |
, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути златну купу: — „Пијем у |
удити краљу и робу истом мјером, дапаче цар ће јаче одговарати, њему је више било и удијељено, |
љубљеноме оцу, своме добротвору!“ Рече цар: — „Једва сам дочекао овај одавна жуђени дан, да ст |
илијем мојијем Дубровчанима!“ — То рече цар и упути се пут двора, а народ ће усхићено: — „На мн |
осника инока Христофора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син м |
оју ће страну добра српска војска.{S} И цар брже окрочио коња витеза те погледао низ продоље ка |
клињати своје камено и опако срце.{S} И цар је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као ут |
се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио весео у двор. — Тако ниједан му дан ниј |
а будем са свијем сусједима у миру, а и цар ће Душан на ово пристати, јер се је њему слободно ш |
а паства! “ — Истанова заудара оргуље и цар се свечано упути пут кнежева двора, а са свијех стр |
д Дубровник, а у том ће смислу радити и Цар <pb n="52" /> Душан, да се ојача Св. Марко, само да |
несмисао, јер је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно |
осредовао с републиком Св. Марка, да би цар Душан одустао од рата и пустио те да владаш, како и |
господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и поклони се праху својијех дј |
заклети противник Босанскога Бана, али цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је о |
S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} Цар не води силне војске, него |
а глава, наш добри покровитељ, свијетли цар Душан; он ће превалити брда и долине, а да увелича |
исветијех ће усрећити наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступ |
нас дана, ако Бог да, походити свијетли Цар, па ваља да га сви достојно причекамо и прославимо, |
наша харност вјечна...{S} Живио славни цар Душан, покровитељ владајућега града Дубровника!“ — |
ико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и сваки навјести подвојво |
ице. ✝ Стефан в Христа Бога Благовјерни Цар Срблем <pb n="123" /> и Грком.</hi> — Протовистијар |
нуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни цар Душан!</hi>“ У то прихватило мноштво све у сложан г |
народ ће срдачно: — „Живио Благовјерни Цар Душан!“ — галије, као три бијела лабуда, заплове по |
вађи најволе да их помири и тјеши моћни цар српски, те му и ови Нијемци признају првенство на и |
елије Сарака: — „Долази нам сутра добри цар с гранчицом маслине, а то је баш велико весеље за с |
“ — А вијећници: — „Живио моћни и добри цар!“ Кнез: — „Жеља је града Дубровника, да се ова успо |
На овој је слави најбоље разумио добри цар величину овога краснога града.{S} Архиепископ усхић |
вештеници и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници |
доброчинца града Дубровника!“ Одговори цар: — „Хвала Вам, моји драги пријатељи, свијетла и доб |
Кад се свршила служба божја, главом ти цар подијели милостињу себрима и осталој сиротињи, цари |
н бачвар: — „Живјела наша српска, живио цар Душан!“ Прихватиће Милан теклић: — „Живио Дубровник |
ра, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="105" /> Душан!“ — У то ти ступи на врата Ник |
то ти за боље одврати Милгост: — „Живио цар Душан, живио Дубровник!“ — Одврне сложно дружина: „ |
ише у књигу вјечности.{S} Ово је мислио цар и душа му се радовала.{S} Уза њ је ступао врли Нико |
: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио цар, кад је онако немилице ударао на овај тврди на тимо |
pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, него је обук |
јежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Властели |
да запјева „Тебе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева дв |
ка добитница војска!“ На то се осмјехну цар и овако ће прама војводи Лазару: — „Ми смо освојили |
ацига, а о бедри мач леденик.{S} Кад их цар сагледао, овако проговори из тиха: — „Добро ми дошл |
и коњици лете као јато соколова.{S} Још цар једном погледа пут сјевера, онда крене низ мутну Не |
депсом га прати још за живота.“ </p> <p>Цар је милостиво обилазио градом и кудгод би се окренуо |
круне — друге заслуге ја немам!“</p> <p>Цар милостиво нареди, да би најприје дошли преда њ влас |
4.</p> <p>ВИД ВУЛЕТИЋ ВУКАСОВИЋ</p> <p>ЦАР ДУШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Ср |
спросио, у име витешкога <pb n="115" /> цара Душана, за свога благороднога сина Уроша, властели |
ни помислити да скучи све то силнијега цара Душана.{S} Све је настојање краља Лоиша наперено п |
синути под очинском владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно |
слободити од тешке напасти <hi>великога цара и самодршца Србљем, Грком, и Бугаром!...</hi>“ Даљ |
е би Божја Провидност одредила српскога Цара за откуп кршћана, ето нам Турака још за живота на |
придобио велику битку и поразио силнога цара, али ће се свети Власи на ме срчити докле буде кам |
уј Господи ктитора храма овога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краљ |
ичи <pb n="54" /> пријатељством моћнога Цара Душана — да га Бог уздржи у здрављу!{S} Молим уз т |
хватити се покровитељства великодушнога Цара Душана, јер ће његова десница одалечити свако зло |
ли Силнога Душана, дакако великодушнога цара. — Владар и Млечићу милостиво рече: — „Мила ми је |
те прима у своју богомољу Тебе, доброга цара, који си усрећио својијем благијем очима ове краје |
ијем господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу царску кру |
пријатељство граду Дубровнику од истога цара....“ Тврдо му стисне десницу, а Лукарић одлучно ух |
а да се брани тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републи |
тац Јанићије окадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су т |
нио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њ |
ти не ваља, мој Милгосте, ми смо ти за цара, а није нам стало за Угарке! — Живио цар <pb n="10 |
траху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> под тврди Бобовац</hi> |
онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му господа Дубровачка у томе нијесу |
ла су писма била љубежљива.{S} Писмо на цара било је у исто доба и тужно, те га је молио, као п |
вори: - „И ово је све племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде ми |
су навезена три бијела лиљана.{S} Пред цара ступи умиљато катунар Витаонички и Косорички Лазар |
златајли-галије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гуче |
ђељу.{S} Пречасни је отац Јанићије пред цара извео по реду духовнике, а напокон ето ти и млада |
ишло, а посланство ће се приказати пред цара, који се достојао да га одмах милостиво прими у ве |
е одредити да се пошаље поклонство пред цара Душана, у Врпоље код Требиња, да га се у исто доба |
као бијеле голубице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Ми |
а да би одалечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило |
а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко нема; све се редај |
S} Други властелин у исто доба прекрије цара гримизнијем плаштом, постави му на главу царску би |
раљевско писмо слиједи на узвишене руке цара Душана и на руке милога насљедника Уроша.</p> <p>Б |
иепископ и одабрани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспа |
ека се поклони властели и војводама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене ш |
ени мир с краљем Лоишем, а то је жеља и Цара Душана, који ће све то лијепо уредити у споразуму |
ника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико прије ступи као пријатељ |
ла подигне руке прама небу и благослови цара: — „Оваке вјере не би у Израиљу!{S} Благословјен, |
" /> <p>Сутрадан, у ручање доба, ето ти цара да се укрца, а народ га и вијеће поздравља и усхић |
апредак!“ — Архиепископ ће благословити цара и дубоко ће му се поклонити, каонути бранитељу крш |
повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријетио Босни, а и |
цима — и к тому; а онда на другој дасци цара на коњу као добитника, под оклопом, с мачем у десн |
дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Цара</hi>!" — И галије су летјеле испред Локрума, а на |
најпростија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, |
е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио цара при сврси гозбе, да га удари у врат златнијем ножи |
црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитника, на коњу у оклопу. — Сви су вијећни |
це жарка суза, али се брже окренула пут цара, који се замислио, те гледа као сиви соко — <hi>за |
поздрављају свијет на све стране.{S} У цара је гримизна хаљина попут расе, окићена златом; пре |
твориш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на |
Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цара као у свога родитеља, а кад је Никола проштио вишу |
о га дочекује, каонути првога војводу у цара Душана.{S} Пред двором ступи преда њ, уз поздраве, |
ост и складност Дубровачку.{S} Старачац цара благослови: — „Мили Боже, на свему ти хвала!{S} Гд |
благовјернога и Богом постављенога <hi>Цара Самодржца Стефана Срблем и Грком, и Блгаром и Арба |
скромне Славе, која ће усрећити твога, Царе, узвишенога сина краља <pb n="113" /> Уроша; ево т |
у мијења, а ћуд никадара!{S} Гледај се, Царе, вука и гаврана!“ -— Викала је као пустоловица или |
андола!{S} Божја провидност с тобом се, Царе, служи...{S} Све је кршћанство очи у те упрло, нав |
измјерном добротом, те си је, милостиви Царе, <pb n="111" /> у свакој згоди прама нама исказао; |
ама Свијетлој Круни, велики и милостиви Царе, непресушиви изворе доброте!{S} Ми се добро спомињ |
м, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти н |
е Господа!“ А архиепископ: — „Милостиви Царе, у овом се божанственом осјену одгајају дјевојчице |
госивље Бога и моли га, да те, Свијетли Царе, уздржи у својој милости!“ Дубровачки је поклон: д |
милно проговориће Бунић: — „Пресвијетли Царе, милостиви заштитниче!{S} Дубровник је скроман и м |
ко равнога Хљевна у Босну Поносну; само царе, остаје ти нетакнут алем-камен на Сињему мору, биј |
она ће довикнути, без страха и стида: „Царе Силни, Баница Босанска Елизабета задњи ти пут назд |
ати од грчкога зоографа <hi>причек</hi> царев у Дубровнику, а напосе насликати на двије велике |
видљивијем биљегом, па нека се постави царев кип пред светијем Власи, а да се потомци сјећају |
, те је омилила Богу и људима! — Ево ти Царев Насљедниче, твоје заручнице, дражесне дјевојке, т |
ју, али то не допушта, Богу хвала, јака царева десница, те ће се под њиме подигнути велико српс |
ш, а биће ти недоспјетна награда у цара царева, који је вјековјечна љубав и не ће мржње на овој |
