• а 251
  • А 58
  • авај 2
  • авлије 1
  • ади 1
  • Ај 3
  • Ајд 3
  • ајде 1
  • Ајде 10
  • Ајдемо 1
  • Ако 11
  • ако 22
  • ал 1
  • ала 1
  • Ала 1
  • алака 1
  • алакача 1
  • Алал 1
  • алев 1
  • Алекса 10
  • Алексе 4
  • Алекси 3
  • Алексине 1
  • Алексиној 1
  • Алексином 1
  • Алексину 1
  • Алексом 5
  • Алексу 23
  • али 113
  • Али 68
  • алманаха 1
  • Ама 18
  • Америци 1
  • амо 3
  • амове 1
  • ах 4
  • Ах 8
  • Б 2
  • Баба 1
  • бабе 1
  • бабу 1
  • бављаху 2
  • бадава 1
  • бајаги 2
  • бану 1
  • бар 7
  • Бартуа 1
  • бата 1
  • Бата 1
  • бато 1
  • Бато 1
  • баца 1
  • бацајући 1
  • бацао 1
  • бацах 1
  • бацаше 1
  • Бацаше 1
  • баци 1
  • бацио 1
  • бацих 3
  • Баш 11
  • баш 39
  • башти 1
  • бегства 1
  • бегству 1
  • беднијим 1
  • бежасмо 1
  • бежи 1
  • бежим 2
  • бежите 1
  • без 19
  • безазлени 1
  • Безброј 1
  • безмерни 1
  • безобразлук 2
  • безобразне 1
  • безразложно 1
  • Бејах 13
  • бејах 52
  • бејаше 1
  • Бекином 1
  • Бела 1
  • бела 4
  • беле 4
  • белим 3
  • белог 1
  • белој 4
  • белом 4
  • белосветских 1
  • бенетањем 1
  • бео 2
  • Београд 1
  • БЕОГРАД 1
  • бере 1
  • бескрајне 1
  • Бесмо 3
  • бесмо 5
  • беспослицама 1
  • Бестрага 1
  • бестрага 2
  • беху 18
  • Беху 7
  • беше 147
  • Беше 51
  • Би 1
  • би 75
  • бивати 1
  • бије 1
  • бијем 4
  • била 8
  • биле 2
  • Били 1
  • Било 2
  • било 33
  • био 38
  • Био 4
  • бирам 1
  • бисага 1
  • бисаге 2
  • бисмо 2
  • бит 1
  • бити 40
  • битност 1
  • Биће 3
  • биће 4
  • бићу 1
  • Бићу 1
  • бих 42
  • бич 1
  • Бич 1
  • благе 1
  • Благо 2
  • благосиља 1
  • блаженства 2
  • блато 1
  • блед 2
  • блејања 1
  • ближе 14
  • близе 1
  • близу 13
  • блиста 1
  • блистаху 2
  • блисташе 3
  • блудећи 1
  • бо 1
  • Бо 1
  • Бог 10
  • Бога 17
  • богата 1
  • богатим 1
  • богатог 1
  • Богдане 1
  • Богу 1
  • Боже 5
  • божја 1
  • бој 2
  • бојах 5
  • Бојах 6
  • Бојаше 1
  • боје 2
  • бојећи 2
  • боји 1
  • Бојим 1
  • бокор 1
  • бол 1
  • болан 1
  • боли 1
  • боље 19
  • Боље 4
  • бољих 1
  • бољу 1
  • бонбона 4
  • бонбонама 1
  • бонбоне 5
  • бонбони 2
  • бонбонима 1
  • боне 1
  • борављаху 1
  • борбу 1
  • боцом 1
  • боцу 3
  • боше 1
  • бр 1
  • БР 1
  • браде 1
  • брадицом 1
  • браним 1
  • браницима 1
  • брањаше 1
  • брао 1
  • брат 3
  • брата 5
  • братић 1
  • братића 2
  • братићу 1
  • братом 1
  • браћу 2
  • брашна 1
  • брбљао 1
  • брда 4
  • брдима 3
  • брдо 4
  • бре 3
  • брег 1
  • брега 1
  • брегу 1
  • брежуљак 1
  • брежуљка 4
  • брежуљку 2
  • брежуљци 1
  • брестом 2
  • брже 5
  • брз 1
  • брзином 1
  • брзо 16
  • Брзо 5
  • брзу 1
  • бриге 1
  • бригу 1
  • бризнем 1
  • брини 2
  • бришу 1
  • број 1
  • бројева 1
  • бројем 1
  • бубњић 1
  • буд 1
  • Буда 1
  • будалаштина 1
  • Будалаштина 1
  • будан 2
  • буде 14
  • будем 9
  • будеш 1
  • Буди 1
  • Будимир 1
  • буду 1
  • будућег 1
  • будућност 1
  • будућности 2
  • будућношћу 1
  • бујна 1
  • буквалном 1
  • бундевастом 1
  • бунцање 2
  • бурад 1
  • буради 1
  • бурадима 1
  • буре 1
  • вабити 2
  • вабнух 1
  • вавек 1
  • важан 1
  • важна 1
  • важно 2
  • важности 1
  • важношћу 1
  • важну 1
  • вазда 1
  • ваздан 3
  • Ваздух 1
  • ваздух 3
  • вајкаше 1
  • вала 1
  • Вала 3
  • вали 1
  • Ваља 1
  • ваља 6
  • ваљада 1
  • Ваљада 1
  • ваљало 3
  • ваљаш 1
  • ваљаше 1
  • ваљда 3
  • вам 1
  • ван 1
  • варала 1
  • вараш 2
  • варош 6
  • вароши 16
  • варошица 1
  • варошице 2
  • варошици 2
  • варошицу 3
  • варошке 1
  • варошким 1
  • вас 3
  • васпитана 1
  • ватре 3
  • ватром 1
  • ваш 1
  • вашар 8
  • вашаром 3
  • вашарском 1
  • вашару 3
  • ваше 1
  • Ведар 1
  • ведар 3
  • ведра 3
  • ведрим 2
  • ведро 3
  • ведрог 2
  • ведром 4
  • веђе 1
  • Везао 1
  • везивати 1
  • везиваху 1
  • везиваше 1
  • везује 1
  • веле 2
  • вели 11
  • Вели 2
  • Велике 1
  • велике 2
  • Велики 1
  • велики 6
  • великим 4
  • великих 1
  • велико 3
  • великог 1
  • великој 1
  • Великој 1
  • великом 2
  • велику 1
  • Велику 1
  • велим 7
  • велиш 8
  • вене 2
  • вењак 1
  • вењака 1
  • вео 1
  • веома 1
  • вера 1
  • вероватно 2
  • веровах 2
  • верује 1
  • вес 1
  • весела 5
  • веселије 1
  • весело 8
  • веселости 1
  • Весео 1
  • весео 3
  • вест 3
  • Ветар 1
  • ветар 8
  • Ветрић 1
  • ветрић 2
  • већ 110
  • Већ 3
  • веће 1
  • већи 6
  • већим 1
  • већој 1
  • већу 2
  • вече 8
  • вечера 6
  • вечерају 1
  • вечерам 2
  • вечерас 2
  • вечераш 1
  • вечере 6
  • вечери 3
  • вечерња 2
  • вечерњи 1
  • вечеру 2
  • вечитим 1
  • вештог 1
  • Ви 1
  • ви 4
  • Виде 1
  • виде 8
  • видевши 2
  • видела 2
  • виделе 1
  • видели 1
  • Видео 1
  • видео 10
  • видети 14
  • видећеш 1
  • Видећеш 1
  • видех 27
  • видеше 1
  • види 26
  • Видим 4
  • видим 45
  • видимо 2
  • Видиш 1
  • видиш 6
  • виђам 1
  • виђао 1
  • виђаху 2
  • виђаше 2
  • Виђаше 2
  • вијугаху 1
  • вијући 1
  • викати 2
  • викаше 1
  • викну 2
  • вилама 1
  • виле 5
  • Виноград 1
  • виноград 6
  • винограда 6
  • винограду 1
  • виси 1
  • висини 1
  • висину 2
  • висок 1
  • висока 2
  • високе 1
  • високим 2
  • високо 6
  • високог 1
  • високој 1
  • високу 1
  • висораван 1
  • вита 1
  • витице 1
  • ВИЋ 1
  • вихор 1
  • виче 1
  • Виче 1
  • вичем 1
  • вичу 2
  • Више 2
  • више 61
  • владању 1
  • влажан 3
  • влажно 1
  • вода 3
  • воде 1
  • води 4
  • водила 1
  • водиш 1
  • вођах 1
  • вођаху 2
  • Вођаше 1
  • вођаше 2
  • војнички 1
  • воле 1
  • волела 2
  • волео 4
  • волети 2
  • Воли 2
  • воли 7
  • волим 8
  • волите 1
  • волиш 6
  • волове 6
  • волови 1
  • вољах 2
  • воље 5
  • вољи 2
  • вољу 4
  • воће 1
  • воћњацима 2
  • вочиће 1
  • враг 1
  • врага 2
  • враголаста 1
  • враголасто 4
  • врат 1
  • Врата 1
  • врата 16
  • врати 10
  • вратила 1
  • вратим 7
  • вратима 3
  • вратио 2
  • вратити 2
  • Вратих 1
  • вратих 4
  • вратише 1
  • врату 2
  • враћа 2
  • Враћајући 1
  • враћам 3
  • враћамо 1
  • враћати 1
  • враћах 1
  • врашки 1
  • врбак 1
  • врбака 1
  • врбаках 2
  • врбаку 2
  • врбама 1
  • врбаци 1
  • врбацима 2
  • Врбе 1
  • врбе 6
  • врби 1
  • врбу 1
  • вреви 1
  • вревом 1
  • вредне 1
  • вредности 1
  • вреле 1
  • врелина 1
  • врелину 2
  • врело 2
  • Време 1
  • време 27
  • времена 11
  • врзине 1
  • врзину 1
  • врзоше 1
  • ври 1
  • врисак 1
  • вриску 1
  • врло 31
  • врљика 1
  • врс 2
  • вртети 1
  • врх 9
  • врха 1
  • врховима 1
  • врхом 1
  • врху 4
  • врцнуше 1
  • вуге 1
  • Вукића 1
  • вукла 1
  • вукло 1
  • вунена 2
  • вуненим 1
  • вуненом 1
  • вући 1
  • вуче 4
  • га 96
  • гадни 1
  • гадно 1
  • Газда 3
  • газда 6
  • газдарицом 1
  • газе 1
  • газећи 1
  • Газећи 1
  • гази 2
  • Газили 1
  • газити 1
  • галама 5
  • гаћама 2
  • гаће 1
  • Где 10
  • где 121
  • гдегод 7
  • ГИЛА 1
  • Гила 105
  • Гиле 26
  • Гили 23
  • Гилин 2
  • Гилина 7
  • Гилине 8
  • Гилино 3
  • Гилиног 2
  • Гилиној 2
  • Гилином 1
  • Гилину 2
  • Гилом 20
  • Гилу 37
  • гимназије 4
  • гимназијској 1
  • гимназијском 1
  • гимназију 5
  • гине 2
  • Глава 1
  • глава 4
  • главе 14
  • глави 6
  • главно 3
  • главом 13
  • главу 31
  • глад 1
  • гладан 1
  • глас 21
  • Глас 3
  • гласа 5
  • гласић 1
  • гласно 8
  • гласове 1
  • гласови 1
  • Гласови 1
  • гласом 9
  • гласу 3
  • глатко 1
  • гле 1
  • гледа 18
  • Гледај 3
  • гледај 4
  • гледају 3
  • гледајући 15
  • Гледајући 2
  • Гледам 4
  • гледам 7
  • гледамо 2
  • гледао 2
  • Гледасмо 1
  • гледати 5
  • гледаћу 1
  • гледах 16
  • гледаху 1
  • гледаш 3
  • гледаше 10
  • глупаче 1
  • глуха 1
  • гнева 1
  • гневно 2
  • гневом 2
  • го 1
  • говеда 9
  • говедар 1
  • Говедар 1
  • говедареву 1
  • говедаром 1
  • говеди 2
  • говече 1
  • говор 2
  • говораше 7
  • говоре 1
  • Говори 1
  • говори 12
  • говорио 1
  • говорисмо 1
  • говорити 4
  • говорих 2
  • говориш 1
  • говором 1
  • год 3
  • година 7
  • годинама 3
  • године 3
  • годину 2
  • гола 3
  • голих 1
  • голубије 1
  • гомила 2
  • гомиле 1
  • гомили 3
  • гомилице 1
  • гомилици 1
  • гомилицу 1
  • гомилом 1
  • гомилу 6
  • гони 1
  • гораху 1
  • Горе 1
  • горе 10
  • гори 1
  • горким 1
  • горњег 2
  • горњега 2
  • горњем 3
  • горњи 1
  • гором 5
  • горчине 1
  • господине 2
  • господска 1
  • господско 1
  • госпођа 1
  • готов 3
  • готови 1
  • готових 1
  • готово 4
  • Гради 1
  • градимо 1
  • граја 1
  • граматику 1
  • грана 2
  • гранати 1
  • гранатом 1
  • Гране 1
  • гране 6
  • грани 1
  • грану 2
  • грања 1
  • грање 7
  • грањем 2
  • грању 1
  • грди 3
  • грдим 1
  • грех 1
  • грижу 1
  • гризем 2
  • грла 2
  • грли 1
  • грло 3
  • грми 1
  • грмљавина 1
  • гробља 1
  • гробу 2
  • грожђа 2
  • грозница 1
  • грознице 1
  • грозници 2
  • грозничав 1
  • грозничаве 1
  • грозничаво 3
  • грозничавог 1
  • громова 1
  • грохтањем 1
  • гроша 1
  • груди 6
  • грудима 3
  • груменова 1
  • грунуше 1
  • групи 3
  • грцах 1
  • грчевито 3
  • губе 1
  • губер 1
  • губи 3
  • гуди 1
  • гужва 1
  • гундуришете 1
  • гуњем 1
  • гурну 2
  • гуске 1
  • гусле 1
  • густ 1
  • густа 1
  • густе 2
  • Густи 1
  • густи 5
  • густим 4
  • густих 3
  • густо 4
  • густој 1
  • Густом 1
  • густом 4
  • густу 1
  • да 1369
  • Да 67
  • дабоме 1
  • даваше 2
  • давим 1
  • давно 2
  • давши 1
  • даде 3
  • Дадох 1
  • дадох 3
  • Дај 1
  • дај 2
  • даје 2
  • дајем 1
  • дајући 2
  • дакле 1
  • Дакле 1
  • дала 1
  • далеких 1
  • далеко 18
  • Далеко 2
  • далекој 1
  • даље 43
  • даљи 1
  • даљим 1
  • даљине 3
  • даљини 1
  • даљину 1
  • даљу 1
  • дам 5
  • Дан 1
  • дан 17
  • дана 39
  • данас 17
  • данашњег 2
  • дане 1
  • дани 3
  • даном 1
  • дану 4
  • Дању 1
  • дању 2
  • Дао 1
  • дао 5
  • дати 3
  • даћу 1
  • дах 2
  • даш 1
  • Даш 1
  • два 23
  • двадесет 3
  • две 11
  • двоје 16
  • двојица 1
  • двојка 1
  • двориштем 1
  • Дворог 1
  • двоумити 1
  • двоумљаше 1
  • девет 2
  • девојака 7
  • девојачка 1
  • девојачки 1
  • Девојка 1
  • девојка 27
  • девојкама 4
  • девојке 12
  • Девојке 2
  • девојком 3
  • девојку 6
  • девојци 7
  • девојче 3
  • девојчица 2
  • девојчице 4
  • девојчура 1
  • девојчурама 1
  • девојчуре 1
  • дед 1
  • деде 2
  • Дее 1
  • Деее 1
  • дело 1
  • делом 1
  • дељаше 2
  • дениоцима 1
  • Дену 1
  • дену 2
  • денули 1
  • денуо 1
  • денути 2
  • део 3
  • десет 1
  • десетак 1
  • деси 6
  • десило 1
  • десне 2
  • десно 1
  • десној 2
  • дете 15
  • Дете 3
  • дететом 3
  • детињастог 1
  • детињства 1
  • деца 3
  • деце 4
  • деци 1
  • децом 3
  • децу 3
  • дечјег 2
  • дечјем 1
  • дечко 1
  • дечурлија 1
  • дечурлију 1
  • дешава 1
  • дивљачан 1
  • дивним 1
  • дигла 1
  • Дигла 1
  • дигло 1
  • дигне 2
  • дигнут 1
  • дигох 2
  • Дигох 5
  • Диже 1
  • диже 8
  • дижући 1
  • дизгине 2
  • дико 1
  • димњак 2
  • директор 2
  • дирне 1
  • дисати 2
  • дишем 3
  • дланом 1
  • дна 2
  • дно 3
  • дну 7
  • До 1
  • до 77
  • доба 2
  • добаци 1
  • доби 1
  • добијах 1
  • добио 1
  • добити 1
  • Добих 1
  • добих 3
  • Добра 1
  • добра 7
  • добрим 1
  • добро 21
  • Добро 8
  • добру 1
  • доведе 3
  • доведемо 1
  • довезао 1
  • довео 1
  • довикну 7
  • Довољно 1
  • довољно 3
  • доврши 1
  • Догађај 1
  • догађаје 1
  • догађајем 1
  • догледах 1
  • догна 1
  • догнао 2
  • договарати 1
  • договорили 1
  • догоњаху 1
  • дограбим 2
  • догурах 1
  • додаде 4
  • додадох 2
  • додир 2
  • додириваху 1
  • додирну 1
  • додиром 1
  • додирују 1
  • дође 44
  • Дође 9
  • дођем 4
  • дођеш 2
  • дођосмо 1
  • Дођосмо 1
  • Дођох 1
  • дођох 7
  • дођоше 6
  • доживљаје 1
  • дожњу 1
  • дозвао 2
  • дозволим 1
  • дозвољава 1
  • дознам 1
  • доје 1
  • дојури 1
  • док 28
  • Док 3
  • докажем 1
  • докле 1
  • доксат 6
  • доксата 1
  • доксату 4
  • долажах 1
  • долажаше 1
  • долазак 1
  • долазе 2
  • долазећи 1
  • долази 1
  • долазила 3
  • долазило 1
  • долазим 2
  • Долазих 1
  • долазиш 1
  • Доле 1
  • доле 15
  • долетела 1
  • долећу 1
  • долинама 1
  • долинице 1
  • долином 1
  • дољи 1
  • домаку 1
  • домами 1
  • Донекле 2
  • донекле 3
  • Донео 2
  • донео 3
  • донесе 5
  • донети 2
  • доносити 1
  • доња 2
  • доњега 1
  • доњем 2
  • доњи 1
  • доњом 1
  • допада 1
  • допирала 1
  • допире 1
  • допре 3
  • допустим 1
  • доручак 2
  • доручка 1
  • доручкујем 2
  • досад 2
  • досадањи 1
  • доследно 1
  • доспео 1
  • Доста 1
  • доста 13
  • дотерали 1
  • дотерују 1
  • Дотле 1
  • дотле 20
  • доћи 19
  • Доћи 2
  • дохваташе 1
  • дохвати 2
  • дохватисмо 1
  • дохватих 1
  • Доцкан 2
  • доцкан 3
  • Доцније 3
  • доцније 8
  • дочекам 1
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • Дочепах 1
  • Дош 1
  • дошану 1
  • дошао 4
  • дошла 10
  • дошли 1
  • дошло 1
  • дошо 1
  • Драг 1
  • Драга 1
  • Драге 1
  • Драгом 1
  • драгу 1
  • драж 1
  • дражаше 1
  • дражеснијим 1
  • дражи 1
  • дрвета 1
  • Дрвета 1
  • дрвету 2
  • дрвећа 1
  • дрвеће 1
  • дрвећу 6
  • дрво 1
  • дречећом 1
  • дреши 1
  • држала 1
  • држах 1
  • држаше 3
  • држећи 3
  • држи 1
  • држимо 1
  • дрљава 1
  • дрскија 1
  • дрскији 1
  • друг 6
  • Друга 1
  • друга 22
  • другарица 1
  • другарице 1
  • друге 11
  • Други 1
  • други 14
  • Другим 1
  • другим 5
  • других 1
  • Друго 1
  • друго 17
  • другова 1
  • другови 2
  • друговима 2
  • другог 10
  • другога 5
  • другој 8
  • другом 12
  • другоме 2
  • другу 16
  • дружина 1
  • друкче 1
  • друкчије 9
  • друкчијем 1
  • друштва 2
  • друштво 5
  • друштву 6
  • дрхтав 1
  • дрхтавица 1
  • дрхтавицу 2
  • Дрхтах 1
  • дрхтах 3
  • дрхташе 2
  • дршће 1
  • дршћући 1
  • дубља 1
  • дубље 3
  • дубодолине 1
  • дубоким 1
  • дубоко 4
  • дубох 1
  • дубрави 1
  • дубравице 1
  • Дувао 1
  • дуварима 1
  • дуг 1
  • дугачким 2
  • дуге 1
  • дугих 1
  • дуго 17
  • Дуго 2
  • дугог 3
  • дугу 1
  • дугуљастог 1
  • дудиње 1
  • дудови 1
  • дужег 2
  • дукат 1
  • дуката 1
  • дунђерском 1
  • дуни 1
  • дућан 3
  • дућана 1
  • духне 2
  • духну 1
  • духнуо 1
  • душа 1
  • душе 6
  • душевних 1
  • души 18
  • душом 1
  • душу 11
  • Ђаво 1
  • ђаво 2
  • ђаволе 4
  • ђаволима 1
  • ђаволски 1
  • ђак 2
  • ђака 1
  • ђацима 2
  • ђачкој 1
  • Ђорђа 3
  • Ђорђе 3
  • ђутуре 1
  • е 1
  • Е 4
  • еве 1
  • ево 1
  • Ево 1
  • еј 1
  • Еј 5
  • Ејс 1
  • Ене 1
  • Ено 4
  • Ето 2
  • ето 5
  • Ех 1
  • Жагор 2
  • жагор 4
  • жагору 1
  • жали 1
  • Жали 1
  • жалим 1
  • жалити 1
  • жалосније 2
  • жалосно 3
  • жалост 1
  • жалостиван 3
  • жалостивним 2
  • жалостивно 1
  • жаљењем 1
  • жањаху 1
  • жао 8
  • жар 1
  • жбуње 1
  • жедна 2
  • жеже 1
  • жела 1
  • желе 1
  • желео 2
  • желети 2
  • жеља 5
  • жељама 2
  • жељах 1
  • жеље 3
  • жељени 1
  • жељно 1
  • Жена 1
  • жена 27
  • жене 10
  • жени 1
  • женидби 1
  • женимо 1
  • женио 1
  • женити 1
  • женом 3
  • женска 1
  • женске 5
  • женски 1
  • женскиње 1
  • женских 2
  • женском 1
  • женску 1
  • жентурину 1
  • жену 3
  • жењени 1
  • жестоко 1
  • жетелачка 1
  • жетелачким 1
  • жетелачких 1
  • жети 4
  • жив 3
  • жива 1
  • живахан 1
  • живе 4
  • Живела 1
  • живео 1
  • живи 2
  • живим 3
  • живље 1
  • живо 4
  • Живот 2
  • живот 7
  • живота 4
  • животу 1
  • живци 1
  • Живци 1
  • жижим 1
  • жита 1
  • жито 2
  • житом 1
  • жица 1
  • жње 5
  • жњемо 1
  • жњети 1
  • жњу 1
  • жртва 1
  • жртвујем 1
  • жубор 1
  • жубори 1
  • жудело 1
  • жудео 1
  • жудех 1
  • жуди 1
  • жудна 1
  • жудња 1
  • жудње 1
  • жуђаше 1
  • жуљи 2
  • журба 1
  • журбе 1
  • журења 1
  • Журећи 1
  • журили 1
  • журити 1
  • журиш 1
  • жут 1
  • жуте 3
  • жути 1
  • жутих 1
  • жућаше 1
  • за 235
  • За 6
  • забавио 1
  • забављам 1
  • забављаху 1
  • забеле 1
  • забелуца 1
  • заблисташе 1
  • заболе 1
  • заборавила 1
  • заборавили 1
  • заборавим 1
  • Заборавио 1
  • заборавио 7
  • Заборавих 1
  • заборавих 5
  • заборавиш 1
  • забрани 3
  • забрину 1
  • забринуо 1
  • забринут 1
  • забринута 1
  • забринутих 1
  • забринуто 2
  • забрче 1
  • забуни 1
  • забуну 2
  • заварам 1
  • завереничка 1
  • завидети 1
  • завијен 1
  • завирим 1
  • завирити 1
  • завирује 1
  • завлада 1
  • заводи 1
  • заволех 1
  • заврти 1
  • завршетак 1
  • заврши 2
  • загасито 2
  • загледа 9
  • Загледајући 1
  • загледам 1
  • загледамо 1
  • загледање 1
  • загледао 1
  • Загледао 1
  • загледасмо 1
  • загледати 3
  • Загледах 2
  • загледах 8
  • загледаше 1
  • заграја 1
  • загризе 1
  • загрлим 2
  • загрљен 1
  • загрме 1
  • задаваху 1
  • задајем 1
  • задати 1
  • задевком 1
  • задевку 1
  • заденула 1
  • задиркивање 1
  • задиркивати 1
  • задиркиваху 3
  • задиркиваше 3
  • Задиркује 1
  • задиркује 2
  • задиркујем 1
  • задиркују 1
  • задирнем 1
  • Задирнем 1
  • задирнула 1
  • задирнух 1
  • задовољан 1
  • задовољно 1
  • задовољство 1
  • задржавајући 1
  • задржавати 1
  • задржавах 1
  • задржао 1
  • задржати 1
  • задржах 2
  • задржаше 1
  • ЗАДРУГА 1
  • задрхта 5
  • задрхтао 1
  • задрхтах 1
  • задрхти 2
  • задршћем 2
  • задубљено 1
  • зађе 6
  • зађем 1
  • зађосмо 2
  • зажелех 1
  • Зажелех 2
  • зажукла 1
  • заигра 4
  • заигралом 1
  • Заиста 1
  • заиста 9
  • заједајући 1
  • заједно 9
  • зајецах 1
  • заказано 1
  • заказаног 1
  • заказаном 2
  • закачиње 1
  • закачињући 1
  • закикота 3
  • заклања 1
  • заклоњена 1
  • закључах 1
  • закључивах 1
  • Закључих 2
  • закључих 3
  • закључујем 1
  • закону 1
  • закопка 1
  • закунем 1
  • закуца 4
  • заласка 1
  • залупа 2
  • залупих 1
  • залутала 1
  • заљубио 1
  • замало 1
  • замахује 1
  • замаче 1
  • замени 1
  • замену 1
  • замењивала 1
  • замењивале 1
  • замисли 4
  • замислим 5
  • замислити 1
  • замислих 1
  • замишљајима 2
  • Замишљајући 1
  • замишљам 4
  • замишљао 3
  • замишљати 1
  • замишљах 4
  • замишљаше 2
  • замишљен 2
  • замишљена 1
  • замишљено 2
  • замолих 3
  • замршено 1
  • занавек 1
  • Занет 2
  • занет 3
  • занета 1
  • занима 4
  • занимало 1
  • занимам 2
  • занимао 1
  • Занимаху 1
  • Занимаше 1
  • занимаше 3
  • занимљива 1
  • занимљивих 2
  • занос 2
  • заноса 1
  • заносан 1
  • заносе 2
  • заноси 1
  • заносиш 2
  • заносу 1
  • заношаше 1
  • заобиђем 1
  • заокружено 1
  • заокруженој 1
  • заостаде 2
  • заостала 2
  • заостале 1
  • заостало 1
  • западном 1
  • западу 4
  • запазио 4
  • запао 1
  • запе 1
  • запева 4
  • Запеваше 1
  • запеваше 2
  • запевка 1
  • запевке 1
  • запех 1
  • запита 1
  • запитах 2
  • запиткивати 3
  • заплакати 1
  • запламтеше 1
  • запни 1
  • заповедаше 1
  • заповедим 2
  • заподева 1
  • запомаже 1
  • започела 1
  • започети 1
  • Запрепастих 1
  • запрепашћен 2
  • запрепашћено 2
  • зар 13
  • Зар 35
  • заради 1
  • заранака 1
  • заратило 1
  • засадиле 1
  • засађеној 1
  • засветле 1
  • засветлише 1
  • засвира 1
  • Засвира 1
  • засејане 1
  • засејаних 1
  • заслепљен 1
  • заслуживаше 1
  • заслужује 1
  • засмеја 4
  • засмејах 1
  • заспа 1
  • заспао 1
  • заспати 2
  • Заспах 1
  • заспах 7
  • заспим 2
  • застадосмо 1
  • Застадосмо 2
  • застадох 2
  • Застадох 3
  • Застаје 1
  • застајкујући 1
  • застане 2
  • застанем 1
  • застати 1
  • застиди 1
  • застиђено 1
  • затварајући 1
  • затворена 1
  • затвореној 1
  • Затворих 1
  • затворише 1
  • затекох 8
  • затим 10
  • Затим 4
  • зато 3
  • затрепери 1
  • затресао 1
  • затурио 1
  • затутњи 1
  • заузе 1
  • заузимао 1
  • заустави 2
  • зауставио 1
  • зауставити 1
  • Зауставих 1
  • зауставише 1
  • зауставља 1
  • заустављати 1
  • захладнило 1
  • заходу 1
  • захукће 1
  • захучаше 1
  • зачас 11
  • Зачас 4
  • зачу 2
  • зачуди 2
  • зачудих 3
  • зачуђен 2
  • зачуђено 10
  • зашло 3
  • Зашта 1
  • зашта 3
  • зашто 19
  • Зашто 8
  • зашушти 1
  • Зашушти 1
  • збива 2
  • збивало 2
  • збиваше 1
  • збијала 1
  • збили 1
  • збило 1
  • збиља 3
  • Збиља 3
  • збити 1
  • збише 1
  • због 14
  • Збогом 1
  • збора 1
  • збори 3
  • збориш 1
  • збрка 1
  • збуни 2
  • збуним 1
  • збуних 1
  • Збуних 3
  • збуњен 2
  • збуњено 3
  • збуњују 1
  • звао 1
  • звати 2
  • звах 1
  • зваше 1
  • звезда 2
  • звездама 1
  • звизну 1
  • звони 1
  • звоњаху 1
  • Звоњаше 1
  • згодније 1
  • згодно 2
  • зграбих 1
  • зградица 1
  • зградом 1
  • здене 1
  • зденута 1
  • зденуто 1
  • здрав 1
  • здравља 6
  • здравље 3
  • здрављем 1
  • здрављу 5
  • здраво 1
  • здравој 1
  • зебњом 1
  • зелене 3
  • зелени 4
  • зеленим 2
  • зеленкастоплаве 1
  • зелено 1
  • зеленог 2
  • зеленој 2
  • земља 3
  • земље 2
  • земљи 1
  • земљиног 1
  • земљом 1
  • земљу 10
  • зепсти 1
  • зид 2
  • зиду 1
  • зима 1
  • зимус 1
  • зинуо 1
  • зла 1
  • Злата 2
  • златастом 1
  • златне 1
  • злато 2
  • зло 2
  • злобно 1
  • зловољан 1
  • зловољно 1
  • злоупотребљавао 1
  • зна 21
  • знадох 2
  • знађах 11
  • знађаше 2
  • знајући 6
  • знак 4
  • знака 1
  • Знали 1
  • знало 1
  • знам 48
  • Знам 5
  • знање 1
  • Знао 1
  • знао 8
  • знати 3
  • значај 1
  • значи 7
  • знаш 15
  • Знаш 4
  • Зове 1
  • зове 5
  • зовем 1
  • зовеш 1
  • зовне 1
  • зовнем 1
  • зовну 2
  • зовнућемо 1
  • зову 4
  • зора 1
  • зоре 1
  • зором 1
  • зору 1
  • зрака 1
  • зраке 1
  • зрела 1
  • зрели 1
  • зрео 2
  • зрети 1
  • зуба 1
  • зубе 6
  • зубима 3
  • зујање 1
  • И 103
  • и 1347
  • иа 2
  • Иако 1
  • иако 4
  • ивицама 1
  • игда 2
  • игде 1
  • игра 1
  • Играју 1
  • играла 2
  • играли 1
  • играм 1
  • играмо 1
  • играху 1
  • играче 2
  • играчка 1
  • играш 1
  • Играше 1
  • играше 2
  • игре 1
  • Иде 1
  • иде 8
  • идем 21
  • Идемо 1
  • идемо 6
  • идеш 5
  • Иди 11
  • иди 2
  • иду 2
  • идући 1
  • Идући 1
  • Иђасмо 1
  • иђасмо 2
  • Иђах 1
  • иђах 2
  • иђаху 3
  • иђаше 5
  • Из 3
  • из 69
  • Иза 1
  • иза 19
  • изабрала 2
  • изађе 6
  • изађем 1
  • Изађем 1
  • изађи 1
  • изађосмо 2
  • Изађох 3
  • изађох 5
  • изађоше 1
  • изазвао 1
  • изазива 1
  • изазивачки 1
  • изазовемо 1
  • изашао 2
  • изашли 1
  • избаци 1
  • избацих 1
  • избацују 1
  • избегавах 2
  • избегаваху 1
  • избегаваше 1
  • избегнем 3
  • изби 1
  • изближе 3
  • избрисах 1
  • извади 1
  • извадих 4
  • извалио 1
  • изведе 1
  • изведри 1
  • изведрило 1
  • извезеним 1
  • извесне 1
  • извесних 1
  • Извесно 4
  • извесно 7
  • известан 1
  • извијаху 1
  • извијених 1
  • извиривах 1
  • извора 1
  • изглед 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 8
  • изгледају 1
  • Изгледало 1
  • изгледам 3
  • изгледао 1
  • изгледати 1
  • изгледаху 1
  • Изгледаше 2
  • изгледаше 3
  • изгледом 1
  • изговарати 1
  • Изговарах 1
  • изговараху 1
  • изговараше 2
  • изговора 1
  • изговори 7
  • изговорио 1
  • изговорих 2
  • Изговорих 2
  • изгорело 1
  • изгрди 1
  • изгрдити 1
  • изгревало 1
  • изгрејало 2
  • изгуби 4
  • изгубило 1
  • изгубим 1
  • изгубих 1
  • изгубљен 1
  • изгубљеним 1
  • изда 3
  • издадоше 1
  • издаје 1
  • издалека 2
  • издали 1
  • издаље 1
  • издам 2
  • издвоји 1
  • издвојисмо 1
  • издвојих 1
  • издигао 1
  • издигла 1
  • издигнут 1
  • издржава 2
  • издржи 1
  • издржим 1
  • изигравање 1
  • изиђох 1
  • изишла 1
  • изјави 1
  • изјасни 1
  • излажаху 1
  • излажаше 1
  • излазак 1
  • излазили 1
  • излећу 1
  • измаче 1
  • између 16
  • изменити 1
  • измењаше 1
  • измери 1
  • измешало 1
  • измислити 1
  • измиче 1
  • измичу 1
  • измишљањем 1
  • измравуљасмо 1
  • изнад 4
  • изненади 1
  • изненадише 1
  • изненадно 2
  • изненађено 1
  • изнесе 1
  • изнуђивање 2
  • изнурен 2
  • изнутра 2
  • изостане 1
  • израђене 1
  • изражавању 1
  • израз 1
  • изразим 1
  • Израсла 1
  • Израсло 1
  • израстао 1
  • изређа 1
  • изрезаним 1
  • изузев 1
  • изусти 1
  • изустих 1
  • изучио 1
  • Иии 1
  • икад 2
  • икада 1
  • икакве 1
  • икаквих 1
  • икаквог 1
  • ико 1
  • икога 1
  • икону 1
  • икрзане 1
  • или 39
  • Или 4
  • им 17
  • има 25
  • Има 9
  • имађах 2
  • имађаху 1
  • имађаше 4
  • имала 1
  • Имали 1
  • Имам 1
  • имам 8
  • имамо 1
  • имања 1
  • имање 5
  • имању 3
  • Имао 4
  • имао 5
  • имати 2
  • Имаш 1
  • имаш 6
  • име 12
  • имена 1
  • именова 1
  • именом 1
  • имену 2
  • ината 1
  • иначе 12
  • Иначе 3
  • Ипак 1
  • ипак 24
  • исечено 1
  • исквасих 1
  • искићеним 1
  • ископала 1
  • искочила 1
  • искочих 1
  • искре 1
  • искреност 1
  • искрзаном 1
  • искупила 1
  • Искуписмо 1
  • искупише 1
  • исмевајући 1
  • испавао 1
  • испаде 3
  • испале 1
  • испе 1
  • испеваше 1
  • испела 1
  • исперутаним 1
  • испи 1
  • Испи 1
  • испијем 1
  • испит 2
  • испитивање 1
  • испитивати 4
  • испитујући 1
  • испих 1
  • Испих 1
  • исплачем 1
  • исповедим 1
  • исповедити 1
  • испод 11
  • исправи 5
  • Исправих 1
  • исправише 2
  • Испрати 1
  • испрати 2
  • испратити 1
  • испред 8
  • испреда 1
  • испрекиданим 1
  • испретуране 1
  • испречила 1
  • исприча 2
  • испричах 5
  • испроси 1
  • испружи 1
  • испуцана 1
  • испуцаним 1
  • испуцано 1
  • иста 1
  • истављаху 1
  • истекао 1
  • истерамо 2
  • исти 5
  • истим 1
  • Истина 3
  • истина 8
  • истини 4
  • истински 2
  • истинског 1
  • истину 3
  • Истину 3
  • исто 11
  • истог 2
  • истој 2
  • истоку 2
  • истом 3
  • истрезних 1
  • истрже 1
  • исту 1
  • исцепам 1
  • ићи 2
  • Их 3
  • их 41
  • ишао 2
  • Ишао 2
  • ишла 1
  • ишло 1
  • ишуња 1
  • ишчезава 1
  • ишчекивањем 1
  • ишчекујући 2
  • ишчуђавајући 1
  • ишчуђавањем 1
  • ишчуђавати 1
  • ишчуђујући 1
  • ишчупам 2
  • ј 3
  • ја 273
  • Ја 74
  • јабука 1
  • јабуке 2
  • јабукову 1
  • јабуком 2
  • јабуку 1
  • јава 3
  • јави 2
  • јавило 1
  • јавио 1
  • јавља 1
  • јављати 1
  • јављаше 1
  • јад 1
  • јада 3
  • јаде 1
  • јадима 2
  • јадна 2
  • јаднијим 1
  • Јадник 1
  • јадник 2
  • јадну 2
  • јак 2
  • јака 1
  • јако 8
  • јаловице 1
  • јамчити 1
  • јао 2
  • Јао 9
  • јарак 4
  • јарку 1
  • јаруга 1
  • јаругу 2
  • јасици 1
  • јасна 1
  • јасно 2
  • јасном 1
  • јастук 1
  • јаукнути 1
  • јаукнух 1
  • јаче 10
  • јачим 1
  • јачој 1
  • Јашући 1
  • Је 11
  • је 546
  • једа 1
  • једак 1
  • један 50
  • Један 7
  • једанпут 1
  • Једва 6
  • једва 9
  • једем 1
  • једина 2
  • једино 2
  • Једна 3
  • једна 44
  • једнако 1
  • Једне 2
  • једне 20
  • Једни 3
  • једни 4
  • једним 5
  • једно 25
  • Једно 5
  • једног 21
  • једнога 1
  • једној 13
  • Једном 1
  • једном 41
  • једну 33
  • једра 1
  • једре 1
  • једрим 1
  • једру 2
  • једу 1
  • јеђаше 1
  • језа 1
  • језик 1
  • језика 1
  • језиком 1
  • језовито 1
  • језу 1
  • јелече 5
  • јелечићима 1
  • јели 1
  • јело 2
  • јелом 1
  • јер 21
  • јес 3
  • Јес 6
  • јесам 4
  • Јесам 4
  • јеси 4
  • Јеси 4
  • јест 1
  • Јест 3
  • Јесте 1
  • јетко 1
  • јој 113
  • Јок 1
  • још 125
  • Још 8
  • ју 2
  • јужне 1
  • јужни 2
  • јужно 1
  • јураху 1
  • јуре 1
  • јури 3
  • јурио 2
  • јурити 1
  • јурнух 1
  • јутра 2
  • јутрос 8
  • јутрошње 1
  • јуче 10
  • Јуче 2
  • к 29
  • ка 9
  • кав 2
  • Кавице 2
  • кад 101
  • Кад 47
  • када 22
  • Када 3
  • кадгод 1
  • каже 17
  • Кажем 1
  • кажем 34
  • кажеш 7
  • Кажи 2
  • кажи 4
  • кажо 1
  • кажом 1
  • кажу 2
  • каза 6
  • казала 3
  • казао 7
  • казати 3
  • казах 7
  • казива 1
  • Казивали 1
  • казивању 2
  • казивао 1
  • казивати 3
  • Казиваше 1
  • казиваше 4
  • казуј 1
  • казује 7
  • казујем 4
  • казујеш 1
  • кајао 1
  • Кајаћеш 2
  • какав 12
  • Какав 4
  • Каква 1
  • каква 2
  • Какве 1
  • какве 6
  • какви 1
  • каквим 3
  • каквих 1
  • Какво 1
  • какво 2
  • каквог 4
  • каквом 2
  • какву 1
  • каки 1
  • како 110
  • Како 8
  • калдрмом 1
  • календара 1
  • калуђера 1
  • калуђери 1
  • камо 4
  • Као 16
  • као 251
  • капија 1
  • капији 1
  • капијом 1
  • капију 4
  • капљице 1
  • капут 2
  • кара 1
  • караманке 1
  • караманци 2
  • кафану 3
  • кафу 4
  • кашике 2
  • кашљање 1
  • кашљаше 1
  • кварна 1
  • кесе 2
  • кесицу 1
  • кесу 3
  • кецељом 1
  • кида 1
  • кикот 4
  • кикотати 1
  • кикоту 1
  • кикоћу 1
  • ким 3
  • кицошиш 1
  • киша 5
  • кишне 1
  • кишовити 1
  • класје 4
  • клети 1
  • кликнух 1
  • клонулу 1
  • клупи 1
  • клупицу 1
  • књига 1
  • књиге 3
  • књигу 7
  • КЊИЖЕВНА 1
  • књижници 1
  • књижурине 1
  • Ко 16
  • ко 35
  • кобила 1
  • ковачи 1
  • ковачници 1
  • Кога 2
  • кога 32
  • код 40
  • Код 6
  • кожа 1
  • Која 1
  • која 41
  • Које 1
  • које 39
  • којекаквим 2
  • којекаквих 1
  • којекако 1
  • којем 1
  • којешта 1
  • који 56
  • којим 12
  • којима 8
  • Којина 3
  • којих 4
  • којој 11
  • којом 3
  • коју 19
  • кола 9
  • колач 2
  • колачарницом 1
  • колачи 1
  • колена 2
  • колики 1
  • Колико 2
  • колико 22
  • колима 3
  • КОЛО 1
  • коло 3
  • колу 1
  • колут 1
  • комад 1
  • комадиће 1
  • коме 10
  • Коме 2
  • комедија 1
  • комендије 1
  • комешању 1
  • конопац 1
  • конопљане 1
  • конопцем 1
  • кончић 1
  • коњ 1
  • коња 11
  • коње 11
  • коњем 1
  • Коњи 1
  • коњи 2
  • коњима 1
  • коњских 1
  • коњу 1
  • копитњака 1
  • копкало 1
  • кора 2
  • корак 2
  • кораком 1
  • корачаја 2
  • корачаји 2
  • корачајући 1
  • корети 1
  • корим 1
  • кориту 1
  • корова 1
  • кору 1
  • коса 3
  • косама 1
  • косачи 1
  • косе 3
  • коси 1
  • косила 1
  • косили 1
  • косом 2
  • костретне 1
  • косу 3
  • котарицу 2
  • котарче 1
  • котрљати 1
  • коцима 1
  • Кочијаш 1
  • кошница 2
  • кошници 2
  • кошницу 1
  • кошуља 6
  • кошуљама 1
  • кошуље 4
  • кошуљи 3
  • кошуљом 1
  • кошуљу 1
  • крава 1
  • краве 7
  • крави 1
  • краде 1
  • крај 40
  • краја 8
  • крајева 1
  • крајевима 5
  • крајичак 2
  • крајичком 1
  • крајичку 1
  • крају 3
  • крао 1
  • красан 1
  • красти 2
  • кратко 4
  • кратког 6
  • краткога 1
  • кратком 2
  • крв 1
  • кревет 3
  • кревета 1
  • креветом 1
  • кревету 1
  • кременом 1
  • крене 2
  • кренем 2
  • крену 1
  • кренути 1
  • Кренух 2
  • кренух 4
  • кренуше 2
  • кретати 1
  • кретаху 1
  • кретосмо 1
  • кретох 1
  • кретоше 1
  • креше 1
  • крив 4
  • крива 3
  • кривац 1
  • криво 15
  • Криво 2
  • кријаше 1
  • крије 2
  • крио 2
  • кришом 1
  • Кришом 2
  • Кроз 1
  • кроз 33
  • кроза 6
  • крпама 1
  • кружаху 1
  • круњаху 1
  • крупна 1
  • крупније 1
  • крупнијих 1
  • крупних 1
  • крупну 1
  • крушке 1
  • крушци 1
  • крцну 1
  • крцнуше 1
  • кћи 1
  • кубура 1
  • кубурима 1
  • кувало 1
  • куд 2
  • Куд 2
  • Куда 1
  • куда 9
  • кудикамо 1
  • кук 1
  • кука 1
  • Кука 1
  • кукаше 1
  • кукњаву 1
  • куку 1
  • кукуруз 4
  • кукуруза 2
  • кукурузи 1
  • куне 2
  • куни 1
  • купе 1
  • купећи 1
  • купила 2
  • купим 2
  • купине 1
  • купио 2
  • купити 2
  • Купих 1
  • купиш 2
  • купљаше 2
  • купљеног 1
  • куповао 2
  • купује 4
  • купујем 1
  • купујеш 1
  • купусом 1
  • кућа 16
  • Кућа 3
  • кућама 1
  • Куће 1
  • куће 53
  • Кући 1
  • кући 45
  • кућњих 1
  • кућом 10
  • кућу 13
  • куца 1
  • куцало 1
  • куцањ 1
  • куцање 1
  • куцаше 2
  • кушаше 1
  • л 3
  • лабудови 1
  • лавеж 1
  • лагано 1
  • лагање 1
  • лажем 1
  • лазурним 1
  • лазурно 1
  • лајаху 2
  • Лак 1
  • лака 1
  • лаке 2
  • лакнуло 1
  • лакнути 1
  • Лако 1
  • лако 10
  • лаку 1
  • Лаку 2
  • Лакше 1
  • лакше 5
  • лампом 1
  • ланеним 1
  • ланцу 1
  • ларма 1
  • ларме 1
  • ласкаху 1
  • Ласкаше 1
  • латинског 1
  • латинску 1
  • лево 1
  • Лево 2
  • левој 1
  • левом 3
  • легао 1
  • легли 1
  • легнем 1
  • Легнем 1
  • Легох 2
  • легох 5
  • легоше 1
  • ледена 1
  • леђа 8
  • леђима 4
  • Лежах 1
  • Леже 1
  • леже 2
  • лежем 1
  • лежим 1
  • лези 1
  • лека 1
  • лекаром 1
  • лено 1
  • леп 8
  • Лепа 2
  • лепа 4
  • лепе 4
  • Лепи 1
  • лепи 3
  • лепим 1
  • лепих 3
  • Лепо 1
  • лепо 31
  • лепог 1
  • лепом 1
  • Лепосава 3
  • лепоте 1
  • лепоти 3
  • лепоту 2
  • лепу 2
  • лепше 5
  • леске 1
  • лесково 1
  • леском 1
  • леску 1
  • лети 1
  • летња 1
  • лето 2
  • ли 175
  • ливада 1
  • ливадама 5
  • ливаде 10
  • ливади 9
  • ливадом 1
  • ливаду 4
  • лије 1
  • липе 1
  • липи 2
  • липовог 1
  • липом 1
  • липу 3
  • лисја 1
  • лисје 7
  • лисју 3
  • лиснате 3
  • лиснато 1
  • лист 1
  • листа 3
  • листић 1