ожња думна, баница Елизабета, па кад се царева галија „Славе“ пустила на Дрварици од краја, она |
ће нигда за нигда оставити.{S} Млада ће царева невјеста, духовна кћи града Дубровника, вазда ми |
у, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Свему се томе Матко учинио не |
екају га, уз развијене свилене барјаке, цареве слуге, делије и племићи; најстарији му властелин |
далечио свако зло и напаст од цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико |
сликати на двије велике позлаћене даске цареве годвиге над Угарцима, Грцима, Турцима, Татарима, |
о царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S} Другијех великаша ту није ни било, а |
Фабијан наставља: — „Оваке су невјесте цареве!“ — Бенешић му није на то ни одговорио, јер је з |
Поклисари су ронили сузе од милине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се |
улом и с осталијем свештенством.{S} Ето цареве галије на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Ч |
милосник, на теби је велико бреме моје царевине, а особито одгој драгога ми Уроша, моје уздани |
а да увелича божју славу, па ће се ово, царево великодушно дјело спомињати докле буде нашега Ду |
највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти је скроман човј |
рна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочинућемо једном и с миром ћемо барем молити Б |
поставити ту првога ћефалију, да у име царево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да |
ћ, најмудрији и највјернији државник уз царево кољено, царево десно крило и десно око. — То ти |
бро нам дошао, дични јуначе, војводо уз царево кољено!{S} Дубровник те срдачно сусрета и весели |
је зборио из душе народа, потресао је и царево срце овијем словом: — „Свијетла Круно, и Ти си д |
евић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под оклопом, на глави им |
је раздрагано, да ће Славе ето постати царевом невјестом...{S} Све се думне занијеле духом, а |
е код отара с дванаест другарица као на цареву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по то |
ша.{S} Никола ће протовистијар проштити цареву хрисовуљу, а то је она златна јабука милијем Дуб |
n" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, на кљу |
> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота над д |
великаша ту није ни било, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и шт |
се пецива, пјесме се разлијежу у славу цареву и води се коло на све стране; властела се с влад |
По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опростити, а |
у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као најпро |
ласи, а да се потомци сјећају на велику цареву доброту прама слободи града Дубровника....“ А ви |
властелин, који је био ове године пред царем и на другијем дворовима. — И <pb n="127" /> госпо |
угому: — „Господину се бану хоће мира с царем Душаном, па ће онда бити добра у земљи, бива свој |
о кад се има утаначити мир с Босном и с Царем Душаном, који је на истоку велико уздање за кршћа |
у то име најмилије му је пријатељство с Царем Душаном; а само смо ми прави слијепци код очију.. |
о мислиш, а хитро збориш, глава ти ваља Цариграда....{S} Све ћеш урадити како боље знаш за моје |
точни сагови, е би рекао да је причек у Цариграду.{S} Цар је као у пријатељској кући, па ти одм |
ои те стојати по Дабиживје, да не узима царине тези до века ни у сина кралевства му да ни у ког |
ребињу: „<hi>да не узима Дубровчаном ни царине да ни коега доходка ни трговцу Дубровачкому ни В |
и милостињу себрима и осталој сиротињи, царица нахрани лачне и напоји жедне, те одјене и обује |
же презбитерија, са стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а т |
ален је дарак, али је срце ведико...“ — Царица се осмјехне, захвали доброј дјевојчици и погледа |
ј храм добра владарица и кришћанка...!“ Царица се скрушено помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је |
ом руком круну на Богородичину икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјест |
ој дом!{S} Кћерце, добро ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и |
племенита баштина цара господара!“ — А царица: — „Молићу га да је даде миломе Дубровнику за ја |
ласти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица и краљ Урош, те промијенила порушено покорничко |
авити овај рај земаљски...{S} Погледала царица пут запада, па ето пред њом, као на длану, зелен |
у својијех дједова, а уза њ ће свијетла царица и млади Урош, по тому им Јанићије пружи да целив |
одио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да је забора |
заврћела жарка суза у очима.{S} Изашла царица из богомоље и загледала се прама истоку — и Дубр |
И заплаче се... од весеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — |
столу, но стоји, а код њега је с десне царица Јелена, а с лијеве Урош. <pb n="15" /> Свакако ј |
е...</p> <pb n="118" /> <p>Богољубна ће царица на гору поврх Гружа, а да походи древну задужбин |
спратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо ти властелине, ја и мој госп |
му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом копреном, а Урош је |
S} И да сте ми здраво!“ — Ту се нашла и царица с Урошем, и то је био као домаћи опроштај.</p> < |
руна од бисера.{S} Тако је с вијенцем и царица, а копрена јој с орловима напада низ рамена.{S} |
ељски поразговорио, па их испратио он и царица, а на растанку рече царица Матку: — „Харни смо т |
, преко везенијех сагова, цар, а за њим царица Елена, упоредо с младијем Урошем.{S} Дјевојчице, |
ца, и ганут, да нигда тако, а тако исто царица и Урош, те понизно поздрављају свијет на све стр |
остија Дубровкиња.{S} Ето напокон цара, царице и Уроша, те су у сјајнијем хаљинама каоно, кад с |
иту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој се примити овај поклон, обиљежје скромни |
<pb n="113" /> Уроша; ево ти је, добра Царице!{S} Још као дјетешце била је вазда кротка и даро |
е море, али је боља твоја ријеч, могућа Царице, јер се у твојој бесједи исказује доброта божја. |
за њ ето нам у завјетовни храм свијетле царице Јелене и богобојећега сина њихова краља Уроша. — |
анноју ти Богочстивоју и Христољубивоју Царицеју Августиеју Кира Еленоју и с в зљубленним и бла |
ом, а у балчаку му свето дрво крста.{S} Царици прикажу вијенац од бисера, краљу Урошу уру, сву |
ну зрно бисера.{S} Ово су думне послале царици.{S} Ту се измијенило до педесет различитијех пон |
ицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> |
ола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне примао в |
ијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одр |
ру Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени и краљу Урошу!“ — У истому ће збору вијећ |
а бисером и драгијем камењем, преведрој царици и дичној заручници насљедника Уроша, Слави, кћер |
ар се на то саблазнио и нешто ће лагано царици, а она поблиједила и погледала плахо пут Вукашин |
олико младијех владика, те су за почаст царици.{S} Архиепископ проговори: — „Пресвијетла Круно, |
упи богољубно пред отар, да се помоли с царицом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Сла |
а народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије протоспат |
у златни сто; а ту је одлично мјесто за царицу и за Уроша.{S} Оцу ће пак Јанићију извадити свој |
ом и свијетлијем синком, а у то ће пред царицу Славе, као вила у бијелу, и предаће царици мирис |
а властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах до ње Славе, која понизно гл |
ни смрт ублажити...{S} Цар је блажен уз царицу, а она проклињала живот и хоћела да га прати нео |
по све вијеке у светијем својијем!“ — И царицу је благословио, а сунце било на заходу и задњије |
е, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а в |
сник Иларион.{S} Кад је Иларион угледао царицу, а с њом Славу и двије дворкињице, устаће, па ка |
ога вјернога Цара Душана и кристољубиву Царицу Јелену и доброга краља Уроша — на многаја љета — |
кадио је свети отар, онда цара, госпођу царицу и младога краља Уроша.{S} Сва су тројица у богољ |
омишљао <pb n="73" /> и уз престрављену царицу и Уроша побожно метанисао: — „Помилуј Господи, р |
или Боже, на свему ти хвала!{S} Гдјегод царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјего |
Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно урешена под дугом |
му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила госпођа царица |
ана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и покло |
{S} Насред софре је, на златној синији, царски орао, е би рекао, да је жив.{S} Кнез запросио ца |
е одгајају мудре Дубровачке владике.{S} Царски се гласићи дижу небу под облаке, па их лагано не |
ани свештеници, а прате цара властела и царски великаши, а уза ње је и протоспатар.{S} Било је |
апа <pb n="96" /> од бисера, а низ прси царски орлови.{S} Цар никако није допустио да га прати |
аници му је с једне и с друге стране по царски орао, а то је обиљежје особите цареве милости.{S |
четић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући град Дубровник.</p> </div> |
бави прама Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барј |
/> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је харно како су Дубровчани |
у овом граду!“ — Цар је свакоме показао царску љубав и милост, особито Матку, Деши и Лукарићу.{ |
Талија, Грчка и Исток.{S} Баш је све по царску.{S} Снебивају се и поклисари из богатијех земаља |
римизнијем плаштом, постави му на главу царску бисерну капу и преметне му преко леђа петрахиљ, |
Душана, који их благосивље и даје Урошу царску круну; али ти не да Вукашин, да се цар ни с душо |
има дружи, постаје диоником Велзевувова царства, осуђеником у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује |
ће одредити, да би из Рашије, из његова царства, дошло до дванаест најодличнијих властеличића, |
је цар српски у истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и ц |
благовјерним Стефаном и всеми властели царства ми, малими же и великими“</foreign></hi>.</p> < |
да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га брани од непријатеља. — Великаши су не |
i>Записах три хрисовуље, една да стои у царства ми, а друга у Бенецех у дужда, а третија у Дубр |
је од Бога, а мржња од худобе, па ће се царство земаљско подигнути љубави добра владара, а сруш |
ти што су Грци божју грдно преступили и царство ће им погинути, те бољијем у руке запасти, а ка |
азаници, ако жели да јој Бог благослови царство и удијели своју милост...“ А Славе: — „Жена је |
е дивио, мислио на Дубровник, на српско царство, на пријестоницу, снатрио, утварао....; али ће |
ће се под њиме подигнути велико српско царство, а онда ћемо истом бити нешто у свијету, па ваљ |
Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да не имају печали ни |
ије отети ништа Дубровчанину, јер ће то царство платити; даље се потврђује посједовање Стона и |
је на раскршћу, те не зна којему би се царству приволио, а туђин ће нам Лоиш у свему онемоћи и |
не зна на коју ће страну, којему ли се царству привољети, но се окреће, али Перица одвали пром |
каво свјетује свога господара којему ће царству привољети, па је у то име обећао своју кћерку к |
Свемогући вас благословио и помиловао у царству небескому!“ — Славе положи својом руком круну н |
..“ А Матко: — „Ти се вараш, духовниче, цару је Дубровник алем камен, и доклегод му на рамену с |
мљи.{S} Урош је помагао својој мајци, а цару протоспатар Никола Бучић, најмудрији и највјернији |
Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути на исток царства, а да га б |
штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у п |
— Протовистијар Никола најприје прикаже цару лијепо преписан законик.{S} Владар прихвати књигу |
гости с хладнога Дунаја, да се поклоне цару и замоле га да би им био заштитником у невољи.{S} |
Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> преда њ Млечић као пред |
прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику службу божју уз подворбу каконика, |
нока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно, велика је промисао божја, и цр |
аперено проти Млечићима, Дубровчанима и цару српскому, а то је сасвим јасно, да је Душан Силни |
ијан: — „Бачена је коцка преко Родопа и цару је исток отворен!{S} За запад му девета, па је Дуб |
цу!“ — Први се Вукашин поклони и пољуби цару скута и петрахиљ, па по реду војвода Лазар и деспо |
— Ето ти старешине, поклони се и пружи цару на <hi>маштрапи</hi> свете водице.{S} Помоли се вл |
то је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако <pb n="98" /> ће: — „Добри владико, Бог те |
реву причеку.{S} Архиепископ се поклони цару, а по томе и мајка Урсула уз ове бесједе: — „Свије |
оковану драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Св |
ички капитуо, те ће на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у рас |
властелина, те ће се истанова поклонити цару и приказати му наше умиљате поклоне.“ Бирани су - |
т, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пјешице: село по село с духовни |
исар Сјајне Млетачке Републике поклонио цару три дивна коња, три арапске ластавице, све у суху |
е друге свештенике.{S} То није избјегло цару; па рече свому великому свештенику: — Оче Јанићија |
ји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрз |
аст Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици од краља Влајка. — Цар је до пред подне п |
ћ се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, твоја воља осваја <pb n="1 |
е усхићено: — „На многаја Благовјерному Цару!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Гружу ћ |
сно: — „На многаја љета благому владару цару Стефану Душану, на здравље свијетлој царици Јелени |
ћи сам проти свому наравскому господару Цару Душану.{S} Цар вам је на кутњему прагу, и њега ћет |
остале рабе твоје, Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј |
а им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора храма овога в |
е и Дубровачке!{S} Дао Бог да свака нам цвала дуготрајнијем пријатељством!{S} Бог нам удијелио |
роша, — уз жарку жељу: да би све у миру цвало у овом складном граду, да би уз слободу и богаств |
ан-косе ресе јој прекрасно лице, те јој цвате на лицу, кад се осмјехне, као два пупољка румен-р |
својом крепости путеве живота, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научн |
краљевскога, дражесне дјевојке, красна цвијетка из нашега перивоја, скромне Славе, која ће уср |
ти; он ти је покуцао на срце, те наличи цвијетку, ћути га и буди му она еванђеоска жена...“ Цар |
ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опа |
итама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степеницама су источни сагови, е би рекао |
у бијелу, и предаће царици мирисну киту цвијећа: — „Милостива <pb n="97" /> царице, достој се п |
од сухога злата, а лице као мјенделово цвијеће, па кад се осмјехне, ето да ти пукне срце.{S} В |
а далеко.{S} Наоколо мирише прекоморско цвијеће, те се удомило у Дубровнику.{S} Насред софре је |
д царска нога ступа, ту ниче миомирисно цвијеће; а гдјегод пружа своју моћну десницу, дижу се ц |
причеку: — дванаест ће младијех владика цвијећем посипати пут, а Славе ће пружити царици красну |
<hi>фиљуге</hi>, а корабље су накићене цвијећем као младе невјестице.{S} На галији је златна к |
ице, посипљу пут испред цара мириснијем цвијећем, а први се поклони кнез: - „Милостиви Царе и Г |
, а да све цвати испред тебе мириснијем цвијећем, јер је она научна да прегори све таштине и по |
не, Никола може поносито кликнути каоно Цезар: <foreign xml:lang="la">veni, vidi, vici</foreign |
пред војводу Вукашина и овако каже: — „Целивај, брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, |
foreign>“ По тому приступе, по реду, да целивају цареву десницу, те ће се милостиво с њима опро |
лади Урош, по тому им Јанићије пружи да целивају свете моћи од помоћи првомученика Кристова Стј |
а један другому пружи јуначку десницу и целивају се у лице до три пута, тада се, као браћа, нај |
десницу, а тако и опатица.{S} Остали су целивали пречаснога оца Хелија у прстен, а тако и опати |
драгијем камењем, па ће је дати цару на целивање уз ову молитвицу: — „По одвјетовању Светога Вл |
у животу вјечном — Амен“.{S} Вукашин га целне.{S} По тому ће приступити пред отар кнез и вијеће |
ила државна бесједа, приступиће први да целне банову десницу Матко Минчетић, Сер Јакомо, Андриј |
брате, дрво спасења!{S} Ко га достојно целне, живјеће у вијеке у животу вјечном — Амен“.{S} Ву |
ле га сузе.{S} И Каталена се заплакала, целнула у руку Славу, која поблиједила, те жалосно погл |
те ослободио од свакога зла — Амен“.{S} Целнула царица, Урош, па и великаши, а Вукашин као да ј |
у и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата главом архиепи |
а су рођене сестре, и на растанку ће се целнути.{S} Славе пође у своју скромну ћелију, а оне дв |
да дијаку, ступи прама цару, даде му да целује свето дрво крста и уведе га у презбитериј, па ће |
запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quo |
или господару, твоја ми је мила бесједа цигла награда, а кад уживам твоју милост, друго ми и не |
есједе. — Нико се није усудио да дода и цигле ријечи овој мудрој бесједи, но сви кликну једногл |
сви упрли очи у галије, а на једном као цигли глас одјекнуо с кашћела: — „<hi>Живио благовјерни |
си велики крст Св. Стјепана, а то му је цигло обиљеже царске власти.{S} И царица је скромно уре |
днога до другога краја земље, јер је то цигло обиљежје наше слободе, а поштоваће наш мирни стиј |
ен с Лељком, сестром Душана Силнога.{S} Цијела је Хрватска у рукама моћнијех династа, који држе |
мудра властело, поздрав Вами и особита цијена од стране Владајуће Прејасне Републике Млетачке |
јући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, али га у |
ништа затајати, теби особито вјерујем и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје урад |
га логора, с оне главице до Бишца.{S} У цик зоре војска је на ногама, као да ће на далеко. — Ис |
d="SRP19011_C7"> <head>VII.</head> <p>У цик зоре горопадно затруби војнички рог и растресе брда |
id="SRP19011_C6"> <head>VI.</head> <p>У цик зоре отворила се врата манастира Св. Кларе и у њ ст |
тамо кини у Напуљу, те ће бан остати на цједилу и не ће моћи сам проти свому наравскому господа |
ла, а и краљ га је Лоиш сада оставио на цједилу; отишао је у Италију, да се брига другијем посл |
литве Јанићије пружи животворни крст на цјеливање владару, мајци и сину, поклони се и оде, а то |
црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{S} Слободно силни Душан није ни ока заже |
трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном и репићем |
ом је кнез Пиетро Јустиниано у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега |
а, опшивена самуром.{S} Назули повисоке цревље од сафијана, е би рекао, да су богати левантинск |
на виле, до кољена.{S} Назули свијетле цревљице, а на њима сребрни запон.{S} На глави им округ |
врђена с Угарском и с Босном. — Иван ће Цријевић овако обавјестити дужда: „Прејасни принципе и |
Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукари |
нић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, све у с |
ешаго краља у Срблих“</hi> — Захвали му Цријевић: — „Доживотна је харност и искрена љубав града |
ром Марином Лукарићем, Бунићем и Иваном Цријевићем.{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа |
} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао у цар |
га имена!“ — Није ни из далека споменуо цркава ни задужбина, а цар се осмјехнуо и љубежљиво га |
ени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а |
{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела на земљи, она га |
етла круно, велика је промисао божја, и црква се Кристова весели да је примила у крило своје, к |
је си сада под заштитом божјега отара и црква ће те божја увести у свијет, за то си позвана да |
астеле босанске.{S} Ето је сада у Босни црква римска добила поноса и угледа, те се босански бис |
рубље затрубе на свијем тврђавама, а на црквама звона зазвоне и заставе затрепере.{S} Сунце сја |
ка“. — Красило се дан и ноћ, особито по црквама и по <hi>каштелима</hi>, а да би се цар нагледа |
/> <p>У вечер је Дубровник вас у огњу: цркве растворене, пред њима горе дуплијери (воштане бук |
е велики свештеник посветио на угловима цркве спасоносне крстове, да би бранили храм од сваке н |
је властелу и вјерне му слуге на поглед цркве, а он се упутио пјешице с госпођом Јеленом и с Ур |
града Дубровника!{S} Ето нам на поглед цркве светога Власи славнога јунака, који је до сад свл |
ља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под исти све пожуде срца, то што плах |
1_C11"> <head>XI.</head> <p>Око Аћимове цркве, између Требиња и Билећа, велико је весеље, јер т |
јета, па ето завољела тишину Исукрстове цркве — и остала за вазда у скромној ћелији Св. Кларе.. |
дили и моји духовници, да би били слуге цркве и отара, бива прави учитељи народа, по примјеру с |
талени, јер је она била кћерка Босанске Цркве, а баш је за то боље сусрео поглавица латинске цр |
ило своје, као покајника, сина Босанске Цркве зовом мирским кнеза Богишу Николића, а сада испос |
више ни у крај памети присташа Босанске Цркве. — Седми је дан баница главом испратила до испред |