  • листу 1
  • лица 16
  • Лице 1
  • лице 19
  • лицем 3
  • лицу 17
  • личи 1
  • лично 1
  • лишаво 1
  • лишајем 1
  • лишћа 3
  • Лишће 1
  • ложницу 1
  • лојане 1
  • локва 1
  • локви 1
  • ломи 2
  • ломити 1
  • лонца 1
  • лонце 1
  • лопов 1
  • лопови 1
  • луг 3
  • луга 2
  • луговима 1
  • лугом 1
  • лугу 4
  • луда 1
  • Лудаче 1
  • лудим 2
  • лудују 1
  • Лудују 1
  • лузи 1
  • лузима 1
  • Луја 1
  • лупа 1
  • лупати 1
  • лупаше 1
  • лупи 2
  • лутању 1
  • Љ 1
  • љубав 2
  • љубави 3
  • љубављу 4
  • љубавне 2
  • љубавним 2
  • љуби 2
  • љубио 1
  • љубиш 1
  • људе 1
  • људи 8
  • људском 1
  • љупко 1
  • љут 18
  • љута 1
  • љуте 2
  • љути 2
  • љутим 2
  • љутине 8
  • љутито 22
  • љутиту 1
  • љутиш 2
  • љуто 1
  • љућаше 1
  • м 1
  • Ма 2
  • ма 28
  • магли 1
  • магловито 1
  • маглу 1
  • мада 1
  • мазећи 2
  • Мајка 12
  • мајка 44
  • мајке 12
  • мајки 1
  • мајкин 1
  • мајкиних 1
  • мајком 4
  • мајку 11
  • мајци 9
  • мајчине 1
  • мала 2
  • малаксао 3
  • мале 5
  • малена 1
  • мали 5
  • малим 1
  • малих 2
  • малишана 1
  • Мало 6
  • мало 92
  • малог 1
  • малој 3
  • малом 1
  • малопре 1
  • малопрешња 1
  • малопрешњи 2
  • малопрешњим 1
  • малу 2
  • маљ 1
  • маљицом 1
  • мамим 1
  • мање 4
  • марама 3
  • марамама 1
  • мараме 1
  • марамом 1
  • мараму 1
  • Марамче 1
  • марамче 7
  • марамчиће 1
  • мари 1
  • Марија 3
  • Маријин 1
  • Маријина 1
  • Маријом 1
  • Марим 1
  • Марина 1
  • Марину 1
  • Марисав 1
  • Марка 1
  • Маркова 2
  • масаџика 1
  • маси 1
  • мастан 1
  • мастилом 1
  • масу 1
  • мати 1
  • маћи 1
  • мах 15
  • маха 1
  • махањем 1
  • махну 4
  • махове 1
  • махраме 1
  • махрами 1
  • мачка 1
  • Маџар 1
  • Маџарица 1
  • маших 1
  • Маших 2
  • машта 1
  • маште 1
  • ме 263
  • међи 2
  • Међу 4
  • међу 8
  • Међутим 19
  • међутим 5
  • меку 2
  • мене 120
  • Мене 5
  • мени 55
  • Мени 7
  • мењам 2
  • мери 3
  • мерити 1
  • мерџана 1
  • Месец 2
  • месец 3
  • месеца 2
  • месечина 1
  • меснате 1
  • месо 2
  • места 12
  • месташце 1
  • место 9
  • местом 1
  • месту 21
  • метала 1
  • меташе 1
  • метеж 1
  • метежу 1
  • Метнем 2
  • Метнуо 1
  • Метнух 1
  • метнух 3
  • механе 1
  • механички 1
  • мечком 1
  • ми 459
  • Мијаило 1
  • миле 1
  • милија 2
  • милији 1
  • милину 1
  • милих 1
  • Милица 12
  • Милице 1
  • Милици 2
  • Милицу 1
  • Мило 1
  • мило 5
  • миловах 1
  • милостиво 1
  • милоште 2
  • милује 1
  • миља 1
  • мимо 1
  • мину 2
  • минулих 1
  • минут 1
  • минуте 1
  • мио 1
  • миран 1
  • мирисаше 1
  • мирише 1
  • Мирише 1
  • мирна 1
  • Мирно 1
  • мирно 5
  • мисао 4
  • мисле 1
  • мислећи 6
  • Мисли 2
  • мисли 21
  • мислила 2
  • Мислиле 1
  • мислим 15
  • Мислим 2
  • мислима 18
  • мислимо 2
  • Мислио 1
  • мислио 7
  • мислити 6
  • Мислиш 6
  • мислиш 9
  • Михаило 2
  • мишицама 1
  • Мишљах 1
  • мишљах 11
  • мишљаху 1
  • мишљаше 2
  • мишљења 1
  • мишљење 1
  • мишљењу 2
  • мишљу 1
  • мл 1
  • млада 1
  • млади 5
  • младић 2
  • младића 2
  • младиће 1
  • младићем 3
  • младићима 1
  • младо 1
  • младожења 1
  • младост 1
  • младости 2
  • младу 1
  • млађи 1
  • Млађи 1
  • млађу 1
  • млека 1
  • многе 2
  • много 21
  • Много 3
  • мном 36
  • мноштвом 1
  • мог 2
  • мога 14
  • могавши 2
  • Могао 2
  • могао 25
  • могасмо 1
  • могах 2
  • могаше 3
  • могла 5
  • могле 1
  • могло 6
  • могосмо 1
  • могох 29
  • Могу 1
  • могу 34
  • могуће 4
  • могућности 1
  • модар 1
  • модра 1
  • модре 1
  • Можда 3
  • можда 9
  • Може 1
  • може 36
  • Можеш 2
  • можеш 4
  • Мој 1
  • мој 9
  • моја 24
  • Моје 1
  • моје 34
  • моји 5
  • мојим 6
  • мојих 7
  • мојој 11
  • мојом 2
  • моју 9
  • мокро 1
  • мокрог 1
  • мокру 1
  • молби 1
  • молим 1
  • Молим 1
  • молити 3
  • мољаше 1
  • мољења 1
  • мом 2
  • Момак 1
  • момак 9
  • Момака 1
  • момака 6
  • моме 4
  • момка 5
  • момке 5
  • момку 2
  • момци 6
  • момцима 2
  • момчић 1
  • Мора 6
  • мора 8
  • морадох 2
  • морала 1
  • Морале 1
  • морало 2
  • Морам 2
  • морам 7
  • морао 3
  • морати 1
  • мораћу 1
  • Морах 1
  • Море 13
  • море 9
  • мотиком 1
  • моћан 1
  • моћи 7
  • мравуљају 1
  • мравуљака 1
  • мравуљке 1
  • Мрак 1
  • мрак 2
  • мрака 1
  • мрачном 1
  • мрда 1
  • мржње 1
  • мрзак 1
  • Мрзи 1
  • мрзим 1
  • мрзовоља 1
  • мрљом 1
  • мрмљах 1
  • мрси 1
  • мрска 1
  • мрско 1
  • му 88
  • мува 1
  • муж 1
  • мужа 2
  • музе 1
  • мука 2
  • мукама 1
  • муке 4
  • муку 1
  • муља 1
  • муље 1
  • мумла 1
  • муња 2
  • мутно 1
  • мухар 1
  • мучан 1
  • мучи 1
  • мучим 1
  • мучио 1
  • мучне 1
  • мушки 2
  • мушких 4
  • На 23
  • на 435
  • наберем 1
  • набораном 1
  • набра 1
  • набраних 1
  • набрао 1
  • набрах 1
  • набрецну 1
  • набусито 1
  • навале 1
  • навали 1
  • навалили 1
  • навалих 1
  • Навалише 1
  • наведе 3
  • наведем 1
  • навек 5
  • навикао 2
  • навлаш 1
  • навратим 1
  • навраћам 1
  • наврнух 1
  • наврћем 1
  • навукох 1
  • Навукох 1
  • нагађању 1
  • нагађао 1
  • нагли 1
  • нагло 5
  • нагна 2
  • нагнаше 1
  • нагоде 1
  • нагох 1
  • нагоше 1
  • награде 1
  • награди 1
  • над 5
  • нада 3
  • Нададе 1
  • нададоше 1
  • надам 1
  • надама 1
  • надати 1
  • надах 1
  • Надах 1
  • надаше 1
  • надгледам 1
  • наде 3
  • надигоше 1
  • надметаху 1
  • наднеле 1
  • наднео 1
  • наднета 1
  • надницу 1
  • надокнађавала 1
  • надувеним 1
  • надшаљује 1
  • нађе 2
  • нађем 4
  • нађемо 3
  • Нађох 1
  • нађох 8
  • нађоше 2
  • нажео 1
  • назвао 1
  • назвах 1
  • Назвах 2
  • називати 1
  • назире 1
  • назрети 1
  • наивним 1
  • наиђе 1
  • Наиђе 2
  • наиђем 1
  • наиђох 1
  • Наиђоше 1
  • наиђоше 3
  • најам 1
  • најбоље 4
  • највећа 2
  • највећем 1
  • највећим 1
  • највећом 1
  • највише 5
  • највреднија 1
  • најглупља 1
  • најгоре 3
  • најдаље 1
  • најдраже 2
  • најдрскија 1
  • наједанпут 3
  • наједном 11
  • Наједном 12
  • најзад 2
  • Најзад 4
  • најзгоднијих 1
  • Најлепше 1
  • најлепше 2
  • најлепших 1
  • најлепшу 1
  • најмање 8
  • најмањи 4
  • најмањим 1
  • најмилије 1
  • најмлађег 2
  • најмлађи 1
  • најмлађим 1
  • најмучнијег 1
  • најозбиљније 5
  • најпре 1
  • најслабији 2
  • најслађе 1
  • најслађим 1
  • најтајније 1
  • најтеже 1
  • наказива 1
  • накашља 1
  • накашљах 1
  • наклоњена 1
  • Након 2
  • након 4
  • накрај 1
  • накриво 1
  • налажах 1
  • налази 1
  • налазим 1
  • налазио 1
  • нали 1
  • наљути 2
  • наљутили 1
  • наљутио 5
  • наљутиш 1
  • нам 7
  • нама 21
  • намакох 1
  • Намах 1
  • намах 8
  • намерама 1
  • намери 1
  • намером 1
  • наместила 1
  • наместили 1
  • наместих 1
  • наметасмо 1
  • намећем 1
  • намештеним 1
  • намештеног 1
  • намештеној 1
  • намештену 1
  • наминем 1
  • наминух 1
  • наморава 1
  • намрштена 1
  • нанишаних 1
  • наново 1
  • наноса 1
  • напала 1
  • напасе 2
  • напасемо 1
  • наперен 1
  • написана 1
  • написао 1
  • напојио 1
  • напољу 1
  • напоменуо 1
  • напора 1
  • напоредо 4
  • Напослетку 1
  • напослетку 7
  • напрегнут 1
  • Напред 1
  • напред 16
  • напрезањем 1
  • напрезању 1
  • напричао 1
  • напричах 1
  • Напротив 2
  • напротив 3
  • напунио 2
  • напуних 1
  • нарави 2
  • наразговарати 1
  • наредба 1
  • наредби 1
  • нареди 2
  • нарицаљка 1
  • нарицати 1
  • нарицах 1
  • нарицаше 1
  • нарочити 1
  • Нарочито 2
  • нарочито 33
  • наручио 1
  • наручју 2
  • нас 27
  • насамо 3
  • Насип 1
  • насипа 1
  • насипом 2
  • насипу 1
  • наситих 1
  • насладим 1
  • наследи 1
  • наслућивао 1
  • наслућивах 1
  • наслуша 2
  • насмеја 1
  • насмејавши 1
  • насмејана 2
  • насмејано 1
  • Насмејах 1
  • насмешена 2
  • насмеши 2
  • насмешим 2
  • насмеших 2
  • наспе 1
  • насред 2
  • наста 1
  • Наста 1
  • настави 4
  • наставим 1
  • наставих 3
  • наставише 1
  • настављаше 1
  • наставника 2
  • Настаде 3
  • настадоше 1
  • Настадоше 1
  • настајаше 1
  • настрани 1
  • наступи 1
  • наступила 1
  • насумце 1
  • натера 1
  • наточено 1
  • наточи 3
  • натраг 8
  • натрапаш 1
  • наћи 6
  • наука 3
  • науке 3
  • наусница 1
  • научио 1
  • научит 1
  • нахраним 2
  • нахранимо 1
  • нахранио 1
  • начини 1
  • начинила 1
  • начинио 1
  • начисто 1
  • начудим 1
  • Наш 1
  • наш 3
  • наша 2
  • нашали 2
  • нашалим 1
  • нашалио 1
  • Нашао 1
  • наше 4
  • нашег 11
  • нашега 1
  • нашем 1
  • нашим 1
  • наших 2
  • нашла 1
  • нашло 1
  • нашом 2
  • нашто 2
  • Нашто 5
  • не 492
  • Не 70
  • неба 5
  • небески 1
  • небо 13
  • небом 4
  • небу 6
  • неваљалци 1
  • неверица 1
  • невесела 1
  • невесео 1
  • невеста 1
  • невешт 2
  • негде 4
  • него 20
  • негу 1
  • недавно 1
  • недаћама 1
  • недеља 1
  • недеље 1
  • недељу 1
  • недостаје 1
  • недостатку 1
  • недоумици 1
  • нежна 1
  • нежним 1
  • нежног 1
  • нежност 1
  • незадовољан 1
  • незвано 1
  • незгодно 2
  • незграпне 1
  • незграпније 1
  • нејасно 1
  • Нека 10
  • нека 26
  • некад 4
  • некада 1
  • некадања 1
  • некаквим 1
  • некакво 1
  • некако 25
  • неке 18
  • неки 37
  • Неки 5
  • неким 11
  • неких 1
  • Неко 2
  • неко 27
  • неког 12
  • некога 1
  • некој 5
  • Неколико 5
  • неколико 65
  • неком 4
  • неку 18
  • некуд 2
  • некуда 1
  • нем 1
  • нема 29
  • Нема 6
  • немадох 1
  • Немађах 1
  • немађах 2
  • немађаху 1
  • немађаше 3
  • Немам 1
  • немам 3
  • немамо 1
  • Немаш 1
  • немаш 3
  • немир 4
  • немира 1
  • немиром 1
  • немогуће 1
  • немогућим 1
  • немој 2
  • Немој 4
  • немоћ 1
  • необичан 2
  • необично 4
  • необичном 1
  • необјашњено 1
  • необјашњиво 1
  • неодређеним 1
  • неодређено 2
  • неокречене 1
  • неопажено 1
  • неописане 1
  • неосрамоћен 1
  • неоствареним 1
  • неповерљиво 1
  • неподенуто 1
  • непожњевене 1
  • непожњевено 1
  • непозната 2
  • непојмљиви 1
  • непомичан 1
  • непосредно 1
  • непотребан 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 17
  • непрестанце 1
  • непријатан 1
  • непријатељ 1
  • непријатељство 1
  • непријатно 1
  • непријатности 1
  • неприлике 1
  • неприметно 1
  • непристојније 1
  • непристојно 1
  • неприступачном 1
  • непроходном 1
  • неравним 1
  • неразумљиво 1
  • неразумљиву 1
  • нерасположен 1
  • нерасположена 1
  • нерасположење 1
  • Несвесно 1
  • несвесно 2
  • неспокојна 1
  • неспокојно 1
  • несрећан 1
  • несрећне 1
  • несрећнице 1
  • несрећној 1
  • несрећном 1
  • несрећну 1
  • нестаде 1
  • Нестаде 1
  • нестане 2
  • Нестаће 1
  • нестрпељиво 1
  • нестрпљења 3
  • нестрпљењем 1
  • нестрпљиво 2
  • нетренимице 1
  • неће 13
  • Неће 2
  • нећеш 6
  • Нећу 3
  • нећу 9
  • неувређен 1
  • неумитно 1
  • неуредан 1
  • неуређено 1
  • нехотице 4
  • нечег 3
  • нечега 4
  • нечему 1
  • нечешљана 1
  • нечим 3
  • Нешто 3
  • нешто 83
  • ни 105
  • Ни 12
  • нигде 15
  • Нигде 5
  • ниже 1
  • Ниже 1
  • низ 8
  • низа 4
  • низаху 1
  • низини 1
  • низину 1
  • Није 10
  • није 83
  • ниједан 1
  • Никад 2
  • никад 6
  • никада 1
  • никакав 1
  • Никакав 1
  • никаква 2
  • никакву 1
  • никако 8
  • нико 15
  • Нико 2
  • никог 2
  • никога 13
  • Николу 1
  • никоме 2
  • Никуд 1
  • нимало 4
  • нипошто 1
  • Нисам 10
  • нисам 39
  • Ниси 2
  • ниси 5
  • ниска 1
  • ниско 1
  • нисте 1
  • нису 1
  • ниуколико 1
  • нихао 1
  • ничега 3
  • Ништа 18
  • ништа 61
  • ниште 1
  • но 13
  • Но 7
  • новац 4
  • новина 1
  • новине 1
  • ново 1
  • новоослобођених 1
  • нову 1
  • ногама 7
  • ноге 8
  • ногу 4
  • нози 1
  • нос 8
  • носећи 1
  • носи 1
  • Носи 1
  • носио 2
  • носиш 1
  • носом 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 5
  • ноћас 3
  • ноћи 9
  • ноћу 1
  • ношаше 1
  • нуди 3
  • нудила 1
  • нудити 2
  • нужди 1
  • њ 8
  • ње 40
  • Њега 1
  • њега 51
  • његов 7
  • његова 6
  • његове 5
  • његовим 2
  • његових 3
  • његово 3
  • његовог 4
  • његовом 2
  • његову 5
  • њезин 1
  • њезиних 1
  • њему 13
  • Њему 3
  • њен 5
  • њена 10
  • њене 14
  • њени 1
  • њеним 9
  • њених 6
  • њено 9
  • њеног 1
  • њеној 5
  • њеном 9
  • њену 5
  • Њива 1
  • њива 4
  • њивама 3
  • њиве 4
  • њиви 2
  • њиву 6
  • њим 19
  • њима 22
  • њиме 1
  • Њих 1
  • њих 30
  • њихова 1
  • њихове 2
  • њиховим 4
  • њихово 3
  • њихову 1
  • Њој 3
  • њој 41
  • њом 44
  • њоме 4
  • њу 44
  • њушке 1
  • њушком 1
  • њушку 1
  • о 104
  • О 4
  • обазре 1
  • Обазрех 1
  • обазривости 1
  • обалу 1
  • обарао 1
  • обарати 1
  • обарачи 1
  • обарачу 1
  • обасјаваше 1
  • обасјало 1
  • обасјане 1
  • обасјао 1
  • обвили 1
  • Обе 2
  • обе 6
  • обема 1
  • обеси 1
  • обећа 1
  • обећала 1
  • Обећала 1
  • обећаш 1
  • обешени 1
  • обешених 1
  • обзирући 1
  • обзорју 1
  • обиђеш 1
  • обиђи 1
  • Обиђосмо 1
  • обиђох 1
  • Обиђох 1
  • обилажење 1
  • обилазећи 1
  • обилазио 1
  • обилазих 1
  • обисну 1
  • обичај 1
  • обичаја 2
  • обичају 1
  • обично 3
  • обишли 1
  • објава 1
  • објасни 2
  • објасним 2
  • објаснити 1
  • објашњавање 1
  • објашњавати 1
  • објашњавах 1
  • објашњаваше 1
  • објашњења 1
  • објашњење 1
  • објашњењем 1
  • облак 2
  • облака 2
  • облаке 1
  • облаку 2
  • облаци 2
  • облачину 1
  • облачити 1
  • облачка 1
  • облеће 1
  • оближње 1
  • оближњој 1
  • оближњом 1
  • обмана 1
  • обмањивање 1
  • обнезнаних 1
  • ободох 1
  • Обоје 1
  • обоје 2
  • обојица 3
  • оболи 1
  • оборе 1
  • оборене 1
  • оборених 1
  • оборену 1
  • обори 3
  • оборила 2
  • оборио 1
  • оборих 2
  • обрадова 1
  • обрадовала 1
  • обрадоваше 2
  • образа 1
  • образе 2
  • образи 1
  • образима 3
  • обрамотио 1
  • обрасле 2
  • обраслог 1
  • обрастао 1
  • обрати 4
  • обративши 2
  • обратим 1
  • обратио 1
  • Обратих 1
  • обратих 6
  • обраћајући 1
  • обраћам 1
  • обраћао 1
  • Обраћах 1
  • обраћах 6
  • обраћаше 1
  • обрва 4
  • обрве 2
  • обређивали 1
  • Обузе 1
  • обузе 6
  • обузела 2
  • обузело 1
  • обузимала 1
  • обујмише 1
  • обукла 1
  • Обукла 1
  • Обукох 1
  • обукох 2
  • обуће 1
  • обућу 1
  • обух 1
  • обучене 2
  • Ова 1
  • ова 13
  • Овај 1
  • овај 11
  • Оваква 1
  • Овако 1
  • овако 6
  • овамо 13
  • оваца 1
  • овда 2
  • Овде 1
  • овде 13
  • Ове 1
  • ове 15
  • овесели 1
  • Ови 1
  • ови 4
  • овим 3
  • овима 1
  • ових 5
  • Овлада 1
  • овна 1
  • овном 2
  • ово 29
  • Ово 5
  • овог 5
  • овога 5
  • овој 1
  • оволика 1
  • овом 11
  • овоме 4
  • овсом 1
  • Ову 1
  • ову 10
  • овуда 1
  • овце 4
  • огледајући 1
  • огледала 1
  • огледало 2
  • огледалу 1
  • огледању 1
  • огледао 1
  • ограде 2
  • огради 2
  • оградише 1
  • ограду 8
  • ограђује 1
  • ограну 1
  • огреја 1
  • огрејало 1
  • огромним 1
  • Од 1
  • од 233
  • ода 1
  • одавде 6
  • одавно 3
  • одазва 1
  • одазвах 2
  • одазовем 1
  • одакле 5
  • одала 1
  • одам 2
  • оданде 2
  • Одатле 1
  • одатле 3
  • одбећи 1
  • Одби 1
  • одбија 1
  • одблесак 1
  • одбраним 1
  • одвајаше 1
  • одваљује 1
  • одвеза 1
  • одвести 1
  • одвоји 3
  • одвојили 1
  • одвојим 1
  • одвојиш 1
  • одвратан 1
  • одврати 1
  • одвратна 1
  • Одвратна 1
  • одвратни 1
  • одвратно 3
  • одвратног 1
  • одвратном 1
  • одвратности 2
  • одговара 1
  • одговарам 1
  • одговарах 3
  • одговараш 1
  • одговараше 2
  • одговор 1
  • Одговори 1
  • одговори 27
  • одговорила 1
  • одговорим 7
  • одговорио 2
  • одговорих 15
  • Одговорих 4
  • одгурнем 1
  • оде 30
  • Оде 4
  • одело 3
  • оделом 1
  • оделу 2
  • одем 7
  • одемо 2
  • одзове 2
  • одзовеш 1
  • одиста 4
  • одјахао 1
  • одјаши 1
  • одјаших 1
  • одједанпут 2
  • одједном 7
  • одјездих 1
  • одјури 1
  • одјурила 1
  • одјурих 2
  • одлазак 1
  • одлазе 1
  • одлазим 1
  • одлазно 1
  • одласку 1
  • одлегала 1
  • одлетела 1
  • Одлука 1
  • одлуку 4
  • одлуци 1
  • одлучно 2
  • одљуте 1
  • одљути 1
  • одљутио 1
  • одмакла 3
  • одмарам 1
  • Одмах 2
  • одмах 39
  • одмахну 2
  • одмаче 1
  • одмереног 1
  • одмерих 1
  • Одмерих 1
  • Одмицали 1
  • одмора 1
  • одморе 2
  • одморим 1
  • однеговала 1
  • однекуд 1
  • однекуда 1
  • однесе 4
  • однесем 1
  • однесеш 1
  • однета 1
  • односе 1
  • односима 3
  • одо 1
  • одобраваше 1
  • одобрити 1
  • одосмо 7
  • одох 30
  • Одох 4
  • Одоше 1
  • одоше 4
  • одране 1
  • одранила 1
  • одрасле 1
  • одраслије 1
  • одређено 1
  • одсвира 1
  • одсечно 1
  • одскочило 1
  • одскочно 1
  • одумину 1
  • одуше 1
  • одушеви 1
  • одшаљиваше 2
  • ожени 1
  • оженим 1
  • Оженићу 1
  • ожењених 1
  • оживе 1
  • оживела 1
  • озбиљан 1
  • озбиљна 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 18
  • озбиљног 1
  • озбиљност 1
  • озбиљности 1
  • озбиљношћу 1
  • озбиљну 1
  • озго 3
  • оздо 1
  • Ој 2
  • ојађеној 1
  • ока 3
  • оканух 1
  • окићена 1
  • окићене 1
  • окићеном 1
  • око 34
  • околили 1
  • околна 1
  • околне 1
  • околни 1
  • околном 1
  • околност 1
  • околностима 2
  • около 3
  • окрене 3
  • Окренем 1
  • окренем 2
  • окренеш 1
  • окрену 7
  • окренувши 1
  • окренуо 1
  • Окренуо 1
  • Окренусмо 1
  • Окренух 2
  • окренух 9
  • окреташе 1
  • окрете 8
  • окретно 2
  • окреће 3
  • окрзана 2
  • округ 1
  • округло 1
  • окружава 1
  • окружаваше 1
  • окружених 1
  • Окупих 1
  • окупљену 1
  • окупу 1
  • окусим 1
  • окушавам 1
  • окушам 1
  • Олуја 1
  • омањих 2
  • омахују 1
  • он 117
  • Он 40
  • она 217
  • Она 52
  • Онај 1
  • онај 22
  • онакав 1
  • онакво 1
  • онакву 1
  • Онако 3
  • онако 46
  • Онамо 1
  • онамо 4
  • Онда 25
  • онда 95
  • онде 31
  • Оне 10
  • оне 34
  • они 19
  • Они 6
  • оним 12
  • ониским 1
  • ониских 1
  • оних 4
  • Оно 7
  • оно 72
  • оног 18
  • онога 18
  • оној 17
  • оноликих 1
  • онолико 1
  • Онолико 1
  • оноликог 2
  • оном 15
  • ономад 1
  • ономе 14
  • ону 25
  • онуда 5
  • Оо 1
  • опада 1
  • опази 1
  • опаљено 1
  • опанка 1
  • опанке 1
  • опанци 1
  • опао 1
  • опасније 1
  • опет 106
  • Опет 2
  • опијају 2
  • описиваше 1
  • опише 1
  • опомене 1
  • опоменем 1
  • опоменух 1
  • оправдам 1
  • оправљао 2
  • опрала 1
  • опрах 1
  • опрашено 1
  • опрашише 1
  • опрезно 5
  • опремати 1
  • опремах 1
  • опремих 1
  • опрости 1
  • опростих 1
  • опустио 1
  • опуштене 1
  • опширно 1
  • опште 1
  • општини 1
  • општински 1
  • ораси 1
  • орах 1
  • ораха 1
  • орахов 1
  • ораху 1
  • орио 1
  • ороз 1
  • оронила 1
  • орошавају 1
  • осамљена 1
  • осамљеним 1
  • Освану 1
  • освежим 1
  • осветљена 1
  • Освртах 1
  • осврћући 1
  • осекох 7
  • Осети 1
  • осетим 2
  • осетио 1
  • Осетих 13
  • осетих 21
  • осетљива 1
  • осећа 1
  • осећај 5
  • осећаја 1
  • осећаје 3
  • осећаји 1
  • осећајима 4
  • осећајући 4
  • осећам 3
  • осећања 1
  • осећање 1
  • осећањем 1
  • Осећао 1
  • осећао 3
  • осећати 1
  • Осећах 10
  • осећах 13
  • осече 3
  • осим 7
  • ослабио 2
  • ослушкиваше 1
  • осмејак 2
  • осмејка 1
  • осмејкиваше 1
  • осмејком 1
  • осмељеног 1
  • осмех 12
  • осмеха 2
  • осмехну 4
  • осмехнуто 2
  • осмехом 9
  • осмеху 1
  • осмог 1
  • осниским 1
  • основне 3
  • особито 2
  • осорљивост 1
  • осрамотих 1
  • оста 1
  • остави 11
  • Остави 3
  • оставила 1
  • оставили 1
  • оставио 6
  • остависмо 2
  • оставити 2
  • оставих 4
  • оставиш 1
  • оставља 1
  • остављају 1
  • остављам 1
  • остављао 1
  • остављати 1
  • остављаше 1
  • остављено 1
  • Остаде 1
  • остаде 2
  • Остадосмо 1
  • Остадох 2
  • остадох 4
  • остадоше 1
  • остала 5
  • остале 4
  • остали 7
  • осталим 4
  • осталима 4
  • осталих 2
  • остало 11
  • осталом 1
  • остане 2
  • останем 3
  • останеш 2
  • остао 5
  • остарија 4
  • остарији 3
  • остати 2
  • остатке 1
  • Осташе 1
  • остварити 1
  • остраг 1
  • острицом 1
  • отад 1
  • Отац 15
  • отац 52
  • Отаџбине 1
  • отвор 2
  • отворе 1
  • отворен 1
  • отворена 1
  • отворене 2
  • отворених 1
  • отвореној 1
  • отвореном 2
  • отвори 4
  • отворих 2
  • отворише 3
  • отвору 1
  • оте 5
  • отегли 1
  • отегнута 2
  • отегнутих 1
  • отегнуто 1
  • отежући 4
  • отезаху 1
  • отера 2
  • отерају 1
  • отерали 1
  • отерао 1
  • отети 2
  • отех 1
  • отимаше 2
  • отимљу 2
  • Отиснух 1
  • отићи 7
  • Отишао 1
  • отишао 8
  • отишла 2
  • отишли 1
  • отклонити 1
  • откос 2
  • откоса 1
  • откосе 6
  • Откоси 1
  • откоси 2
  • откуд 1
  • откуда 2
  • отме 2
  • отпоче 1
  • отпочело 1
  • отпочео 1
  • отпочесмо 1
  • отпочети 1
  • отпочех 1
  • отпочеше 1
  • отпочне 1
  • отпочнем 1
  • отпочну 1
  • отпутовао 1
  • отпутујем 1
  • отргне 1
  • отргну 1
  • отргнути 1
  • отргнуту 1
  • отреса 1
  • отресајући 1
  • отресати 1
  • отресаше 1
  • отрча 5
  • Отуд 1
  • отуд 11
  • Отуда 1
  • отуда 5
  • отуђљивог 1
  • оћушнух 2
  • ох 1
  • Ох 2
  • Охладнех 1
  • Охо 1
  • охрабрен 1
  • оца 29
  • оцеднут 1
  • оцем 6
  • оцену 2
  • оцртан 1
  • оцу 8
  • очаја 1
  • очајање 2
  • очајно 2
  • оче 1
  • очева 1
  • очевој 2
  • очеву 1
  • очекивао 4
  • очекивах 5
  • очекиваше 3
  • Очи 2
  • очи 62
  • очију 9
  • очима 19
  • очух 1
  • ошине 1
  • Ошини 1
  • ошину 4
  • ошинуо 1
  • оштрог 1
  • па 196
  • Па 47
  • Пава 1
  • падах 1
  • падаше 4
  • Паде 1
  • паде 8
  • падне 3
  • паднем 1
  • падосмо 1
  • Падох 1
  • падох 3
  • пажљиво 3
  • пажње 9
  • пажњом 1
  • пажњу 13
  • пазећи 2
  • пази 1
  • Пази 1
  • пазим 1
  • пазити 1
  • пазиш 1
  • пак 2
  • пакосно 1
  • пала 1
  • палац 1
  • палца 1
  • палцем 1
  • памет 11
  • памети 6
  • паметно 1
  • памтим 1
  • памучног 1
  • панталонама 1
  • пао 1
  • паприка 1
  • пара 6
  • паралисан 1
  • парампарче 1
  • паре 2
  • Париз 1
  • пас 1
  • паса 2
  • пасао 1
  • пасе 4
  • пасла 1
  • пасторак 1
  • пасу 1
  • пасуља 1
  • паше 1
  • пе 1
  • Пе 1
  • пева 1
  • певај 1
  • певају 1
  • певале 1
  • певамо 1
  • Певаху 2
  • Певаше 1
  • певаше 3
  • певуши 1
  • педесет 1
  • пекарницу 1
  • пеки 1
  • пекла 1
  • пекло 1
  • пене 1
  • пење 2
  • пепео 1
  • перо 1
  • пером 1
  • песама 3
  • песма 8
  • песмама 1
  • песме 4
  • песмица 1
  • песмицу 1
  • песмом 1
  • песму 5
  • песницом 1
  • петао 1
  • пете 1
  • петељку 1
  • пети 1
  • петли 1
  • петог 1
  • петом 1
  • Петровдан 3
  • пече 2
  • печеног 1
  • пешице 1
  • пива 2
  • пиво 2
  • пивом 1
  • пије 2
  • пијем 3
  • пиле 1
  • пили 1
  • пио 1
  • пипнуо 1
  • пирка 1
  • писање 1
  • писах 1
  • пита 6
  • Пита 8
  • питала 1
  • питам 6
  • питања 3
  • питање 7
  • питањима 1
  • питању 1
  • питао 1
  • питати 2
  • питах 3
  • питаш 1
  • питаше 8
  • пише 1
  • пишем 3
  • пиштољ 8
  • плав 1
  • плавим 2
  • плавих 3
  • плавичасте 1
  • плаво 4
  • плавога 1
  • плавом 4
  • плаву 1
  • пламен 1
  • пламену 1
  • пламте 1
  • планина 2
  • планине 3
  • Планух 1
  • пласке 1
  • пласком 1
  • пласт 3
  • пласта 3
  • пласте 4
  • пластили 2
  • пластимо 2
  • Пластио 2
  • пластите 1
  • пластити 1
  • пластова 1
  • пластове 3
  • пласту 1
  • плати 1
  • платна 1
  • плаћа 2
  • плаховито 1
  • плач 2
  • Плаче 1
  • плаче 3
  • плашећи 1
  • плашим 1
  • плашљивцем 1
  • плашћаху 1
  • плашћење 2
  • плашћењу 1
  • плетивом 1
  • плетијаше 1
  • плодом 1
  • плот 2
  • плота 4
  • пљоском 1
  • пљоску 1
  • По 3
  • по 86
  • побегох 1
  • побеснео 1
  • побећи 1
  • Побећи 1
  • побојах 1
  • Побојах 1
  • поведе 1
  • поведох 1
  • Поведох 1
  • повежем 1
  • повезала 1
  • повезани 1
  • повезану 1
  • повезаше 1
  • повелики 1
  • повеликог 1
  • поверим 2
  • поверљив 1
  • поверљиво 1
  • поверовао 1
  • поветарац 1
  • поветарца 2
  • повећа 1
  • повеће 1
  • повећи 1
  • повећу 1
  • повијаше 2
  • повијеног 1
  • повика 4
  • повиках 1
  • повлачаше 1
  • повлачим 1
  • повод 1
  • поводећи 1
  • поводом 4
  • повољно 1
  • поврати 1
  • поврх 1
  • површи 1
  • површило 1
  • површих 1
  • повукох 3
  • повуче 2
  • погађају 1
  • погађајући 1
  • поганом 1
  • погинуо 1
  • поглавито 1
  • поглед 19
  • Погледа 2
  • погледа 31
  • погледавши 1
  • Погледај 2
  • погледају 1
  • погледајући 1
  • погледали 1
  • погледам 5
  • погледао 2
  • погледасмо 1
  • Погледасмо 1
  • погледати 1
  • Погледах 16
  • погледах 26
  • погледаше 1
  • погледи 1
  • Погледи 1
  • погледом 8
  • погледу 4
  • погнут 4
  • погнуте 1
  • погодио 2
  • погодити 2
  • Погосподио 1
  • погрбљеног 1
  • погураше 2
  • Под 1
  • под 27
  • подадох 1
  • Подај 1
  • подаље 2
  • Подвукох 1
  • подељени 1
  • поденули 1
  • поденуше 1
  • подигао 1
  • подигнутом 1
  • подигох 1
  • подиграва 1
  • подиђе 1
  • подиже 2
  • подижући 1
  • подлисцима 1
  • подне 10
  • подобно 1
  • подругљив 1
  • подругљиво 1
  • подрум 1
  • подсадимо 1
  • подсађујући 1
  • подсетим 1
  • подсећаху 1
  • подсећаше 1
  • подсмева 2
  • подсмевају 1
  • подсмехивањем 1
  • подсмехују 1
  • подсмешљиво 1
  • подухну 1
  • пође 5
  • Пођем 1
  • пођем 4
  • пођеш 2
  • Пођи 2
  • Пођосмо 1
  • Пођох 3
  • пођох 5
  • пожеле 1
  • пожње 1
  • пожњевено 5
  • пожњели 1
  • пожњети 1
  • пожурих 6
  • позва 11
  • позвах 1
  • Позвах 1
  • позваше 1
  • поздрав 1
  • Поздрави 3
  • поздрави 5
  • поздравила 2
  • поздравим 2
  • поздравише 1
  • поздравља 2
  • поздрављала 1
  • поздрављаш 1
  • позна 2
  • познавао 1
  • познавах 4
  • познаваше 1
  • познадох 2
  • познаје 5
  • Познајем 1
  • познајемо 2
  • познајеш 1
  • познам 1
  • познаника 1
  • познао 2
  • познат 1
  • позната 1
  • познати 2
  • познатих 1
  • познато 1
  • познатог 1
  • поизваљивали 1
  • поиздаље 1
  • појава 3
  • појави 4
  • појавити 1
  • појахасмо 1
  • поједине 3
  • поједини 1
  • појединих 1
  • појединцима 1
  • појме 2
  • појми 2
  • појмим 1
  • појмити 1
  • Појмих 1
  • појмих 7
  • појмова 1
  • појури 1
  • појурила 1
  • појурио 1
  • Појурисмо 1
  • Појурих 2
  • појурих 3
  • појурише 3
  • покаже 2
  • покажем 5
  • показа 4
  • показао 1
  • показивах 1
  • поквареном 1
  • покојне 1
  • покојног 2
  • покошена 1
  • покошене 1
  • покрај 3
  • покрет 3
  • покрета 1
  • покретом 1
  • покривачем 1
  • покриваше 1
  • покривена 1
  • покривеним 1
  • покуписмо 1
  • Покуписмо 1
  • Покуповах 1
  • покупујем 2
  • покушам 2
  • Покушах 1
  • покушах 2
  • пола 4
  • полако 28
  • Полако 4
  • поласка 1
  • поле 1
  • полете 1
  • полетеше 1
  • полеће 1
  • положај 2
  • положају 1
  • полугласно 1
  • полудећу 1
  • полузрело 1
  • полусну 1
  • поља 8
  • пољани 1
  • поље 9
  • пољем 2
  • пољу 10
  • пољуби 3
  • пољубио 2
  • помагао 2
  • помажеш 1
  • Помажи 1
  • помало 1
  • помаља 1
  • помамна 1
  • помамни 1
  • помену 3
  • поменутог 1
  • поменутом 1
  • помешана 1
  • помешано 1
  • помињаху 1
  • помиње 1
  • помињу 2
  • помисао 1
  • помисли 6
  • помислити 1
  • помислих 19
  • Помислих 3
  • помишљаше 1
  • помишљу 1
  • помогне 1
  • помогнем 2
  • помогоше 1
  • Помогоше 1
  • помоћ 1
  • помоћи 1
  • помрчине 1
  • помузу 1
  • помућеним 1
  • понавља 3
  • понављаше 1
  • понашати 1
  • Понека 1
  • понеке 1
  • понеки 2
  • понекипут 1
  • понеком 1
  • понело 1
  • понети 2
  • понех 2
  • понешто 2
  • понижава 1
  • понизио 1
  • понови 5
  • поновим 2
  • понових 5
  • поново 8
  • понос 3
  • Поноси 1
  • понуди 1
  • попева 1
  • попех 1
  • Попех 1
  • попијемо 2
  • пописмо 2
  • попити 1
  • поплашено 1
  • поплашили 1
  • поплаших 1
  • Поплаших 2
  • ПОПОВИЋ 1
  • Поповића 1
  • поправи 1
  • попрети 1
  • попуњавах 1
  • попустила 1
  • попустити 1
  • попустих 1
  • попут 2
  • Пораним 1
  • пораних 1
  • порасте 1
  • Поред 2
  • поред 21
  • поредећи 1
  • поређаних 1
  • поређано 1
  • поремећај 1
  • породице 1
  • порте 1
  • порумене 1
  • поруменеле 1
  • поруменео 1
  • поруменио 2
  • порумених 1
  • поручи 1
  • порушеним 1
  • посао 10
  • поседали 1
  • поседасмо 1
  • поседесмо 1
  • посечене 1
  • поскочи 1
  • посла 7
  • послали 1
  • Послао 1
  • После 16
  • после 46
  • последња 2
  • последње 4
  • последњи 3
  • последњим 1
  • последњу 1
  • пословима 1
  • послом 5
  • послу 6
  • послужисмо 1
  • послужити 1
  • послује 1
  • послујем 1
  • послушам 1
  • послушао 1
  • Посматрајући 1
  • посматрајући 2
  • посматрам 1
  • посматрања 1
  • посматрање 1
  • посматрао 2
  • посматрати 3
  • Посматрах 1
  • посматрах 2
  • посматраху 1
  • посматраше 2
  • посред 2
  • посредно 1
  • посредовање 1
  • поста 1
  • постављам 1
  • постаде 2
  • постаје 1
  • постане 1
  • постао 1
  • постигох 1
  • Постиде 1
  • Постидех 1
  • постоја 1
  • постоји 3
  • поступак 1
  • поступака 1
  • поступку 1
  • поступцима 1
  • посукнуо 1
  • посумљах 1
  • Посумњах 2
  • посутим 1
  • потамнелих 1
  • потамнео 1
  • потеже 1
  • потера 1
  • потерамо 2
  • потерао 1
  • потерах 1
  • поткивачи 1
  • потмуло 1
  • потоварише 1
  • поток 5
  • потока 4
  • потоком 2
  • потоку 3
  • потом 1
  • Потом 1
  • поточић 2
  • поточића 1
  • потпуно 4
  • потражи 1
  • потражим 1
  • потражих 1
  • потраја 2
  • Потреба 1
  • потребно 4
  • потребу 4
  • потруди 1
  • Потрудих 1
  • потрудих 3
  • Потстакнут 1
  • поћи 2
  • поћута 4
  • поћути 1
  • поћутим 2
  • похвале 2
  • похитале 1
  • похитаће 1
  • похитах 2
  • поче 9
  • почела 1
  • почеле 1
  • почели 2
  • почело 1
  • почесмо 1
  • Почесмо 1
  • почетак 1
  • почетка 1
  • почетку 2
  • почех 10
  • Почех 2
  • почеше 1
  • Почеше 1
  • почивке 1
  • почињаше 1
  • почињете 1
  • почињи 1
  • почнем 1
  • пошао 2
  • пошли 1
  • поштена 1
  • Пошто 8
  • пошто 9
  • права 2
  • правдам 1
  • правдати 1
  • правдаше 1
  • праве 1
  • правећи 1
  • прави 2
  • правим 2
  • правио 1
  • правити 1
  • Правих 1
  • правих 2
  • прављаше 1
  • право 31
  • Право 4
  • правом 2
  • праву 3
  • правцу 2
  • празан 1
  • празне 1
  • празним 1
  • празнину 2
  • празнично 3
  • празно 1
  • прамен 1
  • прасићи 1
  • пратио 3
  • пратих 1
  • прах 2
  • праше 1
  • праши 1
  • прашини 1
  • прашињавим 1
  • прашњавим 1
  • прашњавом 1
  • прва 1
  • прве 1
  • први 8
  • првих 2
  • Прво 1
  • прво 4
  • првог 1
  • првога 1
  • првом 1
  • прву 1
  • Пре 2
  • пре 32
  • Пребаци 1
  • пребаченим 1
  • преварила 1
  • преведеш 1
  • превешће 1
  • превлачаху 1
  • превукиваше 1
  • прегазисмо 1
  • преграда 1
  • пред 47
  • Пред 9
  • преда 16
  • Преда 3
  • предадох 1
  • предан 1
  • пределе 1
  • предлог 1
  • предмета 2
  • предмети 1
  • предомислити 1
  • предомишљања 1
  • предомишљах 1
  • предосећања 1
  • председник 2
  • представа 1
  • представио 1
  • представити 1
  • представљати 1
  • представом 1
  • пређе 4
  • пређох 3
  • преживљавах 1
  • презаше 1
  • презирем 1
  • презриво 1
  • прекиде 2
  • преклињах 1
  • преко 16
  • Преко 3
  • прекор 2
  • прекора 1
  • прекоре 1
  • прекори 3
  • прекорно 1
  • Прекосутра 1
  • прекосутра 2
  • прекратим 1
  • прелазећи 1
  • прелази 1
  • Прелази 1
  • прелазио 1
  • прелазих 1
  • преливаше 1
  • Према 1
  • према 35
  • премишљајући 1
  • премишљах 1
  • пренеражено 1
  • препелица 1
  • препрека 2
  • препречаваху 1
  • прескочити 1
  • прескочих 2
  • пресна 1
  • пресрете 1
  • пресретни 1
  • преста 4
  • престаде 1
  • престадох 1
  • Престадох 3
  • престадоше 4
  • престајах 1
  • престајаше 1
  • престане 2
  • престигне 1
  • престрављена 1
  • претварати 1
  • претворим 2
  • Претворих 2
  • прете 1
  • претеране 1
  • претпрошле 1
  • претрнух 2
  • прећи 1
  • преудала 1
  • преча 1
  • пречуо 1
  • прешао 3
  • При 1
  • при 11
  • приберем 2
  • прибирајући 1
  • прибирати 1
  • приближили 1
  • приближих 1
  • приближише 1
  • прибра 1
  • привиђења 3
  • привлачило 1
  • привуче 1
  • приђе 2
  • Приђе 2
  • приђем 2
  • Приђох 1
  • приђох 3
  • Приђоше 1
  • признао 2
  • признати 2
  • пријатна 1
  • пријатнијим 1
  • пријатно 2
  • пријатну 2
  • приказа 2
  • прикрадаше 1
  • прикријем 2
  • прикупим 1
  • прилазих 2
  • прилегох 1
  • Прилегох 1
  • прилепљена 1
  • прилика 4
  • приликама 1
  • прилике 2
  • приликом 5
  • прилику 1
  • прилици 3
  • прилична 1
  • прилично 9
  • приљуби 1
  • прима 1
  • примакох 1
  • примамљивог 1
  • примао 1
  • примаше 1
  • примедбе 1
  • пример 2
  • примети 9
  • приметио 6
  • приметити 2
  • приметиће 4
  • Приметих 2
  • приметих 6
  • прими 1
  • примила 2
  • примичу 1
  • принесе 2
  • принех 2
  • принуђен 1
  • припада 1
  • припевали 1
  • припевао 1
  • припекло 1