а она су два добра сина Свете Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио |
љи...{S} Надовезаће о глупости Босанске Цркве, али ће га на једном криво погледати бан, и да му |
Бог зна колико.{S} Био је син Босанске Цркве, али сама црква Славина имала је правијех анђела |
еља Николића, а ипак је он син Босанске Цркве!“ — А госпар ће, онако ганут: — „Оно ти је добар |
сницу за напредак и слогу све кршћанске цркве и на славу домовине, а да би пастири једнога наро |
је за то боље сусрео поглавица латинске цркве у питомом Дубровнику, каонути добар пастир остављ |
јао, да буде на освештењу величанствене цркве Св. Власи пред кнежевијем двором.{S} Једногласно |
обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Макарски Валентин за дваде |
у племенити Бобалићев дом код Николине цркве и угостиће их кнежевски, како се то баш пристоји |
посједу у архиепискову двору, иза Стоне цркве, на Пустјерни, у очи царева доласка у град.{S} Св |
пред кнежевијем двором довршене красне цркве вашему могућему парцу Св. Власи!{S} Кољено ће нак |
егод пружа своју моћну десницу, дижу се цркве и остале свете задужбине“ — И цар се повратио вес |
ла фра Фабијану и Домањи, те ће брже из цркве, на мала врата, пут Дрварице, гдје је била справн |
је видио, па се прекрстио, а она ће из цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу |
ио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем крајевима, а прејасни дуж |
ки харни Дубровчанин; ти си нам надарио цркве и отаре, те својом моћном десницом заштитио нашу |
над бездном — За најжешћега весеља око цркве, изненада ће затрубити трубље с Орландова ступа и |
својијех прадједова. — Побијено је око цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима с |
а суза, па ко тажи јаднике, уздиже Богу цркве и отаре - његова је молитва услишена пред пријест |
ебе и тражи, јер ко љуби Бога, гради му цркве и отаре, те не допушта да незнабожац подиже опаку |
уз то зазвонила <hi>аба Марија</hi> на цркви манастира Св. Франческа...{S} Устресла се као да |
ада Дубровника!“ То изусти и поклони се цркви, а други ће војвода Страхиња Вучинић: — „Јуначка |
и каноник служио св. мису у Стјепановој цркви, а на миси је била Славе, госпар Матко и Деша, а |
обите љубави и оданости прама латинској цркви, но више, да се мени освети...{S} Дуго би било да |
у икону, а царица, ганута, приложи оној цркви, гдје јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан |
зазвонила трећа <pb n="99" /> на стоној цркви Св. Марије и ето ти капитула с крстом, да позове |
прени поврх камилавке бијели крст.{S} У цркви је први пут заударало оргуље, а с једне и с друге |
Вукашин је славио прву своју побједу у цркви Св. Марије, а онда му је за друго мало било и ста |
>Гаришту</hi>, а ту је одмах манастир и црквица свете Кларе.{S} Лагано ће оној старијој думни: |
стир је у думана окићен вијенцима, а уз црквицу су свете Кларе сплетене зелене ките од ловорике |
не споменик, достојан твоје славе, пред црквом нашега покровитеља, да се и наши синови спомену |
ду, да се свак справи на причек. — Пред црквом је Св. Власи, испред Луже, Орландов ступац, а ту |
у Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замоли сенаторе да затворе небницу и онако прост |
ајбољи умјетник укресао диван ступ пред црквом Св. Власи, а на ступу голем кип цара славодобитн |
бе Бога хвалимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је |
х владика, властеличићи су поредани низ цркву, с једне и с друге стране као почасна стража, а к |
не славе: упутили се силни барјаци мимо цркву, па како који стигне прама великијем вратима, зау |
затворе небницу и онако просто уљезе у цркву, а да би целнуо моћи од помоћи.{S} Ту ће на врата |
ом у пакљенијем мукама.{S} Ко вјерује у цркву божју, то је наш искрњи, њега ваља љубити као сам |
то је за народ први Божић.{S} Цар ће у цркву с царицом и с Урошем, с њиме је и отац Јанићије п |
очи у глави, те није Славе без ње ни у цркву ишла, а камо ли у својбине.{S} Слободно је нешто |
а мимо величанствени кнежев двор у нову цркву Св. Власи.{S} Он ти у понизности пред црквом замо |
Кад су били <pb n="7" /> мимо Николину цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече бан |
пет повратио у Босну и обновио је стону цркву и друге порушене цркве по Босни.{S} Бискуп је Мак |
проговори Слави: — „Кћерце, уђи у свету цркву, а да те заштити од зла и од полувјерства; ти си |
вјела наша Млетачка...“ - „Не Млетачка, цркнуо!“ — „Живјела наша Угарска!{S} Наша Дубровачка!“ |
о пристао на свој тој слави. — Довршила црковна служба, ето ти и народне славе: упутили се силн |
а незнабожац подиже опаку пест на осјен црковни, а да хули и пљује на Бога и божјега свеца.{S} |
архом Кир Јоанићјем и в семи архјереи и црковници, малими и великими, и мноју благовјерним Стеф |
Пресвијетла Круно, прими овдје у осјену црковном, у новом храму нашега парца Св. Власи, најсвеч |
а година дана, да је походила овај град црна куга, у кам се упрла; па ето, синци у Исукрсту, не |
хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је онда би |
ароду, а до сада нас ископа тешки рат и црна <pb n="90" /> морија, али у здравље царево опочину |
она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с двије куке, |
ивот и хоћела да га прати неопажена као црна авет над бездном — За најжешћега весеља око цркве, |
а властеличићи, у краткијем хаљинама од црне кадифе, гледају да буде реда, те држе по обичају б |
ут Хума.{S} Нико ти о њему није знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио |
е згоде...“ — Гребљановић се поклони до црне земље и каже свому цару: — „Хвала ти господару, тв |
пециво.{S} Господин се бан отресе тада црнијех мисли и разведри му се по нешто мрко лице, тури |
сукрсту, нема куће, те није уцвиљена, у црно завита, а неке су и ископане за вазда.{S} Лазарети |
ао сабласт она јадна Гојина, замотана у црно, као црна ноћ, прихватиће је с обје руке, као с дв |
ра Св. Кларе и у њ ступила дјевојчица у црно одјевена.{S} Допратила је владика и властелин, па |
ја исповијест...{S} Казала сам сто пута црној земљи моје јаде; била би иначе пукла... — Сад ти, |
вјет и да се Богу помоли.{S} У дугој је црној раси, на глави му као свештеничка округла капица, |
и да је старачац.{S} Обучен је у одуљој црној хаљини као какав свештеник, али на кабаници му је |
око дванаест тисућа борави вјечни сан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и уми |
тна Гојина: — „Јаох, бијелој голубици с црном враном, јаох, Слави с Елизабетом!{S} Вук длаку ми |
јетила као анђео смрти...{S} Била сам у црном плашту, а преко леђа ми петрахиљ, црвен као крв.{ |
а пут оне стране, гдје се котрљала кроз црну драчу сирота Гојина.{S} Напокон уздахне дубоко.{S} |
вјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му ошишана, брада кратка, а брци прицмиљени. |
ано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> < |
да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога драгана;</l> < |
p>На ријеци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наокол |
а Богу и ближњему. — На поглед царскога чадора причекају га, уз развијене свилене барјаке, царе |
као да ће на далеко. — Испред свиленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед. |
ци Буни, у Захумљу, разапет је чадор до чадора.{S} Ту је силна војска у Бишцу и наоколо.{S} Огњ |
д цара и од цареве породице.</p> <p>Око чадора приступило неколико ћефалија, особито од западни |
д.{S} Цар је Душан рано устао, јер су у чадору пред Богородичином иконом ужежене воштанице и ми |
ко карвана, и распртило се меда, воска, чапре, вуне и другога еспапа, а натовариће прекоморске |
ивријежили у невољи тетку му Неду. — За час цар остави државне после и запита Бенешића: — „Влас |
S} И једном се Добра Пуцићева спасла за час од вухвенога свијета, па ето завољела тишину Исукрс |
се томе одавна и надали. — Вијест је за час омела разговор, те први почне каноник: — „И та је и |
дри дужде, тешки положај, па је само за час обустављено непријатељство, а најгоре је било до са |
но помолила, а уза њу Славе.{S} Овај је час дјевојка мислила на Дубровник, а пустињак јој напом |
ко ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику битку и поразио си |
и држи се Бога, јер се брже приближује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у |
Млецима.{S} Он је то говорио и сваки би час значајно погледао владику Дешу, а каткада и властел |
, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да настоје око помирења.{S} Први прозбори Минчетић |
бе за корист отаџбине, с тога ваља онај час, кад ступиш преко прага ове цркве, да закопаш под и |
оди нас ода зла — амен“ — а баш се онај час с <hi>Дрварице</hi> одријешиле двије танке златајли |
шко мучила, и није имао мира, па и онај час је мислио на свога противника цара Душана, и ето му |
е је и услишао...{S} Инок приступи онај час пред оца Јанићију и замоли га: — „Просим, свети оче |
сједом свакако из темеља усколебао онај час власт Св. Марка на Сињему мору и, регби да је било |
е Урош. <pb n="15" /> Свакако је свечан час, јер цар није у панцијер-кошуљи и под калпаком, нег |
исну десницу. — Ово је био величанствен час и свак је ронио сузе радоснице, а особито госпођа Д |
жена...“ Цар ће на то: — „Благословјен час, кад сам нашао срећу за мој дом!{S} Кћерце, добро м |
сједе: — „Свијетла Круно, красан је ово час за ову обитељ, посвећену посту и молитви, те прима |
наздравља срећноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> |
арево влада.{S} И Вукашин је до задњега часа мислио да цар крије тајне основе, а ето се сада ув |
није Славе богољубније молила до овога часа.{S} Молила и била сретна, јер је мислила на свога |
ојими особами и иметком.“ — Од онога је часа завладала љубав и пријатељство између бана и Дубро |
{S} Поспјешни су гласови, јер нијесу ни часа почасили, а дужде их примио пред своје лице. — Иза |
је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице — и причекаће најсрдачније ону инос |
вца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми пану на ум |
и на крају све је весеље...{S} Нико за часак ни дахнуо - сви упрли очи у галије, а на једном к |
знаду да сам овамо с кћерком, па теби, часна опатице, немам ништа затајати, теби особито вјеру |
јећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Часна му опатица на то рече: — „Све ћу уредити да буде |
ишта их не дијели од остале браће...“ А часна опатица: — „То ти је истина, јер смо ми ето думне |
ом покомолила на врата, устаће из стола часна мати Урсула и главом архиепископ Хелије Сарака, п |
цом у манастир Св. Кларе код Гаришта, а часне ће је сестре увести у велику дворницу, гдје је по |