  • припети 1
  • припило 1
  • припни 1
  • приповедака 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припрети 1
  • присети 1
  • Пристадох 1
  • присуство 1
  • присуству 1
  • притаји 1
  • Притајивах 1
  • притегнут 1
  • притисак 1
  • притискивах 1
  • притискиваше 2
  • притискох 1
  • притискоше 1
  • притисла 1
  • притрча 1
  • прићи 1
  • прихватих 1
  • Прихватих 1
  • прича 5
  • причала 1
  • причања 1
  • причање 1
  • причању 1
  • причати 2
  • причаше 5
  • приче 3
  • причи 1
  • причица 2
  • причом 1
  • причу 1
  • Причувај 1
  • пркос 1
  • пркоса 1
  • пркоси 1
  • пркосно 1
  • пркошаше 1
  • прљава 1
  • прљаве 1
  • прљавим 2
  • прљавих 1
  • прљавом 1
  • пробило 1
  • Пробуди 1
  • пробудим 1
  • Пробудих 1
  • пробудих 2
  • проваљена 1
  • Проведох 1
  • проведох 5
  • Провели 1
  • провео 1
  • проводаџија 1
  • проводе 1
  • проводи 3
  • проводим 1
  • Проводиш 1
  • провреднио 1
  • проговорити 1
  • прогура 2
  • прода 1
  • продаваху 1
  • продаје 1
  • продали 2
  • продираше 1
  • продужи 2
  • продужих 2
  • прођаволио 1
  • Прође 2
  • прође 7
  • прођем 1
  • прођосмо 2
  • Прођосмо 3
  • Прођох 1
  • прођох 3
  • прођоше 4
  • прођу 1
  • прожма 1
  • прозбори 1
  • прозборим 3
  • прозборити 1
  • прозебла 1
  • прозор 1
  • прозора 1
  • прозоре 3
  • прозором 1
  • прозору 2
  • пројури 1
  • пројурисмо 1
  • Пројурисмо 1
  • проклете 1
  • проклињах 3
  • пролажаху 1
  • пролажаше 3
  • пролаз 1
  • пролази 3
  • пролазим 1
  • пролазио 1
  • пролазих 1
  • пролазиш 1
  • проласку 1
  • пролетеле 1
  • пролетеше 1
  • промакне 1
  • промени 1
  • променити 1
  • промену 1
  • промењеним 2
  • промислио 1
  • промицаше 1
  • промрмља 2
  • промрмљах 3
  • промрмољи 2
  • промуца 2
  • промуцах 2
  • пронађем 1
  • пропадне 1
  • пропадоше 1
  • пропланак 1
  • пропусте 1
  • просила 1
  • просјака 1
  • просте 2
  • Просто 1
  • просто 13
  • простор 2
  • простору 2
  • пространству 1
  • простре 1
  • просту 1
  • Просух 1
  • против 4
  • противно 2
  • противној 1
  • противну 1
  • Протрљах 1
  • проћи 3
  • професор 1
  • прохујало 1
  • процених 1
  • прочита 2
  • прочитати 2
  • прошао 3
  • прошапута 1
  • прошапутах 3
  • прошапуташе 1
  • прошарао 1
  • прошетам 1
  • прошетах 1
  • прошла 1
  • прошле 1
  • прошло 1
  • прошлом 1
  • проштак 1
  • проштака 1
  • прошћа 1
  • прса 5
  • прси 1
  • прсију 2
  • прсима 4
  • Прсну 1
  • прсну 2
  • прснусмо 1
  • прсте 1
  • прстен 2
  • прстење 1
  • прстију 1
  • прстима 1
  • прстом 1
  • пружајући 1
  • Пружи 1
  • пружи 3
  • пружиле 1
  • пружили 1
  • пружих 1
  • прутић 1
  • пса 1
  • псе 1
  • Пси 1
  • псима 1
  • Псовах 1
  • псује 4
  • псују 1
  • птица 1
  • Птице 1
  • пукли 2
  • пукло 1
  • пун 14
  • пуна 8
  • пуне 2
  • пуним 2
  • пуно 11
  • пуну 4
  • Пуста 1
  • пуста 2
  • пустахијска 1
  • пусти 5
  • пустила 2
  • пустило 1
  • пустињи 1
  • пустио 3
  • пустите 1
  • Пустите 1
  • пустити 1
  • пусто 1
  • Пут 2
  • пут 20
  • пута 23
  • Путем 1
  • путем 11
  • путовања 1
  • путу 4
  • пућпуриче 1
  • пухором 1
  • пуца 1
  • пуцањ 4
  • пуцах 1
  • Пуцаше 1
  • пуцкао 1
  • Пуче 1
  • пуче 5
  • пушка 1
  • пушке 2
  • пушта 2
  • пчеле 2
  • пшеница 2
  • пшенице 3
  • пшеницом 1
  • пшеницу 1
  • пшеничним 1
  • пшенично 1
  • Р 3
  • работа 1
  • равне 1
  • равницом 1
  • равнодушан 7
  • равнодушна 1
  • равнодушнији 2
  • равнодушно 2
  • рад 8
  • Рада 1
  • рада 4
  • Раде 2
  • раде 4
  • Ради 1
  • ради 14
  • радила 1
  • радили 5
  • радило 2
  • радим 10
  • радио 5
  • радити 1
  • радиш 3
  • радника 12
  • раднике 6
  • радним 1
  • радници 10
  • Радници 3
  • радницима 7
  • Радо 1
  • радо 2
  • радови 1
  • радозналих 1
  • радознало 1
  • радозналости 1
  • радознао 1
  • радом 1
  • радосну 1
  • радост 2
  • радости 5
  • раду 3
  • рађа 1
  • разаберем 1
  • разабрати 2
  • разбарушеном 1
  • разберем 1
  • Разби 1
  • разбијаш 1
  • разболи 1
  • разбудих 4
  • разведри 1
  • разведрих 1
  • развесели 1
  • развијена 1
  • развијенији 1
  • развијенијим 1
  • развијену 1
  • развика 1
  • развлачећи 1
  • разгледање 1
  • разгледати 1
  • разговара 2
  • разговарају 1
  • разговарала 1
  • разговарасмо 3
  • разговарати 2
  • Разговарах 1
  • разговарах 2
  • разговараше 1
  • разговор 22
  • разговора 4
  • разговору 4
  • раздавати 1
  • Раздваја 1
  • раздираше 1
  • раздражени 1
  • раздражено 1
  • раздраженост 1
  • разиђе 1
  • разишло 1
  • Разјаснио 1
  • разлегаше 2
  • разлеже 1
  • разлепша 1
  • разлетеле 1
  • разликоваше 1
  • разлог 2
  • разлога 7
  • разлози 1
  • размак 1
  • размаку 1
  • разметање 1
  • размилеле 1
  • Размисли 1
  • размислити 1
  • размишљајући 1
  • размишљам 2
  • размишљање 1
  • размишљах 1
  • разнежено 1
  • Разнежих 1
  • разних 1
  • разобадала 1
  • разореној 1
  • разред 6
  • разреда 4
  • разреду 3
  • разуверим 1
  • Разуме 3
  • разуме 5
  • разумевао 3
  • разумеде 2
  • Разумедох 4
  • разумедох 5
  • разумела 2
  • разумем 2
  • Разумео 1
  • разумети 2
  • разумех 1
  • разумеш 2
  • разуми 1
  • ракије 3
  • ракијом 1
  • ракију 1
  • раме 3
  • рамена 3
  • раменима 1
  • рамену 1
  • ране 1
  • раније 11
  • рано 11
  • раном 1
  • рањави 1
  • рапавих 1
  • расвести 1
  • расејано 2
  • раскалашног 1
  • раскрави 2
  • распитиваше 1
  • распитује 2
  • распитују 1
  • распознаваше 1
  • распознам 1
  • распознати 2
  • распојас 1
  • расположен 4
  • расположена 2
  • расположења 1
  • расположење 1
  • Расположење 1
  • расположењем 2
  • расположих 1
  • распуст 1
  • распуста 3
  • раст 1
  • Растадоше 1
  • растанку 1
  • растати 3
  • растом 1
  • растопљена 1
  • растопљено 1
  • расуђивах 2
  • рату 1
  • рачун 3
  • рачуна 4
  • раштрканим 1
  • Рашћеретах 1
  • рвали 1
  • рђавих 1
  • рђаво 3
  • ревносно 3
  • ред 5
  • реда 3
  • редом 2
  • реду 3
  • ређати 1
  • рекао 6
  • рекла 1
  • рекло 1
  • рекне 1
  • рекнем 1
  • рекох 56
  • Рекох 6
  • Рекоше 1
  • репиће 1
  • реповима 1
  • ретко 1
  • Ретко 1
  • рећи 11
  • рецимо 1
  • реч 23
  • рече 113
  • речем 2
  • речи 38
  • речима 1
  • речице 1
  • речицу 1
  • речју 1
  • решен 1
  • решено 2
  • решио 9
  • Реших 3
  • реших 4
  • рике 1
  • роба 1
  • ровито 1
  • рогове 1
  • род 4
  • рода 1
  • родбина 1
  • родила 1
  • родио 1
  • родитеља 1
  • родитељи 2
  • родитељима 1
  • родом 1
  • рођак 2
  • рођака 2
  • рођене 1
  • рођења 2
  • рој 1
  • ројеви 1
  • ронила 1
  • Роса 1
  • роса 3
  • рубље 1
  • ружан 2
  • ружна 1
  • ружно 5
  • ружну 2
  • рука 7
  • рукав 1
  • рукавима 1
  • рукама 7
  • руке 14
  • рукова 2
  • руковетима 1
  • руком 16
  • руку 21
  • румен 3
  • руменех 1
  • румено 4
  • руменом 2
  • руци 5
  • руча 3
  • ручају 1
  • ручак 6
  • ручамо 1
  • ручасмо 1
  • ручицама 1
  • ручка 8
  • ручком 1
  • ручку 3
  • с 189
  • С 7
  • са 143
  • Са 2
  • сабијене 1
  • сабиле 1
  • сабили 1
  • сабору 1
  • Сав 2
  • сав 20
  • савести 1
  • савија 1
  • савијајући 1
  • савити 1
  • Савих 1
  • савладаше 1
  • сагињући 1
  • сагледах 3
  • сагнуо 1
  • сагнута 2
  • сагори 1
  • сад 78
  • Сад 9
  • сада 30
  • садржину 1
  • сађено 1
  • сажаљењем 1
  • саже 3
  • сазна 1
  • сазнам 1
  • сазнао 3
  • сазнати 1
  • сакати 1
  • сакријем 2
  • сакрити 1
  • сакрих 3
  • сали 1
  • сам 271
  • сама 11
  • Сама 2
  • саме 2
  • сами 4
  • само 111
  • Само 12
  • самог 5
  • самога 3
  • самом 10
  • самоће 2
  • саму 2
  • сан 7
  • сандучета 1
  • сандучету 1
  • сањалаштва 1
  • сањања 1
  • сањах 3
  • Сањах 3
  • сањив 1
  • саопшти 2
  • саопштио 2
  • Саопштих 2
  • саопштих 3
  • Сара 13
  • Саре 1
  • Сариним 1
  • Сару 4
  • сасвим 7
  • саставивши 1
  • саставити 1
  • састављало 1
  • састављени 1
  • састајао 1
  • састанак 4
  • састанем 4
  • састанемо 1
  • састанка 1
  • састати 3
  • сата 1
  • сати 3
  • сатирући 1
  • сахатом 1
  • сачека 1
  • сачекам 1
  • Сачекасмо 1
  • сачеках 1
  • сачекаше 1
  • сачува 2
  • сачувам 1
  • Сва 1
  • сва 5
  • свадба 1
  • свадби 1
  • свадио 1
  • свађа 1
  • свађу 1
  • свака 1
  • Свака 1
  • сваке 3
  • сваки 13
  • сваких 1
  • свако 2
  • Сваког 1
  • сваког 3
  • Свакојаке 1
  • сваком 1
  • свакотренутна 1
  • свачему 1
  • све 158
  • Све 16
  • свег 1
  • Свега 1
  • свега 15
  • Свежа 1
  • свежа 2
  • свеже 1
  • свежег 1
  • свежи 1
  • свежији 1
  • свезака 1
  • Свеједно 2
  • свеједно 3
  • свему 10
  • свестан 2
  • свести 3
  • Свет 5
  • свет 7
  • света 5
  • светак 1
  • свети 1
  • Свети 1
  • светлости 2
  • светлошћу 1
  • Светом 2
  • Свету 2
  • свету 7
  • светује 1
  • свеће 1
  • свећу 1
  • сви 15
  • Сви 2
  • свиде 1
  • свиди 1
  • свију 2
  • свиле 1
  • свилено 1
  • свиленом 1
  • свилом 1
  • свима 6
  • свиње 5
  • свирајка 6
  • свирајку 1
  • свирач 1
  • свирка 1
  • свлачити 1
  • свог 5
  • свога 10
  • свод 1
  • свој 19
  • своја 2
  • своје 20
  • својем 1
  • својим 21
  • својих 6
  • својој 11
  • својствена 1
  • своју 14
  • свом 5
  • своме 9
  • сврати 1
  • свратимо 1
  • Свратимо 1
  • свратисмо 1
  • сврше 1
  • свршено 1
  • Свршено 1
  • свршетак 1
  • сврши 2
  • свршили 1
  • свршим 1
  • свршити 1
  • свршиш 1
  • сву 4
  • свуд 3
  • свуда 2
  • свукох 1
  • се 1161
  • себе 35
  • себи 39
  • севају 1
  • севну 2
  • седе 6
  • седео 5
  • седећи 1
  • седи 2
  • Седи 2
  • Седим 1
  • седим 2
  • седимо 2
  • седла 1
  • седми 1
  • Седне 1
  • седнем 1
  • Седосмо 1
  • Седох 1
  • седох 9
  • сеђасмо 1
  • сеђаху 1
  • Сеђаху 1
  • сеђаше 1
  • секиру 1
  • секунде 1
  • секунди 1
  • села 11
  • сели 2
  • село 13
  • селом 2
  • селу 16
  • сељак 1
  • сељака 2
  • сељанку 1
  • сељачка 1
  • сељачке 1
  • сељачки 1
  • сем 1
  • сена 5
  • сенка 1
  • сено 6
  • сентименталним 1
  • сену 1
  • сеоска 1
  • сеоске 2
  • сеоским 1
  • сеоском 1
  • сеоца 1
  • сестра 1
  • сестрица 1
  • сестрицу 1
  • сестру 1
  • сета 1
  • сетан 1
  • сете 3
  • сети 1
  • сетивши 2
  • сетим 2
  • сетио 2
  • Сетих 2
  • сетих 6
  • сетније 1
  • сетну 1
  • сећа 1
  • сећајући 1
  • Сећајући 1
  • сећам 13
  • Сећам 5
  • сећање 2
  • сећањем 1
  • сећати 1
  • сећах 1
  • сеца 1
  • сечене 1
  • си 40
  • сиђе 1
  • Сиђе 1
  • сиђеш 1
  • Сиђосмо 3
  • сиђох 1
  • Сиђох 2
  • сиђу 1
  • сија 8
  • сијало 1
  • сијаше 1
  • силажасмо 1
  • сили 1
  • силно 6
  • силног 1
  • Сима 76
  • Симе 9
  • Сими 19
  • Симина 1
  • Симиним 1
  • Симиног 1
  • Симином 1
  • Симину 1
  • Симо 1
  • Симом 6
  • Симу 12
  • син 3
  • сине 1
  • синко 1
  • сином 1
  • синоћ 15
  • синоћњег 1
  • синоћњи 1
  • сипаше 1
  • сир 1
  • Сиромах 1
  • сироче 1
  • сити 1
  • ситна 1
  • ситне 1
  • ситница 2
  • ситницама 1
  • ситнице 2
  • ситном 2
  • сишли 1
  • сјај 1
  • сјајан 1
  • сјајне 1
  • сјајни 1
  • сјајно 2
  • сјају 1
  • сјало 1
  • скакали 1
  • скидаше 1
  • скиде 1
  • скидох 2
  • склопим 1
  • склопих 1
  • скоро 20
  • скочи 4
  • скочих 4
  • Скочих 5
  • скочише 1
  • скренем 1
  • скреташе 1
  • скривам 1
  • скривени 2
  • скривену 2
  • скрштених 1
  • скукуљио 1
  • скупив 1
  • слаба 1
  • слаби 1
  • слабим 1
  • Слабо 1
  • слаботиња 1
  • славе 1
  • Славе 1
  • славу 1
  • сланином 1
  • слатким 5
  • слатко 6
  • слатког 2
  • слатком 1
  • слатку 2
  • слеже 1
  • слеп 1
  • слепа 1
  • слепе 1
  • слепи 1
  • слепог 1
  • слепу 2
  • слива 1
  • слика 8
  • сликама 3
  • сликара 1
  • слике 2
  • сликом 4
  • слику 5
  • слило 1
  • сличном 1
  • слободније 2
  • слободно 1
  • сломи 1
  • слуга 2
  • служба 1
  • служби 1
  • служи 2
  • служио 1
  • слутња 3
  • слутње 1
  • случајно 10
  • случају 1
  • слуша 2
  • Слушај 1
  • слушају 1
  • слушам 3
  • слушао 3
  • слушати 2
  • слушах 6
  • слушаш 1
  • сматра 1
  • сматраше 1
  • сме 4
  • смеде 1
  • смедох 7
  • смеђе 1
  • смејање 1
  • смејати 2
  • смејах 3
  • смејаху 1
  • смејаше 1
  • Смеје 1
  • смеје 12
  • смејете 1
  • смејеш 2
  • смеју 2
  • смејући 1
  • смело 1
  • Смем 1
  • смем 8
  • смео 5
  • сметају 1
  • сметати 1
  • сметњи 3
  • смеће 1
  • смех 16
  • смеха 1
  • смеху 1
  • смеш 4
  • смеше 1
  • смешења 1
  • смешећи 3
  • смеши 4
  • смешно 2
  • Смешно 2
  • смисла 2
  • смислио 1
  • смислу 4
  • смишљах 1
  • смишљена 1
  • смо 19
  • смрачи 1
  • смркњава 1
  • смрт 4
  • сна 4
  • снага 1
  • снагом 3
  • снагу 8
  • снађе 2
  • снази 7
  • снебивати 1
  • сневесељено 1
  • снег 1
  • сниваш 1
  • сниским 1
  • снова 2
  • снове 1
  • снови 4
  • сновима 1
  • сном 2
  • снопове 1
  • сносити 1
  • сну 2
  • снуждену 1
  • со 1
  • Соба 1
  • собе 3
  • соби 12
  • собици 1
  • собицу 1
  • собом 12
  • собу 9
  • сокак 1
  • сокаци 1
  • сомуна 1
  • сопствене 1
  • сопствених 1
  • сопствено 1
  • сопственог 1
  • спава 4
  • спавају 1
  • спавало 1
  • спавам 1
  • спавао 1
  • спавати 1
  • Спавати 1
  • спази 3
  • спазила 1
  • спазим 1
  • спазити 2
  • Спазих 2
  • спазих 9
  • спазише 1
  • спајам 1
  • спала 1
  • спао 1
  • сплела 1
  • сплетоше 1
  • спојити 2
  • споља 1
  • Споменух 1
  • спора 1
  • способан 1
  • Спрема 1
  • спремаху 1
  • спремаше 1
  • спреми 3
  • спремила 1
  • спремиш 1
  • спречен 1
  • спусти 6
  • спустим 1
  • спустих 1
  • Спустих 2
  • спушта 1
  • спушташе 1
  • сравним 1
  • Срам 2
  • срда 1
  • срде 1
  • сребрнасто 1
  • сребро 1
  • сред 1
  • средини 5
  • средио 1
  • сређивањем 1
  • срео 1
  • срести 1
  • сретно 1
  • сретосмо 1
  • сретох 4
  • срећан 2
  • среће 6
  • срећи 1
  • срећу 2
  • срешћемо 1
  • сркну 1
  • сркнуо 1
  • срма 1
  • срмом 1
  • срне 1
  • срп 2
  • срповима 1
  • српом 1
  • СРПСКА 1
  • срца 17
  • срце 25
  • Срце 3
  • срцем 5
  • срцу 9
  • срчан 1
  • стабла 3
  • ставила 1
  • Стаде 1
  • стаде 32
  • стадох 21
  • Стадох 6
  • Стадоше 2
  • стадоше 7
  • стајало 1
  • стајао 3
  • стајаћој 3
  • стајах 1
  • Стајах 2
  • стајаше 2
  • стаје 1
  • стакленим 1
  • стаклета 1
  • стакло 5
  • стала 1
  • стало 3
  • Стан 1
  • Стана 22
  • Стане 1
  • стане 3
  • станем 1
  • Стани 3
  • Станино 1
  • Станину 1
  • Станом 1
  • стану 1
  • Стану 4
  • стања 1
  • стању 5
  • стао 4
  • стара 1
  • старалац 1
  • старачког 1
  • старе 4
  • стари 1
  • старија 2
  • старији 5
  • старијим 1
  • старим 1
  • старинску 1
  • старих 2
  • старо 1
  • старог 2
  • старој 1
  • старом 2
  • стару 2
  • старца 1
  • стас 1
  • стаса 1
  • стасу 1
  • стати 1
  • Ствар 1
  • ствар 7
  • стварало 1
  • стварао 1
  • ствари 15
  • стварима 1
  • стварног 1
  • стварчица 1
  • створим 1
  • створио 1
  • сте 3
  • Стева 1
  • Стеван 1
  • Стевана 1
  • Стеви 2
  • Стеву 3
  • Стеже 1
  • стежући 1
  • степенице 6
  • Стигавши 1
  • стигне 2
  • стигнем 2
  • стигосмо 5
  • Стигох 2
  • стигох 8
  • стид 5
  • стидљив 2
  • стидљиво 4
  • Стидно 1
  • стиђах 1
  • стиже 2
  • стиска 1
  • стискајући 1
  • стискање 1
  • стисках 1
  • Стисках 1
  • стискох 1
  • стиснула 1
  • Стићи 1
  • стићи 4
  • стих 2
  • Стихова 1
  • стицаше 1
  • стиште 1
  • сто 6
  • Стога 5
  • стога 7
  • стогове 1
  • Стоиљка 2
  • Стоиљко 7
  • Стоиљков 1
  • Стоиљкове 1
  • Стоиљком 1
  • стојала 1
  • стојао 2
  • стојах 5
  • стојаше 3
  • стоје 5
  • стојећи 1
  • Стојећи 1
  • стоји 6
  • стоке 1
  • стоку 2
  • стола 1
  • столицама 1
  • столице 2
  • столицу 2
  • столом 2
  • стотина 1
  • страдања 1
  • страдах 1
  • страна 3
  • странама 1
  • стране 18
  • страни 12
  • страних 1
  • страно 1
  • страном 1
  • страну 31
  • страсно 1
  • Страх 1
  • страх 16
  • страха 2
  • страховање 2
  • страховах 1
  • страховит 1
  • страхом 3
  • страху 2
  • страшан 2
  • страшећи 1
  • страшна 2
  • страшно 1
  • страшну 1
  • стрепех 1
  • стресох 2
  • стреху 1
  • стрмна 1
  • стрњиком 1
  • стрњику 1
  • строг 2
  • струк 1
  • струкове 1
  • Стрчах 1
  • стубу 1
  • Стукох 1
  • ступи 1
  • ступили 1
  • ступио 1
  • ступих 1
  • стушти 1
  • су 36
  • сувише 9
  • Суво 1
  • суда 2
  • судбина 3
  • судбини 1
  • судбину 2
  • судим 1
  • судници 1
  • сузе 3
  • сузним 1
  • сукнено 1
  • сукња 3
  • сукњама 1
  • сукње 2
  • сукњицом 1
  • сукњом 1
  • сукњу 2
  • сукоба 1
  • сукоби 1
  • сумаглице 1
  • сумаглицу 1
  • сумануто 1
  • сумњив 1
  • сумњу 1
  • суморност 1
  • сунца 1
  • Сунце 12
  • сунце 25
  • сунцем 1
  • сунцу 1
  • Сунчана 1
  • сунчева 1
  • Сурово 1
  • суседних 1
  • суседства 2
  • суседу 1
  • сусрет 2
  • сусрета 2
  • сусрете 1
  • сусретне 1
  • сусретосмо 1
  • сусретоше 2
  • сустигли 1
  • сустигнувши 1
  • сустизаху 1
  • сутон 4
  • сутра 15
  • Сутра 2
  • сутрадан 10
  • Сутрадан 5
  • сутрашњем 1
  • суши 1
  • схваташе 1
  • схватим 1
  • Та 1
  • та 10
  • табли 1
  • таваном 2
  • тада 29
  • Тада 3
  • Тај 1
  • тај 25
  • тајанствене 1
  • тајанственим 1
  • тајанствено 1
  • тајна 1
  • тајну 9
  • Така 1
  • такав 4
  • таква 4
  • такве 1
  • Такве 1
  • Таквим 1
  • таквим 3
  • такво 2
  • таквог 2
  • таквом 1
  • Таквом 1
  • такву 3
  • такмичи 1
  • тако 125
  • Тако 17
  • такође 1
  • таласа 1
  • Таман 2
  • таман 6
  • тами 2
  • тамна 3
  • тамне 1
  • тамним 1
  • тамно 2
  • тамновања 1
  • тамној 1
  • тамном 1
  • Тамо 11
  • тамо 85
  • танак 1
  • тананом 1
  • танка 1
  • танке 1
  • танких 1
  • тачно 1
  • твој 1
  • Твој 1
  • Твоје 1
  • твоје 6
  • твоју 2
  • твоме 2
  • тврдо 1
  • тврдоглав 1
  • те 157
  • Те 3
  • тебе 13
  • теби 9
  • тежак 1
  • Тежак 1
  • тежане 1
  • тежаним 1
  • тежах 1
  • тежећи 1
  • тежњу 1
  • тек 37
  • Тек 5
  • текну 1
  • Текну 1
  • Текнуше 1
  • телом 1
  • телу 2
  • теме 1
  • теоци 1
  • теоцима 1
  • тепах 1
  • тера 2
  • Терај 1
  • терати 1
  • тераше 1
  • терет 1
  • тестију 1
  • Тетка 4
  • тетка 5
  • тетке 3
  • тетки 1
  • теткина 1
  • тетком 2
  • тетку 3
  • тетураше 1
  • теча 1
  • тече 4
  • течи 1
  • течина 1
  • течом 1
  • тешити 1
  • Тешка 1
  • тешка 3
  • тешке 1
  • тешки 1
  • Тешко 1
  • тешко 8
  • тешког 2
  • тешком 2
  • тешкоћа 1
  • Ти 13
  • ти 139
  • тим 13
  • Тиме 1
  • тиме 11
  • тиска 1
  • тискаху 1
  • тискаше 1
  • тих 11
  • тиха 1
  • Тиха 1
  • тихе 1
  • тихим 1
  • Тихо 1
  • тихо 7
  • тица 2
  • тицало 1
  • тицаше 1
  • Тицаше 1
  • Тиче 1
  • тиче 11
  • тичица 1
  • тишина 4
  • то 243
  • То 32
  • тобом 4
  • тог 1
  • Тога 3
  • тога 41
  • ТОДОР 1
  • тој 11
  • толике 2
  • толики 1
  • толиким 1
  • Толико 3
  • толико 33
  • толикој 1
  • том 26
  • томе 40
  • тоном 3
  • тону 2
  • тоњаху 1
  • топал 2
  • топао 2
  • топло 2
  • торбицама 1
  • торбу 1
  • торокљивом 1
  • точио 1
  • трабуњати 1
  • трава 2
  • трави 5
  • траву 3
  • травуљине 1
  • траг 1
  • трага 1
  • траже 1
  • тражења 1
  • тражењу 1
  • тражећи 1
  • Тражим 1
  • тражим 4
  • тражио 2
  • тражити 1
  • тражих 1
  • Тражих 2
  • трајало 1
  • трајаше 1
  • транго 3
  • трбусима 1
  • трбух 1
  • Тргох 3
  • тргох 6
  • Треба 1
  • треба 20
  • требају 2
  • требала 1
  • Требало 1
  • требало 8
  • требаће 1
  • Требаше 1
  • тренут 3
  • тренутак 4
  • тренутака 21
  • тренутка 4
  • тренутку 6
  • тренух 2
  • тренуци 2
  • тренуцима 1
  • трепавица 1
  • трепераху 1
  • трепераше 3
  • треперило 1
  • трептаху 1
  • трепташе 3
  • трепти 1
  • трепћући 3
  • тресе 1
  • трећа 1
  • трећег 1
  • Трећег 1
  • трећем 3
  • трећи 2
  • трећу 1
  • трже 2
  • Трзах 1
  • трзах 5
  • трзаше 1
  • три 7
  • трљајући 1
  • троје 3
  • тромост 1
  • троножним 1
  • трп 1
  • трпељиво 1
  • труд 2
  • Трудећи 1
  • трудећи 10
  • трудим 2
  • трудио 1
  • трудити 1
  • трудих 4
  • трунути 2
  • трупка 1
  • трупкање 1
  • трчали 1
  • трчи 3
  • Ту 4
  • ту 71
  • туга 9
  • туге 3
  • туговања 1
  • туговању 1
  • туговах 1
  • Туговах 1
  • тугом 3
  • туђа 4
  • туђе 2
  • туђећи 1
  • туђих 1
  • тужан 6
  • тужна 2
  • тужни 2
  • тужним 2
  • тужно 6
  • тужног 1
  • тумачим 1
  • тумачих 1
  • туп 1
  • туробан 1
  • Турци 1
  • ћаскаше 1
  • ће 112
  • ћемо 11
  • ћеретати 1
  • ћереташе 1
  • ћете 1
  • ћеш 22
  • Ћор 1
  • ћу 64
  • ћук 1
  • ћуприје 1
  • ћурке 1
  • Ћурличе 1
  • ћутања 6
  • ћутање 2
  • Ћутао 1
  • ћутао 2
  • ћутасмо 1
  • ћутати 1
  • ћутах 2
  • Ћутах 2
  • ћуташе 9
  • ћуте 1
  • ћутећи 7
  • ћути 3
  • ћутим 3
  • ћутиш 1
  • ћуших 1
  • У 38
  • у 618
  • убеђен 2
  • убијеним 1
  • убили 1
  • убиће 1
  • убрзаним 1
  • Убрзах 1
  • убрус 1
  • убрусом 1
  • увек 10
  • увелико 1
  • увелича 1
  • увеличаше 1
  • увенуће 1
  • увео 1
  • уверавати 2
  • увери 1
  • уверио 1
  • уверити 1
  • увече 6
  • уви 2
  • увише 1
  • увлачила 1
  • увреди 2
  • увредим 2
  • увредио 1
  • увредише 1
  • увређен 2
  • увређени 1
  • увукох 1
  • угасих 1
  • угинуће 1
  • угледа 2
  • угледне 1
  • угледно 1
  • угледном 1
  • угледу 1
  • углу 1
  • угљен 5
  • угљеном 1
  • уговореном 1
  • уговорили 1
  • уговорно 1
  • угодно 1
  • уграбих 1
  • удавим 1
  • удају 1
  • удала 1
  • удаљивши 1
  • удара 3
  • ударајући 1
  • ударам 1
  • ударах 1
  • удараше 2
  • Удари 2
  • удари 7
  • ударим 2
  • Ударисмо 1
  • ударих 4
  • ударцем 1
  • удату 1
  • удаш 2
  • удели 3
  • удесио 1
  • удишући 1
  • уђе 1
  • уђосмо 1
  • уђох 1
  • Уђох 2
  • ужасно 3
  • ужасном 2
  • ужаснух 1
  • уживање 1
  • уживањем 1
  • уживао 1
  • уживах 1
  • ужинасмо 1
  • ужине 2
  • ужини 1
  • ужину 1
  • уз 11
  • уза 8
  • узавре 1
  • Узалуд 1
  • узалуд 8
  • узалудан 1
  • узалудна 1
  • узалудно 2
  • узаман 1
  • узбезекне 1
  • узбуђено 1
  • узбуђења 1
  • узвика 1
  • узвикивах 1
  • узвикну 1
  • узвици 1
  • узданух 1
  • уздасима 1
  • уздах 2
  • уздаха 1
  • уздахнем 1
  • уздахну 2
  • уздахнух 2
  • уздигло 1
  • уздиже 1
  • уздизаше 2
  • уздисаше 1
  • уздржа 1
  • уздржавајући 3
  • уздржавах 1
  • уздржаваше 1
  • уздржах 1
  • уздржим 1
  • уздрхтај 1
  • уздрхтали 1
  • уздрхталим 6
  • уздрхтало 1
  • Уздрхтах 1
  • узе 6
  • узела 1
  • Узела 1
  • узео 2
  • узесмо 1
  • узети 1
  • Узех 5
  • узех 7
  • узеше 1
  • Узимах 1
  • узимаше 1
  • Узјаших 1
  • узме 3
  • узмем 4
  • узмемо 1
  • узмеш 1
  • Узми 1
  • узнемирено 1
  • узнемиреност 1
  • узнемирило 1
  • узраста 1
  • узрок 2
  • ујаших 1
  • уједно 1
  • ујутру 1
  • укажу 1
  • указа 5
  • уклони 3
  • уклоним 1
  • уклонио 1
  • уклонити 1
  • уклоних 5
  • укоченим 1
  • украде 1
  • укратко 2
  • украшеној 1
  • укуса 1
  • улаз 1
  • улаза 1
  • улазом 1
  • уласку 1
  • улепшана 1
  • улећу 1
  • улице 1
  • улици 2
  • улицом 2
  • улогу 1
  • улокнута 1
  • умакнем 1
  • уме 2
  • умеде 1
  • умедох 9
  • умеђаше 1
  • умеју 2
  • умем 3
  • умео 1
  • уместо 3
  • уметака 1
  • Умеш 1
  • умеш 2
  • умешаше 1
  • умио 1
  • умире 1
  • умирем 2
  • умири 1
  • Умирих 1
  • умирише 1
  • умирујући 1
  • умих 1
  • Умих 1
  • умора 2
  • уморан 3
  • уморио 1
  • Уморих 1
  • уморна 1
  • уморнијој 1
  • Уморно 1
  • уморном 1
  • Умре 1
  • умрети 1
  • умрећу 1
  • умрла 1
  • умро 1
  • унаоколо 3
  • унапред 3
  • унезверен 1
  • унеколико 1
  • унесе 1
  • уништеној 1
  • уништим 1
  • уношаше 1
  • Унутра 1
  • унутра 8
  • уобичајено 1
  • уозбиљи 3
  • уопште 10
  • уосталом 1
  • Уосталом 1
  • уочити 1
  • упамтио 1
  • упита 51
  • упитам 3
  • упитати 1
  • упитаће 3
  • упитах 29
  • Упитах 5
  • упиташе 1
  • уплашена 1
  • уплашено 4
  • уплаших 1
  • упознадох 2
  • упознати 1
  • упоредих 1
  • упорожио 1
  • упорства 1
  • управи 1
  • управо 5
  • упре 7
  • упредајући 1
  • упреде 2
  • упркос 2
  • упрља 1
  • упропашћују 1
  • упртим 2
  • упуштах 1
  • урадила 1
  • урадиш 1
  • уредиш 1
  • уредник 1
  • уредника 2
  • уређују 1
  • урезала 1
  • урликање 1
  • усана 7
  • усев 1
  • усиљава 1
  • усиљавајући 4
  • усиљавање 1
  • усиљавао 1
  • усиљавати 1
  • усиљено 7
  • ускипео 1
  • Ускипех 1
  • ускоро 1
  • ускочих 1
  • Ускрсу 1
  • ускупљена 1
  • услед 3
  • усна 3
  • уснама 2
  • усне 5
  • усном 1
  • успава 1
  • успављује 1
  • успесима 1
  • успех 1
  • успеха 1
  • усплахирена 1
  • усплахирено 1
  • успоменама 1
  • успомене 1
  • успут 1
  • Успут 3
  • усрдно 1
  • уста 8
  • устаде 1
  • Устаде 1
  • устадох 10
  • Устадох 3
  • устали 1
  • устало 1
  • устане 1
  • устанем 1
  • Устао 1
  • устао 8
  • устеже 1
  • устезати 1
  • устима 3
  • устрепери 1
  • устручава 1
  • усудио 1
  • Усудих 1
  • усудих 2
  • утврдо 1
  • утекла 2
  • Утекла 3
  • утекне 1
  • утекосмо 1
  • утеха 1
  • утече 2
  • утисак 1
  • утицајем 1
  • утицати 1
  • утицаше 2
  • утишах 1
  • утркивао 1
  • ућута 1
  • Ућута 1
  • ућутао 1
  • Ућутасмо 1
  • ућутах 3
  • ућути 1
  • уха 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 4
  • Ухватила 1
  • ухватило 1
  • ухватим 1
  • ухватио 8
  • ухватих 1
  • Ухватих 2
  • ухваћен 1
  • ухо 2
  • уче 1
  • учешћа 1
  • учи 2
  • учим 3
  • учини 21
  • Учини 6
  • учинила 1
  • учиним 3
  • учинио 3
  • учинити 3
  • Учиних 3
  • Учинише 1
  • учинише 2
  • учио 3
  • ушију 1
  • ушима 2
  • ферменом 1
  • фес 1
  • фина 1
  • финих 1
  • фистану 1
  • франга 2
  • франго 1
  • халама 1
  • хаљине 1
  • хартија 1
  • хартију 2
  • хвали 1
  • хвалисањем 1
  • хваста 1
  • хвата 2
  • хватах 1
  • хваташе 1
  • Хеј 1
  • хиљаду 3
  • хитајући 1
  • хиташе 1
  • хлад 2
  • хладан 2
  • хладно 4
  • хладну 1
  • Хладовина 1
  • хладовина 2
  • хладу 4
  • хлеб 1
  • Хо 1
  • хо 2
  • ходао 1
  • ходати 1
  • ходник 1
  • хоће 17
  • Хоће 3
  • Хоћемо 3
  • хоћеш 6
  • Хоћеш 7
  • Хоћу 3
  • хоћу 8
  • храбрећи 1
  • храбрији 1
  • храбрости 1
  • хте 2
  • хтеде 6
  • хтедне 1
  • хтедосмо 2
  • хтедох 20
  • Хтедох 9
  • хтедоше 1
  • хтела 1
  • Хтела 1
  • хтео 7
  • хтети 2
  • хуји 2
  • хуњкајући 1
  • хучање 1
  • царски 1
  • цвет 1
  • цвркут 1
  • цвркутаху 1
  • цев 2
  • цеви 1
  • цела 1
  • целе 1
  • Целе 2
  • Целим 1
  • цело 3
  • Целог 1
  • целог 3
  • целога 1
  • целој 5
  • целом 5
  • целу 6
  • цена 1
  • Ценећи 1
  • ценити 1
  • цену 1
  • Цео 3
  • цео 8
  • цепаш 2
  • цепти 1
  • Цигани 2
  • Циганин 1
  • цика 1
  • цикаше 1
  • цикну 1
  • ципелама 1
  • ципеле 4
  • цичењем 1
  • црвеним 1
  • црвено 1
  • цркве 1
  • црквене 1
  • цркви 1
  • црн 1
  • црна 7
  • Црне 1
  • црне 9
  • црним 4
  • црних 4
  • црно 2
  • црној 1
  • црном 2
  • црноока 1
  • црнпурасто 1
  • црњом 1
  • црњу 1
  • чабар 1
  • чабрењаку 1
  • чајира 1
  • чајиру 1
  • Чак 1
  • чак 11
  • чамотиња 1
  • чарапама 1
  • час 33
  • часа 1
  • часећи 1
  • часом 3
  • часописа 1
  • чаша 1
  • чашу 3
  • чвршћи 1
  • чега 5
  • чежње 1
  • чезнем 1
  • чека 8
  • чекајући 2
  • чекам 4
  • чекања 2
  • чекао 1
  • чекати 2
  • чеках 8
  • чекаш 1
  • чекаше 1
  • чекића 1
  • чела 1
  • чело 8
  • чему 13
  • чепрља 1
  • чес 1
  • чест 1
  • честито 2
  • често 7
  • чета 1
  • четворе 1
  • четворо 2
  • четвртастим 1
  • Четвртог 1
  • чете 1
  • Четири 1
  • четири 5
  • чешће 1
  • чешући 1
  • чивилук 2
  • чивитаста 1
  • чивутским 1
  • чија 1
  • чиљаху 1
  • чиљаше 2
  • чим 10
  • Чим 4
  • Чини 2
  • чини 9
  • чинило 1
  • чиним 1
  • чинио 1
  • чињах 1
  • чињаху 2
  • Чињаше 1
  • чињаше 7
  • чист 3
  • чиста 2
  • чисти 1
  • чистина 1
  • чистину 1
  • чисто 16
  • чистој 3
  • чистом 1
  • чистоту 2
  • чисту 1
  • Чита 1
  • читав 1
  • читави 1
  • читавим 1
  • читај 1
  • читам 2
  • читама 1
  • читању 2
  • читати 1
  • чобана 1
  • чобани 2
  • Човек 1
  • човек 7
  • човека 3
  • човеку 1
  • чокота 1
  • чоханим 1
  • Чу 1
  • чу 3
  • чува 1
  • чувај 2
  • Чувај 3
  • Чувала 1
  • чувам 2
  • Чувао 1
  • чувах 2
  • чуваше 1
  • чуда 5
  • чудан 1
  • чудећи 2
  • чудити 3
  • Чудна 2
  • чудна 3
  • Чудне 1
  • Чудни 1
  • чудни 2
  • чудним 1
  • чудно 3
  • чудновато 2
  • Чудновато 2
  • чудног 1
  • чудну 1
  • Чудо 1
  • чудо 4
  • чуду 1
  • Чуђаху 1
  • чуђаше 1
  • чујаше 1
  • Чује 1
  • чује 7
  • чујем 13
  • чујеш 2
  • Чујеш 2
  • Чула 1
  • чула 3
  • чули 1
  • Чули 1
  • Чуо 3
  • чуо 5
  • чупам 1
  • чупкајући 2
  • чупкаше 1
  • чути 4
  • чух 32
  • Чух 4
  • џарнух 1
  • џбун 1
  • џеп 3
  • џепа 1
  • џепу 2
  • шаку 2
  • Шала 1
  • шала 8
  • шалама 1
  • шале 7
  • шалећи 3
  • шали 7
  • Шалим 1
  • шалим 3
  • шалио 1
  • шалити 4
  • шалиш 2
  • шалом 2
  • шалу 11
  • шаљаху 1
  • шаљаше 1
  • шану 1
  • шапатом 1
  • шапћем 1
  • шапћући 1
  • шапутах 1
  • шапућући 4
  • шарене 1
  • шареницу 3
  • шашаваца 2
  • Швапче 1
  • шврљању 1
  • шеснаест 1
  • шести 4
  • Шетајући 1
  • шетамо 1
  • шетњу 1
  • шећера 1
  • шећерлеме 2
  • шешир 1
  • шеширом 1
  • шибљикама 1
  • широким 1
  • шкљоцне 1
  • школа 2
  • школе 4
  • Школи 1
  • школом 2
  • школски 3
  • школског 1
  • школском 1
  • Школу 1
  • школу 13
  • шкрипала 1
  • шљива 3
  • шљивак 1
  • шљивака 1
  • шљивар 6
  • шљивара 7
  • шљиварима 1
  • шљивару 7
  • шљиваци 3
  • шљивацима 1
  • шљивика 1
  • шљивова 1
  • шљивовице 1
  • шљивовог 1
  • шмукну 1
  • Шњурају 1
  • шта 119
  • Шта 72
  • Штампарија 1
  • штипати 1
  • што 309
  • Што 51
  • штрецну 1
  • Штрецну 1
  • шум 3
  • шумарицу 2
  • шумарка 1
  • шумарци 1
  • шуштање 1
  • шушти 4
34946 matches
ма који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропаш 
ме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе зна 
ала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто 
 у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на др 
о гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, ч 
нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она 
ци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде 
Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Зб 
 подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, 
 поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа 
нда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... ка 
х ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакрије 
} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече м 
и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошн 
док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја т 
јском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану 
страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука 
ке ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су 
ца зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на  
амишљено посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, 
у, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да ј 
S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену 
ега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће д 
нде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је к 
 бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног 
.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакри 
о бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, доз 
ње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме к 
е.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марам 
дну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем  
атити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака  
знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да п 
неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца 
да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја 
 вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми  
на једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у оч 
спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све он 
 неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" / 
ћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас 
p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу 
и се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се  
 гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме 
Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S 
оре, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том мест 
 Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама 
добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињет 
д мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> < 
рети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на  
између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шт 
>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сут 
з неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана. 
виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро непри 
руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Прест 
мо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S}  
транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми с 
, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, 
учкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с  
а места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гле 
рочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља  
 косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој 
 да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жен 
и киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, 
дни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало  
бра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погл 
, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На 
и друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би мога 
p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако са 
дари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде дове 
си из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да от 
е причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљ 
 бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице  
ољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем  
алудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш пон 
 и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је т 
шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а он 
пније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене пос 
ој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју  
рилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из н 
луша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују р 
 што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем н 
о му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S}  
p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.< 
апоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо не 
> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки ма 
радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко  
е, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} 
тадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколик 
ве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко х 
чивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком ве 
посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чем 
ритискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан са 
 не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S}  
 наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А 
 тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде  
ет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што умо 
зговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано пр 
оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>По 
 наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S}  
е моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостив 
л’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће н 
езао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће,  
аше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједин 
воју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми о 
о тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих о 
Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слуша 
зах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И т 
к не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а  
о руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одби 
се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама в 
то чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си  
га оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и  
>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак ма 
S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Бе 
Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S}  
} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преж 
 њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, р 
7" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изве 
ислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта 
е напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не  
плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ тол 
њах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да 
ћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља  
а и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем пр 
р, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, 
 се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах р 
е данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са  
х могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одм 
 зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада 
> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана ва 
 те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо ка 
p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ај 
S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој каже 
ени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је с 
.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а нек 
да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p>  
а оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није исти 
смешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема д 
их у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лиц 
 пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше  
 Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ц 
е наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опе 
сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те с 
 да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Ш 
рђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве 
.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако сил 
е по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} См 
, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориште 
 ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух  
лиже, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Ид 
 ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, 
ва лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она  
е; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вију 
ло за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и ка 
да, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врат 
ном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пше 
утаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду 
еје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зн 
{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</ 
кут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слик 
ограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девој 
р настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколи 
ше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише  
 преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, п 
и је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да з 
и је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисм 
 те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио раки 
а, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај п 
загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и  
з поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>На 
 то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах! 
 посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођах 
 кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше с 
цу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био  
иваду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упит 
о бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена в 
и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе  
колико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она 
о у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој г 
х ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’,  
нађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да пре 
ку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њо 
 отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут порумен 
— осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по 
то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа н 
вори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад  
а вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли м 
о места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати. 
 даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких  
Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Си 
еде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? 
 дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим  
 на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна 
онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама 
о по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоосло 
ах.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједно 
 шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох 
ветлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за ме 
о су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто д 
тито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те  
 Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну 
тог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, в 
ојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у сн 
 с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избе 
 старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше 
колико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох  
теж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми 
! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p 
 на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли 
догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу  
а желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њено 
есе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у душ 
ања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Уста 
то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помага 
да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западн 
ја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут 
гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још  
вати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том как 
 пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{ 
очи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као шт 
јен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог  
уће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ј 
 тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме вид 
уше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погл 
стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху крав 
 само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио це 
 док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико рад 
ети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће 
 причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туг 
 /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жест 
="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Н 
прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p 
се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то ис 
знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки повер 
све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих љ 
?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде 
ади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и сл 
мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у п 
 тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као 
} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекид 
још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и 
атог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као  
м ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица,  
} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ј 
/p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погл 
и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? п 
ојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој пам 
сту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми теш 
, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S}  
 мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својо 
ло.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> 
Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих  
о јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш  
 овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мој 
и их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим  
<pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав д 
ац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} 
син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али 
нађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кр 
е до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно 
верити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па ч 
е ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</ 
 мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој 
змеђу мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окр 
и њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима. 
ш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по ред 
оји је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као не 
ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што 
 да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим. 
> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, заш 
олиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је у 
мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа 
, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шт 
уде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p 
но што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо  
оја купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p 
ах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — оно 
се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, 
итује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после  
ам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам 
ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехив 
е бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће  
S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не 
 здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да  
ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</ 
упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед  
де ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</ 
разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бир 
оиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу 
служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео 
ађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} 
 жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова  
 на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бо 
поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више 
дно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и 
ином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога 
и и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле ча 
у, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развије 
 беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним ж 
 то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога 
и се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и пад 
 ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој 
рбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој онис 
.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамн 
е да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика  
ах руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаш 
та, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{ 
лиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у 
та“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34"  
у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав зна 
ине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах та 
убодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђи 
 одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застад 
 да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњ 
јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} 
додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погл 
 то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта 
>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</ 
 своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А н 
ом, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он м 
м да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох с 
е димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајн 
о да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Ста 
ја беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — 
p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос там 
својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше ве 
тиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом 
</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на 
а.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па по 
ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека  
оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! о 
 се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} 
ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</ 
и.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Пров 
и је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња 
— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до о 
воре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ип 
досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и о 
ет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} 
> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше ист 
 Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где 
ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то 
их беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало 
упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>П 
 да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер о 
 онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим п 
 до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да  
а? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p>  
ама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан 
ђемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо и 
 је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде к 
 <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очи 
жеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n= 
а за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се у 
бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозва 
удно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понет 
е.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја. 
и вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће б 
 Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, реч 
лима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који ме 
х то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико 
 се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непре 
у мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену  
од куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајн 
 поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да ј 
’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти  
/p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И  
ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>—  
 јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над 
на — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно  
че ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>—  
у прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пусти 
дио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступи 
ову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава 
 ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стиск 
њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себ 
и, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и д 
у, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимал 
ао занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овд 
само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p>  
оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S 
мо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро 
ко радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито ти 
! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> < 
овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави? 
 дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје 
и школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особит 
злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имањ 
још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише 
олико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пр 
свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — пре 
лекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање са 
винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумар 
друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?. 
 она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узес 
ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај 
 беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине 
кле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се вра 
омену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p 
лас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљ 
ха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена д 
вим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шт 
ј свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не т 
од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка  
и и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише  
то га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запи 
устим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, 
 то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једв 
естане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила ст 
за сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби 
> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Поглед 
о на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гил 
?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше. 
а ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражи 
ле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њ 
амишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу сл 
пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што 
д себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и ч 
.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} 
 то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: 
села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! 
да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту 
 огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И 
ах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрес 
м муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању 
јка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних 
ила је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, 
њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се  
ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја  
пше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз н 
 прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да 
има тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да он 
 Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} 
д њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухват 
ој девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чи 
стој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурил 
снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох 
е да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Нап 
Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења 
.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да ч 
ћа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе  
ити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И 
она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе  
 једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи  
аше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Из 
ила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох ку 
њега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљива 
 тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде 
на све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што  
тадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, о 
 осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, 
аше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав ра 
рај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе  
 плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад  
>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница 
едем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шт 
" /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети 
.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S}  
 ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине  
ликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћ 
огох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто ка 
својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила  
 учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да б 
јака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{ 
ане.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола к 
и до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми  
 идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право 
чице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим свој 
им мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и  
ти зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме 
ју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Бић 
а њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том  
о пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обрат 
ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девој 
говарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше р 
, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоће 
е три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта б 
p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Гл 
 Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме п 
..</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах 
не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у 
ем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим С 
 моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја  
и на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да 
то беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваз 
пао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказан 
<p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје 
х решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно  
 зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} П 
азлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код ко 
нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог 
 радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито 
тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и п 
 Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околн 
м и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{ 
 души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли дан 
гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки сти 
ицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их  
дох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах  
га ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па 
на види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p 
ати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „ 
ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја —  
а му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И 
у на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио д 
на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестан 
могоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхта 
е тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се 
дај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем. 
човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није јо 
ацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљ 
адници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење  
о по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина 
е беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарат 
Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на  
 тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у 
одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопш 
боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не 
пове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошл 
а не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, 
 да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам  
 коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} По 
 казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била ј 
тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те д 
ао мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p 
0" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те 
м.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву  
ушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих годи 
а нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих. 
је у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а 
 шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се  
шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као  
ми и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довик 
чију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав бил 
и, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је  
Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ  
 И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми  
араше некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми 
.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега д 
треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде 
у као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам т 
вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караман 
и пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Т 
и.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе  
на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири с 
као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те оба 
ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се 
еханички продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштак 
аразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне 
 се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то 
а, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута ч 
, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— 
 како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозби 
оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео,  
е ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет  
озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, наро 
 на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу 
наше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у д 
у овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настра 
 па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим она 
вређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив 
је схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више 
нији према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалу 
унце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и 
ве стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме  
Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и з 
ше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p 
 Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја б 
 на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави она 
на ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>П 
да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главн 
ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво  
м.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке 
у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ј 
ка туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на ј 
сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</ 
ак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго  
им на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и  
сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох  
а алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она 
сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам д 
тко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим мо 
 саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе о 
у, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, ви 
, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме 
ашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да само 
идим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљ 
ући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах ј 
Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и зас 
ше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како 
} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа 
лавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође. 
а њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S}  
енут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето 
же пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје т 
ече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тр 
} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је 
више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и  
...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се  
да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— 
ећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим  
и...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увеч 
на с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло 
у.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљават 
упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто м 
наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула  
напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда при 
роговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће јед 
дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Шт 
 мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не 
авља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има врем 
а, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p 
но могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају м 
и псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S}  
де се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах. 
 час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није 
да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих п 
некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?< 
 Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише 
кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p> 
в прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта? 
 „<title>Рада</title>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах 
тила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одран 
 пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одско 
/> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах 
нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за  
оју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав  
ваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S 
дарим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да с 
а ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те ле 
и је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што  
а противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше 
еше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега н 
обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се С 
е мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта  
ушу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не мо 
жно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцниј 
 сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима  
/p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИП 
ГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>П 
трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло  
моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је  
и једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви 
ли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њо 
иповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем поједин 
.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти 
посава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје кућ 
ца — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка 
ајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама. 
пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што ј 
ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох  
а морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замрш 
вио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учи 
заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда 
 толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чут 
м ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочи 
 Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <d 
тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од  
и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше  
..{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</ 
девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад  
; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће 
уда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, ниј 
, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може  
 извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два 
е осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</ 
ркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, тр 
дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а он 
него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати 
и се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало ча 
у гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пр 
где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да в 
 и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разум 
> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада 
3" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с јо 
ћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом рук 
ови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гу 
смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сим 
кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађа 
 на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бит 
 момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора 
и од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:< 
Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш 
ар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> 
а, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изу 
.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут,  
е беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз 
ам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим 
о што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не 
лико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему 
могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођо 
 нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно? 
ех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, к 
, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред  
би објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих 
ако то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те д 
извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S 
 <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p 
е и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, ш 
 и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на 
х прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини ж 
ешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где б 
и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљ 
али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу 
<p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си  
ашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос 
та далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не саглед 
Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кре 
миреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и м 
а бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега 
Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на 
 се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, п 
тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам мога 
 никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недос 
 да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита из 
 мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући м 
 у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни  
на не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах. 
ох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} Посл 
е.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> 
ачи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{ 
, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и.. 
Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном 
да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се  
мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, за 
ложај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта 
ажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред 
 стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — 
!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колик 
 па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од ме 
<p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се 
 с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала о 
у.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде приличн 
он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оц 
му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме п 
рама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа 
тле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних шт 
 је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предло 
а ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заост 
 у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми 
, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p 
расмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разго 
цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита 
ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што  
.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори 
ако то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам  
b n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци с 
а чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно  
ве ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, 
м не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Оби 
 могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада  
иха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одс 
.“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне с 
.., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</ 
о Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав без 
 као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и ут 
е будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да 
и.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог ду 
а све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да  
S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад крај 
ах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах 
 око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне р 
едах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и 
оји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих 
аста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>—  
е за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толи 
ене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога,  
 нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као  
д зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И т 
иној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му понов 
ехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и д 
де гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох 
 иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу  
тровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржа 
} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну крен 
до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? ос 
у, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забр 
 пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI 
Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе. 
појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећ 
ко својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се  
више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац  
{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаш 
ред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — 
отле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе  
неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не х 
тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио  
Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо  
с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помис 
 другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи  
 <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Заш 
 пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Прави 
ивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај нем 
е учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо 
м ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох н 
Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу  
 <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваља 
 не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </ 
против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпе 
ута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да  
ојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам б 
на.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег ра 
што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— 
а једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које с 
ејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98 
а просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе  
х са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што  
ирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде  
о.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</ 
лушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаш 
ричи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се мог 
а њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе 
и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестан 
 не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околнос 
на?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек  
рајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} 
репташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од  
тим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљ 
нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавит 
доше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах о 
но на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то 
исам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не  
 па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице ста 
ш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, 
изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, ал 
е, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукњ 
дах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, 
ред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка  
>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре 
 густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гр 
шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене. 
е, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукл 
уруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од  
ским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештени 
а деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на је 
тависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чу 
омак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> фермено 
ражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до  
 па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоха 
и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу 
имаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спа 
омак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{ 
ет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од 
 осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточи 
уда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљ 
да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли ср 
 примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, 
анати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p 
ице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним 
Ћ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1935</p> </div> <pb n="2" /> <div type=" 
 <p>Штампарија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> </front> <body> < 
 одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти б 
 и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песм 
.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} В 
 <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је 
ох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицам 
рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да  
 очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се за 
ше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се по 
азлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом  
ијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их  
на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше 
ени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла  
ака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух глав 
ча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и од 
ако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S 
утрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</ 
ј души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди н 
познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледа 
о све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава 
 дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пож 
p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедо 
бојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и  
{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког  
зва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за ста 
 а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли 
неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мал 
 тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на  
 сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ип 
лије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тис 
м погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује  
м шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, как 
ећ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беш 
 кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; 
ако <pb n="108" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прет 
од куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненади 
двратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе,  
а, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им 
а, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш кој 
смо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, 
ила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше  
ргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи 
о да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а кој 
јући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="4 
је, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Ид 
> <head>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и се 
 онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беш 
 растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с  
 <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где 
е ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и  
начи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је пит 
 неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих 
 у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбр 
 каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од ра 
су врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикр 
ка објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на неко 
неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али  
 могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробу 
 а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није рад 
 мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па м 
.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још 
.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, 
ред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих 
а то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> 
 ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох 
, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, по 
у, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те  
егнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бац 
вио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где са 
д сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; бе 
стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича 
време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајд 
е заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то д 
жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из наш 
Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих оч 
јд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога сво 
чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи.  
 доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.< 
дан кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се в 
говори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S}  
е у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Ме 
 ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и 
у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмех 
х да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих  
њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он је 
 И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече за 
о да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и за 
Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да и 
 трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); 
 се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Н 
им гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од 
 разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напас 
упних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и с 
е, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се он 
а кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураш 
д света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми 
арицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли 
ији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо с 
смо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би уве 
 дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између друг 
у, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега ј 
а томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све ос 
пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њи 
е не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је нај 
могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, 
истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сим 
а, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђ 
 ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је моли 
 се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с на 
а жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> < 
ући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и висок 
здражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што 
кривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не  
т.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо дол 
преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је мо 
адили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени 
Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема са 
 видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух  
а према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига кој 
па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води 
ачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер наст 
 се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од  
ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше 
о погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око мал 
мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? 
ан мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да 
олико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где 
е и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно д 
ама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваља 
 се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније ув 
 отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку п 
се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу 
толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не  
 и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне  
 и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S 
, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца  
измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика  
шли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута 
уда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих пос 
и мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци пре 
 бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута  
ћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; 
ом посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Гд 
ицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет 
 Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети 
реко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у г 
оворих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у ист 
 Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам  
о, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S 
цу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, она 
варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једно 
а ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и но 
н нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је  
м одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и 
 Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, ве 
 казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и  
е.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох хода 
 <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад и 
би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетк 
ао <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о 
остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Си 
аљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро д 
 пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— 
м.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи ру 
 као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш! 
ам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спази 
та тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види 
тигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} С 
.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвоји 
 и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овак 
ти?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него 
ња у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба 
и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мал 
 ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће  
ште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела м 
их, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону стра 
код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна де 
, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и 
што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми у 
што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам 
>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна ш 
 однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једног 
вац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђо 
.{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, 
 највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ћ 
! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он г 
утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја  
нке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих 
то ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве 
Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p 
наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох 
мо једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заис 
рнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он ис 
ојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли к 
/p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погл 
еда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та 
гледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Д 
штво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, 
?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жр 
се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом прос 
. сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас 
асмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се 
т, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у 
лманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, 
лике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— 
ало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна 
не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав об 
сетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жуд 
 што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми 
ах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеш 
ла.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах р 
лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо 
један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодр 
не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца  
а од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по б 
а...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са план 
ње ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са женом и  
сата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би сам 
и полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред они 
е време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо  
о после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{ 
 неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.< 
— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— 
иља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неод 
дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не т 
ретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова 
 пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури ни 
олажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симо 
овах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицо 
то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменут 
о се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако н 
ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразл 
е.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку рас 
<p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза ку 
 њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо сврш 
> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p>  
крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских 
олико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми б 
је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљ 
ј кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нис 
а обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена  
 <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јо 
<p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> 
али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико мес 
ила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, ка 
у кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— 
аше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме д 
нде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chap 
и, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да  
дан ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се ра 
ах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим п 
е! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па д 
расно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.< 
о ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рук 
глед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p 
е према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p> 
е нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} Т 
њу.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Ме 
> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погл 
и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а  
 више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да б 
сто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она  
ратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хлад 
у, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут 
S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у 
...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толи 
о кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих 
 што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Б 
ђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници. 
само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках ј 
ам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да с 
 да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том 
 одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче  
е, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо вид 
њижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, на 
е ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те  
едлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не иде 
ки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити 
е сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч сл 
ћ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет п 
 ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> < 
гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи нов 
ем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници ш 
рца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није кр 
раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он ка 
коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним 
н би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје пр 
>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Поглед 
 ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој п 
демо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“  
 дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се  
ећ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице 
, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шт 
по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих  
н је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Заж 
е могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљ 
ротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да б 
реми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право ш 
ад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним. 
је се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито,  
се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја 
 иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знају 
овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао  
а и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо из 
а јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа 
а мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младић 
ачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопшт 
се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, так 
х нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана 
 најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огр 
а би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох м 
есрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> 
сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срд 
што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радник 
ти и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утица 
им једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чува 
се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не па 
ечи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га  
} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и жи 
 Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се  
 што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што д 
удиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљан 
руги пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрада 
пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и 
 хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беш 
 сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада  
но, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{ 
но је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли ј 
езда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирај 
у да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n=" 
S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима 
ти спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари ки 
Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће 
{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p 
 истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше дев 
ека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се  
ене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...< 
жан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада  
 ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је 
разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па з 
а Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих  
м рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему с 
ечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем,  
х кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности 
 што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем м 
} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па  
где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију,  
еда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на В 
право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедо 
о брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем? 
име да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је  
овиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци  
 право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме  
говорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме. 
м дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта  
 (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p 
 Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа до 
ма око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушниј 
х зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралис 
уди; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде 
 блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одгов 
кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове  
мевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам  
 уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник б 
ах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010_C 
али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када с 
, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави р 
не школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од 
асторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Јед 
а више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, о 
дједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Треба 
</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узе 
 <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозн 
наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече 
не вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој ј 
 између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често п 
{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре н 
увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натра 
ах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xm 
му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к ме 
 јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне  
али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је  
ом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо  
ве.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да 
Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Уз 
се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p> 
> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно 
 ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном прил 
апред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мн 
 одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не мог 
p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога  
аше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успу 
лом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћ 
 ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут шт 
о, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лиц 
и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговор 
а изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S}  
 наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што  
атим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тог 
о (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душев 
 <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напр 
жег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њ 
нако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оц 
сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> 
 где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ни 
.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се 
ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам 
ршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јут 
абрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право 
х код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекл 
ешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и 
Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пра 
ом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85"  
што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту тр 
у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она такв 
ма ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима  
кве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити  
ица, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих  
дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосн 
<p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне  
 ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренут 
p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или а 
p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћ 
 да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и 
ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да ј 
асе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S 
заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад с 
 никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се  
 у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{ 
ишта с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; 
о много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</ 
ега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезал 
адовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим 
 Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ли 
м био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем  
ињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема 
. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном 
еш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном д 
 представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сут 
би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> 
Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p> 
м да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S 
ем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Са 
а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало  
 ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја мо 
дељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!< 
и.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих.. 
, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не 
ако је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и 
ма нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешт 
умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ћ 
 си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општин 
воју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{ 
ах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жње 
кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иа 
ло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како ве 
да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече с 
ке.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а  
а страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се  
 и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи 
ну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко 
.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да ка 
а сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двој 
 и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ћ 
ах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да  
pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</ 
посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецим 
стао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја 
ро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог м 
говарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах час 
него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али 
.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише  
као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је та 
се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочи 
во на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у  
у жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и 
 за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим 
оро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?... 
јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтед 
ноћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми 
 на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако п 
 на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весел 
ће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка в 
е узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љут 
 из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни з 
кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад д 
и је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> 
Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборави 
њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о 
што није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда 
а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој. 
 да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казу 
 да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас др 
е ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње т 
ше.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда  
им; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је дола 
.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене < 
оме што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох 
ише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да  
адић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p 
а сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој 
 својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд м 
 пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио ко 
утао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога б 
 њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бон 
рши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих 
м, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Бе 
часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем ми 
има и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним ср 
четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као кр 
 а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне оста 
ишта лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме 
 што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, кун 
<p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар 
ух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на 
 онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки про 
х страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи 
а њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мај 
 радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, кој 
лиже — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне. 
 мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже ис 
иректор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и мо 
ако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с 
лави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан 
м јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се  
оље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пош 
погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега 
олили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин 
на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман д 
Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S}  
же.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више упл 
а ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро ш 
.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонб 
вши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда  
у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципе 
 образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега 
ти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од 
.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном  
х, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к м 
розоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, ш 
ме.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по сл 
о себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p>  
 са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој 
, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— И 
девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена,  
о ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево  
чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} 
 повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми от 
обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хла 
вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху с 
 небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше с 
 тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се  
 ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше ку 
шта!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког п 
његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварн 
 рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“ 
се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>И 
одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узал 
друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као  
 шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта  
те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозн 
} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Та 
 Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се по 
> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{ 
S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} 
слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље 
 мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња  
о!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> < 
 памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну  
 девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви д 
 степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сим 
та да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ни 
ао мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна  
ад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба 
pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине  
рхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам 
 пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђ 
</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутак 
хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после в 
е спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и при 
 кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже к 
...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{ 
раг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену. 
овим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не  
или густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између ко 
ам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему,  
и нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох г 
 грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има он 
а, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и по 
-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и 
лаве, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не  
м се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пу 
ра.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио на 
ође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све  
цкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, на 
 мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог 
не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ  
е, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} К 
 хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако мн 
да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки нео 
ном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио мој 
илина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам 
што замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу 
 да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни са 
то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у по 
.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако бр 
 <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он  
оре! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" 
мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и 
е девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То ј 
а.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb  
мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то ви 
 Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искр 
ко учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> 
дириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жу 
 и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се  
док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n=" 
и и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким сва 
а какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, м 
ици што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, кор 
да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у суд 
лица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где х 
, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо 
дмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не об 
одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су 
/p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој де 
а пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у ње 
види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гле 
ше ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S 
и, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, к 
> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, хр 
о лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше в 
сто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу,  
ко би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах 
 цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једн 
свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде 
с се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помисли 
де ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Х 
ријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика ко 
 отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> < 
брус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се св 
 могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнод 
 <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико и 
 својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дат 
х се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котр 
у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак 
и.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бо 
се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где 
есам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти д 
</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо 
потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем,  
лико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим п 
два чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи 
 споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола,  
а да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак 
 и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста,  
 вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим п 
едног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни  
уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград бе 
, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо 
ој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до 
д њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих о 
а ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, 
pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Р 
А КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p>  
S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div type 
еоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико  
авих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде  
најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме с 
ан окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао 
 њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S}  
децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су м 
е од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце 
 и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка 
и.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „бо 
а замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — 
за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести 
ева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело 
дног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као  
а њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обара 
будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу н 
 ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{ 
гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S}  
 оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе нек 
Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од ме 
и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за 
они, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку  
 последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куца 
господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попи 
, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и он 
рајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> < 
дох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се  
о...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш!  
е осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у п 
ароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепот 
упљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш  
д би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледају 
е је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци в 
.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном гор 
ле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше ве 
 кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући  
сто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не  
 пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p 
ападу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према р 
ламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p> 
и то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мра 
</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што н 
ху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко 
ва на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо 
p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{ 
ређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да 
 отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрм 
p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону с 
не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше висо 
је сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радниц 
ци остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох С 
ишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз 
Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Си 
че; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој  
своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо  
<pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао пос 
ах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам 
сипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх 
 ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и к 
{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузе 
оходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одо 
ме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражи 
оји пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те 
но далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко ње 
има се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лак 
евојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p 
у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причат 
те пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице 
ло добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече ра 
се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и как 
рише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гор 
као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи де 
у стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше  
под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па 
{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад б 
мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад  
воме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сим 
а што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћ 
 Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба 
ремена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p 
е речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у паме 
рема нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта  
 где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, 
 никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда 
 гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што  
 младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако 
еше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина 
} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем 
крашеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима 
о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако 
ко опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео,  
ц, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спрем 
е.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад  
 од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погле 
будих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздраже 
 село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, ал 
а је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна  
о тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију. 
сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се  
јозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са ш 
 то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што занос 
мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто  
кушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад г 
 за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S 
 хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Ни 
нда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш ког 
Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све м 
ра бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусре 
 сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шт 
јих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му д 
масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки  
олико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{ 
Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако р 
 што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости 
е за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у  
о и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> < 
S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна 
м то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без 
ам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задај 
а надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да п 
ом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{ 
е.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Све 
но да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гил 
слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она  
 тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумед 
 да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што 
у одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на 
тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте с 
 причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога 
евно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха,  
сећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене. 
и ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када б 
а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се м 
на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више зани 
дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Мар 
е је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мор 
пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете ње 
 говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{ 
{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Г 
је ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Пр 
га лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима  
ог ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади. 
а.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја 
 Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности 
S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> < 
осто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна 
а честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S 
јах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта 
ти шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми 
 како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.< 
де; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.< 
 Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али  
{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p>  
 те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осе 
ој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зелен 
 седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем  
 је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, пр 
 кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта и 
рамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остал 
олико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не 
те од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жив 
гу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стан 
а жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да буд 
о лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћути 
} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљ 
ој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погле 
 му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збу 
ед Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда с 
тито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо прав 
 очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога ш 
д осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и з 
ре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно т 
у једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и прек 
н што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, г 
млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да н 
пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило  
.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не бе 
састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе ниса 
 се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка 
ам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ћ 
.</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим  
 је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је п 
о рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се  
 смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим 
а сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p 
тад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ст 
.</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим  
текао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову сво 
кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S 
 Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за  
а му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли м 
и био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да поди 
но дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке  
у се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избе 
p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих 
 мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>—  
: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам  
е овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, 
а кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> 
 тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, в 
ом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољ 
 онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, 
 одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог сле 
шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти 
вању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш 
 куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче п 
, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло 
</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</ 
т корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо  
 Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а 
 се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, 
:id="SRP19010_C10"> <head>X</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло 
и, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" />  
уће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} 
зу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава  
е појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, о 
Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном др 
ила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај 
а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ зн 
 учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступ 
 и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, 
истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време  
33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама  
меће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету ов 
е и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правц 
адох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем м 
 ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спават 
а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S}  
После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с је 
стали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани ил 
у страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза к 
варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S 
с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати  
пет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се д 
ам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S 
и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и  
/p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом 
че свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</ 
к не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у к 
 и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за н 
 Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прич 
 нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости 
ремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку с 
као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и ја 
у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и н 
 и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однет 
х и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисј 
 шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само зат 
мешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни у 
а, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радн 
мне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај 
елени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој  
весео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Сам 
 с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изна 
сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну 
далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сиј 
, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, да 
љах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и весел 
мам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене лугови 
</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, он 
 n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с мест 
 <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до са 
ушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све 
у и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледа 
њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљ 
му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче 
 моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да зам 
p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> 
онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што  
 нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајк 
 сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и  
јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније 
ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим с 
 мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по о 
је ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да 
 једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-ф 
је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да ок 
/p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде п 
 и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао 
и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али,  
 к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и  
дан слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се уде 
S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S 
стима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито 
ри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S 
 чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене рук 
, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи 
уће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео ди 
га која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа 
ји уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је  
сава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало пос 
га толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појми 
еној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свим 
да; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа 
ко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске куп 
 те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се 
унце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим зн 
долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Н 
 истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке нео 
готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес 
стрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред в 
одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право  
 однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у  
реда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђак 
ђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беш 
го је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много  
 с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колик 
му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па са 
терамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S}  
о не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, ре 
је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо 
S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара 
ојима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— 
/p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох дол 
а погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и по 
и се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да исп 
отребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с крај 
 онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да 
ој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насме 
једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на 
на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нест 
гу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полуд 
 <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко ста 
8" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај пе 
асветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лис 
праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за  
а, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта  
раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ип 
а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онак 
ах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене! 
а могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није о 
око ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он 
аве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио пра 
 неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли д 
 ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о 
ишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш  
, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Г 
аједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гил 
вом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам н 
ојој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, с 
м.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком 
.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркос 
да, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, п 
ту.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину. 
о сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све п 
 те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам 
 муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше  
 Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати с 
е, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, 
само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут см 
а, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у  
ита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком ми 
још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сут 
у и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хт 
} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да  
p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још 
блаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S}  
 <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p 
то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у  
 било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а л 
тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако  
сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор,  
е.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S}  
ака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, по 
мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам 
вљује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на др 
д пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз;  
 купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је м 
{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с 
да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страхо 
 ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који  
>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у он 
у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у х 
 није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше ст 
љено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код 
с видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори 
код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми 
.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Г 
 ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што  
ини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиж 
</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашу 
 мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутал 
мађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им пр 
ах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном ви 
 мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод по 
 сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све повр 
за зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним 
то задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака с 
, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде по 
где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро  
е заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним  
о мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разред 
и, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод кућ 
е зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> < 
 бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Ч 
/p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу 
ох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упи 
 сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми так 
ега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно врем 
</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледа 
ну у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта  
на.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред  
 бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако г 
 то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадо 
оме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању 
м.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као ш 
на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наук 
} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је  
> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— К 
S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта 
, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, т 
ма дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трља 
 се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати 
ром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници н 
пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих плани 
е.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p 
испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.< 
осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претвори 
ече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледо 
о да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао. 
мо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми 
е на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе м 
Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже 
д сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и ин 
оплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим нат 
е да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем  
>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — д 
ико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање  
де јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и цр 
 <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ о 
мејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео вин 
м јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце м 
ох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} З 
 лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</ 
после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за со 
нам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S}  
аше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и рас 
 и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пр 
а мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дот 
љивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз бр 
ао да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само  
ео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?... 
је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то  
јахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе рак 
 коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са  
оварасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} 
амо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p 
окрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој тр 
ћи панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше 
мо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да м 
 што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет п 
ше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; от 
ад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих са 
ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p> 
вао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом,  
основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да бе 
устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих п 
је смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то он 
 отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч 
ет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепш 
и лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда о 
јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном 
ицу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> 
је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосм 
ти пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта  
једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висорава 
о пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са жено 
ену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече 
} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна,  
киваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} Н 
, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, 
то је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p> 
а пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим,  
положен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неко 
 ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} 
 разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако разд 
} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим 
езброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је о 
н.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће к 
ним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он  
и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и по 
то?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико  
рзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стић 
та бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Нас 
ећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кућ 
д мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда  
 тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она м 
анимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређив 
а и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врат 
дао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме  
е не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ о 
p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овц 
ли отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што 
а за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те по 
остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жу 
 <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чоб 
— знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а 
— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потре 
мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо к 
 и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичаје 
p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, д 
 <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти м 
.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оц 
ављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се  
а и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним с 
екасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се ку 
ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех 
 нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко 
p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Пр 
у друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу друг 
p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали з 
 рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па је 
 велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p>  
зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p 
>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу рад 
апред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили креве 
то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам глад 
нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пре 
љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе 
S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о 
о чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Г 
ана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом проз 
евка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав,  
атре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне прокле 
ним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лиц 
же очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, ка 
рах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам т 
затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један  
отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па п 
коре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш р 
, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у  
нови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, 
први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако 
 доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њ 
о братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и до 
рођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све пог 
ивачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p 
<p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита к 
ама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим вели 
т у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, 
ти на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад 
и је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помисл 
о то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти  
ица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања ре 
 она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита 
што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим. 
е тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу 
доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак вид 
е, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— 
} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито ч 
ица чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p> 
видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки да 
 и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутит 
, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког 
а неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољ 
мео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као  
се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и  
 она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и  
гледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући,  
рца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одја 
 осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, ал 
ше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је 
а, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и о 
рану одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чу 
че се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи н 
и!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се г 
е као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само,  
мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође?  
женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше при 
шаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се  
к не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи  
заман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Све 
е, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није м 
а, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница,  
о жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске 
ледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресо 
 погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на трој 
нда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше д 
међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако ле 
, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним 
туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способ 
у нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео 
 се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а он 
будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово го 
мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на кра 
по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Не 
="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осме 
Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на в 
 дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у 
, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда 
тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку не 
ове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређуј 
; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени 
p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила,  
 оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самог 
де из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу 
о да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушки 
поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и уз 
ицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, т 
 њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та  
један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке,  
ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... 
 отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се 
ледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у ви 
ко.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оно 
 отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; ј 
ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А  
 се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да  
веће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике  
 налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито 
илично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да н 
и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казу 
сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу 
 сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан 
рање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу  
и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, к 
бу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да с 
х да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; 
два може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p 
збезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље с 
ивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше д 
 пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе 
чина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чу 
аци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је к 
да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сар 
! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још з 
ем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се т 
 и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој  
лако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „ 
 низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршће 
 Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети 
 стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зелени 
се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као  
ега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разуме 
амо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стра 
да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ д 
дим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од  
ише ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Ота 
 ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрза 
с пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, ч 
че полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња 
у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње С 
дрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га  
чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да 
е хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је з 
заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се  
локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} 
ом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја ис 
нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од 
о жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, 
оре ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопшти 
 сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Бе 
е.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија ж 
ах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећ 
на кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута же 
ад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по 
 њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у т 
ољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не ви 
едом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту п 
ренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених ус 
е ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од 
а, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако чест 
кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тад 
 — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох рано. 
ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад ј 
 њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.< 
је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде  
} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Сим 
S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав мом 
 зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који 
Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пре 
ли наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху  
а њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А 
лих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих 
, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као  
 да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи 
 још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и  
мо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у ко 
епео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми д 
пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те 
врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гил 
>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>Т 
 То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене ск 
 да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уреди 
</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да по 
— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина,  
д куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p>  
лота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Бе 
у као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плав 
е обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се  
аше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и ј 
} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих 
е се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се и 
p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га  
о и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као ра 
, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се 
гнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" / 
ма отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада 
 ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ на 
почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Ст 
 <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном др 
ом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— 
то је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео са 
у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Т 
 за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</ 
м на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја 
ду, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме он 
е их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виногр 
стимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Г 
да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут сту 
еме ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од по 
а из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране бр 
 а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нек 
у с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до  
 Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву,  
 и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — у 
онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и о 
е ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем коли 
 страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бо 
 остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велик 
е се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији чов 
ржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, приле 
{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечен 
сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо  
липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним стр 
идим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по год 
а Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и до 
ји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме исп 
то стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу 
ви.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још 
ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом уп 
у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> 
усти, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на з 
о затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљ 
румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим 
n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она  
ој звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је освет 
отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="10 
рилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цв 
са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, н 
домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницим 
и Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију 
лања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, задену 
> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВ 
евом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ.  
 свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А м 
ане.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко  
руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се  
редседник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече  
 а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако гот 
више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу  
за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно 
аријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је  
рца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мис 
екивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио  
ти посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он 
p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут 
 мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> 
 да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да в 
о, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу ра 
еч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам им 
и је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто  
ети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S 
водим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше време 
ница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су 
 ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се у 
>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о ј 
се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче 
 увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој з 
и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он ра 
краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сли 
 озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад с 
х полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све би 
па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он 
им од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају 
е ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p> 
ишта!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на  
јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје машт 
.{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њ 
 иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S}  
 и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду,  
 Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свр 
о друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше  
а и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако 
у?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећ 
дника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{ 
ејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за  
 је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p 
днике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, д 
што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>П 
ђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар  
.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?< 
а заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да з 
навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са 
и у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосм 
 малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми сам 
е.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у је 
ас видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не мого 
а га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију 
рад; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> 
ји мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <h 
у купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Ни 
и она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S}  
е беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је у 
е ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — чи 
оцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступил 
степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако с 
Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, миш 
/p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер о 
а бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох 
очех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она 
сиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у 
/p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} О 
 он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо  
 месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим 
их се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и 
це тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу 
; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, 
чене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед  
p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а мла 
 су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> 
јио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и 
им је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Д 
.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а др 
ј страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде исп 
оше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p 
ла трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на ја 
 <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или 
за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p> 
моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше. 
 на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњав 
са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено м 
 се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и 
ином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и 
д!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да ве 
мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна ја 
ете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p 
ко је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>—  
рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му д 
а леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28 
еше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, кад 
ом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан пре 
 сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли.. 
, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, н 
ти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>О 
е бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још з 
ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и. 
 на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један  
 среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом мом 
нај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли 
и о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно п 
е, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у м 
ер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само ш 
е наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ак 
еза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у м 
</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш. 
р ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела 
 у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вел 
ребало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да  
еме, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не  
брамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек мо 
 ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, 
нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих трену 
енутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p>  
>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би т 
>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеле 
</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно,  
сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори о 
p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, та 
у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе 
узу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим. 
{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити 
ме не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом 
p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не ра 
мо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошен 
 грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је 
 Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом 
ах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да  
 судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би тр 
p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њ 
 кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревнос 
беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми  
 је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуш 
 да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече 
не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ 
 лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало пр 
и поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Исп 
еданпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те р 
по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} 
ојим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим оч 
ло са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густ 
 с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог 
е, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да 
им, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила ос 
у, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу  
 јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не з 
зује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и п 
>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђ 
аш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да ј 
 бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било  
уво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама р 
гледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стиго 
а.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао  
емаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p> 
 се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p 
ску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено при 
о ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} 
од мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњ 
бро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања 
 недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију  
у, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погл 
ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обрати 
Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} П 
 најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учин 
е да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох  
и.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше с 
ој другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и 
 један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, с 
а, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p 
а рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основн 
ајвећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Х 
х Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Ж 
шћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, ал 
извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколик 
 појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух  
ћи, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што с 
а врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одго 
ође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам не 
 к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка  
оје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И вр 
 мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још м 
 Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не м 
ошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах п 
у, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p 
еше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} С 
 на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најза 
ајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јо 
 Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} 
 још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p 
ме ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се св 
о да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јад 
путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом 
ичао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док 
м брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Свет 
 би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, и 
 Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад  
колико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Ка 
ече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радо 
 али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Д 
Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном,  
, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао пор 
 где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак  
стали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да  
о на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану  
а, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман 
же, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по с 
ненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да  
 је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је о 
а коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међ 
од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах ту 
ске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и  
0" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким  
ужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе.. 
лади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под на 
лади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је 
уљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде обл 
ога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се попл 
но нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и  
под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На п 
тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног 
ама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други,  
месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не в 
{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех. 
дајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све  
уке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле  
е похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} Посл 
о су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те  
о и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуш 
> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах ј 
м осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и 
 њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под  
ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу с 
нила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, о 
.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раниј 
е на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја о 
она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто  
ао неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, л 
погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљн 
ј пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним  
</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како ј 
, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко г 
ву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије 
поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели,  
 познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлаз 
Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако к 
не главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, 
ико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући,  
азуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извад 
; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са кра 
цу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме 
 троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним на 
сату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топ 
е остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радн 
 у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Ка 
ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, о 
еко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служ 
ед оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано. 
 и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да луд 
 ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; бил 
 на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а так 
 јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, ст 
а времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{ 
 — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да  
преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она ви 
и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку в 
 трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинит 
едах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ра 
о ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Дол 
Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да 
.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.< 
емо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га намо 
егаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега 
Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем,  
х љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опро 
о да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколи 
ставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и 
чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до в 
ити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што,  
, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као д 
у до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај 
бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бит 
ах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од  
иже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на нај 
иле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и 
падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и вид 
е одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма кака 
аједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те  
, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> < 
д мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега,  
при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; 
жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међу 
убио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рам 
икаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, 
и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек п 
се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представља 
 дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатни 
 струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено 
Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом? 
 чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но 
ислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{ 
а месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па он 
ојих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан млади 
м сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, неж 
ечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је по 
наче глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посмат 
 појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситно 
алендара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се в 
 продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} И 
Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах са 
о бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка прес 
 <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућ 
преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега 
бјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано д 
да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љу 
ах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ д 
ислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе не 
иза страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, 
та имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} К 
а у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњах 
се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га  
 — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пу 
"56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около сву 
вијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутр 
д се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам,  
 се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час 
 овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли  
врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И 
p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих 
 красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањ 
женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи пр 
и обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење  
ан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Т 
е ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је 
нај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој м 
алеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S 
 трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јар 
 и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу  
...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки п 
некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се у 
че за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p> 
ж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако  
о — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по  
 бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опан 
је се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насм 
 њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на  
та — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како  
.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио во 
че!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до  
тетом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос?  
!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и з 
зео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам з 
ретворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат тана 
ок један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне о 
њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки 
 тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречу 
се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу,  
ознајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} М 
це.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, стариј 
, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али сам 
не њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Си 
ебе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је м 
ц, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико п 
ћи, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао н 
нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по  
са би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био 
 ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, 
е.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на 
шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако  
 овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не о 
ех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући м 
загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће 
д он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова  
 тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појми 
аше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што 
спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и са 
распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге ст 
S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало з 
отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између ме 
оси.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио 
 га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје 
 коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи 
и колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћа 
 испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p 
ет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једно 
, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, п 
биљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p>  
 узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p> 
а срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе с 
осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n= 
амо, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет посл 
S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поз 
оле, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Раст 
 чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом,  
тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме од 
вна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{ 
ош једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, пр 
азговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињ 
осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше  
лично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да ост 
 а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, к 
исав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, к 
риликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према  
 трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chap 
ах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{ 
 казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хв 
тим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих мо 
и јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш,  
т, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно ст 
еда у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алек 
еликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урлика 
" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да с 
жим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p> 
ица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са суз 
његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на  
рак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном  
 али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш т 
па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> < 
уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} А 
 ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, п 
вши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гил 
ад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка 
ше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, миш 
му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао он 
има пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или 
ч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и св 
 у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обн 
то, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш  
ене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</ 
 има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што им 
и знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да 
о си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> 
p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве  
урах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац 
као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па  
 здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, 
х о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, кој 
м му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, р 
да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оц 
ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S}  
оје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то 
{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</ 
јаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно  
у, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов  
здан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано  
А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</ 
о гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пу 
рам и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни  
 тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зов 
о, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он  
ећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, н 
 у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пи 
ања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја 
лико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ по 
<pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој С 
"35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— По 
ешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S 
о момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, мома 
ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, 
се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су нек 
{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима,  
смо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах  
p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газе 
, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беш 
ш влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Х 
адоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куд 
свира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то из 
 одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стра 
 које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео т 
рка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни 
 а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93"  
е отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? уп 
даше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав маст 
ати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да ниса 
> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p> 
 да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осе 
дном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почет 
дну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипа 
омислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као к 
аније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим см 
кога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то С 
— мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: сед 
демо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар,  
 одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица бех 
а био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује. 
ча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час д 
лико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>П 
 па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору шт 
и избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах с 
д мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу. 
пуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све бех 
, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало  
p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсм 
ахањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог  
х још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више  
а, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и 
 и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>На 
д се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим 
ка види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а за 
 и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Св 
араманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, 
да као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу м 
.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох  
заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао 
мало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, к 
 у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох 
исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, д 
а обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног  
е је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава 
и, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да сед 
а шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај 
руго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>—  
х са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сим 
кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са вел 
Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?< 
и се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем  
ита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед та 
 ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> 
се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! реч 
е у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих с 
ају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p 
, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох ку 
о знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухв 
 по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку 
 погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачу 
сле.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако 
 нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p 
еш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш 
и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигд 
 не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запи 
зађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, как 
м често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљив 
м се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, 
уних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ниш 
ех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око п 
 ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појм 
букох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговор 
гао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам  
 нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио ма 
једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке ст 
} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, 
 свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук 
што језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком п 
ућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Сед 
{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи 
каза очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда с 
 лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p>  
го.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас 
, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с 
ао да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— 
{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загле 
другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једв 
вацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох  
вила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} 
, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столи 
до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог про 
ако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све 
очих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у 
 а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и  
рах.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћ 
 ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, др 
ажношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да 
м, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колик 
 најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступ 
Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред с 
 спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше ос 
..{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче 
а, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залуп 
да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу 
х за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач.. 
ћама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим  
} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим. 
вих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше 
 може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном 
ише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из  
ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се саста 
акав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пре 
ше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли  
одаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма ко 
о; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој 
се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онам 
S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима 
/> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређ 
ајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој 
пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох 
сну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно 
цу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — позн 
х мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам  
ко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко 
устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикот 
граја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" / 
...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је 
.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа  
а нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Нем 
меја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана с 
р?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама 
ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим с 
то пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полак 
убе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем 
а ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а  
устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда кр 
ана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Н 
ђе овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизн 
м хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђ 
о, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и 
 и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обил 
ам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркну 
ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те 
себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним 
е се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једн 
у тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> 
и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах до 
да је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ћ 
 ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p 
гу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше за 
пити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетив 
ивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце 
и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста дал 
и, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима;  
, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два  
уће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и ба 
 где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити м 
{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто 
а?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака  
ђу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем до 
а ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врат 
доше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико  
поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђ 
ж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми н 
е ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} З 
е речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком ра 
аш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на ме 
ман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али несп 
, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Д 
 обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људ 
 једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш 
жио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу дево 
олазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред  
 на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се  
екам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто 
не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да ви 
оље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ ка 
 с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана. 
>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном с 
то иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рек 
ната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мн 
>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре 
а, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ни 
еђу њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не 
 Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а о 
ечећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лиц 
S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</ 
еш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери 
p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошу 
страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се п 
тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? 
оје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто 
вараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рек 
 у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и 
 погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све 
еста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори 
дила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и  
на ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то с 
ој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он. 
 да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђив 
е не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што с 
ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, 
а?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа. 
љу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу? 
ставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она 
а цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њо 
х се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше 
иној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се и 
 према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и  
, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше 
реднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Ста 
крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она  
но моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова ж 
има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p> 
p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближил 
случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чу 
</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заје 
дари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, 
 <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} 
 радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоћ 
ићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце 
е врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао жел 
их.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запаз 
>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и 
ролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ с 
акача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изг 
 румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш  
 Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— 
о је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело  
 красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе она 
евојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да  
 <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад са 
те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и  
 Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти 
могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јо 
<p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једн 
 се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше 
ву реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, 
, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете 
 Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1935</p> < 
се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не позна 
ца тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онд 
 мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и сп 
а.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци 
, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, па 
 гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам  
моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећн 
ог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућућ 
рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога 
Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од ср 
у.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p>  
оиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: 
 да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспат 
 пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>На 
нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се о 
 за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као  
?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прош 
, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде? 
жих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бит 
своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох  
и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с  
ни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих  
ретворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот. 
их се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} Посл 
зо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код с 
тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом ју 
мислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шт 
{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гил 
 те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше 
х све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, к 
замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом 
ш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у к 
што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и пос 
м ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да 
звикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гл 
— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! реч 
о бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих с 
а што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вра 
ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше м 
граче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој 
, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n=" 
да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, 
Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S}  
е у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{ 
 једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љ 
да се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку 
таде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, гд 
 ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, 
ђе из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта 
.{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немо 
во што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслужив 
традан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према на 
она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бо 
 обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састане 
>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме  
, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе. 
 о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ни 
ечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само 
а, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори,  
па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљи 
 одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се д 
S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Мар 
е неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратим 
з пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Ги 
д првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја изд 
авах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да он 
главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предоми 
уги што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махање 
преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну д 
га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу н 
ола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошиц 
 потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, п 
одне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као  
 мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{ 
{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегал 
аило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — 
је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу о 
смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај 
е као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са за 
 често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одв 
 измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога ш 
латким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} О 
сто, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто 
<p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђ 
и се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друг 
опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху н 
крет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи у 
а се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама 
> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родит 
треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен 
 и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, зак 
 од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њ 
 велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то ж 
руштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље дру 
лико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и 
и да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем 
али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као н 
шта друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то 
, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} 
угу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах 
</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја пра 
ом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се оп 
ледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</ 
, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Мар 
јмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино раз 
причах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да м 
оцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, ш 
 не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет 
ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико  
а украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен 
 и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беш 
а ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не  
о пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да 
p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону д 
</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и зам 
е, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, 
послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гили 
?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да ч 
 за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање п 
неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољн 
</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, 
 бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за 
некле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време ра 
ито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници кој 
опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти 
ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у  
х када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том поглед 
а му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код св 
та наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим С 
д оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и  
ре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да иде 
ешио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и к 
 шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p 
, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упит 
евојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима т 
о, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; све 
 томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> 
и, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и 
ога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој 
шао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њо 
S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину  
 не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим 
 врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са стр 
>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p>  
 тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман и 
осле тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда) 
распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, 
 моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако 
бо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у тр 
 ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радо 
реће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо т 
 од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и  
ом и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш с 
 време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаро 
се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколик 
 виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће  
удећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! —  
те?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању 
ад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се,  
ући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да 
апиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио,  
 ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{ 
це.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p 
ареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у по 
ла. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне оч 
баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сим 
> <p>— ...{S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после 
 да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>—  
 онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И 
цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помис 
<p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p 
 /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, 
 одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, врагол 
ме између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њен 
у и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред другови 
 кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p 
себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом ис 
На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело 
е гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе. 
ним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ по 
.“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих  
нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се врат 
 месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрав 
даваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, 
е не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало  
а и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Ка 
нце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то в 
раве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо  
ек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише  
 помамни појурише двориштем, отресајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле по 
мао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви  
малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Ка 
, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} 
ј гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у харти 
ледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“ 
еда.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка с 
се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>—  
ли сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову 
е ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено 
</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погл 
слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала 
мануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к се 
кох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочи 
на жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут  
на лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она 
е по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну. 
} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те п 
а чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа 
а?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице 
ва падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу. 
 и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написа 
е?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни 
едах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, та 
што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ напере 
ојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци св 
љоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пч 
ла.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим в 
е занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће 
гу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао  
њавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пуст 
м погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p 
ле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључи 
им, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и 
 паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се 
ко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жен 
p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно 
нуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата 
 глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, д 
. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p 
реча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> 
да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки до 
Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде 
ом иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и 
ох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, 
сом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш по 
о ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност  
јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у к 
чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на в 
се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи ра 
своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно  
?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мај 
 два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радници 
Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на др 
ћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" />  
ћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо ј 
гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па са 
} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Трг 
о да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу с 
ћи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>—  
 да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{ 
стане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева пон 
а би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нариц 
х жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S}  
.{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S 
ла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погл 
истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и  
јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабр 
рз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох 
 да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав 
 ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом 
сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена 
е видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} 
 обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно в 
ивиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: е 
 се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице и 
утито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Ид 
 другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добр 
танем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола,  
„Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у нек 
што да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто по 
мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас  
 Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна с 
кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојк 
ити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, 
ћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као 
Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Л 
Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у ч 
Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми  
.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле,  
> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p>  
арамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у в 
ичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одре 
нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брз 
жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ћ 
 му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку  
ета, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухва 
оварати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи 
огледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај ку 
доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гле 
, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе пола 
} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав жив 
 упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рек 
лило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{ 
 да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да 
ају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према св 
м око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од  
.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S 
 Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не у 
 и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" 
 а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И 
о, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стад 
руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мисли 
за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да 
чи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери 
загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих  
е кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има  
какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном 
ласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да 
ре, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S}  
} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мај 
{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{ 
/p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, 
ја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или 
ах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, п 
е очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мн 
оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао,  
то те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох. 
’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се  
ичега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је 
епо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не  
паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златн 
шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака 
ед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да 
>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ни 
толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет 
ату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, ско 
умем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што  
е.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, 
та од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беш 
еђе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима. 
је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, 
рећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцни 
 тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас  
о набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја  
аштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не мо 
ледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S 
 ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи м 
и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, к 
јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја  
около поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем там 
она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хо 
 се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</ 
Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, н 
 — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем 
и, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас  
мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо  
 али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом 
гледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном ос 
пко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у 
 ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у  
радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без нем 
ећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојк 
 Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше т 
ако ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Ма 
</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче 
/p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а он 
И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку 
 их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу 
, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не  
мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сок 
 коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Ме 
црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здра 
; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и дево 
</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онд 
ојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на л 
и, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне  
уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шт 
 и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што 
јући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. 
а јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита о 
а, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све  
да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се  
он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где;  
се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и 
е неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p> 
ах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дуги 
о ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, 
ја.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отер 
 <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ј 
 — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуљ 
е некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренута 
!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, к 
решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једн 
обично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра саст 
а с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам т 
е проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> 
што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може са 
А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном сми 
н родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к неб 
остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према ње 
а себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу 
а западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама прем 
Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, ка 
рси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њив 
Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S}  
мом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим д 
а престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама 
 Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовањ 
Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, прок 
е.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања  
пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај  
а.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и по 
абављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да 
крзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време р 
ју, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће 
се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диж 
граду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно п 
метих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту  
ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређен 
о, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад  
уташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселос 
е боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како 
и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те о 
о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је ви 
{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг пр 
 то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника д 
њкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајал 
едох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на 
е.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, п 
за степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше 
p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио  
ци, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опе 
вор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада! 
ка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, о 
 клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила,  
 ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сас 
кренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих 
{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике 
 нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом  
никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, ал 
о гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, во 
ед.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стиг 
јмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он ра 
љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но с 
 посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити  
 чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе с 
 као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „н 
он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на на 
...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да  
ваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љ 
дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурл 
да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да рад 
као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми  
кох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта 
.., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах забор 
 <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву заб 
младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пласт 
ек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби пре 
, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код кућ 
о у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задирки 
е прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се иг 
алисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од н 
омак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим ш 
 примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним  
 сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{ 
и не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири да 
 момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по ча 
ега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах  
ајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаљ 
ак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку,  
 густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, ко 
м са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p> 
 /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као  
а или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па наго 
.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сут 
а.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{ 
 с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само з 
е и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарниц 
ога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у 
 једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Уз 
и ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у 
сто, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђор 
ко корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} И 
 руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито 
и ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је 
разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, 
 појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих  
колико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што 
 ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n 
адиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни тр 
по и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћ 
 на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод 
{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, 
дама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p> 
а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препели 
 се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погл 
ло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех,  
е и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је 
</head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Беја 
 дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Иза 
танем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало  
> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а о 
другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах 
м странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде  
ћу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... стран 
одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћ 
сти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{ 
"67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и  
а ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах 
 знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не  
е у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зел 
 оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити 
зех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењ 
унце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над п 
 гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све о 
 вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које ви 
ипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред  
к, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се 
то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, се 
 одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: г 
е мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одго 
и и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених  
 плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише 
ка, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подруг 
, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, поглед 
а није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи и 
ју.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох с 
у.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, че 
је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, р 
оју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, р 
има.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми 
, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох  
да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше м 
учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Луду 
Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо кој 
Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије 
 опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече профес 
же, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде  
 час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођ 
 Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „ 
 тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева 
 кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим пло 
 се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаш 
о себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Н 
уге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва 
меном небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаш 
, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S}  
буке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз 
д у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком 
видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>Посл 
стави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површ 
шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад сти 
ар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађ 
 па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она 
не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих 
сле су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед нанос 
 облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обра 
д, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помис 
е додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ни 
а стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ниш 
њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пр 
вахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом  
 идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих 
ох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође 
екох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке. 
бија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к ме 
шљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишља 
 подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме  
слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тог 
} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зо 
х се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како сам 
стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, а 
ога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде? 
велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекл 
/p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш 
!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па 
час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види  
не.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут об 
 су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах,  
 ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце  
ија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{ 
а одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p> 
ећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, д 
е легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда зано 
 рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изг 
ле ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђењ 
ох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Бил 
а сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да ж 
ко говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да 
о, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај уст 
 јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто о 
ло опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{ 
{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекив 
ри ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{ 
у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми тре 
да од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, т 
о, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не п 
лубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Заглед 
 у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то  
ега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнур 
а не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висин 
и се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да зн 
е: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај  
 Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не  
Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лис 
 у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом сп 
а буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али 
 се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у шк 
{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у 
е, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича  
равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља 
руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
а не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А 
промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном  
о дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="chapter"  
кће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране д 
де по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде п 
 планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе,  
х име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Ч 
 у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту  
 ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним 
ој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n 
, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђе 
а се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да  
а; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи  
свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасић 
 реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим ме 
 с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} 
ем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснат 
а скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да и 
п, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и к 
, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком б 
рдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај вр 
 мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро п 
опљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте пла 
им косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ли 
S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје  
олугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седим 
о са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тр 
лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али  
није куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружил 
ло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где  
S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с  
, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљ 
ду, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обич 
е гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не в 
тигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће пр 
та да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону стр 
чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох  
у који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисл 
е, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она  
мо по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>На 
ропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кре 
ујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} 
ра у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху зем 
ико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их г 
еља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, —  
 бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу  
мпарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Н 
} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их про 
.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих неш 
.{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме  
исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; 
>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, 
им тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском 
те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде 
 Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој ве 
ичаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у 
ем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из јед 
Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене,  
ну другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмара 
{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене 
} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда д 
г претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат т 
 у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Г 
д тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове с 
а уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у 
ила.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце 
х, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико  
у те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком 
тком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видет 
ека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се ко 
а не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прв 
зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех  
ећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја 
 лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у  
ер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испр 
 навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нис 
и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем вол 
о и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође 
ог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему  
 а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пас 
е задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, 
им! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, 
 била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе с 
ам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у не 
 и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима сино 
p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учин 
свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не из 
остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не из 
ђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво. 
ех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако 
е њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој те 
опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да 
е старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих  
 видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак  
ћах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозво 
ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени  
 ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S}  
ен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећ 
а изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко  
адимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у 
 има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка јо 
у га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си о 
год проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај п 
а, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе!  
е ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало 
и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S}  
 више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом  
вих уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само за 
након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових вр 
их.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја  
ако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам виш 
ао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да 
ч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видет 
а ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на А 
 да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао 
 разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при по 
.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али к 
е хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико  
бавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не с 
о стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што  
ио <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{ 
ос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да  
атио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да зам 
 ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се о 
.. ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно 
{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у ов 
тив воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу  
да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али к 
м; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и  
се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у 
и сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беш 
, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана неп 
урих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S}  
еклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срц 
е док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, он 
p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? реч 
елу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се.. 
 гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после 
дном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам  
 где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре 
 све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Г 
ше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мај 
рећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија  
утку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, 
и, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Н 
ка, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам виде 
да површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би 
био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да  
 сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико трену 
две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнич 
а?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицат 
, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, 
 ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене ик 
а.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? уп 
ати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође 
ло би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох,  
ујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне 
и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не 
ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како т 
тупила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, 
, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на 
Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако р 
 Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отп 
њу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p> 
 обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не з 
узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се с 
 ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни  
их да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како? 
 прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни и 
ми к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и мој 
е колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбин 
 час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући 
гао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић ос 
амо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах  
пи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на из 
 чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но  
ио одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех,  
 гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, ника 
 рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну м 
ес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осек 
јући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим. 
е; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изг 
ам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помињ 
мештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах 
ш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих  
је, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Ил 
ам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да м 
 ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што  
е <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>воли 
речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање  
то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један 
n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? д 
имо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, оч 
те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу 
у те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим,  
? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој виш 
дан тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пр 
ћној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не  
е стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто 
 ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи? 
заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за 
ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића? 
, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мен 
познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не беја 
онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах б 
м љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини 
или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, она 
истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што с 
дно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да  
крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не  
х се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обуз 
, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та р 
појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћо 
сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње ш 
тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похи 
ања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо м 
ла чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину зб 
да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону глав 
, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div typ 
 једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак? 
Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме 
исли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је с 
их се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу 
дих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, ст 
и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а 
коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци туж 
тко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она 
је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да 
</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристој 
ј би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није  
таде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што 
уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, д 
 n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима о 
га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са  
а синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид 
 Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> < 
раницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да ж 
pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“ 
да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу вр 
 <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из го 
ћи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву как 
има,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо 
души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни ви 
и она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да запов 
адиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у 
воде време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш. 
врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам 
дах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или 
 таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али н 
едно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И с 
е иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољ 
ну ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња 
но што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад н 
ну страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на 
се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на 
ер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма гд 
лижише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме 
е се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек вел 
оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и 
рети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти 
реста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купи 
, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лиц 
Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осеч 
 љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с 
рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли 
је, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора 
питам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеј 
шем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И  
о звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не зн 
{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче 
и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем прос 
ар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада,  
гађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу бо 
желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном  
 могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном 
а зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S 
ује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кр 
еше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељ 
 руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше  
 је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да ур 
радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тре 
ђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од 
и, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море 
чка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац 
ба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И как 
ри помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она 
, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и 
нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох д 
о да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек запове 
еће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S 
тарији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када см 
грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно гот 
илом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викат 
н да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше јед 
 пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или см 
а нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има д 
у већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, реко 
?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав  
ни Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>По 
лекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се 
све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен. 
поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— 
ам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном мест 
а.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта 
но разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упита 
утим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S}  
под куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и м 
их коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радн 
ану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила 
ћ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не са 
галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас  
> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погоспод 
 може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога д 
 како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, 
сту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{ 
ата.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> < 
е познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S 
ем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру 
а би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли во 
 џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано п 
>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво,  
<p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или 
а месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} С 
S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти так 
 Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када  
> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе 
о да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим мла 
ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздрж 
по моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не ка 
а се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на м 
 које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неко 
и је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И  
Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и 
удбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, з 
 појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила  
виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље о 
ј Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше с 
а,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем го 
свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са ње 
а јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на 
чеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p 
, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше  
 Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бит 
 мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот  
 пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини 
едно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те  
<p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алек 
 да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> 
</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, ка 
м тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да са 
едосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би  
е, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни 
адајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох 
пет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жаго 
ет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не че 
м.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет заку 
а ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј,  
а разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори 
} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по  
толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> 
аже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равноду 
</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних 
ело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да наро 
тати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме  
.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са м 
скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одо 
 задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је 
и у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да 
ратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ од 
и је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо 
овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка  
!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ. 
 казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и.. 
 за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуг 
и, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз  
и криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лага 
павало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголас 
се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети 
и ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да ј 
S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{ 
ла од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми куп 
>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не  
е од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава  
ох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нис 
p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожњ 
им на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Н 
{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p>  
у.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледају 
 за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет п 
е се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли 
ченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као к 
ше несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кр 
?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p 
а? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право  
о... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов 
ђу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство 
тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох д 
 ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да  
 шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не у 
клонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда с 
p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само т 
, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништ 
а си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за 
х је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољуб 
ни тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо 
и, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући. 
оравим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S}  
зу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те  
ућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засе 
удити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајк 
 у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога. 
C12"> <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гило 
а масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из с 
.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма д 
ви она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души зб 
 туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?.. 
едах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах рук 
 Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љути 
, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој так 
и како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да 
јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девој 
ишта, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене 
с рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не 
звесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко  
 упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S 
вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> 
 „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S 
где ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама,  
какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да  
а му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> < 
 је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти?  
/p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести 
После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет ди 
се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнем 
ко тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање 
ни људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркив 
 повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми о 
ксу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а н 
ћи јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном н 
ни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене. 
 нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био 
</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— З 
мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висо 
тић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе  
 мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утеч 
х дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ при 
рим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на стран 
} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност пре 
 да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима 
 што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} 
 овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, ста 
амо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих пос 
>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{ 
јка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наве 
ике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, 
авих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли. 
и.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизг 
ута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу 
м, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у по 
веде на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће 
пе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах р 
уда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не  
е готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти к 
и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где остави 
од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши ј 
{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим к 
оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац  
наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад  
} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, шт 
акле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја о 
ослује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има сам 
 и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Це 
пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на груди 
 изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто пр 
м под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју се 
о да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још 
ловима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући тр 
} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето,  
вет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— О 
а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод нава 
пет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих ј 
ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је,  
 казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу 
то дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачају 
 а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш  
ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћај 
наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, ме 
али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да  
ици.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало 
 довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кр 
но и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета н 
 стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мисл 
м ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замисл 
кружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у 
...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! по 
 љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као шт 
однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n=" 
лим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим 
нуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор н 
оведити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издал 
аш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те  
а значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављ 
и не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или с 
ати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде  
хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се н 
иљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та  
га“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе 
а, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гил 
кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да с 
више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролази 
ће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
м, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напор 
како не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо з 
 да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, о 
има, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног 
ама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским тавано 
а неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу ј 
{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра  
ема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда  
; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у 
е оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом о 
во.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да 
апрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна д 
је ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S 
а мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је пос 
 каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав какво 
у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али к 
иже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек 
е, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упи 
Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Спом 
ра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједно 
 је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} О 
се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан 
због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} О 
ју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако  
ема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И по 
огло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледај 
д јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад н 
а — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он 
зио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{ 
ом.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} 
>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја г 
ух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих С 
неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече  
ам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, па 
е моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И 
 винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадов 
— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" />  
е говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим 
ећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — м 
а против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да д 
а ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упит 
 поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти м 
да по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем шт 
ражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гил 
така, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно л 
ада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, н 
 дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та  
 и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{ 
 Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, по 
х својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужн 
јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаш 
ећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p>  
досну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну,  
а; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је он 
ох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе 
и само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав п 
х мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доц 
>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n= 
азити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на плас 
мичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> 
S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну прика 
обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме  
— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p>  
 Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих с 
мена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које т 
о још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почета 
ни.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, са 
! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, дево 
анем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље 
их да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од суко 
аска, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочел 
рилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече  
говори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поно 
 док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам  
а не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљива 
лу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, ре 
 главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онд 
мах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми  
гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n= 
вој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заос 
} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p>  
 вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се 
окажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, 
 поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном ч 
ла ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} 
реди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута 
 то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али ка 
ма у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, 
послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и 
, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У ист 
ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још н 
дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш 
е може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p>  
утака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашт 
аква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред 
м Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније 
дговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а  
о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових вр 
еш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце 
де...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питат 
а.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш 
било у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једно 
едати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где м 
 гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изре 
се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> 
де ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да 
чела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим ств 
 близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш ка 
 код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „ 
е, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевен 
да, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и каза 
, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни ре 
а.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Е 
ај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књи 
је осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како 
ак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, 
; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном 
и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах н 
о мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох  
 али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S}  
и лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она г 
ви одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он 
тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко наша 
 после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има 
био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах ов 
о ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</ 
а што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} 
и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} О 
дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио шк 
.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Ја 
у је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах 
сетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти мож 
ет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења,  
 што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо пр 
ођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може  
а.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, св 
ко ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и по 
унђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених кра 
аше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p>  
навах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја пре 
да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку промени 
иња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али  
?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Ни 
ше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла  
уга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку 
х Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а  
киних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случај 
Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је он 
Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и бедни 
, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове 
>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погл 
ио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам,  
ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође 
.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали 
 Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} О 
 <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{ 
ко сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- З 
о ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Ги 
ао злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! клик 
ој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим 
 Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом 
олико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која 
 за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведо 
а дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је н 
тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој н 
у, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане 
е нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p> 
отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцн 
кла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{ 
о; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освр 
овори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем л 
д радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да  
ћи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ј 
о таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу п 
 да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме п 
 овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја 
 тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да т 
лих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Мома 
p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да  
е, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, је 
це, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да м 
тране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али 
> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити  
братих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ру 
отребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци 
ших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку 
Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипош 
, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све за 
укчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао по 
вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су  
 тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто б 
почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се 
 се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче с 
 одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где  
одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи  
илине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустиг 
које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те  
н себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то ј 
полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! 
е нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} 
откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позв 
 што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито  
 одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к 
 све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!.. 
е може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да  
асте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они 
е зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се боја 
 почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло. 
ој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим о 
д сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> < 
не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу с 
 размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обеш 
S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу  
на мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школ 
онио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем п 
{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! о 
{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да д 
 и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још 
ругу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда 
базре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми ка 
о одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем  
е ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодни 
, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће  
послетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам т 
е, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи 
ао и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући,  
тање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну  
ислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, 
отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколик 
 скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да 
шена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она вес 
p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни г 
го крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} 
ам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> 
 трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе мора 
ника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у с 
иди и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p 
а ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш 
текох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђ 
>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учи 
 је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што  
ослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толик 
е са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица 
иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те  
час се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али н 
бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она 
шно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са  
ојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад 
пак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пр 
 његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухв 
 страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми  
о мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њ 
{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Та 
 већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Ос 
незнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не  
рага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох 
 чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна  
 затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S 
данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пож 
агледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одл 
.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</ 
 пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купу 
а ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p 
жно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмех 
а: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништ 
онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на о 
 но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младо 
 и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види л 
 обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта з 
 наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, до 
равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не  
атића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава. 
оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали проплан 
и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у по 
p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо 
 да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, н 
све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} 
</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједно 
се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавај 
уповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне д 
 задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p 
скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима 
 ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, уда 
ма колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се 
 и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуч 
ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види 
де те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и гр 
е остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили. 