жање наше власти и за праву добробит те часне опћине светога Власи.{S} Од Бога Вам здравље, а о |
ора...“ — Њему рече цар: — „Мило ми је, часни оче владико, то је врли син мојега кнеза Николе; |
n="117" /> оставити свијет, те допусти, часни оче, да мирска госпођа Каталена постане монахиња |
ледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије приступи на отар, узме на златни п |
кршћанске без љубави не може ни бити.“ Часни отац Хелије пружи десницу оцу Јанићији и пољубе с |
једе и оци игумани.{S} Нестало инока, а часни владика Сава смјерно рече цару: — „Свијетла круно |
“ — Настави повјерљиво Бунић: — „Мој је часни брат половицу рекао истине...{S} Добри је цар још |
погледао, па му овако одвратио: — „И ти часни иноче, Бога хвалио и молио се за спасење душа и з |
pb n="93" /> и мучан, па ће га завршити часни отац Хелије: — „Дубровнику је живјети народнијем |
се диже на ноге госпар Никола Лукарић: „Часни вијећници, браћо, властело града Дубровника!{S} Е |
шта извади писмо и овако га попрати: — „Часни вијећници, одабрана властело, поздрав вам од наше |
ти Стјепан</hi>!“ А са зидина се огласи часник опрезно: — „Домања!“ Витез прихвати: — „Бобалић. |
ући за узду сваки свога коња.{S} Два су часника, два властелина, добро познала каноника Бобалић |
Све је лук до лука и брадва до брадве, часници су закукуљени ту на тетику, а први се гласе фра |
Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га часно причекају и довезу с царскијем двором у владајући |
и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родноме град |
стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже јој своју племениту |
на маштрапи пружити цару крштене воде и часному оцу Јанићији, који је у раси и под камилавком, |
астела, да свакога упозна, а први ће на част Никола Лукарић, који је донио писмо цару и царици |
ection" /> <p>У Гружу ће се поринути на част цареву голема галија, сва позлаћена и пирлитана, н |
on" /> <p>У граду је слава за славом на част цареву, а посвећење храма Св. Власи, то је дивота |
ијих пријатеља, па је Дубровнику баш на част, да нам долазите у госте!“ — Приближило се и подне |
дванаест љета, и овако наздрави: — „На част и здравље драгијех пријатеља мудре владе сјајне Ре |
и наш град Свијетли Цар Душан, да му је част и слава! <pb n="74" /> Приступите као и на Св. Вла |
града!{S} Дочекали смо највишу славу и част, да нас је велики српски владар усрећио и походио |
о чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S} Љуби га као свога господара... — То |
II., вођа Палман и гроф Менхарт.{S} На части су, осим поклисара, најмудрија властела, није изо |
и за Славу...{S} То ти је, госпару, од части!{S} Навлаш се весели на те радосне гласове Републ |
убровника.{S} У двору је вечера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага |
пископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> <div t |
чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свему томе преда писмо, да би дужде потанко |
све сједе редом господа, по знању и по части. — На растанку ће цар, пуно ганут, први подигнути |
га владајући град Дубровник тако лијепо части и цијени.{S} Све је то било мило господину бану, |
а града Дубровника.{S} Свак је у велике частио поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитај |
и је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса... |
ви спомену величанства твога и да знаду частити великога доброчинца града Дубровника!“ Одговори |
слуша кад јој љубезно говори, па обори чедно трепавице, а опет погледа у оно благо <pb n="122" |
владом мирољубивога цара, а и Славе је чедо нашега града, и све је справно за наше благостање, |
алуду је мудроме Душану да се љути и да чезне; ја сам га презирно гледала на мјесецу с куле на |
чарала га љубав; па ко би описао његово чезнуће, радост и весеље?{S} Славе га части и воли...{S |
да је гледају, те <pb n="100" /> једва чека, а да би се довршила служба божја.</p> <p>Архиепис |
гао даље, него ће низ стубе, а не ће да чека ни она два врла Бошњака, који ће још једном Матку |
пасти ни листак с горе, па ето мили Бог чека грешника да се покаје, те покајан, да дође пред бо |
манастиру: — „Реци мајци Урсули, да је чека сестра Елизабета...“ — До мало часа ето ти опатице |
само стврднуто срце, а остале грешнике чека на покајање; па и владар ваља, да своје поданике д |
алуђера... ни броја се не зна.{S} Ту се чека божји помазаник, свијетли цар Душан, с двором.{S} |
Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер није |
поменуте власти.{S} Република св. Власи чека, да ћеш овога пута урадити за добро своје и не ћеш |
а га обрани од Турака; он их дан по дан чека, да ће насрнути на његово краљество.{S} За ово је |
и још неколико дворана.{S} Архиепископ чека пред пријестољем у сјајној одежди, у десници му па |
една мајка породила...{S} У свијету вас чека једно те исто звање, једна те иста срећа!“ — Кад о |
ама каоно, кад су ступили у град.{S} Ту чека архиепископ и одабрани свештеници, а прате цара вл |
лом, кад дође у град Дубровник, гдје га чекају властела уз велико одушевљење и части.{S} О свем |
ошњи, а особито лијепа Славе.{S} Као да чекају некога из далека.{S} У ручање доба ето ти поспје |
е и куле зупчасте, а на извору властела чекају да послуже цара ђаконијом, да је таке на далеко |
се она у прво доба гојила.{S} Све думне чекају цареву породицу, а ту је Славе онако скромна као |
виленога чадора неколико је војвода, те чекају одлучну заповјед.{S} Цар је Душан рано устао, је |
ке, а други у луку, трећи су на крају и чекају да их вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шк |
доламу, припасао мач, натурио калпак, а чекао га пред Минчетића двором добар коњ од мегдана с т |
стезања, јер је бан у страху дан по дан чекао <hi>свога рођака Цара Душана Силнога <pb n="8" /> |
, окреће се за калпаком сребрно перо на чекрк, реси их зелена долама, на прсима токе оковане, н |
уха злата, а још к тому бијели калпак и челенку с орловима, све посуто драгијем камењем.{S} Ниг |
искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, те знаду држати сваку тајну за спас домовине, з |
ка плећа богати кунтош, дигне калпак уз чело — за калпаком му је лабудово перо — сам наточи у з |
м онда сретна била, онда ми није тиштио чело тешки и мрски вијенац... “ Као да се одједном пока |
кон рече, као да се разговара: — „Онако чело као биљур, онаки образ као <pb n="59" /> процваћел |
есеља! — Пољуби је царица у лице, цар у чело, а Урош јој стисну десницу. — Ово је био величанст |
ело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито лијепа Славе.{S} Ка |
, а Никола је у цареву двору као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио |
онику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Свак радосно га дочекује, каонути првога вој |
ије и опомене преко ништетне и судрљане чељади, а Вукашину се причинило да је настрана Гојина у |
града Дубровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је пок |
ашину: „Хаха, хаха..{S} Ето ти, вуче, у чељустима овце и јагањца...{S} Божја споро иде, а брже |
ашће за дуго у заборав и не ће знати на чему је ни куда ће, само ће га пробудити из мртвила и у |
тала острва до <pb n="70" /> Цавтата, о чему ће напосе удијелити царску повељу.{S} Споменуо је |
тице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увукла неправица, а с |
ича божјега, није нас људска памет ни у чему помогла...{S} Све Бог даје, да се грешник каје, па |
пот Угљеша Мрњачевић и брат му Вукашин, чеоник у војсци царевој.{S} Сва су три војводе под окло |
љаника.{S} Иза њега ће ступити у пратњи чеоник Вукашин, протоспатар Никола, отац Јанићије и доб |
ме зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, а у исто доба |
лемена...“ — Погледа мрко као вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио |
е дознало вијеће Републике Св. Власи по чеонику Вукашину, бива да цару ваља поспјешно кренути н |
у на Плоче.{S} Ту ће на сусрет српскому чеонику неколико властеле, пучана и друге чељади.{S} Св |
води испод руке Пера Лолића, пјана као чеп.{S} Заупиће Николица: — „Живјела наша!..“ — „Која н |
вога братскога покоља и рата, а да би с чеса, не би жалио, но с пусте женидбе: цар хоће Елизабе |
а у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, кренула узаном и тмастом уличицом пут Гаришта, а |
, а Славе ће пружити царици красну киту чесминова цвијећа, остало ће пак одредити вијеће...“ Ча |
љамо бадњак, китимо ловориком врата и у чесници нам о Божићу гори божићница, па да тога није, ч |
овратио и до године, <pb n="48" /> а да честита часној мајци, која је толико учинила добра родн |
ам била као на здравље ти сада, млада и честита, надала сам се добру, а нада је најљепша на сви |
е бесједе: — „Кћерце моја, блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а |
а на понос свога високога дома.{S} Буди честита и вјерна своме војну!{S} Да Бог да уживали рајс |
ћноме дријеву: све у добар час!{S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице |
ет оваца, да би нашао стоту.{S} Смјерно честита владика Деша часној опатици и у исто доба укаже |
..“ Сви ће у грохотан смијех, па ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га |
поштовану сестру, па ће онај дан да јој честитају, те од архиепископа до прве владике и пучанке |
д непријатеља. — Великаши су непрестано честитали, задња ће ступити кнегиња Николица с иноком Х |
ије свршио овај славни збор, те је било честитања Лукарићу, а управитељ је Јустиниано отишао из |
владике, а по том ће настати одушевљено честитање са стране великаша и властеле.{S} Први је био |
се није увијао онако по калуђерску пред честитијем српскијем владаром.{S} Цар га погледа дубоко |
летога Бобовца.{S} Најтеже се спомињати честитијех часа у несрећи, али ми се срце пара, кад ми |
господа ће из манастира, и свак понавља честитку: да би се опет у здрављу повратио и до године, |
ли љубљенога града Дубровника од стране честитога ми господара и цара, те се весели, да колико |
јијем младијем господаром, пред постељу честитога цара Душана, који их благосивље и даје Урошу |
погледао низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} |
јака, те по томе зламењу позна се да је чета српскога чеоника Вукашина. — Лукарић скочи с коња, |
ја рајница Јела!{S} Срце ми баш пуца на четверо!“ — Тажио је властелин, али се не могла утажити |
до красне Славе.{S} Срце би му пукло на четверо, јер је одлучио „или њу или ниједну“.{S} И Слав |
писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто је за тебе, а у њему је (каже се) писмо и за Сл |
убровника.{S} У све је дваестак чељади: четири поклисара и два редовника.{S} Ово је поклон и по |