и да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће д 
ш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, ве 
напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, ве 
 други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разгов 
а.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и к 
у моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} 
ало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док 
м за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме 
е тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да нијед 
пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па пр 
де доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варо 
, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Ниса 
еће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је о 
ари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не по 
ишта! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако ни 
ујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено г 
дговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам  
ио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде  
г као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда  
ога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мал 
Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Ком 
ло моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према ов 
е и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми ст 
 кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отиша 
мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дуг 
о, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро 
понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом и 
 очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљут 
говорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{ 
> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>—  
, према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим  
то је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све шт 
 као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах 
и једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако  
о тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста ч 
погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док те 
о купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p 
ругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше 
Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пал 
 жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац  
 жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{ 
и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало  
 нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше 
х о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, 
 је председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{ 
кох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p>  
отоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме м 
ако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетк 
ат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад н 
Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће  
намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</ 
; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спават 
на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре 
о председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, ре 
{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степ 
така, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након крат 
њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са  
.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки јед 
аве.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су оста 
апрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након крат 
и чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа пр 
ренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, беј 
..</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да  
S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте 
хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И та 
они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да 
 ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, к 
 n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла 
ко, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!< 
едајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да  
>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p 
е да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаво 
 леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама 
авом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мери 
е да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} 
ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Ал 
 ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за у 
, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— 
S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И он 
т, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S 
 А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ни 
{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете 
S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, 
 Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више:  
 кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се 
зи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и п 
њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене  
уци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије. 
оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се 
а се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам  
е остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећ 
га, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме н 
 и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и 
тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој  
била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто  
Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{ 
/p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они ш 
рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> 
 се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао  
право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо 
ког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S}  
бог нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборав 
че она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки н 
смо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да н 
p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде 
м и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече  
н после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до пола 
 горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране пот 
наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. 
уо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се  
ави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по прича 
ршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је виде 
 гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p>  
јим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замис 
мо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> 
 по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне  
скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега 
о којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, 
а Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђ 
х себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — доз 
к крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је г 
 и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми с 
волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога д 
х напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> 
њем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога т 
ешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах о 
 сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлог 
х јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не ти 
S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Т 
 на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и  
и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Т 
шла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде 
 да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се о 
ун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{ 
али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не 
Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што с 
де за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Жи 
ивот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја 
Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се  
а другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да 
х.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта 
 оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је  
вито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S}  
могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво оче 
 остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене. 
та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју так 
леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S 
љачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли 
 опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само 
 се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p 
ло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пи 
 а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те 
е онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="c 
еше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</ 
у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака? 
о се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за п 
зговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох;  
оње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пр 
> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко за 
цима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака 
 самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој 
е се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију иш 
ших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој стр 
Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стиск 
је стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости 
да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју о 
 као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p>  
 и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати не 
не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој 
 сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана м 
липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пла 
суђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најле 
.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох 
во што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, да 
 осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Вид 
е ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао 
 по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између д 
дигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{ 
гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми о 
х, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах 
м.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да 
на годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у св 
S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да 
 их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор,  
због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити,  
х у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао т 
ма не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да с 
 стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и ок 
дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше 
о што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем сла 
оком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих н 
ао да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе  
 дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли  
да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p>  
 у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше  
 већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склоп 
е, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а  
ећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге  
дника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњ 
{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и 
ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право  
Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у  
их појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам о 
д њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брж 
учене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али  
а вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако м 
д нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али та 
 жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је н 
...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух  
риликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколи 
у да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом м 
ли, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добр 
уци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — 
 је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S}  
та.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, 
тала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она  
мо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколик 
 се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључ 
ви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и с 
И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задир 
г осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу  
гледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетрени 
енух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његов 
 натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти  
рче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објаш 
S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што б 
 сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим о 
уђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истин 
ка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то д 
сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог п 
ку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? уп 
Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испит 
се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде  
идим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја 
{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појм 
вости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} 
ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере. 
ш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу 
 Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње 
прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових с 
 грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца 
небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брег 
и ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све 
ебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут  
течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се 
с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одав 
ватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше не 
p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима они 
сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и с 
Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као  
гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељи 
идим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не  
бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је 
радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, а 
мо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би 
9"> <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Теш 
ркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим  
ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, з 
ао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након д 
к, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и ка 
 чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с 
д више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на бр 
бље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега,  
та, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p 
на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од 
пристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешк 
ишта да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио,  
вима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки дод 
а нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као с 
рзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође 
ела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали мом 
де мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема уку 
прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се труди 
вести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико 
ше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а 
део у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може би 
у у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само  
 лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не нав 
ких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на к 
о сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! ре 
јах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и мет 
тао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао са 
ох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши 
 страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује 
сећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући 
а, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је  
 на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после иско 
с онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни 
је жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} С 
 позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за  
азумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и  
и се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је  
но рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то  
 до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме  
.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и о 
јући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јес 
о.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем,  
ао да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И т 
ше; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она пост 
} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> < 
 ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам оти 
 прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога  
из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио 
 свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без 
ио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све он 
S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо. 
 хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испиту 
 иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој гр 
ње и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ  
и радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49"  
d>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом  
 јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек нај 
 и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> < 
арочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени мо 
ма разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу 
 к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако у 
бро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнеже 
о ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних  
 вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда ос 
е у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, 
ло, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах 
али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће д 
окушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем 
радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно 
и.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћ 
д огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, о 
а сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ б 
 ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос том 
е сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но куп 
дај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута 
а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило 
то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг 
в разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и т 
вале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb 
ар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он к 
да ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је  
замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада,  
канух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није слу 
аједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за 
ило страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> 
е горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саоп 
м, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње  
 сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.< 
ешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти с 
 један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се 
здржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим 
 им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; ин 
рбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком 
, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Але 
ашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очи 
о, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног стар 
у нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреб 
 Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те сто 
рзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеј 
д кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Ч 
добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познато 
све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз гу 
само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, 
 <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да че 
} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма 
</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух  
да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да  
друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно  
ало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би т 
авати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, п 
 лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће вета 
 онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих се 
лекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака  
оз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и 
иви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од 
еко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу к 
, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за  
а ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сук 
по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је  
та друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја 
пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као 
> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не н 
иљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беш 
избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене 
{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да  
јим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p 
ајгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која  
вом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, 
том договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о то 
 задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S}  
И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мен 
<p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо  
ене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према ме 
>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) ме 
ве нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ак 
ложају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово  
 браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за де 
? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с детет 
раћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за 
обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој  
.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако  
S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али  
рекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох 
јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p>  
искивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се п 
удих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах нек 
{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и ње 
дговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} И 
 девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Д 
ити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се в 
а жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једн 
да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> < 
осао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло 
 буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам 
ме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учи 
 оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна стариј 
но школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али  
у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој стр 
<p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви ра 
на за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и  
што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти 
су и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она ниј 
ало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смр 
ости.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирн 
мислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све 
е вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи 
 <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздр 
в труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем св 
ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговор 
д ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи нек 
, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? п 
вешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче 
 баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а 
ве сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>Посл 
чере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она узда 
е воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Ш 
а осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души  
е.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце 
ким ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорис 
кла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми 
 кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p 
ом, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш см 
 <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да м 
риво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам 
 мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако крас 
жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега шт 
p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио  
Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се о 
/p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> 
рати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то 
ексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се 
ку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек по 
здрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се за 
целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога глас 
 да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми ка 
овог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох  
и шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава д 
о сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех 
другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погле 
 ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече. 
нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> < 
кчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чува 
 Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и 
вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Тур 
а је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S 
/p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до 
гова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред осн 
 и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка 
ним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и т 
о да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, ил 
ична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће с 
вемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S 
ли, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси 
о разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав зн 
е, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они  
{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за 
 навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у д 
хну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? 
 наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших  
 неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пус 
е ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих те 
гом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S 
им себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мисли 
што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био 
у, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</ 
ледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам  
м.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутак 
 не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми 
сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила пр 
 неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу то 
ад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више!  
ко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где с 
њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом п 
неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ  
 њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута 
еби да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме  
ојме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим 
 да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укра 
ажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је н 
ош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се 
/p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је 
ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.< 
мало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо 
коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка за 
е случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да пос 
и и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци  
 позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био < 
ово наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и С 
ут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи;  
легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радници 
Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у ку 
издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу 
сле мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ни 
евојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погле 
 сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разгов 
и како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, 
 шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтед 
замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је не 
знатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њо 
е сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, 
не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" x 
, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за је 
тање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} 
 што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према 
једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb 
е речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извес 
та да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, 
<p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских де 
јна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозеб 
> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хте 
</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми  
а ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше 
у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг 
 може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, м 
 да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто т 
е Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и он 
 Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој  
још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна д 
чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p 
Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме 
 срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{ 
им, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Је 
м да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако  
Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта  
 могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p 
 код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао  
 они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здрављ 
 Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто 
Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се 
<p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће 
</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати. 
распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још 
на, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их  
а два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочи 
у беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и  
 јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то јед 
е, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох 
p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би д 
ије Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му в 
сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом  
да, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и 
 не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све  
о усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешт 
 пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи н 
и једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим уши 
мрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врл 
на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљ 
загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја  
отле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да уве 
ош будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред 
бегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што  
гра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што удара 
 нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због не 
} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да ради 
, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, пе 
дах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обук 
рође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма  
их натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један ш 
и се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, 
ом руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он  
, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох с 
и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим та 
ли, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих 
ду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја сто 
и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да доз 
 у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздр 
 Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш она 
синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да  
 да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем 
 што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми 
кренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем ис 
, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас 
оравио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад  
стадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, о 
Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим уси 
 јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени 
>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гле 
брах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће о 
p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало  
 где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше  
p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толи 
у, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим 
</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p 
и крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само д 
 то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати по 
јмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и  
ало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на  
S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини м 
сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме 
ти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се из 
г — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S 
Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасв 
ећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p 
а?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и ж 
оше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах  
нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога д 
о у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још  
/p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се ма 
нда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ  
а му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи 
ио у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни  
да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" /> <p>— ...{S}Ниш 
 ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви,  
..{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прек 
ег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш 
 и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се 
 ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да 
ви, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме н 
о да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} 
е ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} 
о увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренут 
д очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све т 
ћи, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих ко 
.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила 
гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и 
> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко пот 
азумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; а 
почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајућ 
сетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у  
е упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> < 
х ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме 
а ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешан 
ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</ 
За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо  
више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његов 
а ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје 
и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем  
p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> < 
еједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она 
Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао д 
ога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се  
 кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна л 
да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем?  
очи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— 
тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбуди 
— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком 
тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p 
не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те  
 виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, п 
ла лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада 
је и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> < 
само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не  
.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навал 
иљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али  
 клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p> 
м тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи  
тра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако мож 
 наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да 
кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чу 
 тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, 
смо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сун 
лица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила мога 
, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивар 
 ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да л 
бјасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу  
д, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како 
 чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Ра 
, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А ј 
у пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се нек 
ед огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам  
ем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“ 
ај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши нек 
до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и б 
 на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне гл 
вуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залу 
, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, то 
} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она  
 њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мисл 
S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза 
х никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ  
жен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком по 
 ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одго 
а ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми  
 само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ 
ојим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарица 
тах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше  
— и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакл 
е полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах 
еко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осети 
 не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадо 
, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо 
волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме. 
рном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="chapte 
и је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то 
 не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S 
вост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му 
рен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из 
 нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је 
ах да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалит 
окојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од по 
аду; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју. 
} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико 
09" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих 
ваду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут п 
гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> < 
замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земљ 
им може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану гд 
мила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљ 
 као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног бр 
то одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах к 
S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну  
то беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S 
 коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има  
<pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја г 
смо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци пон 
се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, ина 
нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када с 
репћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!. 
м изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под  
ати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ п 
анталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чис 
оља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ма њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ни 
као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах  
листаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даљ 
 Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, с 
} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко вид 
гледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
е стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица 
мољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Он 
<p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, п 
аде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени с 
за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
а се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих пониз 
да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако свој 
} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још  
скопала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те зас 
ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> < 
је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке 
о проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила. 
 на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да 
аква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину 
х часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповед 
 понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни 
амо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за 
е неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до он 
та ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у 
е онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одл 
сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неко 
е за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Д 
ах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми јед 
м радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су с 
S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало 
ратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила,  
па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи  
 с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше т 
зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос  
е ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молит 
 шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах 
рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву пок 
а нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мисли 
“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак  
овори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није вид 
"26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, вр 
 се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно  
 посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, 
ју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он,  
акле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледа 
х срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, 
х шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони  
ао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>К 
тном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох  
о не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виногр 
онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се по 
: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори 
ила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p>  
 беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пиш 
де се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не дола 
 каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах 
 је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце 
ad>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка о 
>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговор 
ле оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли  
уга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па о 
д танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одгов 
их гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притиск 
д зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих  
рема наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све 
 пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага бил 
она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисл 
окро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаш 
радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох с 
реба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиља 
ка тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном с 
аћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо пл 
мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни вет 
 у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде доб 
ту...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон  
оста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах. 
азима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p 
 поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и 
лог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан п 
.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гроб 
 мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и  
е да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће 
ли Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— 
10_C11"> <head>XI</head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца 
 сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у вар 
да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах. 
екати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам 
беђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе над 
ана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљ 
 радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима 
 срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени ка 
<p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахраним 
и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, о 
 остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p>  
нијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је г 
е непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах  
ведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан иде 
И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те н 
а Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разгова 
о.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе 
менух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога 
неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах так 
шише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо  
Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи  
а је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспо 
и тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да с 
е рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још доб 
ао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим трен 
се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те  
уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим 
ам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину уп 
 ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p> 
аху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни оп 
ори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли 
Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90 
оденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и 
ше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да  
азих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговар 
ишта.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уст 
пах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека јез 
ешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и  
S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али  
ога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разр 
<p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" />  
је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и 
право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од  
 вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекл 
бро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник  
ђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} За 
рајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки да 
а му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пре 
му она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах к 
C5"> <head>V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће 
в ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало  
аше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар ду 
је докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стра 
ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз  
 не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Зб 
које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђ 
опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у 
је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отера 
и без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? 
 да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредн 
ацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се 
и могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалуд 
/p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову та 
<p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој с 
 <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да  
их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја  
Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> гр 
о лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког д 
 Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26 
их се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Не 
.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се  
 ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне. 
радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мисл 
Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где ј 
n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви 
пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох  
 они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> 
мах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у ш 
есајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и о 
а ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пл 
рестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и к 
 избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</ 
трајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разг 
смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у мал 
их на све непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја 
има беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стад 
аску у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде 
адника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху  
о’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око 
 радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неп 
и смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би  
 путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле ли 
а застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим 
а се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на  
тало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пр 
твор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно п 
лободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било ос 
 лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ 
га што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке  
шу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опе 
еликих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} 
>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, ч 
 две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо 
д купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две л 
/p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаш 
ше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} 
енуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијени 
му, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудал 
ше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на др 
виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и 
„<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; п 
дех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је 
ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се 
 Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и стра 
ету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— До 
им опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један муш 
ди, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а 
</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се  
где никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и 
 тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не мо 
е нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од св 
ткоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи  
ну у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S}  
о жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још ос 
ати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, 
њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хо 
} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— У 
затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прош 
 <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и нау 
надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом непрестано.{S} Она друга д 
луја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на 
 могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво  
е што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше  
" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, 
 какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеј 
наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се по 
 собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, јед 
ашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задирки 
ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим  
 код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— 
 сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{ 
 је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш. 
.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не  
тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођо 
, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила 
елу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто р 
шуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Г 
и и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој 
има указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи  
оше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли  
е сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала св 
и четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде  
е престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне 
ве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и н 
ом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А за 
да се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и од 
акикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора би 
девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође 
 што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква дев 
едне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије  
гох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у 
д љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, с 
разлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело к 
 се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодуш 
 Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" / 
ог дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — за 
 мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p> 
, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам 
 боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом бради 
ву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше  
аше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга 
 <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрч 
и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у се 
 уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми как 
ху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја  
причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо над 
т радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико м 
њу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас,  
осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи 
 остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Рас 
е ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно п 
S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изр 
едног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући 
јим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет к 
о, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S}  
и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и  
 и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могл 
омрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено 
екако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе 
када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта 
/p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S 
p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{ 
а видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу ме 
.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не  
p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, п 
и по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и  
} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као  
 да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује з 
/p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се  
 се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше то 
.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се 
ла као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову с 
, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а 
 и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да  
а селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека  
знавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око кој 
 мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека ра 
пати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S}  
ати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном к 
х се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те м 
е, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном др 
 мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја н 
Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и 
им устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми  
 бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни 
лаву још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву сток 
да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју бу 
 мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, 
мо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш го 
један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, о 
не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле 
.{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се с 
о она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико кор 
о да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>—  
вих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем п 
где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за бур 
стављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, оп 
 и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не б 
говори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би мога 
журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута се 
да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S 
>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што ј 
зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му с 
мамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих  
 да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а о 
S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и  
<head>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с  
 и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле 
некипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две 
 и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја уск 
ивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија к 
м да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме 
с као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онак 
нога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа,  
непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека  
а због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени  
а Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту 
асном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки  
га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух 
не косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, ко 
 ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да нема 
етима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких  
54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити с 
оћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном б 
и се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p> 
 латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве к 
шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њ 
љно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p 
Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјури 
и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели... 
чи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, дода 
ила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило м 
 који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој с 
ију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>С 
у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S}  
а ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се 
p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да 
!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смеш 
Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, реч 
под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ 
сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону с 
 си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси 
.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76 
 чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Ох 
ву моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, 
шњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне д 
ругарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих н 
то било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама ок 
зих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу 
зверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према 
ао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна мил 
ведар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати 
{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај н 
е Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и  
 ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пош 
жњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је 
} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка 
 њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и ж 
Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље 
{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставни 
ти среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— Н 
м погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљ 
 али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене з 
/p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прили 
ку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да тра 
{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се  
...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</ 
 бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, ди 
ом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пр 
есма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се  
 ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји  
 Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му види 
ека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти  
 говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где заду 
а рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта 
где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и јед 
удих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окиће 
</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је  
ј се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? 
да крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} 
еним око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливад 
ика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја с 
S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се 
е ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмех 
е онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осм 
p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гле 
ди.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, 
...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици,  
 ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секи 
 Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке 
стински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</ 
ша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реп 
ах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека  
S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том прилико 
њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у  
и орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сун 
...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да п 
алих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и  
 жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, 
што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу!  
о да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као з 
ој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше т 
доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнут 
 она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е 
с, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и от 
н изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако  
/> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој ду 
гледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало  
ет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало п 
ао да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се 
слих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зо 
 кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <p 
 ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи так 
самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети там 
им рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у 
е за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дуг 
ошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> < 
ав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосн 
 више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно г 
 по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</ 
гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чеп 
Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, к 
доше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и 
.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са рукове 
умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Ш 
му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикр 
бро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица  
укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки 
{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране доди 
 нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се  
p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црн 
 упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је  
ру остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а  
 брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше к 
које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу  
 к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотл 
 добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе закл 
т привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах они 
е је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пус 
 баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и  
ова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, нек 
дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора 
, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беш 
о мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше 
и, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, наст 
р кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као 
} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више та 
.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити  
знатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је  
овну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам ко 
p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да  
ека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из 
и на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, б 
="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај 
 ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у ве 
е на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, п 
"14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су к 
ло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помис 
ут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му рани 
она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепш 
и, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и  
еше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој ка 
ује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> < 
ога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве ш 
орих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У 
н то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и н 
атим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да набере 
х трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакл 
2" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој 
или су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одма 
мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њ 
енуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац)  
у не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са 
ве смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак к 
, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две  
ш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре с 
стали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испре 
ох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме 
чком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све 
 оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.< 
се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боц 
ожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте  
{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, п 
м, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њен 
смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимнази 
нама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу  
то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он м 
> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до д 
низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање к 
е дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</ 
 и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико  
<p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту 
p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, ра 
 више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и воља 
реко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту  
еш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Д 
насто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како  
p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу 
годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој  
росто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од  
вац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три 
земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле 
И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стад 
он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{ 
И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смисл 
а.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по тре 
изнати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим  
ог пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лиц 
} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједн 
м.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгле 
бро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том  
 куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо  
е моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</ 
е Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и ш 
да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред 
д му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса,  
 а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ н 
тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени 
су, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да и 
сам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што ј 
не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим  
 Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али  
ме шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Н 
ни врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за наве 
е главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S 
очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезн 
нога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p>  
 ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стас 
је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат 
ва беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих  
 мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не 
{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p>  
да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; 
собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренута 
ном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, пра 
 подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се м 
ити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под исти 
о враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p>  
има, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себ 
а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљ 
лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити сп 
и.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос пре 
да бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с  
 ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном ре 
али краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, в 
ко година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек 
ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја  
 и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине ку 
 Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекос 
а оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада на 
 Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се  
аље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</ 
м!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се 
ше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то 
а, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто од 
амисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ни 
 Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се  
ласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни 
ли не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што  
а да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам 
говорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњ 
p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтави 
знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га так 
ушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мо 
оједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не  
p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{ 
та и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворе 
паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом д 
а вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стог 
 продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки 
г горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{ 
зађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Бе 
пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који  
ће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али 
 на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очи 
<p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту 
ном по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћ 
о, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству  
д ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у к 
е главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше  
е...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћо 
 се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Мор 
есело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто так 
аху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више ме 
усту леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитња 
е некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, трг 
вај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега оно 
исоке таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може  
има, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, 
ом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се сл 
ачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога 
цу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа. 
на можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зача 
то се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{ 
Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукам 
остивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој пад 
јеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p> 
унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, мора 
и“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује ш 
се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, 
он краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбак 
ано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не мо 
ојој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбак 
 ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти  
, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И  
 како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> 
ам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близ 
исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ј 
иди да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра 
ао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава 
же овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{ 
 Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је в 
еном сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој 
о бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не 
о?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред г 
беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, 
и тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље т 
вом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању к 
и; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга  
тоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људ 
а ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох 
м, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за с 
аукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто так 
 дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше о 
дену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и п 
о неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сут 
Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а каз 
аче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површи 
да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се пока 
осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах д 
е, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и 
е сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободн 
читати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“,  
тац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да с 
о ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливад 
е беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упи 
о ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима,  
хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима  
 сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Надад 
апеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не  
Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толи 
:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p 
 ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако 
има, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она?  
ад беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њ 
ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p 
жи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локв 
оцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се зан 
 сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника шт 
сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше  
ц...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз по 
екса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га у 
 <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка  
 видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје  
.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{ 
.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је  
</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сака 
рада да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке 
познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уме 
аље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, ко 
окушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули св 
до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и  
 за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“ 
 Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ни 
а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.< 
онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или он 
азила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао б 
да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како,  
иди.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми у 
а Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма ко 
или од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их оби 
ачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према на 
полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до оног 
свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури 
е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb  
 слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кик 
примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би  
средно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загле 
 једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> 
 <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, исти 
ноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђ 
ком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а  
 га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за с 
ад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беш 
на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо к 
ледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и 
бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са  
ли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Та 
је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух с 
...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође  
ив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где не 
е, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине к 
атности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе к 
јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у оч 
најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на дру 
 брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда п 
и прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше:  
 га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>—  
ње на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту кр 
ко и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, ле 
га на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где  
да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше ко 
на то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњ 
т на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и 
све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела 
} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишл 
оже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом  
ћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштркан 
 се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и а 
зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> < 
е су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па уз 
 на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и 
х тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, бил 
сату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ак 
 не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох  
за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући с 
изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђењ 
цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њ 
Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! реч 
b n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло 
ни дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од р 
има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на с 
села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тр 
да све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих ј 
ође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох пр 
он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Ко 
био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад 
нодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обр 
 бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита м 
она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох,  
пита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом? 
 се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу м 
га оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже  
аках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониски 
} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао  
е у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови. 
е устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} М 
 Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашл 
напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Зн 
озору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема  
и“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно  
х ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био от 
тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} 
.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упит 
д већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Пев 
 зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псу 
отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он  
а је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она од 
гледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S}  
алеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбац 
ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром  
ирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасит 
p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде 
ело, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окиће 
саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам неш 
де испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека с 
 и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идућ 
о одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не позна 
.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред  
м непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут 
 теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод ку 
е.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету,  
едне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под  
 покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах  
е на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена п 
 и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да 
ову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p>  
ји се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у 
ћу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније купље 
 си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде с 
о очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре  
 што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у це 
 као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у о 
огледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очи 
о год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко  
ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (д 
купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали 
ено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отк 
е и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p 
кво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у м 
ш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и за 
наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз  
да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, п 
рала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p> 
 <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S}  
о више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах  
е она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} О 
лима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах 
а чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примет 
г ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих 
а лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело 
ад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где  
.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина т 
егову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста  
и почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у дру 
о се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих  
"58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаш 
 смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких изви 
> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста госп 
на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће  
 <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо и 
ој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај 
ма његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дот 
опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отв 
прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста дал 
 танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девој 
брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за  
head>X</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радо 
како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, н 
и, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је  
/p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купи 
и одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да се 
м, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те 
лашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не д 
до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{ 
трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми из 
ога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хв 
мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдего 
е беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За 
е се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито 
, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, н 
а се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишље 
е шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је по 
х снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не от 
ана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто прко 
ш жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших 
куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према  
е поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочит 
е.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико р 
ад њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лис 
беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази  
оја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за  
 у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне  
} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стреп 
т — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све до 
ћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се  
а ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми ка 
 беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не 
а жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па д 
да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да н 
на мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет м 
зничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Про 
Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S}  
.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан 
очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле? 
{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога 
опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхт 
ме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех 
разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног  
и довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> < 
p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, 
у, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не мо 
риво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и  
ње око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на то 
 „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и  
а.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врхо 
крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љ 
утем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота 
кривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом 
јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места —  
ј кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу 
ст, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ј 
 кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се  
шу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Не 
ра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми 
 <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној н 
т је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само  
а, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође 
 за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на  
о <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и н 
 је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, как 
} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и 
е не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме л 
шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам к 
њу говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разред 
ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за  
/p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да нис 
заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону соб 
с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала  
уће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако у 
мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек 
даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде  
 код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у прв 
ад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам  
ди.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мај 
тања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он м 
е се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све  
 се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањ 
па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени нак 
то поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из наше 
стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већ 
се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задирки 
одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и  
а сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутр 
ао збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да  
ших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, 
и оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога 
ледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног там 
мех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> 
/> <div type="titlepage"> <p>Штампарија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> 
 то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједн 
ашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Ш 
ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као  
, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да т 
удња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и прив 
е да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки н 
адости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на с 
 ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задирк 
небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као  
да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо 
} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати  
ам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле,  
итави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио 
х.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у  
, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани  
х на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе 
 духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо 
} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</ 
а као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.< 
шини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња сил 
е ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде н 
виленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече м 
црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чека 
а жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње 
ватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право  
сти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав с 
а крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их  
ло после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми дво 
ри усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мир 
ти Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да 
као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато 
ека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то б 
х пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до  
о све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, пр 
p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на 
 сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у 
тих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где 
о крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало с 
/p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он оста 
рата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, 
 неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога,  
ес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озби 
..{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пу 
ко себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о не 
а вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један п 
{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила 
војка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба 
м, отресајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се он 
} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга,  
а после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила каз 
смо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини л 
што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху 
рај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадош 
погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p> 
{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама 
 и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, м 
 да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</ 
е.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху пра 
о растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном как 
.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну леп 
 гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Од 
ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац  
S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач 
>— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то св 
свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре 
жда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њо 
но, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана 
тио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, п 
пе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближ 
песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али са 
и.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза 
 Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} 
ко сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако 
иваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмља 
 завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{ 
Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах д 
 Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додируј 
а.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче и 
и оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од бл 
а вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па обо 
оље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.< 
места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледа 
 лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она ме 
 што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају 
сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да  
и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше  
p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Т 
ближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да ид 
а па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да 
 <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим 
еше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван  
+ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми поглед 
ак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном им 
она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без  
бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам г 
док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се умори 
дњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да  
 криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручав 
сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало  
ано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љуб 
 с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој 
ајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад 
сматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему  
роз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се  
ру на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па 
ставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме с 
и непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!.. 
им празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе  
д ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да  
уђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право  
јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одврат 
пом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас са 
о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да 
врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим 
 сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ни 
азговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене  
на, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто гово 
 онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрад 
/p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S}  
и се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Ги 
ика, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово мест 
 беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес 
} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и 
ас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да 
ико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу д 
 што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само т 
} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова  
де под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и с 
аче морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Бољ 
ни су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овно 
тана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две жен 
рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре свој 
/p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору  
раховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једи 
омишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и са 
е.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да 
еш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p 
ости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже р 
о нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш. 
ађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће 
з главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па 
.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима н 
паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој 
руштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја ч 
 одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, се 
 рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пус 
избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречава 
 и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима 
арија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откос 
ма.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз једа 
 Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми,  
.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на р 
 заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећ 
.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за  
ео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја 
 рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредни 
редмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме  
ове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и 
еха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше сел 
за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној 
у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно  
ну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разб 
и откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шт 
увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појав 
га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> 
ога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, 
b n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Ла 
говорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и и 
прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S}  
ркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, 
 до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у  
аиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше ј 
у за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собо 
</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја о 
/p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што да 
ћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’А 
дна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95 
нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи 
ар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за ч 
? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> 
 онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како 
, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у ис 
азуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их  
 о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хт 
ну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава. 
ажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан  
ем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах  
 она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И ниса 
ражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и н 
бузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем  
p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци 
мех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p> 
 врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо  
S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна з 
у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О туго 
} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро п 
 Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Ника 
вему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда  
да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24 
астити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не м 
 у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете шт 
 страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шарени 
у снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се  
ох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњав 
храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме 
ам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинско 
ах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кр 
 према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се те 
 Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испр 
 се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим 
ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој  
ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S 
је потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сме 
ожења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло при 
ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упит 
лика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах  
 То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше  
ко срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и ј 
S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и 
аје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу 
ажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је 
оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине,  
 од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мисли 
уд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколи 
се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1901 
цаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вав 
одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу,  
аваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у уг 
с извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигн 
 испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене 
прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је чест 
раја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава там 
јим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до кр 
лика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а  
д да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S}  
 у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још д 
/> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи д 
ти шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од  
иле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се  
<p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима 
 исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни  
ај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две 
дужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се ока 
кочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише св 
 на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада р 
ивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара 
сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од 
 наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још  
="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу  
о изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта д 
умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="chapter 
 то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на  
 и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман уста 
Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је с 
ашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</ 
ше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно 
ених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми  
 оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми нек 
мљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране 
видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чист 
то избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио н 
рата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њ 
емам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у 
неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из 
нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно кри 
 могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева.. 
 оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... оп 
е Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онд 
ла.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и том 
ве се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање  
густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео 
опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Б 
смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже доли 
ја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не до 
део са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо к 
о види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p> 
у/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани  
јах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</ 
"66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својо 
а хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мал 
е у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах  
и.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кро 
 А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте 
о уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="c 
ата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разум 
ав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред 
врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учи 
ом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, беј 
за.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује пр 
ун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање 
 којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S}  
леда у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко 
и како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мис 
тли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох засп 
сне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам 
случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да ма 
срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је  
агрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време 
ве да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} Т 
или; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах ј 
 гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Ос 
 вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме у 
 што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се распо 
бичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо  
ојој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час 
зници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у  
n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле 
а црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> < 
с, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Ги 
обично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље  
/p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу 
а?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакач 
p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећ 
нако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши м 
су?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гил 
лећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли 
p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчу 
а?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S}  
тар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једн 
 тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах 
 за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице 
у...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше 
, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као 
бринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гл 
е на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко  
су.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око пас 
, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да б 
ати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то н 
зих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да ви 
 јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сим 
/p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, 
видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомен 
ам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете 
н с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који ј 
Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се најед 
се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком  
и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац кој 
ало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка,  
ах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у  
зили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опа 
рођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна  
 приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас 
 вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остар 
ка, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после,  
да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, 
{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S 
колико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Т 
а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, д 
p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је т 
чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред св 
 ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом зл 
лексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче 
 крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло  
ад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p 
и враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p 
ћање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила глав 
 дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да 
на тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, 
, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, забо 
S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о то 
не може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се  
љу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знај 
!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све с 
д момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се  
као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас 
усто, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на н 
нску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с дру 
тедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отворено 
При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти  
аљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том п 
 вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што с 
та понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито зад 
 слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим к 
не лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још мног 
ј црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити 
а, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у 
ени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На лив 
трана, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак 
ње онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам остриц 
видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, 
и.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар  
т, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па 
Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са неким 
</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је о 
убави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајућ 
.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено кла 
ко снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже  
p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одгов 
 тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакш 
а њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа,  
на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку,  
и, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да  
страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да  
ао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју  
ватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо веч 
 куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље ни 
 овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам 
ега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од м 
врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силн 
, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена не 
ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ип 
 мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе,  
, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је т 
ле, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом  
>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи 
исао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч  
о последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна б 
о ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити? 
 беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Н 
наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се 
м.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с  
 о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима,  
и.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био 
 сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} 
слих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све ос 
ост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити и 
="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој каже 
S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту д 
чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима 
о сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју р 
мех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што оз 
ше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, ос 
 убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у 
слушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p> 
 која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оно 
аш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одг 
а ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Б 
ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, 
е ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се 
илом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети  
нако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговори 
...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџ 
утим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном при 
ледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело 
p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах с 
 велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се виш 
pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако  
ко стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се 
 ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти стра 
то?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S 
ега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече о 
 младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здра 
о њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до 
едном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи,  
да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљ 
погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, 
аље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких пе 
ање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кај 
.{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p>  
дносима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког ко 
тле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба,  
 које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и љу 
S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде ж 
 двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било  
 Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероват 
а два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне  
део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да там 
на, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескоч 
и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико пров 
ли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упр 
колском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А по 
колико радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек ш 
ростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше ч 
 <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг к 
оћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да на 
их сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниж 
 женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и р 
<p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше не 
рео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету 
е испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о 
која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S}  
ше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, ш 
е од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху,  
n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{ 
ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се 
и ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, са 
{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио 
и тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео 
такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — 
о што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључи 
на и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надша 
 онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у св 
.{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане. 
бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за  
ој, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од 
вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити,  
е не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буд 
н стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она др 
ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила с 
 Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној дру 
 врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна ли 
пијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне 
 не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Г 
онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или за 
је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одо 
т лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p 
терају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чо 
 <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом  
није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и заглед 
ва, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних 
ш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас не 
ао да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с  
Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, из 
хтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас 
ом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа,  
арочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза са 
S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе ма 
ерило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми с 
глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајућ 
 то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} 
ек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије н 
ега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мо 
егова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна су 
 да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист 
м смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га ун 
се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким  
номе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце с 
снијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; 
ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним ра 
чи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она де 
замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде мој 
 будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или  
ти све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе  
и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се заж 
е даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прс 
говорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S}  
ратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сања 
зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у  
 сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да 
, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу,  
 сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с  
е из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним 
је српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек и 
иле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све  
на за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се  
дећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за н 
ојим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет 
на, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене н 
к Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан о 
>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S}  
тница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми жи 
који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сач 
ка.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох пол 
ивена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом г 
ут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако о 
шљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама  
и се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да зна 
ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се,  
/p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде да 
 снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту  
споменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским  
 ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живи 
јаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S}  
е те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну стр 
ш један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни изб 
 с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа 
, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше 
нао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици 
 већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао 
ерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи тр 
.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух с 
јало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд 
е беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо,  
брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукуруз 
а петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше н 
од јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестр 
оби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему н 
ци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске. 
, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у 
есмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек 
уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он,  
ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— 
х као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им јед 
е питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Ш 
и кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не тр 
 сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадо 
ваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја  
> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужи 
, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва  
их пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па 
удих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у с 
 гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p> 
ругој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} С 
ти.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на о 
дмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их  
Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало  
осе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</ 
руга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, п 
што?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта д 
S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих  
е наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију 
ри мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад ве 
... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут,  
иш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упи 
утом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у 
Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак  
чиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзир 
е буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</ 
; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на 
ам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је 
аваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре 
ете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо ко 
а њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака  
причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне  
 из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако веда 
е глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, оз 
с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и 
а, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена пита 
а да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта 
о, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње 
 пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли 
да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препреч 
како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је 
дговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, о 
сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скоч 
ознаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипа 
собито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом све 
> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да  
, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега  
ћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова нам 
гој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наста 
 што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Ве 
гледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— 
p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и позд 
м ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S 
.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни 
 Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>М 
каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о на 
 на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмља 
у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушк 
р да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега д 
мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он 
уку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишч 
траха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времен 
 се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо  
момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што 
сује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу ј 
 се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да 
ареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназ 
ако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно  
/p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно,  
ки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вел 
ла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче з 
дева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим  
.{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу.. 
да мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч 
а, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Заш 
мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатк 
м</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимнази 
ају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе 
несе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их  
 за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам 
о даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песм 
а примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркива 
, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас т 
о, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испо 
, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе 
p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем ник 
аху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сва 
очну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај  
 девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да  
ко друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о  
 и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нам 
смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да  
чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми 
вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љ 
 за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда 
} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изве 
о се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим 
} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало  
S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуг 
раво у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти  
е остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чис 
логу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње 
ед њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ј 
пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим з 
дравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И 
S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</ 
дном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста по 
авши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, 
p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о реч 
 са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан:  
њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто  
, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S}  
и, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже  
најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, свак 
p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је с 
 лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох б 
не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћ 
у дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послу 
ну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, са 
Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико с 
ом погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p 
да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Сед 
ше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исп 
 ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питањ 
грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</ 
p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедо 
ити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> < 
 беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко с 
 да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она из 
чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као 
ам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо < 
.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и  
, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, 
учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста  
око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим иш 
<p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљив 
исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; н 
 и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми не 
намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за не 
дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" />  
 њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледа 
ти.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.< 
стој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да н 
живање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по 
<p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} З 
.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</ 
> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очим 
а Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то 
 њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених 
змислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мен 
е на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнат 
вара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, сме 
онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђив 
 се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задирки 
овеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да  
ао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узме 
иву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али ка 
и, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер да 
овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S}  
ају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих д 
ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" />  
ити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на ос 
м што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један  
а, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задов 
не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div 
одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, 
ње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја са 
боко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Вин 
ђе вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар јед 
лики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да каже 
 окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div 
 своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључив 
а се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и ос 
немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у  
ми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>П 
оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима 
нце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео на 
метио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па  
це ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти ниј 
више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај и 
>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Ка 
арошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће,  
 кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, глед 
 пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек  
љавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је  
аточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се р 
ни док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се ум 
 Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да 
, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће вре 
де од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мај 
ле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом,  
у.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећ 
ах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ зн 
S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па  
еће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред 
.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и  
 ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог д 
 После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју 
а девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга 
де пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете 
још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљ 
у још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју млад 
 њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој 
е сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се кра 
а замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p 
ма.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико трену 
ом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висо 
то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и  
Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом д 
о? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, 
јецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати  
исмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се 
х се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана о 
а друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она 
ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{ 
 оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак сави 
> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину 
ћу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њ 
ше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</ 
учак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гил 
лих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у в 
и на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњо 
н пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех  
есту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и 
жем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће д 
мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп,  
га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од л 
и двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нем 
д „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се 
е оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> 
х просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гн 
S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена. 
p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одгово 
 теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем. 
 зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те 
 опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда 
 не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, од 
одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше 
стим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као  
Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко 
 затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог ли 
аједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој стр 
ра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> < 
ђе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} З 
</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, б 
ава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању  
 шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да 
е око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и бе 
</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и ка 
Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из он 
 Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је  
иља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немо 
тање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснае 
едох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, кој 
</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање 
иловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да  
им.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— 
ерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три  
а се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа 
зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико 
ом гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мис 
ратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S 
лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и  
 сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине,  
ама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама 
 да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, иде 
с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као  
ио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга про 
х је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Б 
ј гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појав 
та ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и тр 
д ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао так 
а им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још ок 
 донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право ве 
 његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Б 
/p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико м 
разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах о 
ака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у  
ој девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја  
главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један мом 
ет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само шт 
гледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто 
</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, ре 
о у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад су 
стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита 
, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко  
...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти?  
.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне дево 
ај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мисл 
м не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох 
у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</ 
њем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S}  
олач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама  
а се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Ги 
ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S 
о.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто м 
? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, р 
ор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из н 
<p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остан 
станем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на усна 
и се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива,  
кријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се  
ра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се д 
окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чује 
дао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом 
, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање  
.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај  
поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да  
ач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{ 
оше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и о 
е радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милиц 
 ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Прос 
рав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, 
ах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним о 
 сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb 
ње ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио 
нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до в 
 момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њ 
звесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} К 
е сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми г 
 и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледа 
 царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше јед 
их, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стан 
p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене. 