на поглед зидина, прама св. Ивану...{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун |
ех, побједих!) Донио је од краља Влајка четири писма: за цара, за Уроша, за наш сенат, четврто |
купоцјена млетачка цакла.{S} Двадесет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе |
исе пође у Минчетића дворе и ту ће се у четири ока састати с домаћином.{S} Нека је био хитар, а |
поклони“. — Кнез ће: — „Нека се изаберу четири властелина, те ће се истанова поклонити цару и п |
S} Пратиле је двије ***дворкињице и три-четири коњаника.{S} Она је скромно дошла и питала одмах |
низ продоље како јуначки ступа чета за четом, а брзи коњици лете као јато соколова.{S} Још цар |
о: — „Кнез је Николић, вјечна му памет, чешће долазио у наш Дубровник, дапаче ме је једном поча |
а <pb n="18" /> ујака бана Стјепана.{S} Чешће би му дошао на виђење каноник Домања и војвода Ст |
аве пребирала у самостанској тишини.{S} Чешће би је походио архиепископ Хелиј Сарака и частио к |
стране евангеља.{S} Царица преко службе чешће погледа на младе владике, а ту је и Славе.{S} И У |
ити.{S} Пред Славом није плакала, но би чешће уздахла и полетјела би у другу собу, да се исплач |
ладајућој Републици и њезинијем људима, чија је трговина вазда била поштована на онијем странам |
е бити у том величина града Дубровника, чије ће име и област синути под очинском владом мирољуб |
о госпође банице и красне јој кћери, за чије се заруке, ако и из даљега, први пут проговорило и |
а: они су со земље; па ако со извјетри, чијем ће се онда солити! — Тако би он по јеванђељу.{S} |
е открио сједине, бијеле као оно крзно, чијем је постављен плашт.{S} Некако ће као да оклијева, |
веселио се, да је утр’о сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња р |
а сјајна справа, бива левенте су водали чиле коње, керари керове и васке, а соколари на руци др |
агом, охрабри браћу преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам |
ојничка дрека с брда на долину, уз вику чили коњи њиште, а војнички рогови, с краја на крај огр |
шне таласе, те хучу, лелечу и завијају, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и |
— Јарам је мој лагашан. — <pb n="28" /> Чини ти се, кћерце, да трпиш на овоме свијету, али смо |
мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> пред |
Божићу гори божићница, па да тога није, чинило би ми се, опрости ми Боже, да није ни дошао Божи |
ве није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу пасти.{S} Још јој је у уши |
} У то се извукао Вукашин и нестало га; чинило му се, да свак гледа на њега, да је као кривац.. |
нике...“ Елизабета се готово скаменила; чинило јој се да ово говори пророк, да јој пријети прст |
да јој се сестра вратила с далека пута; чинило јој се, да су негда расле заједно у дјетињству, |
b n="21" /> смркло му се пред очима — и чинило му се као да се земља под њим просјела...{S} Дуг |
="it">Bene, benissimo!</foreign>“ И <hi>чиружик</hi> се лукаво осмјехне, али ни у нос, јер се о |
но мештра Јакоба лијечника и Марина <hi>чиружика</hi>(ранара).{S} Одијело им је од баршуна, сти |
Bene</foreign>! (добро!)“ — Позваће <hi>чиружика</hi>, опрезно ће открити болесника и привиће м |
из Падове, <hi>мештра</hi> Јакоба и <hi>чиружика</hi> Марина, а ове су нас бриге задесиле ради |
мене и мој род, као своје пријатеље, у число властеле града Дубровника, а тако исто упишите и |
вом српском народу, народу добре душе и чиста срца, те је достојан да замјени на истоку старе н |
ти својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је то само |
тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и градова.{S} |
нор, да би се обрунио, не би ти ни кост читава до дно понора.{S} У град ће ти тако, један по је |
е.{S} Та ће кућа обранити од невјерника читаву Европу, па треба да је с њом и право пријатељств |
и моћи града Дубровника.{S} Свак онако чишћахан, опран и обучен, складно трхолио у град, па и |
и лиљана, да се позна да је господичић, члан царске лозе. — Најпрви цар клекне <pb n="61" /> и |
без престанка, докле је даха и живијех чланова; опет, вели господ:{S} - Војеваће заиста проти |
н, складно трхолио у град, па и најгори чобо назуо црвене нестве од <hi>кордована</hi> с кљуном |
ијери, а камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то |
к уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек налаже, а Бог располаже!“ — Јанићије осоколи цар |
Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све човјек уфа од милости божје. <pb n="66" /> — Човјек нал |
{S} Први оскочи с дивна зеленка осредњи човјек.{S} На глави му кукуљица, вас је у црну, коса му |
о крило и десно око. — То ти је скроман човјек, осредњега стаса, просиједе главе, обријана лица |
мудри, и немојте га одбацити.{S} Блажен човјек, те слуша мене и бдије на вратима мојијем вазда, |
нам не може нико дати до Бога, па како човјек то не може <pb n="82" /> дати, тако не може ни о |
родао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају очи, али ти се ја з |
дове, а златна ти бесједа свакога добра човјека!“ — Ово Вукашину није било мило, у лицу је побл |
е: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена. |
камо ли не ће народ с народом, човјек с човјеком...“ Била је донекле ганута.{S} На то ће опатиц |
" /> Јагањца за отпуштење гријеха свега човјечанскога рода.{S} Ово су синови Антикрстови и прет |
А Славе: — „Жена је од Бога одабрана да чува тајне свога друга и да усрећи домаће огњиште!{S} Б |
Дубровник: — „И овако се пред рођацима чува златна слобода града Дубровника!“ То изусти и покл |
јер је Господ с њиме, да га ослободи и чува!“ Добра је думна била надахнута, гледала је пут не |
че пукла... — Сад ти, вијерни канониче, чувај ову тајну јаднога ми срца...{S} Сад ми је боље, ј |
да вук од човјека; али ми се ти, ранко, чувај од вучјега племена...“ — Погледа мрко као вучица |
исток, за крст и за народ, а на западу чувајте слогу: — <hi>Сама Слога Србина Спасава!</hi>“ — |
оку старе народе, који нијесу хтјели да чувају одлуке Господње и нијесу достојни да им се име с |
свијета у осјен божјега храма, а да се чувају од људске напасти.{S} И једном се Добра Пуцићева |
а блажени су, вели божја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и нем |
у преко брда, да буду чили и устрајни у чувању народнијех светиња — то ће нам објавити нови дан |
је туђе вјере, али своју је неоскврњену чувао боље него очи у глави, то ће бити, ако Бог да, и |
поносити својијем свештенством, те зна чувати чисту вјеру, а државни их посли не море, јер је |
се владати прави владар, а владарица ће чувати да јој не сађе друг с пута истине, да не уцвијел |
ани у књизи живота...{S} И Дубровник ће чувати своју златну слободу докле буде у њега вјере, до |
блажена си и честита, јер си праведна и чуваш истину у своме срцу, а блажени су, вели божја муд |
љега, први пут проговорило испред двије чувене власти.{S} Домања ти је сада стекао највећу мило |
о је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијемо.{S} Климе Држић и Влаћо Бобалић видјели |
е сада опет нашле и састале.{S} Тако је чувствовала и добра Славе, па кад срце поји пјесму љуба |
ада... — Двије су младе дјевојке дубоко чувствовале и држале за руку, као да су рођене сестре, |
Вијенац је тежак на глави, па ко много чувствује, слободно се не ће за дуго наносити златне кр |
„или њу или ниједну“.{S} И Славе дубоко чувствује, али ни сама не зна је ли то љубав или харнос |
о смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пуно чувствује, спусти трепавице, те се не усуђује да поглед |
послух законима домовине створио је ова чудеса у твому родному граду!“ — На то му одврне канони |
ије знао ни црне ни бијеле, па се мајка чудила како је брже оставио Дубровник, а био му тако ом |
грчки учитељи, па су се остале владике чудиле, зашто Славе учи толико година.{S} Ниједан млади |
ди цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Дрбровн |
погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад тамо муч |
кола Лукарић из Каравлашке, тому се баш чудити...“ А архиепископ Матку Минчетићу: — „У истину, |
а, овако ће пољепшати Деша: — „Славе је чудно болећа срца, па не може без мене.“ — Пастир ће о |
ичју погледао до три пута и извалио ове чудновате латинске бесједе: „<foreign xml:lang="la">Mor |
или да вода пада низ стијене, те пјева чудновату пјесму, пјесму жалости и весеља, а нико је до |
ине ради цареве доброте.{S} Ћефалије се чудом чудили, јер су се сви надали да ће цар освојити Д |
— Свак је погледао на скромнога инока и чудом се чудио да се усудио, да каже ријеч владару; кад |
дуље молити, те се богољубно загледао у чудотворни кип светога Власи. — Часни ти отац Хелије пр |
о.“</p> <pb n="25" /> <p>У велику су се чуду нашли вијећници и мислили су да би ово могло навес |
едном <pb n="42" /> осијече госпођа: — „Чуј, канониче, вјера ти је тврда, да бих ја била негда |
е није хтио, јер га је било страх да га чује и црна земља, а у његовој окретној бесједи баш је |
милијем Дубровчанима на растанку, а да чује мало и велико, на успомену посвећења дивнога храма |
олаже!“ — Јанићије осоколи царицу, а да чује и млађани Урош: — „Бог је истина, а врачарија је л |
l> <l>Цукни, скокни весело,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће |
ти.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се круна мало сјећа онога тур |
насмијешио и овако ће, а да га нико не чује: — „Овај је час мој господар бан придобио велику б |
њ некако жалостиво, и викне, а да свак чује: — „Господичићу, бољи је вазда вук од човјека; али |
не тамничаре у тамној изби, па им једва чујеш запомагања, лелека и јаука...{S} Устравила се гос |
у, чини ти се да је ту људски покољ, да чујеш усмрћивање и самртно хропљење големе војске у нап |
ја мудрост, који чувају путеве моје.{S} Чујте наук и будите мудри, и немојте га одбацити.{S} Бл |
би, и три пута огласи, као да пјева: — „Чујте мало и велико — властела, пучани, кмети, слуге и |
сузе невољнима, чији се уздаси до Бога чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сира |
умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину фратар; а думне су думн |
властелом.{S} Још кад сам била малашна, чула сам причати од покојне ми мајке о мудрости града Д |
де.{S} Вихар је пролазио, а само се још чуло као из избе дубоко стењање и сркање мора испод Бок |
ништа више... “ Ове је посљедње ријечи чуо и фратар, а то је навлаш хотјела думна да нагласи, |
удомиш јединицу поћерку...“ — Кад је то чуо властелин, <pb n="21" /> смркло му се пред очима — |
је него полети...“ Фра Фабијан је нешто чуо о голубици, но слободно није разумио...{S} Опет реч |
овац, но јој је пусто срце остало исто, чупа га јастреб, али јадно срце расте и помлађује се у |
како оно госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван бр |
госпар лијепо зна по тенану: — џенар и џенарић, фебрар и фебрарић, па ће бити раван број од де |
је јој се невјеста васпитала, драгоцјен џердан од бисера и рече: — „Ово ми је најдража успомена |
ите јеле, те им о врату оскакују златни џердани и прелијева се дробни бисер.{S} Цар дошета до к |
а ала да честитају за рана Лобру малога Џивка, онда ухватиће га на силу Марко Цанканар у коло, |
..{S} Четири позната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Л |
ије, те ће пут Цавтата пред цара Душана Џиво Минчетић, Јунио Соркочевић и Паше Гучетић, да га ч |
о у свечаној црвеној кукуљици, с лијеве Џиво Мата Журковића, до њега Никола Лукарић, с десне вл |
ин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклисари су најсјајније одјевени, св |
ка:{S} Марину Бунићу, Симону Бенешићу и Џиву Цријевићу. — Нико није ни дахнуо; народ је гледао |
и куцнути по рамену и пољепшаће: — „Еј, џидијо, ко те не би познао, скупо би те продао, а нема |
о уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро пијуцкаш, јер имаш угарскијех < |
ама ...“ — Видио Милгост да се Лобро не шали, у вину је истина, па ће га пријатељски куцнути по |
ега, да је као кривац...{S} Бог почешће шаље нам приказаније и опомене преко ништетне и судрљан |
hi>Драги властелине Матко!</hi> </p> <p>Шаљем родитељски благослов драгој ми кћери Слави, коју |
знао, скупо би те продао, а нема бољега шаљивџије до тебе; човјека ћеш наљутити, да му прскају |
ни сјетно и невесело.{S} У двору се све шапатом говори и чељад су у великој кошњи, а особито ли |
ао да ће му се поклонити.{S} Старија ће шапатом младој, да је чује цар; — „ Пресвијетла се крун |
о слободно није разумио...{S} Опет рече шапатом думна старија Бобалићу: — „Канониче, неопрезан |
цркву, каноник се као нехоте закашље и шапатом рече банову војводи Григорију Гојславићу, који |
и гледао добру згоду да нешто из даљега шапне Матку, да би га упозорио, а да Славе, осим родите |
ла најбоља згода да Матку нешто поближе шапне. — Иза мисе пође у Минчетића дворе и ту ће се у ч |
па ако ћеш и испод ока.{S} Фра Фабијан шапне Бенешићу: — „Слободно ти је <pb n="39" /> уочио ц |
вјерује вијеће.{S} Они умакли, а Држић шапне Бобалићу, а да не чују содати: — „Оно је у истину |
i>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, продана мјешино, окани |
и још на улици; а кад видјела да се не шапћу, одахнула је слободније и учинило јој се као да ј |
Св. Власи.{S} Владар ступи под свилени шатор, а мајстори су справни.{S} У то ти узађе архиепис |
али Перица одвали промуклијем гласом, а шебеће и тресе се као трстика од пусте палинке: — „Жиии |
ама, уз цара, свакоме по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу |
/hi> су на Пријекому пуне народа, те се шемлучи и попјева ...{S} У Богише је товјерна к <hi>Биј |
, а други ће властелин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је |
се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb n="87" /> древна манастирска ур |
кад је прво коло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снаг |
на све стране; властела се с владикама шећу, од милиња се растапају да је баш диван причек.{S} |
да буде реда, те држе по обичају бијелу шибику. — Приступе, кад се народ одалечио, и младе влад |
о вучица на чеоника Вукашина и умакну у шикарје, а свак се скаменио и нико не ће за њом...{S} Ц |
n="55" /> оклопници с лаком кацигом на шиљак, над кацигом окреће се глава од курјака, те по то |
у извезенијем су доламама, на глави им шиљаст калпак попут кациге.{S} Уз јунаке су још и три о |
зната нам властелина:{S} Џиво Цријевић, Шимун Бенешић, Андрија Лукарић и Марин Лукарић-Бунић ра |
икола Ђорђи - и Дубровчани Марин Бунић, Шимун Бенешић <pb n="68" /> и Џиво Цријевић.{S} Поклиса |
Минчетић, Сер Јакомо, Андрија Лукарић, Шимун Бенешић, напокон фра Фабијан, малобраћанин, и кан |
ари су властела госпар Андрија Лукарић, Шимун Бенешић и Матко Марина Минчетића, њима се придруж |
умиљато. — Кнежев је двор урешен китама шимшировине, ловорике и мириснога цвијећа, а по степени |
штана, те су овијени ступови на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и урешена св |
сву богату доходарину на рибу и двјеста шиника (вагона) соли, а да Бога хвале и буду корисне за |
љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо као и над њим то плаво небо, а по |
пучини пустињака Сут-Андрије, Колочепа, Шипана, а губе се, као у магли, српске задужбине Мљет и |
ровник, дапаче ме је једном почастио на Шипану.{S} Волио <pb n="47" /> је Дубровчане и звао је |
све бокарица до бокарице старе руменике шипањске, а тепсија до тепсије печене овновине.{S} Овдј |
иви Царе и Господаре!{S} Дубровник руке шири и скромно ти нуди со и хљеб; достој се примити наш |
н, да се ојача Св. Марко, само да се не шири премоћ Краља Угарскога.{S} Угарски Анжувинци имаду |
ве је справно за наше благостање, да се шири моћ и господство Дубровачке области по мору и по с |
инама племићу и ратару; трговина нам се ширила на далеке крејеве, а да <pb n="40" /> се у љубав |
а ово пристати, јер се је њему слободно ширити на истоку.{S} И ово буди добродошлица господи по |
ви на вратима шимшировином.{S} Црква је широм растворена и урешена свилом и кадифом, а по тлима |
ке мрђана, а уста, као паром прорезана, шитковија од самога мрђана.{S} Свакога ће занијети онак |
, изгледала је права јунак-жена с онако шитковијем бињишем преко рамена, а на глави јој за мало |
а са свијех страна прате га властела у шитковијем плаштима.{S} Уз царицу су владике, а одмах д |
Захумље за прћију...{S} Питање је било шкакљиво, а само се могла у ово уплести мудрост града Д |
зборитога сената, па увиђам у какову се шкакљиву положају налази Република Св. Марка, али ће ип |
м: теше се, струже и гради.{S} Одјекује шкар од силна рада, каонути ето ти галија до галије.{S} |
S} Свак честита проту и дружини, на <hi>шкару</hi> се здравице редају без престанка.{S} Све је |
вјешти мајстори порину.{S} Ту је на <hi>шкару</hi> стотина мајстора, све удара сјекира за сјеки |
а боље би ти било, да тај језик од каре шкопицом одрежеш, не би те слободно бољела глава“. — „О |
е, Лобро телал, Радован бачвар, Доброје Шкоротић и још другијех доста; а зли ће језици, да катк |
.. каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгосту и каже му: „Ово ти је попа |
се сваки пут Елизабета у себи прене кад шкргутне и промукло закуца уре.{S} Млада одмах заспала |
Рудина, све до Котора.{S} Био је баш у шкрипцу, па ето сада дошли поклисари у најбољи час, да |
угарскијех <hi>днара</hi>.{S} Фратар је шмигнуо с препелицом и шапнуо ти на ухо, но се зна све, |
е абе, а преко хаљине модра кабаница од шпањолске свите са запоном од сребра, на глави им округ |
по млетачки мач и шездесет кроја зелене шпањолске ризе, а пречасноме оцу Јанићији златни крст с |
ин извадити дарове: шест смотака зелене шпањолске свиле, кроз прстен би је пронио, два позлаћен |
десет и четири властеличића, одјевена у шпањолској свити, дворе на гозби око софре.{S} Ту ти је |
одежди, у десници му пастирска сребрна штака, те је преда дијаку, ступи прама цару, даде му да |
во мјесто у хору. — По томе ти прихвати штаку, благослови, поклони се цару и започе велику служ |
ШАН</p> <p>У ДУБРОВНИКУ</p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Штампарије.{S} 1912.</p> </div |
p> <p>1912.{S} Штампа Српске Дубровачке Штампарије.{S} 1912.</p> </div> <div type="titlepage"> |
ичка округла капица, у десници путнички штап, а само му низ прси виси велики крст Св. Стјепана, |
не уплиће град Дубровник, кад то не би штетовало опћему миру, али свакако република Св. Власи |
права, па тако је поправио нанешену му штету.{S} Ово је положај цркве у онијем полувјерскијем |
модре свиле, неколико пернатијех кита и штитац од паунова перја за младу Елизабету.{S} Господин |
и прстење, а вјерна јој дворкињица носи штитац од паунова <pb n="46" /> перја.{S} Поносито ће с |
окон сасвијем повјерити Угричићу, да га штити од моћи цара Душана, који је ето озбиљно запријет |
ала њезине повластице, <pb n="23" /> те штитила да се по чему у зидине Светога Власи не би увук |
маћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — И тако ти се свр |
аставици слика Св. Власи, а на бијеломе штитцу свакога коњика зламење републике града Дубровник |
тобоже од силнога сусједа Цара Душана, што је свакако на уштрб Владајућој Републици и њезиније |
ачко вино, све од тридесет и више љета, што је дала Жупа, Ријека и жупни Шипан. — Море је тихо |
ајсјајнију успомену — Свето Дрво Крста, што нам га је предао отац Хелије, а ти га прихватио као |
блиједи образ.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати г |
су <pb n="35" /> около Рата,... и све, што је од Превлаке до Лоишћа у баштину и у племенито до |
госпо, скроман дар од јуначке Захумске, што ти га прилаже слуга инок Христофор, негда мирски кн |
— „На дику ти је, дични господине Бане, што гледаш да све буде мирно, а баш Републици је Св. Вл |
и се најбоље знаду све путине и рутине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n |
арка, али ће ипак свладати све препоне, што су јој на путу, особито се у овој згоди дичи <pb n= |
па је Дубровнику у се и у своје кљусе, што нам јамчи ново пријатељство с Каравлашком...“ А Мат |
могао спасти од тешке Душанове освете, што му је изненада, на праведну Богу, похарао српску зе |
ан у црној земљици.{S} Све смо урадили, што људи знаду и умију у тешкој поморији, али ништа нас |
дрости заборавио је на свога Св. Власи, што није допуштено ниједноме Дубровчанину!...“ Ово је м |
овање Стона и Рата Републици Св. Власи, што га је <hi>дало царство ми Дубровчаном, и за Мљет да |
капу и преметне му преко леђа петрахиљ, што је обиљежје царске власти. — Тако се сјајно уресила |
: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што нас волите, јер ми толико не вриједимо пред тако му |
тир ће Св. Кларе бити првијем диоником, што је праведно и достојно, на овој слави, особито на п |
како су сада најбољи одношаји с Римом, што ће бити од велике користи Босни, да се смири у вјер |
и склад.{S} Ово ти је најсвечанији дан, што га је Бог дао!{S} Народ ће весело: — „<hi>Ево нам Ц |
земљи...{S} Домања је ипак нешто знао, што нико други није ни у сну снио, с тога му је казао: |
у Лукарић пришапнути: „Ено ти, војводо, што ватрено српско срце сведи, ондје ће се помладити уз |
ем на овој земљи! — Прости, моја мајко, што сам ово рекла, али нијесам могла затајати пред тобо |
ку срећу на овом свијету; мир и остало, што жуђели, то вам Бог дао! — Пољубиће је, онда мајка У |
руковао, па отишао...{S} И то је било, што се спомињала, и није могла ништа погодити ни сустуч |
о ми дошла!“ — А царица: — „Хвала Богу, што смо тражили, то смо нашли, и срећни смо!“ — Урош пу |
ирио након тешке муке у његову Бобовцу, што му још читав остао од толико <pb n="32" /> кула и г |
, а оне двије гошће у најбољу дворницу, што је одређена само за причек поглавице реда. — Сву бо |
.{S} Сунула се пут Уроша, што би рекао: што би, па завије као курјачица, ухвати га за десницу, |
„Ово ми је најдражи тренутак у животу; што сам тражила, то сам нашла, другу милу, пријатељицу |
твоју милост, друго ми и не треба...{S} Што радим, то извршујем велику намисао твоје свијетле к |
ера, а таке части не памте паметари.{S} Што је прекоморскога блага и накита, у двор је нанешено |
ет изложити ни мирни град Дубровник.{S} Што ти је до пријатељства с угарскијем краљем, у то се |
ла глава“. — „Облампоре (лижисахане), а што ти не радиш?{S} Телалио си испред Орланда, да нико |
у што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго, то она мрзи до смрти.{S} Кивна је на |
оде по земли кралевства ти</hi>...{S} А што није твоје Величанство за наше боље учинило? <pb n= |
ога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, јер нијеси изабран |
ном, и за Мљет да не имају печали ни за што</hi>... — Закључак је би свечан: — <hi>Записах три |
ијенац... “ Као да се одједном покајала што је тако повјерљиво бесједила мајци Урсули, па ће ов |
ети прстом вјечнога суда, па није знала што ће, но је гледала оно добро дјевојче, које тако бил |
задовољио те!“ — Јадна Славе није знала што се више око ње збива; чинило јој се да ће на земљу |
мо Деша донекле <pb n="49" /> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесел |
иње, у овоме си се Крстову дому научила што је послух, па кад устреба, знаћеш прегорјети и саму |
„И мудра Република Св. Марка, која зна што чини, поклонила се цару, па ће сутра <pb n="92" /> |
чују; молитве су им као јутрња роса, па што си дао сираку, то си заимао Богу, те све пише у књи |
нко, Дубровчана, они су тврде вјере, па што им предаш, то је спремљено и затворено испод девет |
и цијеним у велике ово свето мјесто, па што се овдје уради, то ће бити тајно и озбиљно...{S} Ми |
је иза Бога првијенац велики парац, па што има добра на свијету, то му је удијелио Бог одвјето |
оре на гозби око софре.{S} Ту ти је све што је блага божјега у Дубровачкому и на далеко.{S} Нао |
те Босанске Цркве дошла да само повладе што би опрезно брже урадио окретни банов дјак Домања.{S |
к ни броја ни имена не зна, на софри је што год га даје Дубровачко, Талија, Грчка и Исток.{S} Б |
че скромно Николица: — „Истина је дакле што се каже: тврђи обичај од села...{S} Хвала Вам, што |
свакога добро уоче, те обавјесте вијеће што је и како је у граду и околици...</p> <milestone un |
/> разумјела што је побила мртва вода и што је тако сјетна и невесела.{S} Кад се мало смирила, |
а, јер не знаш ни сама којега си рода и што си на овом свијету.{S} То ти је, кћерце, велика тај |
огу никако да не видим славе Душанове и што ће све да уради у овом граду...{S} Никако не бих ус |
ца</hi>....{S} Тројица су знала ко је и што је, али је само Деша донекле <pb n="49" /> разумјел |
ика, слободно је познато вијећу ко су и што су. — Каноник се одједном заустави код великога сту |
ћа страна <pb n="24" /> слободно уздржи што је освојила.{S} Тој је мудрој господи да извојшти м |
није истом љубави вазда узвраћало, али што је било прије, то се сад нема спомињати, јер се мож |
и каноник Домања, који су само слушали што господа говоре по налогу вијећа. — Господин <pb n=" |
„На здравље, Свијетла Круно, учинио си што си жудио, а Бог ће остало довршити!“ А цар: — „Све |
гласе фратри <hi>Бјелаши</hi>, каонути што је њихов манастјер најбоља тврђа и поуздана обрана |
истину и цар источнога царства, каонути што су Грци божју грдно преступили и царство ће им поги |
и засађено око педесет барјака, каонути што је стигао силан народ из околице и утаборио се као |
тала уз Душана домаћа властела, каонути што би им он сам штитио народне и вјерске светиње ... — |
а.{S} Ту ти је све коњ до коња, каонути што је стигло у град неколико карвана, и распртило се м |
ћ није ни ока зажела Елизабета, каонути што су је у душу спечалиле оне страшне бесједе.{S} Виха |
Нама је јадна нада у Угричића, каонути што нам је по свему далеко, а особито по језику и по ср |
и цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвјетитељи народа: они су со земље |
армонија: и на небу и на земљи, каонути што се пјева слава Богу на висини, а мир људима добре в |
цркве као утвора, без свијести, каонути што нема у срцу мира.{S} Нестало је иза велике чесме, к |
ирици пријетила велика погибао, каонути што је био најближе ратному попришту, и само га је Божј |
ика справа, сјај и величанство, каонути што је она по себи кротка и понизна.{S} Она је код отар |
тине, што је у граду и наоколо, каонути што ти у Богише <pb n="102" /> пију све познати дјетићи |
су га погледали, али ни мукает, каонути што је пред палицом Св. Власи и родбинско чувство нијем |
!{S} Свакоме је на лицу радост, каонути што се тако лијепо причало о цару.{S} Народ је врвио пј |
у га с ону страну дубровачке... каонути што није при себи. — Доброје Шкоротић приступи к Милгос |
је уплитала у ово тешко питање; каонути што су душе божје и у божјијем рукама, али није могло н |
ч и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и почеле му |
га господара, али нико није смио порећи што је казао силни цар Душан. — Војводе се удаље и свак |
ам је за леђима бан Стјепан, па не знам што би Дубровник најприје изабрао...“ Деша: — „Властели |
Роберто, те не могу никако да заборавим што се добра за Босну урадило од угарске стране, а сад |
свећеници.{S} Био је у велике задовољан што је извршио ово дично дјело прама својијем славнијем |
ок проговори понизно, али отресито, као што се пристоји племићу: — „Господару, Бог те подржао и |
лимо“; по тому цар крене низ цркву, као што је и дошао, пут кнежева двора. — Кад је био до вели |
спомена остане у вашем добром срцу, као што ће ваша остати за живота у моме.{S} То ми је доста |
ао прољетно јутро — и вољела сам га као што се воле и љубе свеци божји; то ми је била прва неви |
своју духовну паству, која је једна као што је један учитељ Крист“.{S} Ово омили цару и овако < |
жује час кад ће у те свијет гледати као што гледају сироте у жарко сунце!“ — Ово је ожалошћена |
о архиепископ Хелиј Сарака и частио као што се части госпођа висока рода и поноса...</p> </div> |
Господи — да им душа царује на небу као што им име царује на земљи — помилуј Господи ктитора хр |
о, није ни бесједе рекао, јер није знао што би казао госпару Матку.{S} Био је ето увјерен да је |
Дужд је Андрија Дандоло помљиво слушао што је онај проницави властелин потанко изнио — и било |
оној некаквој думни, па сам добро уочио што ти је тиснуо онај каноник у шаке... и вечерас добро |
звршио пакосно дјело и постигао више но што је хотио, јер је узнемирио прави рај на овој земљи. |
тиње нашега града.{S} Ми хоћемо мира по што по то, јер нам је у <pb n="12" /> овој вашој свађи |
да закопаш под исти све пожуде срца, то што плахост-младост може зачети...{S} Вијенац је тежак |
пару, срдачна хвала и доживотна харност што си тако лијепо примио у свој двор нећака ми Богишу |
рхиепископ: — „Прости им Боже, не знаду што говоре!“ — Ово било у трен, а народ ће срдачно: — „ |
Лукарић-Бунић свијетлога дужда о свему што је Дубровачко вијеће преко поклисара, сложно с Млет |
а: сваку броји и јако јој је жао у срцу што је мило цару, да се воле дјеца, а што је њему драго |
{S} Она је скромно дошла и питала одмах што је од сина у Минчетића двору, али јој само казали, |
а спустили оштру <hi>гадарију</hi>, мач што се у збору носи.{S} Остали су <pb n="55" /> оклопни |
но оне потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине |
рукама Господа Бога, па и сама не знаш што те чека и за што те је божја провидност одредила, ј |
харан на тој братској љубави!“ Матко: „Што сам урадио, то је мало за дичне и добре пријатеље, |
иђао Матковој јединици, коју је он више штовао него ли волио, а Деша је гледала као очи у глави |
говорио, јер је знао, да фратар хоће да штогод искучи, али су Дубровачка прса тврђа од челика, |
ц, особито духовник, и запиткивао би по штогод Славу, а онда би се на саму разговарао доста доб |
ци и богомољци.{S} Свакому добри цар по штогод љубежљиво рече, каонути што су свештеници просвј |
атне ките с алемима.{S} Назула златајли-штопелице, на рукама су бурме и прстење, а вјерна јој д |
као домаће чељаде, јер га владар воли и штује. — Кад је цар утажио гладне и невољне, онда ће ис |
а силу Марко Цанканар у коло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лаган |
не потезурине... — „Балече, не знаш што штуцаш, из главе ти вечерас виновић сипље рјечетине, ал |
и цар Душан има добра пријатеља Младена Шубића, који је ожењен с Лељком, сестром Душана Силнога |
е лукјернице и сви подбрусе пете, те ће шулаком из товјерне низ Пријеко пут Лончарице...</p> <m |
с душом одијели, но извадио крвав мач и шуља се уз постељу да отме круну...{S} Цар то види и из |
травила се госпођа, те мисли да се неко шуља око њезинијех врата, а оно шета на дно ходника <pb |
Вјетар се уталожио, море се стишало, па шуми као да ријека тече или да вода пада низ стијене, т |
танана галија мимо Даксу и окренуће уз шумовиту Петку, горицу Св. Власи и Госпу од Милосрђа, п |
задјевач и улизица, а најбоље ће Лобро шушнути што је по граду.{S} Твој је Лобро у нахрст и по |
о славуљева биглисања између лахорења и шуштања повјетарца, те жуборења хладне водице.{S} И Сла |
село,</l> <l>Нека чује све село“.</l> </quote> <p>Лобру ти се ето окреће сва товјерна, али му М |
<l>За род живјет — ил’ умр’јети!“</l> </quote> <p>Манастир је у думана окићен вијенцима, а уз ц |
д —</l> <l>У свети бој! — У бој!“</l> </quote> <p>Испред манастира свете Кларе друго је коло и |
/l> <l>Откупљење људског рода...“</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Народ клекне ничице на земљу, д |
пролије сузе радоснице и запјева:</p> <quote> <l>„Здраво крсте, цигла надо,</l> <l>Откупљење љ |
оло довршило поскочницу, и шетука:</p> <quote> <l>„Свети душе, дај нам слогу, снагу,</l> <l>Бла |
оло, и удри да штуца као Приморци:</p> <quote> <l>„Цукни, скокни лагано,</l> <l>Поред свога дра |
начка пјесма, уз дивну поскочницу:</p> <quote> <l>„Убој!</l> <l>за народ свој!</l> <l>Не знамо, |