есели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам 
о; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутс 
под каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу,  
кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на  
више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, 
ио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога веч 
ам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плач 
ј, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој по 
овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи с 
ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвр 
рамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваш 
 момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу  
а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p 
.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојк 
адшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговара 
у, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како 
е.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскиј 
 жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>—  
изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема ра 
 разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође 
јно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Раш 
S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то м 
дрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p 
о једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграп 
има, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смисли 
да као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачињ 
ако да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прим 
а...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тра 
} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је до 
то, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чу 
њем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, 
 жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се наслади 
 редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестан 
аспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и п 
 нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једно 
 сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и уси 
 и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено врем 
} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... наставља 
iv type="titlepage"> <p>СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</ 
пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p>  
ехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном  
кан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаш 
.{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, д 
исам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не нази 
век као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаш 
лих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза 
ад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада  
о застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред 
миром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то пти 
лече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми за 
рно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и  
 она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душ 
елог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и з 
Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S}  
агли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни 
на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Бе 
е све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати < 
 у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња  
даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да за 
ну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати нек 
е рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоко 
е онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше д 
па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни 
сејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе 
и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати др 
м који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе  
 се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p 
а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам 
 онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом  
 решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више,  
игох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да  
сам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да ј 
риметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што беја 
их се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро 
 другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше п 
х и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох  
 објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох т 
е без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што б 
ледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она 
а колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весел 
>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да р 
гарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао  
 у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чаји 
 <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S 
 њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се,  
 се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S}  
> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од 
беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није  
е мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо  
астук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S}  
 требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после по 
етих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неве 
а се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, 
пеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, 
а ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрз 
јурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ дал 
о ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> < 
а нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и  
гледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у лива 
 врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ста 
ла, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње  
оплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћ 
к Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима 
алим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="8 
говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах  
Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</ 
е ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p 
ших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ 
 њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против в 
м разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то,  
> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми имен 
ио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> < 
е, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{ 
о с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму огр 
S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да з 
ра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се о 
"> <head>II</head> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег бра 
она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше 
ц.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! 
ге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну 
даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га  
једном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на  
и грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас и 
 се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то 
 <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бриз 
{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија с 
Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њи 
олико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ов 
 како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао в 
Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бит 
 оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</ 
шта ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми 
та...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, 
и све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим  
им и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с  
.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, 
и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није м 
 целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И ма 
 не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих  
 ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, к 
да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како  
ме за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Г 
— и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и ос 
о.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљ 
ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучи 
 сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Ги 
 као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега 
оводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и пово 
 не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да буд 
ема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуд 
ид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати  
е у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задирку 
нови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њ 
чини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена,  
г вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливад 
 у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, вид 
е то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не 
>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам поз 
други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не  
шљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила.  
тави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда се укло 
села.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас  
гао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! ре 
јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута 
о што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Каж 
ам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у вр 
 ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свес 
дно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме по 
ознам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом сми 
енимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школск 
 ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рек 
{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни п 
реде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Пр 
о једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „ 
вим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облач 
до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} 
арамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше п 
</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према њ 
колико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то з 
им беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те  
вио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио к 
ечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на запад 
еше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше ве 
ушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да  
 разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено  
руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о  
ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ни 
у тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може 
ако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом ба 
че да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах 
оса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до са 
ада бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет  
 јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечи 
и, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли 
 само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p 
ше покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана  
, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Зна 
— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што 
 сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови,  
х, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак с 
 ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само 
 на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој с 
>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збил 
о одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, н 
 без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов 
д куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не мож 
е две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше 
ку клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и о 
 раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стиг 
 на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници 
злеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се ру 
е више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, т 
 на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лисн 
 у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плав 
и мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли  
љати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на с 
се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од о 
 буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут,  
акав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ни 
кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква 
плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</ 
ими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачу 
вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n= 
д вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> 
звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души 
це у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S}  
она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху нек 
а, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи суто 
 као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може до 
бешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне рук 
е љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у  
.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не вол 
аваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили 
 <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одм 
рих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам 
и за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S 
бом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога  
> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није треб 
рамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти друг 
ажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот 
 да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? 
е да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; д 
ас ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: к 
оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благоси 
си, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и 
се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује 
 знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју с 
 се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то би 
ицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова пе 
поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> < 
а сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да  
ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше св 
 упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо 
бе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми  
</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене сво 
 и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу 
? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах. 
но месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти  
.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбу 
Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ћ 
ти.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог 
њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила уд 
ита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали 
у?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то  
са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи нек 
чуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готов 
рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одг 
ене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет  
а једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S}  
е вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак. 
} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она м 
м гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљач 
</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако  
зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41 
 од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме 
се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно 
осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре  
ар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Ка 
 даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад 
 баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је том 
као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она 
 финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се 
</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ак 
оже сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, г 
 испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> < 
лико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не  
дем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш 
 Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси 
 <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући м 
 <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} За 
<p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто 
 крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и 
бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће са 
 као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хт 
ем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и м 
 заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам св 
{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S}  
е, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алекс 
 она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> < 
сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, 
Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој 
тке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах  
 вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су ве 
а пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем 
 обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумагли 
еђе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тај 
иле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада дана 
} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма 
м...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и з 
онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Р 
сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мисл 
евојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог мо 
} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разу 
 да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцну 
а уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим с 
 вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p>  
..</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она  
м, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида  
о, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да 
 једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих 
кше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљ 
/p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на ваш 
оје од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло  
p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још 
ат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у пам 
> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и  
ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што 
упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме к 
ме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађе 
 даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев мал 
мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемире 
Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, 
евну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</ 
 нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади 
ао да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нам 
да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем ма 
ђе ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било при 
гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли про 
а жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле 
 и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос 
конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, д 
се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беш 
и Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онд 
ех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се он 
 Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p> 
<p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било он 
еоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под кој 
/p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се 
капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Б 
.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими 
 рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па с 
 глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини 
 бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред ку 
здих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује  
м, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, свој 
>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— До 
х до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и  
ишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} 
 помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад се 
ше се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено н 
мо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и  
кну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, 
упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за 
 <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да до 
лике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из наш 
х се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И так 
та сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох,  
то дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те ст 
 исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, 
одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кош 
м у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет ш 
знало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао  
твених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S 
онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу  
два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено п 
.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од њ 
иста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ 
ено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „ 
 и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С ти 
.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, ј 
 сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова с 
>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Он 
 за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе 
је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а  
чега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста  
 да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S}  
ох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што  
е да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у ср 
зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа  
е.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p 
ичања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико  
ими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али  
жним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађи 
ве је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сја 
је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око с 
а дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја 
ругу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати д 
} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође 
 да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S 
во на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она поте 
..{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не ви 
што да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његови 
 кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих сре 
икање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам р 
мислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и 
м и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и ста 
зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да  
се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} 
д себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз 
ући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. 
лица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој б 
е друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, 
е.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко ра 
ах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто  
 најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да  
а јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које  
екох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љу 
и, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог  
лу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је 
p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему. 
ући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они о 
 <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је 
ла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S}  
>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главо 
шнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога 
, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само 
збиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаш 
удалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну гл 
Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се погл 
ко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— 
. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, нос 
S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.< 
ој гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, изм 
це жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром п 
пширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расп 
ад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља,  
екох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распит 
..</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки ту 
 их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погл 
 од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, 
х уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... п 
еш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колим 
} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја 
.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, 
 да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје!  
ку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак  
 њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на 
поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p> 
 образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} 
м!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapte 
амо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, 
тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на сас 
а онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења о 
, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? у 
 и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти каж 
се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећају 
ти да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а он 
им да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на  
да сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом по 
ве туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се 
нде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са стол 
а свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да  
м.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном мес 
} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине 
рудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} П 
м хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло  
у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме ј 
олико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да 
е да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пр 
S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; 
е у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз некол 
и је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Ос 
 ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивам 
асред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Бех 
адох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кик 
о у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, н 
S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико 
ме што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p 
 и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на  
стадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да има 
е оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах н 
и поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> 
и је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки 
едох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми кри 
х се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добр 
ка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и п 
ушу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена 
рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упи 
 ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта б 
ноћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка крен 
ва тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да м 
отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепо 
статке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то д 
еше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.< 
али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S}  
 већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шт 
зак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је  
отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе  
ао да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим 
 стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између  
ан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме знача 
е ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа виш 
ам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то 
ише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби 
укла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упит 
ах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{ 
и, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче 
ошћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Р 
а: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад про 
а, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше  
в сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за  
 ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим  
као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци 
<p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучн 
ојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, је 
 враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим сти 
зумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се 
ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за 
p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, 
иђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се и 
друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њ 
ли.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непреста 
ра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S 
 око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли. 
чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да  
 њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове т 
S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она  
од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше с 
дегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро 
 ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим ми 
 оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> 
 се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух  
неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на 
 и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија,  
е, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хт 
 једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да  
викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше  
прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p> 
е јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака,  
е такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар  
 <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта 
 силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет н 
се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ће 
е је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p> 
у рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај вин 
ме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{ 
 може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се д 
он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb 
..</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх  
, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и по 
> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поз 
 своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих гд 
о се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи. 
а да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми с 
нуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за А 
10_C4"> <head>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на 
е жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљивац 
нце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео 
их поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени  
аса ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих бе 
ле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку 
и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво не 
з поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у ни 
о шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и  
жији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним вр 
 он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих п 
овачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" />  
ру, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p 
 /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од 
лаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очи 
мишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону пра 
 се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног 
ло на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад  
вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чув 
о на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти п 
вај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује м 
е то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе п 
телачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечи 
м све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И ди 
закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S 
истаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бит 
за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што ј 
 школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде ик 
унце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја 
е могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галам 
а није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у ист 
 ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах с 
и оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли  
 па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p> 
ј страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p 
потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав  
ко прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, 
, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто  
ше никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би н 
; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и как 
 момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих ре 
сам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се пос 
 оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да 
, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у 
етка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?< 
румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, сл 
тима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме да 
араманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две ж 
 нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се 
рођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> < 
о трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухват 
ш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано 
о не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „А 
егов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према  
ву казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, ц 
ох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“...  
итах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} З 
жем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па 
о у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној с 
ти свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме н 
указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p 
а око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим ствари 
на за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах о 
својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{ 
о да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, 
мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках рук 
 сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отеж 
раја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен ов 
, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Ку 
ји нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се  
не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па 
јка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста ч 
екуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао,  
 био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да има 
а морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S}  
ђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирну 
опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили см 
 снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни 
е...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне  
ах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно 
еживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нар 
како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и харт 
е може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питањ 
д у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само т 
<p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништ 
че нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то ј 
!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан пос 
еће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гнев 
 и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> < 
шљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чин 
као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена 
> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да 
пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципе 
она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збр 
тио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико не 
ма...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах  
 помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никака 
о је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака 
а пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} 
еше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздра 
роведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да  
ући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ов 
унути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“< 
 Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш з 
ије то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му заг 
еко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече на 
 као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад 
.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она 
гу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном не 
е да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од м 
не?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече,  
гу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Он 
чима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то,  
та ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у и 
мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се и 
и ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да  
то ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти во 
егде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Ск 
остаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде на 
 се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даљ 
ћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако 
 <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме д 
ење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху ко 
 здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? пон 
, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу 
 и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да 
у за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и 
тао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје пр 
ева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па  
код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и  
дајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о 
шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Каз 
рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару,  
офесор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, к 
3" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се о 
том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није  
ех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми ис 
има онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако о 
леда, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сим 
 мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n= 
н, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с туг 
 где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја 
секох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вече 
него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све в 
ној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па с 
овараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, нека 
е на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> < 
 од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плаше 
е никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле 
 да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда 
..{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он  
о.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим в 
 она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те ј 
>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече о 
 а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када са 
 коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца на 
х и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да нећ 
вника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту 
ему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе на 
о, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећ 
олико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помен 
ећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје мла 
 то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S 
упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере о 
разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; 
оју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим 
{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страх 
и дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p> 
ајбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не д 
 само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да л 
х прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p 
ка стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто о 
 Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво  
тпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре 
о свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах 
стеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низ 
ште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више н 
иш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш 
 кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред  
усти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе 
 ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта 
<p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до ње 
 управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да ч 
на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са  
 <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где реч 
>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздрављ 
 могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се  
> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет во 
к велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ј 
утака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не 
бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља 
 мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког  
рати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући нек 
ашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то 
 А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила  
ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изуч 
" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још нек 
ица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, од 
вим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p 
.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и 
им горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у 
p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој узд 
е да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p 
 Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет  
не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сим 
вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети он 
а, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ про 
ах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав 
— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки  
е од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш са 
дина, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Ме 
је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће ј 
у пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То н 
 пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{ 
ења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном ш 
јем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све шт 
као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше  
p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа  
сао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда 
љку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} 
варасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да 
којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Изв 
е њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, сме 
рожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем  
на шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, 
на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.< 
<p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да м 
кренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим сво 
</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.< 
рату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро  
> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколик 
њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох 
!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима 
ан, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта 
 одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа с 
е! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих с 
Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, д 
е дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не рас 
рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће < 
да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио 
le>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не  
о последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста у 
лим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за друг 
е појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини  
што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па  
о у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде прич 
S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плав 
де је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов пред 
н, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима 
} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, пр 
ом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не у 
а у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах се 
"76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш 
p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час в 
оре, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога п 
е.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дош 
обро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека  
збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу д 
ч да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао 
Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одма 
јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и паж 
 Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнут 
Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! п 
ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— 
у.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} О 
е зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколи 
ну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде н 
ивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву 
идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве 
, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао 
оњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла 
астили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на 
 објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је б 
 она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Ву 
ена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— 
че Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> < 
 као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кл 
ци легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли д 
 сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја вид 
 сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна 
да узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је дост 
учка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских ле 
ј малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини 
то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стар 
 тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да беж 
а ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога 
ројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим с 
о шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде  
ином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је 
 Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се св 
а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилин 
 /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „ 
оплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се  
жину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што с 
ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да 
могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то  
ва слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако  
ијатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе 
ма за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соб 
Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На сре 
да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њ 
<p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њ 
еколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека ко 
} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S}  
 да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{ 
м кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никак 
...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече 
 одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговара 
видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшн 
могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се!  
 да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и 
рликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам 
 да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гр 
и), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно 
х старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих п 
, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод какво 
д стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет  
осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чу 
е, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док 
ликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох ч 
у неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>—  
ке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча ме 
 не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памет 
<p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, пр 
 се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себ 
Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па с 
 или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не см 
 опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“  
 по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухв 
де прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се 
 и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајд 
} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да  
</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посм 
и с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно д 
иваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да 
ве стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пу 
чудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учин 
 јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p 
г покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да 
 <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила 
естрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се п 
е рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута 
 проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, ш 
.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, д 
ропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S}  
обра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Овакв 
 деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода 
еђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас  
да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан прове 
но неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од  
 и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи  
ешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> < 
жак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одг 
а кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па о 
 те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му нап 
гох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толи 
ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што п 
руге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> 
попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешт 
едмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем,  
 долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и каз 
 му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb  
 прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осме 
ма беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца,  
и се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила 
 оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти 
ао да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопств 
д јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> 
, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после нек 
 није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах ру 
 стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Ги 
није, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и стра 
</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о р 
још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох  
из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— До 
S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S 
 пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо  
 обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну 
лим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „ 
 најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S}  
 у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је сас 
мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи вез 
рос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи в 
 беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да  
прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p> 
те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех 
 незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах 
аблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах 
на, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, 
ија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног  
 говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира 
тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који м 
то, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што  
дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад п 
и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено че 
алац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да мож 
дговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове ње 
 и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатност 
тра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођо 
пом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправ 
м јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвр 
 женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша п 
са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на 
} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасја 
ишта...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ћ 
не, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, за 
вим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаш 
е некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком вр 
кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао т 
p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се ски 
!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часо 
р је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ет 
ра, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све  
/p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; не 
чи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан 
 да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p 
иш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред ме 
намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друг 
здадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; 
це још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S}  
ласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p>  
 шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш? 
нда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друшт 
еши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шт 
 изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он 
ући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало  
} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да  
м, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду 
их мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пуш 
несе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} 
о.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде 
и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито 
 разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназиј 
мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је  
дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђ 
од нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и 
зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} 
 закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да ј 
его ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауста 
 озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, д 
p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило,  
кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилин 
о мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми к 
ах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах ка 
м дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> < 
ва — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да 
би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше ј 
p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p 
ки.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао 
и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Н 
луци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо ваша 
ваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Који 
она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи,  
да у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех н 
ише а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле,  
, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта б 
неколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p> 
d> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде н 
 после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и  
ше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по ва 
стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на 
ље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из гр 
 да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је 
се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?. 
а тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој 
агор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из 
на леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.< 
буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тет 
скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми н 
> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда пр 
за да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до ње 
, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је 
 запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још в 
 један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она он 
не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом 
х да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то  
а, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а 
 по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што  
авнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије 
лити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета с 
глу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где м 
а као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, заглед 
креће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донес 
аду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богда 
ећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилик 
о над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама 
нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако гово 
атно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка  
Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда 
 оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, 
е бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, из 
јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој сназ 
и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, 
о.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb 
p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарај 
} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с не 
ије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> < 
 Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p 
 Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче  
 румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо са 
азумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милиц 
 ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари  
 нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где 
н отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} До 
гледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа пр 
и механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она к 
т, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жало 
 тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да 
цано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог 
а ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и поглед 
лопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А до 
 Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по со 
S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад из 
он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у  
екића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама 
текла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу 
ито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачи 
 знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ј 
ромрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне  
ао да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде 
 бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма  
спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађо 
се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја 
е господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да по 
>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо 
амо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Ос 
д...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао 
 ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо  
зговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем 
рати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли ј 
идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и 
 је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем н 
о.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" / 
, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’А 
 од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на д 
 се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч  
Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочит 
ештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану 
 мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене. 
ли.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> 
им дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, 
т не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте 
а ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу к 
е она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време  
сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледа 
S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</ 
барушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању гов 
ено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш к 
гом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако стра 
.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав м 
 се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан 
високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне с 
е ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми от 
} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се да 
е познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S}  
ох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто 
 Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у др 
х јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забрину 
ме што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка 
то, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху от 
.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна;  
г луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом б 
дећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да 
у, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она ист 
 да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да бр 
ују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту  
 он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викат 
уждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и 
 то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу 
о где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се пр 
и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешт 
се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? 
 Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћу 
едрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као  
 Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напр 
смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогур 
а се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хо 
p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да види 
 Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једн 
вече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући рум 
ао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заје 
 је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ства 
 беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Вид 
то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме 
ам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одво 
жасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини к 
оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— К 
о с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђе 
 <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворен 
и.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг  
олико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом наро 
о... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одгово 
 благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, о 
леда.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш 
 куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из 
беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{ 
 у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао,  
ен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корача 
о ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја 
оћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div>  
трани служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу. 
, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан 
S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас с 
дне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било мо 
ам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да 
</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох 
гледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, 
 се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! 
</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осе 
во и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и к 
ња радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из 
ше се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p>  
а где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обр 
одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јо 
да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудик 
а то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећ 
 скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише  
ах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико н 
е нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{ 
 погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не в 
ега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, ка 
 да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан,  
 им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у 
амером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...< 
ви мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да пост 
ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и м 
 и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њ 
..{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ло 
 у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог р 
е забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; 
S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам  
због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих не 
Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с 
пита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} При 
јмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појури 
 себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пишто 
ислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Мо 
везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи  
у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (позн 
гох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> < 
снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта л 
х, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозн 
ацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми  
</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту д 
— позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка д 
ратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.< 
пи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, т 
не руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мис 
а, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа дев 
ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку 
 што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме о 
оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све 
ло.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи 
обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја с 
што поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спуст 
 други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не  
{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах 
е примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познај 
 ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S}  
а теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>С 
 је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако,  
 да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> 
учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо  
ом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе н 
срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да 
ац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији о 
но извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између д 
 стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} А 
 <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p 
итам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће дон 
спах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ј 
ери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</ 
ране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут  
и коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p 
/p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бит 
е не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Нем 
ако си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренут 
S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да ј 
нцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, 
 и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А  
нског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима  
, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да  
у.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> 
 обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на  
је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити 
 Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} 
p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање так 
о да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна д 
разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — с 
 потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караман 
ти.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга ус 
еме ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда  
мо може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало п 
асном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико трен 
 а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S 
мо дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчеви 
привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: 
авих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се сла 
е!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, С 
оме, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје ос 
ко?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах суд 
ох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: неп 
своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапће 
p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не д 
са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало по 
а што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах  
 да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празн 
речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово  
оћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпн 
ашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је пр 
 је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах 
ази запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах  
траховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се 
дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к 
а је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим зам 
 обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и н 
о, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упит 
дговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час г 
 ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="c 
 Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чи 
b n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо 
мах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда с 
, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не к 
мех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јо 
јтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако из 
реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлу 
е слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се 
е чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову. 
 ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново  
у, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син доб 
, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али 
 него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да 
/p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила 
едесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и  
ук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рук 
им зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога  
 за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том миш 
јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ м 
тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Та 
ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се  
у Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нип 
м.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Во 
 била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} 
} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што  
адиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало мој 
иво сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана,  
а испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А 
, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весел 
> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренут 
 да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћут 
че Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пре 
м да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разло 
ем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све  
</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p> 
 оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова 
> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси 
подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо  
пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста д 
 нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у  
оја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, 
има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају  
пет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињ 
{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и  
м и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад 
и је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће,  
ем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да с 
ада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био  
S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог  
си, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах раз 
о, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказан 
дим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежно 
е све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним 
ме што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у цело 
м у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо јед 
 занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и 
и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва  
же, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање ј 
 се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обем 
с севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх ов 
стрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пи 
а укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшениц 
на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу сам 
.{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од 
е од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах  
адирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испад 
 стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој  
онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме о 
о, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула м 
оћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно н 
 да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам шт 
сперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? тр 
упила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ гл 
аспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека ј 
и, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам  
би објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох 
>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Ст 
их вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и о 
и она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници 
ара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну леп 
ваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном  
ће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје то 
е.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уо 
оће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак 
и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох з 
тано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор 
{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласках 
м, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу  
..{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S 
Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми  
} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, 
 по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, 
, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплав 
вадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако  
ех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} По 
е право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она 
о тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а с 
— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти 
ј њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашт 
алима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како  
му томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти г 
ш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева 
 савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи  
јци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, 
ојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично 
е.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p>  
убио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и г 
а отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, 
аше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао гла 
{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; пес 
олико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „<title>Рада</title>“, „<title>Париз у Америци</title 
звах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздр 
одсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у 
друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао  
а вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли с 
ластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} 
 у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто 
/p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде!  
еђу мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрен 
 овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује 
е могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p 
оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало оз 
ника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподен 
 гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p> 
, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> < 
 маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>К 
а што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, 
ко важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо т 
једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, прест 
зах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chapter 
на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бит 
у почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено  
е коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их к 
 се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође  
емаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех г 
 слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} 
зраз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да 
их мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапр 
је су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколик 
гову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати 
ојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима 
а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да 
 остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро,  
дају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимиц 
 или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на  
а осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир  
војци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добр 
.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах п 
уто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учин 
ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друш 
погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се 
е, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема 
 донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из 
а усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо посе 
 ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући гд 
 и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шарениц 
дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба 
</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближ 
 крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, зани 
 Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште т 
вораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се  
ица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беш 
ором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе 
и случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не  
н.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами за 
емој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав и 
очито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро 
друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се 
 нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, д 
 ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја...  
омислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо 
показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда 
 ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово 
 удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљак 
 њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га з 
уно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао  
о, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док 
м наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се  
ед собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, ј 
олико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обила 
p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног о 
а тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Це 
 да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај  
едање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{ 
највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноли 
но јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, реч 
у, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнич 
ети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало заста 
> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да ост 
 Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна 
 слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне рук 
трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах  
 скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише св 
рљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доруч 
{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, 
{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</ 
е нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео ј 
у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узима 
е.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јо 
 коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и см 
?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и он 
 и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, 
 Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно  
ти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај ист 
мо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда пре 
етио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ру 
, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, вид 
ед нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села 
</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно  
зих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужн 
оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лиц 
една висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да 
ни, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде бел 
а разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је т 
у у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p>  
 не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и 
ело са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S}  
ци очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики  
 прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице  
им јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својо 
ом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S 
 овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S}  
им на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се с 
 још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајн 
ише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита она 
е лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; ал 
љавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} За 
а је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, 
да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче 
же!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће  
, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и зе 
ама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> 
у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једн 
рим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу  
ос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, гд 
м случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест 
н ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради  
 му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве 
ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправ 
ина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто  
тровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је оста 
о наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили 
и пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Пом 
асипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњи 
у, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како  
 ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S}  
о мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то 
и га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу 
 нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задир 
<p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде по 
— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, 
блаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео 
рнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверават 
 ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање 
ари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погле 
њу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекић 
и простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Буд 
ух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се  
тах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потр 
 је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох  
 је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог наш 
е, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да у 
ј поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у м 
ластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам о 
е, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са м 
 ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој 
? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне оч 
ех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! 
— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> 
а.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да 
 <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам шт 
 те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао  
 могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилин 
м, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разре 
о, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред  
— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се по 
 је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где р 
а прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“. 
ад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно рас 
и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју 
 да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вун 
а играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p 
е отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем жив 
 бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу  
на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака,  
>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих 
а брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о 
вака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола. 
ужби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњ 
оди, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Иш 
!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те 
а, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљ 
ном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?< 
Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се у 
и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца по 
анимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњав 
>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцниј 
</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже 
е дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од ње 
 да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му зао 
д враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазиш 
познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их ј 
ом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p 
очито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо 
еча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један 
 Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, суст 
аксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а 
Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код јед 
 Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... 
ојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се с 
едео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и  
су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p 
ео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили 
и прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао не 
ашну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испа 
вља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с к 
 ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам к 
тих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села 
еде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене 
{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и 
омузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њи 
зађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна 
ађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према  
дох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговара 
, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да т 
 је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезањ 
и имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов ро 
и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде зауста 
у покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто 
мислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све  
 га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми ок 
<p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову  
ешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</ 
ћу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођ 
 и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се  
p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{ 
који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту 
 да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да  
о, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу х 
наш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, т 
, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод ње 
околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циган 
ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то 
ви.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина 
ена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, 
х посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна з 
отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још де 
} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се покази 
 па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом 
где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па  
ему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отиш 
ознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, 
 некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на кос 
амо сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све 
о наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га 
х једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изглед 
ој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гл 
о важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> < 
 слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем 
p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о гр 
као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни д 
а, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и  
к опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда муз 
 дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} З 
га дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад  
лица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се 
ах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се дво 
тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и ра 
 она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и оста 
 једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљ 
о за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
штака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p>  
Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат  
упи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгл 
 ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да м 
ега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важн 
е, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да м 
 моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Ско 
 да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао  
гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан у 
.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жа 
алама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па ви 
криваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грм 
: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће м 
војим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет 
а.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Г 
ало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде по 
шах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погл 
 мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За  
 да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од м 
отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>За 
е, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажа 
шљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да н 
 час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: 
сположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњењ 
рих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити. 
не бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да с 
Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене. 
ух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене 
 речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S 
обро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отв 
, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу,  
највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момк 
 бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, 
 код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим после 
хвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом 
рших посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Н 
не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас 
 ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и в 
 <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми  
досмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио 
анемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише с 
ејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало зао 
е? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови  
х прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој вароши 
што врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш 
и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху н 
и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој 
нодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто  
краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Ниг 
тпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> 
 нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда 
} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, деч 
лаве.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S 
и. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беш 
<p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помисл 
.{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb 
убио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изра 
д ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме 
 тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да са 
о и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6 
ц...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за уз 
ну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, д 
те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звезд 
себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце  
о крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S 
 ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{ 
е сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу  
че; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет ме 
х се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p 
ставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа  
ћи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми од 
 тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту  
 тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И 
н откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! по 
преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; н 
> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Вед 
тане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече сврати 
ну полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њ 
> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о  
ћ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као  
купљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у ок 
 и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхт 
мо срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку. 
рама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет 
а.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, са 
ва вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме 
и то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра. 
, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не в 
етох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да по 
е плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак! 
 Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка за 
елом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми п 
и био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не б 
 <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах п 
 се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је 
 ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, 
рија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах 
ом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора 
само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p> 
оварах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о то 
о.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> < 
да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека је 
о ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од  
да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p> 
ше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је  
а као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашће 
 ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не и 
их ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред 
.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше ј 
ат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> < 
и неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само  
 једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи 
ледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих за 
есе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с је 
едах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, 
 низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет  
.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и пог 
не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошни 
 пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али о 
лавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам 
о пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у 
као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу с 
е до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигос 
за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачил 
барати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја  
ша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац. 
и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и  
и ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало 
о да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оц 
.. настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место 
{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште;  
ивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она о 
о.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с мали 
Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са  
 песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита  
ислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али  
еки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви: 
јем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запит 
е од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква 
вој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то  
зим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито прав 
.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде 
и нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо  
е одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа 
таје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а  
 дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху н 
мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх 
 нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два  
тим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови  
ad> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се 
.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што п 
више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очеки 
о тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој о 
 она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам 
дмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах у 
 види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, ниг 
ченог овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако 
 два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чив 
плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће. 
чка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ства 
ко само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мра 
е волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>О 
пожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила при 
н мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби 
а.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толи 
е играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>—  
а; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93 
ли.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Иг 
, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p 
ици кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрен 
 бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журењ 
у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и о 
е случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи ра 
 боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да 
шушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица п 
о и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним ус 
адило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађен 
х да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта 
аљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, 
ше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одс 
о као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изгова 
ош једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Он 
поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, 
али, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиж 
ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да са 
ребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алек 
таш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; 
љно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p 
ворих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где с 
ред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу 
па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе једа 
 беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица  
и служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и гово 
ојим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име  
огућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног ствар 
р, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда прола 
м радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без н 
ди, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила н 
без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме м 
зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Поб 
p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само до 
 је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао ж 
 пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам. 
 ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и у 
, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по 
а мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашат 
 свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда гот 
ко да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи  
и без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и 
еше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим поја 
буком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у 
то често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да  
утећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и к 
у.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима 
те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> 
ц је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с 
во место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја 
ећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103 
с морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" />  
ута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> сти 
ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, т 
и, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она ј 
p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је т 
ше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један  
рио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S 
, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље,  
угу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнути 
смехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мно 
колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одо 
о милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јо 
е, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме  
сле...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или  
звесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S 
азнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алекси 
 по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; ни 
ди нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.< 
, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у м 
м најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, св 
ренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забри 
ше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чи 
 нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што с 
дно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше  
S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ни 
 важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, 
ти да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше т 
јој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле  
} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то 
и у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Мили 
> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити) 
о рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако 
да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти к 
пустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно ка 
ут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутит 
 јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам 
аше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је  
..{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гил 
 би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те по 
и мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом др 
ам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њ 
о одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег 
х се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећа 
ивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабит 
} Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са нек 
оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{ 
 а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Каз 
 Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах 
га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену 
тио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Г 
ци што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и и 
 у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и  
ли да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p 
положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И ш 
не, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из др 
 ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја кри 
да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу 
ађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се т 
угом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p 
реми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они  
тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен 
е ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа ка 
} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; он 
 сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека не 
 све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже 
ље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „ 
и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћет 
авила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао 
 ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше ур 
 радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што бех 
ена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, рази 
че, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да  
 уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем ми 
ивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверова 
S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Н 
азведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да  
баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непреста 
<p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам п 
х још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког п 
сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увре 
 на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика м 
р сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; пр 
о право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p>  
му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и 
 ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих пон 
и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним праз 
упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме  
д јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би ра 
ње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече  
гао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{ 
ко исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шт 
 да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S}  
леко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам  
еба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивос 
дморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад од 
S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Т 
онашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него  
е наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" / 
писао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам т 
умевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да зав 
ко дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо ча 
а молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто др 
 онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним ра 
а ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Бе 
S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех с 
а беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на в 
е вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се ч 
оре, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се  
едне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице,  
ко тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Гд 
аљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објаш 
ем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада 
зним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не 
азивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, ка 
ао сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах  
ћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да 
спод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
о да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако св 
и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале  
ишта ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p 
роватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити  
ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!.. 
ђаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоу 
ој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Ма 
} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе 
 останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на ус 
 а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наси 
 <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостива 
 руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад 
Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па п 
ркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше 
ем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} 
ше све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле! 
а све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, 
тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не беја 
.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће ка 
Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на с 
} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших г 
ам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео све 
поту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам тр 
е оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и н 
или.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S 
ватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одр 
 не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и д 
 Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с пла 
ођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосм 
у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече д 
сипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас  
{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је  
д тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годи 
?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те  
забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви  
и о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао  
о ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо  
ли те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећ 
p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пруж 
 њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био зап 
 душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамље 
 мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На л 
{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћ 
вету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко 
а ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили 
е се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до 
ила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом 
да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се 
 што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, не 
стајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-фр 
 оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама сво 
, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што с 
реко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p 
е шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</ 
p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити  
одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчи 
, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зач 
како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било оди 
звао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њег 
ље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p 
упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>О 
<pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда ци 
ече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљ 
 <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је 
 њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам 
да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје н 
едар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако маглов 
она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се  
> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако гл 
</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћу 
е са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн 
теља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, 
пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће о 
 са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко врем 
 од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? с 
вом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га  
е марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закљу 
чурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и 
ох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима 
аху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, 
каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах  
ше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох 
отле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само м 
авдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још ост 
тићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније куп 
 те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свињ 
ало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Бе 
ма — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кош 
на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загле 
рата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затво 
срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај  
, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> 
ама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? 
ам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем...  
.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци 
цама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</ 
риче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам при 
ну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Сто 
изаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма ра 
агано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, ре 
а, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим с 
заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! каз 
ка јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.< 
ање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бо 
е на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола с 
 Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде д 
 сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у 
шах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора 
та?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваш 
а“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико 
 на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тра 
 беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на с 
 једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај 
робило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и рас 
де онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки п 
ваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одг 
ретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања р 
оврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих  
"SRP19010_C1"> <head>I</head> <p>Освану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун н 
S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} П 
<p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лак 
ви снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепот 
 заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше 
ђати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p 
измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, ње 
мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш 
замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном 
 па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код  
аки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми 
 пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачк 
 ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да 
на и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за ов 
охтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неко 
{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настав 
атекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурк 
хну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кр 
, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у и 
 и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне зл 
...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Ги 
дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо н 
ма, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи 
 које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај  
<p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уз 
, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, о 
, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних  
 ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, с 
евојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S}  
ђоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{ 
ико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кро 
.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угље 
 кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сад 
ом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана  
чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће с 
иганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше нап 
.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је д 
да појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово н 
, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...< 
ојим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него  
погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се н 
у да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у п 
 <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих н 
ко дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећ 
па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима. 
а, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више! 
ра.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда 
диркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у  
саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој оја 
овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам  
ост.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре м 
дех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се н 
ађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређ 
е сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и  
сила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на  
ослом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у обр 
ћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с м 
у мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не 
 не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p 
у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад  
ај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног  
Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху  
шта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам с 
b n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих 
ислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“< 
бор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, бе 
тну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, 
видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вра 
сле...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо з 
е што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа г 
 тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом  
А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да 
 <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p>  
кој сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директо 
и га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} 
умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, 
го више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге,  
p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспа 
ви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога л 
ра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још 
 се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми 
ш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове р 
{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и јо 
творена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ни 
ти с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него л 
е ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колик 
мак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг 
уга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донек 
b n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам с 
 <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад! 
и.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за 
 се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме  
ну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим ј 
амо да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које муш 
да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени,  
леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени  
рао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда 
пште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац... 
 се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше ов 
ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, 
цу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по  
чи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене п 
ше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грл 
о ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и 
 какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташ 
 Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше 
а нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? ре 
ох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> 
ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље  
хта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али о 
 јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим 
и...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли 
Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избаци 
итискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да 
, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда у 
да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедо 
иде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разгов 
xml:id="SRP19010_C5"> <head>V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет беј 
ему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.< 
{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то м 
p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <p 
и јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у  
трудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким  
Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, т 
<p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти г 
јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нам 
пкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога ср 
p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то с 
 неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Ги 
 расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радниц 
бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога мест 
 ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћут 
 видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу!  
убље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми  
тих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са сла 
надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек не 
и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на д 
а видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако са 
ући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, рад 
и...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зач 
х се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о 
 за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних  
ило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, ( 
ш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу  
ало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан  
.{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</ 
, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" 
ђе ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, д 
ке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипа 
брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној стра 
лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који 
} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо.. 
} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично им 
 напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напо 
 настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда  
ш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а прек 
агоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.< 
дстављати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не зн 
иско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвра 
ико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децо 
узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш го 
а сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражи 
утака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно к 
ћи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ п 
 њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу зн 
 том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за 
 махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повуко 
и Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>—  
оликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> 
 отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, 
 да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би реше 
руге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, по 
е засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разум 
свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта 
 буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као ве 
зго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах. 
ао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала ти 
 онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? пон 
а ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она.. 
, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она  
и је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало от 
.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало не 
оји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима 
 Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да  
 више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по  
х неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћ 
ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“  
е враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут 
Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетк 
ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уоп 
осутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и  
p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох 
ма.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кућ 
 често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из  
Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге,  
 обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за д 
а је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све шт 
ћег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да п 
ако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да  
 прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо мога 
викну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза 
одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и  
.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали  
оре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме  
о би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по во 
рило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и в 
отово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиг 
а пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио 
та више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друг 
ноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па о 
упи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Х 
 сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — 
оја беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене  
ових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече 
а је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и  
, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим,  
ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она  
 питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није 
 да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу та 
мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{ 
дећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> 
 неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да п 
 мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у рук 
та зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупа 
асови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта 
 их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте  
о сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прил 
паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где  
ра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати ка 
 ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се ве 
 Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да 
епше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше ми 
да идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ић 
драже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S 
е беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од 
 то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса  
, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме С 
дну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још  
 буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци  
отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом под 
путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као кад 
 поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не  
— о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може 
 и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен  
икама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се 
ше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ве 
хтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осе 
м будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим ниса 
стих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; зво 
и да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси л 
и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спа 
не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављ 
 кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговорен 
ућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где 
се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када о 
 презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређо 
бицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремил 
е стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, пог 
м путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге п 
ла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази 
зиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је по 
 боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу 
 коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садр 
овек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да 
ена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у шк 
на хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Г 
ох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онд 
 том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако свр 
ам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види,  
ратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав  
ено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то ра 
рују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике гов 
она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и н 
 се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчит 
 ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ сам 
ђох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све  
 свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах из 
чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у ви 
авним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том пр 
а када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, оп 
д си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да п 
а је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућн 
к ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да 
.</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било  
н поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима 
уству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и ру 
S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди  
ђаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да 
... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе  
што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гом 
метно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељач 
 заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од 
 се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше 
аквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Ова 
чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито и 
ов глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} 
већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испи 
м дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко  
а размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запе 
а у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те пој 
нда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица зас 
е руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун  
 и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити 
ед сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мен 
у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом 
дох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није  
анас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псов 
и женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш 
оћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне 
>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране ок 
ај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше  
>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пр 
пут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш  
ећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је п 
а сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p 
 беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена 
 без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S}  
рво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се  
На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми  
 оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и ов 
и се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је ста 
S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке  
 свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</ 
.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као 
ручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је 
а осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам),  
но.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет 
устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано 
ено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да м 
стог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилик 
 друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се 
у.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми нама 
Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на кој 
ваше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у ц 
>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој п 
или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече с 
 и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, са 
 не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима с 
 У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мо 
међу мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невест 
p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натр 
ред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{ 
ки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме 
ом светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са своји 
кле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се  
ко времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коњ 
</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, об 
 видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром 
а сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше  
је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше 
резно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа 
</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све ст 
 ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен  
едељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и 
з собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо. 
ло и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гил 
ом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше  
чини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пак 
лена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледам 
 договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе  
ће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би 
о се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блист 
ше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра 
о, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет  
ти да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета ста 
ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико  
 имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућ 
сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и он 
 као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уо 
 без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упит 
а, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а 
едног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неу 
ље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, 
опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> < 
но очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која  
олико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше 
љаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је 
а пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично 
о к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито ок 
е као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са ос 
у.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што 
пустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто  
бу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за  
шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека му 
да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — 
и?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики тер 
о лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао ки 
атна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, ст 
трану одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и 
ио да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као  
чицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S 
еђу зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила. 
 дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...< 
p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац 
 прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блист 
 даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете 
, рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а т 
е ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, 
иваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некак 
во једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем  
 кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутањ 
че, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам прима 
еваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико с 
дска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог 
и, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед пут 
, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је с 
це јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У т 
м и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати с 
амо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне од 
игла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадо 
 замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, он 
 од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор,  
ротив тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да дола 
е некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита х 
х мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — ш 
сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште др 
рвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S}  
идаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на д 
 с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S}  
преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу 
штена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало 
њено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да г 
љати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из сел 
а ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном 
тога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам по 
поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам  
говора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуч 
х вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто  
и ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сја 
 дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се  
 смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам огра 
.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио 
и другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој ос 
.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па 
вим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на  
н окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да  
ше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.< 
 сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћ 
 изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она ми 
 ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама пи 
начај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на  
чини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна 
 настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало гово 
рах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к 
 гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затво 
е и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Ш 
љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху 
 она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у ис 
} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може 
.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Н 
одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако 
рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи с 
> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати по 
сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чист 
ту овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјас 
е, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Од 
х усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, у 
о се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној ку 
 отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађ 
и не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу. 
последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учи 
 стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: 
никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p 
више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече 
, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, о 
сла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} 
„Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под 
Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јо 
јче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро за 
ведим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговара 
вару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће  
што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их  
а учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и пош 
побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и ле 
 Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не! 
ше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не 
</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио 
сао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се  
коро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочит 
еби у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спус 
би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био пр 
 да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му од 
сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стоје 
је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и и 
на учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. 
 срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S 
 Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу 
момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уостало 
авље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколик 
х зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као  
 могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно,  
нако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд 
дник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби дв 
се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њу 
<p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме јо 
м њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју к 
ном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га неста 
 оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. 
 одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и  
оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред 
 Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на  
 n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је ј 
чито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком 
а сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, с 
ерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесел 
 као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постој 
 поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се над 
, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљив 
 и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси к 
што, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више  
х Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда 
тицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, 
е њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разум 
 да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим 
 девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно уд 
е је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S}  
н се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, а 
лашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у  
вима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се  
ве као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, под 
Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај  
а када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе р 
м муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се при 
 /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не засл 
корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога о 
ли да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} За 
азумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино 
 <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шт 
о, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеј 
 ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити  
ечи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S}  
брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда  
нде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расп 
 <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и  
Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, са 
</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуру 
аше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Т 
лне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим с 
 осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? о 
 њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих п 
 још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да ч 
х мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам поз 
еко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> < 
јући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало 
е што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S 
белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме  
х.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана н 
 на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрљ 
дну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављ 
евају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{ 
сак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор,  
живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="chapter"  
дње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатко 
а њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све 
ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што са 
спричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљ 
Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S 
ји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ј 
е сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање,  
 које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем о 
 да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, к 
а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S}  
онеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се  
на весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?< 
 напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови т 
!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али 
онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стоја 
 је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих р 
ле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не раз 
тавити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан  
уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Сла 
, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу со 
и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не б 
/p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек 
нух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек с 
 ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам к 
 ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромо 
остаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити нара 
е? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутр 
а дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутр 
лас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <p 
е секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.< 
м јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја,  
х је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О т 
 она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да  
је код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако слу 
ижње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са  
 још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што  
ицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варо 
ети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљад 
ој оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће д 
S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њен 
</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не  
е се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно г 
де се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузима 
апазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга 
ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њи 
 питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах 
дну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к  
ти.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентим 
донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним располож 
е даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће 
руго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом  
 мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног А 
е је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> < 
 задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зов 
не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p> 
 кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лет 
 једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо 
 женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, нек 
ину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког 
руге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда нек 
.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваш 
чине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толи 
те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пит 
 пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови 
отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на дал 
.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и о 
асејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на ра 
итање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} 
е се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и  
епо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} 
ине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка ј 
век лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марин 
у, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то 
 псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо 
p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време примети 
 за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а  
њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да че 
ко ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га  
осподине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча 
— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу у 
неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S 
 је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што п 
за тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{ 
ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У 
данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче о 
еко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе,  
даше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи 
оћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S}  
Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „ 
а немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то 
на за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одго 
окнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах 
 ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет 
р.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама 
ођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће в 
ним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јас 
} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе. 
ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и рав 
амо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима т 
а.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмањ 
научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време у 
них.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја укл 
шким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.< 
мо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пу 
е кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчек 
S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као  
с мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је  
 удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе  
мо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у 
а му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се д 
ене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо 
од липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, ј 
ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!... 
к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и 
 могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра не 
 сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (он 
реду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећа 
е после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја 
емља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још 
аше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом  
 који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, 
ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћем 
.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оно 
ом имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога с 
 и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те 
е можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двој 
тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је 
} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је  
ема његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га и 
ео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођ 
ј положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само 
ћам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све 
ш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио и 
које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми с 
е као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми гл 
и, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више ни 
{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међут 
S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p>  
дсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти ка 
ма нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћ 
дговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једн 
ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа 
нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућућ 
/p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!< 
равих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, зн 
 доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет з 
 <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} 
а!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код с 
е, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то беј 
 са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности 
ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух 
ојим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „П 
та и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p 
дрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за имен 
} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p> 
 ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога 
ћах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу 
звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим  
који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико 
 и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на шко 
ца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S 
са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да не 
и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар 
} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“  
стиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још ка 
на ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{ 
неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој 
ити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући.. 
т да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо мест 
 ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборав 
сто грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с пољ 
несеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, 
атку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими,  
ч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није 
ата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице 
а попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гле 
еце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода с 
, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разло 
 ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред о 
ој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам в 
е задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— 
лад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах 
 сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, 
ед свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, 
, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разгово 
га вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p>  
 овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мисли 
ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> 
 да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми 
от беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост 
{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријат 
се.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом 
ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не 
ити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више о 
е шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гил 
 мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце 
ох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од  
 Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што 
ити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш  
 је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње 
и и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да с 
 у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљ 
 што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниш 
ам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима с 
S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разу 
 и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{ 
так, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у јед 
ице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима,  
преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих зака 
 потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у углу и стол 
ела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, в 
вилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на 
м је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обм 
и беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и н 
 никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих. 
црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, к 
 бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у т 
вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p 
 мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} 
одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе 
 опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом  
ислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше  
ватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за 
примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом м 
аксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свог 
Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лак 
риче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише 
 И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку ов 
јка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога  
јем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p>  
/p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испи 
 наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима 
а разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лич 
зреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у  
једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и  
в поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даљ 
ене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда в 
та ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се 
онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда ок 
пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те 
 вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и одн 
ече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико  
да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се  
и да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да 
 сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се испове 
— гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да и 
 њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим 
 уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и та 
ако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљи 
тећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да  
естију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у т 
 кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, ис 
не поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше на 
арих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих мор 
е знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограби 
таром гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успа 
а сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца 
ало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива 
.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим. 
 жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се 
е нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и о 
.; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведр 
тана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезах 
p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пш 
 вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не мо 
е.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.< 
толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} По 
и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда и 
 ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије  
илине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах 
/p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њ 
о премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема  
 наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих  
 дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа 
} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се  
плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се н 
груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небо 
 — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше  
х је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</ 
страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ни 
— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да ниј 
е опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно з 
вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче д 
је уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нага 
 по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих друго 
па, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметак 
од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све о 
моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као о 
 легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да  
це из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са 
, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И о 
, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се 
е сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа  
, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за 
вде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да т 
,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће 
угих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилич 
то иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара 
адох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пу 
т погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече 
тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у од 
— у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једн 
тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми човека 
 себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхт 
амо како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих 
и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему  
а.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да  
рвих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сим 
и, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од т 
претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> < 
оздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у 
љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шт 
ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од  
има усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па  
моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бит 
и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам 
једно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако избли 
х кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није ис 
але се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.< 
лима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од мин 
 у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, с 
 <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне реч 
аше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука  
м оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније ре 
дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу 
је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разум 
 <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и назив 
 мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избега 
уташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађ 
 разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд 
ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себ 
S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Ст 
 лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем л 
едам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да о 
аше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, н 
стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао у 
 и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта  
во што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S 
ух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троно 
?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да на 
е.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила 
ташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед п 
јући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха тр 
ох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} 
а ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, 
ајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да 
а који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и јо 
, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ак 
сплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта са 
 Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме  
више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Је 
аге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо об 
оди тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Г 
 Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи с 
је.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> < 
а?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пласти 
нај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше обор 
 да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?.. 
тедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пут 
 једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p> 
 за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те ост 
а је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се с 
упу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам т 
вале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би 
о никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Ка 
ед нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S}  
ка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када 
ма, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} 
заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је 
е вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога о 
едно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћем 
} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други 
браћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше  
децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им 
ници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, са 
не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропа 
доше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Ми 
једном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да 
ким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца,  
менова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; зна 
 беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јав 
ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно! 
{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их 
моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади,  
 <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех ви 
мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу 
и ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— Т 
 доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, прим 
 Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао зб 
да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом 
су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела 
 Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> 
сматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и с 
мтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њ 
ле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незг 
.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и в 
лажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сети 
о у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви са 
 се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај 
ог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! 
едаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово  
..{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем... 
онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један  
е друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачк 
, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде пл 
p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко пого 
најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вар 
лога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од п 
, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! реч 
о?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> < 
мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједно 
ете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на том 
да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредност 
ли како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласк 
, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у но 
лико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти  
еколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише 
 душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као д 
еним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кро 
ло!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приб 
.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађа 
ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко  
едне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важн 
ући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, з 
 спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу 
а га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у с 
 Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му 
 према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, 
{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопшт 
рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја г 
 кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом њего 
атило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати  
љих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, р 
ем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здра 
и је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разувери 
ане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне пород 
 и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет 
ојој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја буј 
х да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плаши 
 отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили на 
то он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих г 
ну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до друг 
</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам у 
S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја 
а ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он 
 при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав 
цем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увреди 
па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах  
 за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе ж 
момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него  
номе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ни 
себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њ 
ету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили 
е мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још не 
 девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p 
на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јалов 
} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb 
ном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упред 
 ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може в 
 Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, пр 
ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, от 
ем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чи 
а Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не тр 
да креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно  
 јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и  
>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, р 
преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела 
S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом см 
к пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио 
сли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она н 
је моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном о 
 додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву 
кох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога,  
галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум,  
одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако  
 да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих дво 
ред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И  
е, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурн 
нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{ 
везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле  
оји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи 
у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака  
} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уоп 
ом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох 
онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући окол 
 кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; он 
 пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Ги 
био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле 
м дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако избли 
унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем  
п?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао 
у кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу 
мех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја ж 
 говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући  
рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S}  
 Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког  
чно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах ура 
мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје нау 
 гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не ра 
е, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоре 
немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са 
...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од стра 
забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у л 
и снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу измеђ 
еко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и по 
т, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али н 
биће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она с 
саге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леж 
ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напун 
Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је предс 
} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сва 
е на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих  
ме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора 
она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а 
ече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве пе 
— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто  
х још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутит 
и ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим 
 ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{ 
питах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим. 
ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем  
 ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су т 
.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко  
ам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођ 
ајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно  
се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се сп 
даде се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S}  
 Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра 
 у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} До 
 немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то  
ек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с  
ју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово 
аче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толик 
е ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као  
 Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем. 
е остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве ш 
т тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика  
 знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пут 
бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вун 
лико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она к 
туд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио 
места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S 
ричаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга  
јка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у пра 
ш мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с 
.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> < 
b n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до  
одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, 
 у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила с 
ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах 
„Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разум 
жих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми  
 не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично  
довољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не 
есе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" 
 је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Спомену 
и оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, 
тих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак 
х се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад ид 
ражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан  
ах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p>  
 да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане 
егнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене цр 
д се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма 
разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, с 
леду, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилик 
 и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретос 
а ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p 
ечи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И сме 
 рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе г 
ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полак 
ло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да и 
— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S 
лачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни 
 згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она м 
на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње  
 донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време 
она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад  
раше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S}  
и школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка, 
реперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си м 
ље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање 
љајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му пом 
говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о т 
ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један! 
 нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> < 
 ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p 
> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па син 
кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли 
ио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати п 
а ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико  
 слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако сл 
дам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати 
Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се 
 моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи пр 
њи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb 
к прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одгов 
мети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, ос 
 зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности  
а сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву 
акључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је  
а диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и  
 у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на  
да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бе 
У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају. 
ледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да 
умен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами 
азим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох  
 ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједн 
ико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочи 
ао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је 
<p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси,  
у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно 
право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она п 
</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p 
ву, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати з 
јци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро! 
 погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>К 
а.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, т 
ве.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S}  
и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6"  
, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да  
м ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови се 
ше мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекива 
и бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погл 
ознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли 
а опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом,  
и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p 
им осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли 
гледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се нев 
е у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређан 
 <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах  
њах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа,  
а она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз р 
да с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати она 
ку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада н 
ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не мо 
питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, 
инуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div t 
а чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играч 
, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи с 
> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није 
м кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кућ 
ије истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заг 
 окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да са 
 ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на докс 
ива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и  
х и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година,  
ли баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај  
е некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми гла 
олазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да 
таде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво ужив 
.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније 
не само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и о 
 „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим кака 
ах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допр 
случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њ 
лађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу,  
ене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда 
 сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оно 
.{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће ви 
радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах ви 
хну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: ми 
називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке р 
тах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успу 
јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S 
ле!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S 
а воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи ш 
 нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S}  
 мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли  
арицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо п 
евојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро 
ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и 
ку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она др 
вор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто чест 
нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба до 
умеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све 
— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при 
не, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, ј 
ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заб 
 куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухвати 
не како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мис 
а.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио д 
едно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупн 
 и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у ме 
х на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да  
е у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="chapter" xm 
>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одј 
понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту и 
>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="7 
меших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима 
твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти  
дном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је л 
да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије 
иво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и 
не се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! по 
а какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону ст 
и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајк 
одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао ко 
 у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — 
почети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно шт 
на друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох 
где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје 
 на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја. 
нце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p>  
p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да сл 
, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене т 
Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И 
 Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисл 
 Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</ 
<p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у  
х му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми д 
ло с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, по 
љах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вра 
, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш  
де одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад 
т он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И са 
 И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} 
 <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђав 
бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> 
— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти 
} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што с 
анас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се  
ашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте 
пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих;  
ше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</ 
ође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и са 
љније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек н 
ћи, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих др 
 надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече 
p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио,  
иш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Ос 
и, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} О 
ше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је про 
} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе 
<p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p 
што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зуб 
, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <p 
озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пар 
а.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта  
Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, 
>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и сед 
јах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тог 
b n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепасти 
маш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p> 
, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што д 
/p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</ 
ам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи 
од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се  
и си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али 
преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, 
амо док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја 
ани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја беја 
сталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се  
 Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли 
ђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, 
не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и  
та и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дођ 
равуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему,  
неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прил 
она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мраву 
од кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља 
њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећ 
ти по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p 
нак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухв 
коло свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне  
S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руч 
} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе дво 
творе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стан 
ада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стој 
онесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загле 
} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма д 
ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех 
Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако? 
не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше т 
осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се 
а га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> < 
х ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па о 
им, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, види 
а жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од ж 
опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време  
 оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на рук 
че ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задр 
ц и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, на 
ори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на пр 
 истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не б 
 на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде,  
енутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим 
ба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на ње 
огама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с 
 да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спор 
ли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу 
мче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> < 
 мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих ст 
што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не  
 <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одо 
н не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледа 
твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом река 
укуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види к 
е.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако о 
, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
и ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и  
ање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Ми 
тац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на зак 
евну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо в 
дан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше про 
 се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Им 
има.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус д 
села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</ 
} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташ 
... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и ж 
 само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих 
де је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми 
д њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара. 
есних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S}  
и узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој он 
 сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она 
и све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да  
х.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чу 
Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће т 
че ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шму 
е <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног наше 
p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени 
 шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише 
мукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те си 
во грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што сто 
идети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не 
 шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњег 
и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто...,  
отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живах 
аше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом 
иле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом,  
 плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на д 
ај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, 
и паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> < 
м.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда,  
 она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем 
понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изн 
олако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — 
оји ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим о 
то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</ 
као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не вер 
опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то 
најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи,  
као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше 
е то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} 
 Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје 
њег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а лев 
а идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у  
</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни б 
о подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> < 
цу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу 
ете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, ни 
дужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој сме 
е руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљ 
оје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} 
и, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварат 
 да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!... 
им Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! р 
> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћут 
</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило.. 
ране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> < 
ек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— 
у, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му  
иком рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њем 
ља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па м 
тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не 
.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за  
драви.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је ист 
Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да 
ла да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са м 
јају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да од 
таре књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих оту 
 воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу вид 
а њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрес 
...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати н 
би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заб 
ах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имен 
, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах сми 
рема Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а им 
осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Ал 
али, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да ј 
ећ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох м 
и ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш 
е покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене 
а.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да 
котренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених 
.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочит 
риво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање  
ко не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према  
 Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај 
меје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта 
 ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је м 
лоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међут 
жава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у ми 
</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помис 
 од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном о 
{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ух 
се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном н 
 ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она  
ћаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме нек 
 где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb 
ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му 
се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ух 
н је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном ру 
меје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку 
итница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p>  
} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашућ 
ерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајев 
ими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и д 
ла дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а 
ко месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се 
к паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада 
рах; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да  
ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли т 
једанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довик 
тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући 
вао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да к 
ао да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кре 
p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш 
ушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала н 
 Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степени 
ет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одм 
д ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се на 
 задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се уч 
 као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико 
 чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми  
ем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела  
ојешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, за 
апротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> ра 
ој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, 
 грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њ 
за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот 
ругога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да бу 
Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако ч 
год спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одос 
адох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околн 
више изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно  
ију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скор 
м то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не раз 
 песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којо 
 коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископал 
да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та р 
леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У 
 чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе ш 
ишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па  
ше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје с 
ти на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прик 
пше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и 
да кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи  
, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај 
ње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као ма 
ворих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! 
еколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по ч 
ерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, 
азгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак. 
 му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је 
у, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не в 
а она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угл 
и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох ра 
чи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло с 
 жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.< 
 у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох  
 и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после 
 <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало  
о, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја 
и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Б 
нимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мук 
тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, бр 
сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{ 
 опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми с 
е, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Г 
: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, см 
ка црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при з 
а не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког пок 
и преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена 
м.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опе 
еко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да н 
 Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам 
лепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја тра 
, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са ра 
ом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека 
е понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја са 
вика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи с 
ох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још 
што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као д 
ац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће  
утра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на јед 
је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи  
обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту 
обом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подиг 
ри самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздав 
х.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не  
ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада ниса 
иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара та 
ени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме ост 
е жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како  
аним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се  
лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом 
да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb 
>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут к 
. „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не за 
.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се пок 
а.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због 
у остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани 
или у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две го 
 Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— 
<p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да  
упује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p 
а застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадг 
ема њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је по 
игох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сл 
ов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојч 
запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није 
ца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас ј 
 ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо н 
} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она 
</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога тол 
 разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Н 
се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим пос 
а!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похита 
 да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Б 
 главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих 
ноћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „тра 
луд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је  
 мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би ц 
зих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није 
 птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања 
ше строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S}  
између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да 
им све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу  
лиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Але 
 леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га с 
 тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно  
етање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb 
е ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је ост 
а сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} 
ној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац  
бегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да 
не, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S}  
ем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог пред 
 други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и мах 
иди; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим  
ле ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, су 
зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих т 
х се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми 
оме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се 
ма преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једн 
мо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу,  
а најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се 
слабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи ве 
 и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништ 
 знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред ку 
а ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо из 
ица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћут 
дна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош. 
а жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село  
дићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У и 
ради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више 
зити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ ја 
лих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S}  
 врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у вит 
и се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које т 
р на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада 
стати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грознич 
грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав н 
, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђе 
 мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне ве 
енији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја с 
пет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку  
/p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице 
личаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах  
ем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која прем 
та и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где ост 
о кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога 
ан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на 
е купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да  
 мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на 
, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} П 
S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — р 
..., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама,  
/> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам. 
звадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу 
 сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара,  
ива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— 
дан момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу ша 
але жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насл 
/p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћу 
танино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила пола 
} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се н 
арим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледн 
неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада  
вно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мај 
и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита  
сао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и јед 
а беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра,  
 и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодо 
амо један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непро 
таде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љут 
 пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито д 
он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах с 
, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај стра 
то љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, и 
е?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</ 
Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола пр 
 са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли 
 тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао би 
т што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из н 
г места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих п 
p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно и 
ше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да 
ј помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим ј 
еме.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим 
з пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу  
 месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад о 
престанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не мог 
у кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех 
а то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту 
м знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{ 
 висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила во 
<p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек она 
о чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос о 
у срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос о 
ра са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном и 
ак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевш 
ух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да види 
!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох н 
адох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда 
упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме 
то беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше 
 и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај ст 
а, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјасни 
 упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S}  
е не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање  
а ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се 
ом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположен 
ива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му 
.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са м 
 сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми  
ити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми 
 и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на г 
ах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Мож 
онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> ди 
а њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она д 
дних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важно 
колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море,  
вар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађе 
тидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и  
о наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго 
режуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њи 
а туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах. 
{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем 
ас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.< 
 дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли 
том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху до 
ећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање  
е бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме 
p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јо 
се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана 
ење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то  
лиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ поп 
ремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што  
урово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шт 
ну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратк 
ре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко с 
гох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p>  
/p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака  
еда ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погле 
, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p 
 /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Ч 
а онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давш 
ма, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила 
олико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p 
том; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је над 
атног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и до 
у она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа н 
ше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— 
им!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за  
 код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али оп 
е бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце  
} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом,  
, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпун 
 пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка  
оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на  
ито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погл 
ти жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>М 
тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи он 
рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им 
емо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо по 
 пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пл 
у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо  
?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу,  
 извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовит 
 Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да 
 лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на тр 
, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, 
е нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; 
е могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је  
 баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог по 
ругом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по у 
ње оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} От 
ма: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону с 
о.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ  
, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала  
ање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако ка 
љах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да п 
 у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она  
е чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој бе 
р њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озби 
о-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рук 
лико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} 
/p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те неб 
био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени  
е да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме ј 
ло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале 
Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној др 
 Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача сам 
знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми  
пује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S 
 би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те че 
злени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута 
.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хл 
 тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и  
анас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам рад 
 у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (им 
/p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је 
ати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит 
ам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја 
о још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, п 
ти награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сас 
не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанс 
} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох 
д поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осети 
ије нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то руж 
еле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већ 
ах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођос 
мо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем 
— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима с 
 кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? 
а, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој к 
 ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда м 
 узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да 
едајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још м 
 сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се,  
</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Ни 
ши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету 
зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно р 
а о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава пр 
престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваз 
а да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да ра 
купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, п 
, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одо 
дна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— 
ше на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, паж 
 учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њ 
 и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је 
лас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да он 
то наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, к 
не.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S 
деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, а 
авалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то 
ни од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчиц 
рани, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не преста 
 тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад те 
Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристад 
ј њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло запа 
 и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрх 
.{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, 
олако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном  
 пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне  
ног лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не м 
и само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе  
ак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и ве 
 то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој,  
и је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали  
о презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање оног 
 али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мисли 
и ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера б 
о образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем 
је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда о 
Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну  
де где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капиј 
 стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се 
 дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво  
о.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“ 
обођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући проз 
 се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али намести 
 требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обра 
ао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављуј 
 ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се,  
а у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо нек 
није дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата  
он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мен 
о што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био  
> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, и 
 и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног п 
 храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше  
; а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем 
 /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво 
спроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито д 
свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Доне 
није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени? 
ба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, за 
устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} М 
одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом  
у с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дуб 
то могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет ун 
оду.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут л 
аве са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен 
 даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону 
у поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаш 
 со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пас 
акав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи 
 да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да с 
 само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђ 
ђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и  
у држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не д 
у бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше  
 док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љут 
!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари  
удним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако  
ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш 
з груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а  
 ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе он 
нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она дру 
сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледа 
— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми вр 
, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да 
 псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано мест 
 ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга 
ет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S}  
} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од  
 ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими 
да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она,  
 па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то  
 као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува 
од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да 
 ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом 
S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равн 
тских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се  
двојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не  
војој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зе 
ца по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децо 
еђу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, 
учак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох 
се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прела 
иваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који  
 похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико врем 
 влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром  
 у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак 
 у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке ка 
орих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна,  
То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а в 
 њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и 
ори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Ш 
 претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си  
ам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак  
а је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гле 
одиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јеле 
 и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови: 
е се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то ис 
е!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, к 
 <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не ч 
х се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу  
рзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом креве 
не, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тоб 
Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре он 
би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се 
за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, 
/p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам  
 и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни п 
ј кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— 
већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а  
уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... ре 
а седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?. 
требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се  
 одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ј 
као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је в 
е послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има  
е обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одго 
 тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то  
мом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због  
видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S 
данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела сн 
медох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, ш 
није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не  
о није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S 
 чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше м 
 се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb  
да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога  
ј белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно 
њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех  
тко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p 
 да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше 
 ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен ц 
до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новин 
абих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изг 
са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на гр 
ш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста,  
па срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим  
{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Ја 
ху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођо 
 био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је 
чнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно 
аџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да о 
, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах 
цаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело 
, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох... 
 много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и ов 
 могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека. 
еме напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Е 
азију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада са 
>У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде 
ед капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи  
p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појури 
 глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те 
епи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе  
таде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи 
, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо ча 
адници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се  
о ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Зати 
н у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог па 
ређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више,  
војка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме  
амо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па 
е да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти 
не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га з 
 еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога д 
након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувиш 
ало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одје 
 како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држе 
м, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али  
изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ни 
е пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и ш 
 ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p>  
да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши... 
, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла;  
злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и а 
шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ 
 Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се позд 
кав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да  
ко пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И 
м <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком 
ислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у 
иће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног с 
 Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бес 
ажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих в 
ам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се  
А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркиват 
не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, 
м на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог 
вато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих 
ц замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац з 
небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицам 
ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао гус 
ма светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само 
<p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Те 
да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она  
Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руч 
с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фин 
, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на 
д ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака мес 
мо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а п 
туда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну  
 не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја да 
иже и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се биј 
 био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада к 
а помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом  
о, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здр 
ска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га  
ране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвај 
 село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обв 
Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко оби 
но пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, од 
рују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а 
рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p>  
?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене 
то је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у о 
тово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се д 
шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих с 
Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али  
ћа, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} 
м је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајн 
..{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и он 
 неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурад 
ћ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих  
таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће д 
S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђ 
а.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не реч 
 Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратно 
 доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за пос 
 удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније  
ни ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са  
паде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, од 
 за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чува 
ти ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна так 
ам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!... 
 горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видет 
не.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не д 
оз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан,  
знаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гран 
анци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као 
ном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом ру 
— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам 
 лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не мого 
S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једн 
 наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и п 
тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много,  
овреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом 
видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беш 
од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која 
S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва п 
а девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и ср 
 и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично 
 из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се ки 
</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насм 
о сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу 
ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по  
 с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли 
 Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја  
тан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз  
 код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану гол 
се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а 
дном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за ј 
 ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено 
ећ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним бр 
е издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да 
{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обу 
девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна дев 
 поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далек 
епти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз др 
ледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напре 
 безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше в 
уће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из о 
при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја ч 
 као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање сли 
имала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мал 
 те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Б 
му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах 
 <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{ 
реда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или бо 
етак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гле 
удућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам с 
е узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћ 
олико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме 
 <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тре 
уда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као 
тојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не прово 
 ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједн 
p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у п 
и преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег виног 
да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пр 
гор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, 
 га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, 
 овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Ги 
цали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху 
е видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.< 
какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} 
 ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, 
деш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ће 
ше.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долаз 
стаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зден 
и ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пш 
звах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не  
 Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогов 
а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, за 
м; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кош 
.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S}  
S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих  
 ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од с 
оклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприч 
екох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} О 
и је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, н 
лити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{ 
е не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе. 
адох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко  
 право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред 
p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њег 
ницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по  
она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли 
ној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; г 
ре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетур 
обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам 
, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо он 
је зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше  
близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда над 
а и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То 
 насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где не 
 малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, 
дао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међут 
њи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку к 
е кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме,  
сев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше не 
акло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо з 
/p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њ 
но стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно,  
аспознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном ц 
ам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе 
 својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљ 
е волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасм 
од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <p 
а мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али ње 
 заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав 
ом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај С 
а тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се  
у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која  
рпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те не 
епристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дот 
на радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом,  
а чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се  
 Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> < 
ет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да з 
о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно  
S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу 
 у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n=" 
>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто 
сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећ 
.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лев 
 му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врл 
раже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — ве 
а.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као  
ено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дође 
ама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој стр 
како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S}  
питах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном кол 
а мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје,  
понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побо 
пети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други л 
 Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, 
мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо 
кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седи 
, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, ка 
а спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да м 
 Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина 
уби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и  
главито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном чове 
тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је б 
Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те дон 
јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно ве 
лена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а  
 те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при  
ица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, 
 чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва 
м заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{ 
ј гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Он 
 књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уре 
онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али н 
> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се н 
стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојак 
/> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не з 
{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гил 
о великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{ 
ну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу. 
а једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена ј 
.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без и 
лачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време 
а се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако  
о <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше 
ше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то 
ох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причиц 
дно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, шт 
мо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S 
осадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одгова 
на, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не 
 да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Ис 
да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи д 
} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развије 
орачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане л 
 зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>—  
 бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да  
м.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је та 
 рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.< 
д се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с  
, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох  
тине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Ги 
одице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S 
 што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше ш 
} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p>  
њу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за ш 
и девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p>  
 да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— 
p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не  
ну кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах з 
{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет п 
 јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, 
а, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући  
све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па по 
ста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита 
p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово мест 
ко удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додирива 
овала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!. 
ј руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше и 
 Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива б 
 видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у 
им вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу  
{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом 
ама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својо 
и се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — 
..{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из  
чаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо 
ико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S 
к, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у вр 
говору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и 
ошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако ла 
ата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога б 
а повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се 
 изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми н 
ућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну 
 се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велик 
а, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танк 
а око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и з 
шицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше пове 
 црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју ка 
еколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је ч 
иму.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да  
 живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда м 
 би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече 
 Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с т 
етнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта  
као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила. 
, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, ал 
ла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочил 
ад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у оч 
еђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{ 
расто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рук 
 је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све 
евојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погле 
е, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гил 
о ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу  
исмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за ост 
 и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} П 
леда као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће 
ети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста  
ријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о  
{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни г 
 сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако б 
га и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После  
о.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је ваша 
рахом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуко 
ора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како 
коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да н 
од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога с 
ало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Н 
ћ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ.. 
ти и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано  
p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што  
ена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху по 
. (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уоста 
бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, 
 човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећ 
им, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о 
} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, 
ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p> 
и има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови  
ј, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни ле 
 већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико трену 
а парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта 
о да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула? 
? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То  
ајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </ 
p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох 
а другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци  
дох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се с 
и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; 
 замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како  
ељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње ср 
енуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </di 
етих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па  
се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{ 
е, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? је 
 те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он с 
 Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она 
што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да 
 никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више д 
рудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S 
зумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам 
еје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура  
 ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други 
стане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више. 
е противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} 
њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> < 
 лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— 
</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми  
овну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загл 
а срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе 
адржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да 
бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да ра 
треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како 
 ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</ 
ркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ве 
И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не зна 
<p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то н 
ад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа о 
тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</ 
</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Ра 
чера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не 
p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам 
је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али т 
те...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да  
ј нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједн 
, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p> 
зна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb  
уши смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се 
 ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим  
 доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> < 
дајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да 
нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Т 
едном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог  
о потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке. 
е ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се з 
 поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p 
е запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање 
ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она 
по да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не из 
..{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућ 
p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет  
икну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.< 
 близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се пој 
рнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну  
а погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима за 
га девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени 
громним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде о 
у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво,  
редосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само ш 
>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући 
дговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изд 
је бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци 
огледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима уса 
p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе пр 
.</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са 
упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То с 
 још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а он 
 питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је  
ем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше  
с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се у 
 <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча п 
дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не  
 како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S 
 онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не бри 
S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада б 
ко срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој ниј 
...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох радн 
ј милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, зане 
" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила ка 
’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше 
.{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А шт 
ни, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p 
е она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— 
је очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој сн 
после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што  
 Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама,  
речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодн 
 мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</ 
рао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; там 
од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.< 
е да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватил 
збиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави ј 
Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас изм 
и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С најве 
откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми с 
ово позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено 
 невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљ 
у? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и з 
ече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично крив 
ила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; 
— с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, з 
орио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој по 
идим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њ 
 ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз б 
иво ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах  
а?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о том 
ста на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи зас 
просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да з 
p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! реч 
д мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се н 
у: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напо 
нама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваља 
крзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних  
 а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као у 
о јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њен 
 и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи 
ака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што б 
 дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем? 
иком полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој бли 
остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гла 
 и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш т 
укла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти каж 
купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и 
рам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да м 
, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад 
>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло  
ко.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, м 
 Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се за 
и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш 
у њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то 
огло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она го 
/p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи 
е да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се 
{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука д 
ме нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна 
е.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p 
 на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отег 
а кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину  
је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и  
утасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном 
II</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој  
 на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погл 
мо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на 
 да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам  
ад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по пр 
кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем  
м путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, ода 
о, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору п 
ти само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на то 
ђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприме 
ејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да 
а вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна с 
p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их 
мо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није бил 
 као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p> 
ебу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци мо 
цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава 
 умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух ј 
треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам забора 
"47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго,  
же.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, ј 
ица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четво 
 Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и у 
о стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одос 
еби.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не м 
 да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S 
тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо 
задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>А 
че.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе —  
p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек. 
је гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем с 
о да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о св 
самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати 
не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолин 
увам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше  
ош било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, пита 
ебаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадов 
х.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, раз 
и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколик 
већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p 
тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо 
ом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка,  
аву, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се уп 
ко корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасја 
а ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је о 
 рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу 
, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.< 
ко да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то?  
само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураш 
неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше  
 Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега 
ојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </ 
ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих 
сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог ко 
грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стад 
једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, 
} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распоз 
>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не ид 
ва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна у 
.{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече,  
је, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страни 
 гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је саста 
S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хт 
.. почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори 
лагосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одм 
 <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако  
чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S 
 погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, н 
акав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно бе 
у се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ј 
една слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљав 
нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо по 
сао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тач 
х и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.< 
ас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S 
 урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје ос 
 није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је 
акви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> < 
ом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{ 
асићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јеса 
о пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још јед 
 она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се 
собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли ј 
, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се 
вртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> ме 
икада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p> 
уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја 
{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и из 
 па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао 
 упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p> 
вице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и 
акнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпут 
 и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још  
и сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S 
о су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњ 
, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда о 
га је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{ 
 не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="cha 
, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем 
ати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, ка 
 Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку з 
 једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито х 
та љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Мил 
х кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочи 
 горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а 
осла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Он 
ти о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим дев 
му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомисл 
а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби сто 
.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље 
 очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, ду 
 уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећа 
 Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговор 
ном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не 
ан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих с 
ад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара она 
и оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, в 
најући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непри 
д љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час виде 
 о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну 
!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се су 
p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, 
:id="SRP19010_C8"> <head>VIII</head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али  
{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре 
и сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда по 
ду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече 
икот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама 
 густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се 
 беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше н 
Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно м 
 налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опе 
елазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођос 
, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се,  
њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то 
ало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране. 
е их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се пол 
и отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везив 
као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, дец 
 приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како беж 
 или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук 
 много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са то 
м којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно 
о отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — 
ти тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко 
е бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми  
 чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ст 
ло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, т 
, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати 
колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико са 
наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не дој 
 говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче 
? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине 
мо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S 
да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш  
 да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи 
два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш там 
 се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном 
 зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао 
ста поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада ту 
аш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њег 
 погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И  
ом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу  
 n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и сре 
ов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ног 
ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на к 
оз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{ 
ло, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на зе 
p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадош 
, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега 
о, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло 
браза!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје стар 
ву да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми 
скајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То  
и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота 
 име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање 
 помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој 
/p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове 
ах да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и пл 
казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз гл 
мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и п 
ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими. 
 боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дн 
 врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке ка 
дело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као  
естано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља  
Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме 
у, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре? 
 и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S}  
и, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете  
>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга м 
<p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Диг 
тео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?. 
ри Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те  
{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја 
d> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах при 
 ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, сво 
{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.< 
 Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ  
оља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је 
вљаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна ј 
 погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увуко 
 се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бог 
тави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени,  
ти. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде м 
 стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад! 
о свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n=" 
ето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Про 
е.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих 
то, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала 
дем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео  
 с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говори 
 ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложн 
е.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији чо 
е.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме  
ом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на кра 
међу другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у  
ишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{ 
{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми неш 
е, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не 
, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја  
ах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће. 
а ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S 
</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} 
 Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да  
!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако  
> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p 
А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} За 
ко тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те ве 
смехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затреп 
примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажњ 
 се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа.  
и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{ 
д умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме занош 
тало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи с 
кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат,  
голасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p> 
.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њ 
ца играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упре 
лађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са о 
 оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша 
 <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хл 
 си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— 
ц, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар ј 
ћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у 
 се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потер 
охитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљ 
им.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испр 
ки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух 
к што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{ 
осмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Ка 
ложена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да  
д једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа  
слиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљн 
змилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, и 
ша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, ј 
о поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се  
 одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} 
, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу з 
шта не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чу 
ну.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгл 
е, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бел 
мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се  
ешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровд 
се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{ 
да упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима 
е.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и поглед 
ако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као д 
у; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко 
се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде  
S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној 
шах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да 
помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p> 
 упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си 
љним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да 
 спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ће 
за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда 
е то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег че 
е озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.< 
ћ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох  
 кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да 
 — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од  
 да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се п 
 Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали,  
у муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брд 
ко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само  
 дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се н 
е кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу 
о помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће би 
екса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, 
што.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S 
арочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S 
>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са  
а у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени 
је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, ув 
ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох зап 
ео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја 
изину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет по 
це живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај не 
је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мисл 
љно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито 
огуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се  
ех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учеш 
а да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори 
одом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога  
је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао са 
ако су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео 
ога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на п 
даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли 
 је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хита 
колу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први м 
и.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да 
за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у  
Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то 
и; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох,  
а ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздрав 
 онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих  
раше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за 
кну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише г 
нови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах  
 усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми 
сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа. 
пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но ка 
 тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала ша 
ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље зн 
е она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи 
 срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласко 
ах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како 
p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p> 
 онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо д 
стим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место  
id="SRP19010_C13"> <head>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше к 
а ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек  
и своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих д 
 беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо јед 
е баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb  
толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину 
љине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир,  
и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих д 
и је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих 
оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили 
м Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да с 
нут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније о 
раг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се 
да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих к 
а је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око  
е нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} 
овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрад 
 вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} 
а.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је 
{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох д 
евојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по  
 оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{ 
 речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ст 
ше занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку на 
да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама 
о како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу  
због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да каже 
 Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу,  
9010_C3"> <head>III</head> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто  
умеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна 
е бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међу 
ош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се гото 
 сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за со 
од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бес 
S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажа 
д сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и з 
 мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави с 
ј лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелен 
г живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{ 
у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Је 
са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило  
илазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је  
а сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијско 
{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини 
 разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као 
са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми 
приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком о 
 отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху  
ило онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао ме 
ешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да к 
ико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p 
епашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког 
чито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи  
, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута ма 
} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрс 
и за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S}  
 није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари ка 
иш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p 
} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</ 
 Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме з 
збиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до 
 па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољ 
о, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Ал 
днем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тич 
уда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не 
 осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти  
/p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <p 
лика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p 
Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу 
упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у о 
о; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на о 
Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Ми 
аћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечур 
за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуг 
је, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах,  
же бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљ 
 ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заб 
 очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још нек 
о сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и 
ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p>  
ти.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му  
у сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да 
весно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког  
н да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени 
варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара  
Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али... 
жем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Са 
приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па 
>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? кака 
 на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се 
не.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега. 
а и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p 
уци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> < 
ћу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном,  
кох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да 
смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се ниј 
ћи ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да ниј 
е кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!. 
 лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу 
очех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долаз 
 уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегн 
 јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окре 
питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шт 
 мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се  
онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог о 
 равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад  
ад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар 
је, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај. 
а је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој каж 
учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, н 
p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на 
риметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Мили 
то се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> 
 је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох т 
ред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре 
 хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="1 
ле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна  
 друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој д 
p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.< 
ехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле 
 син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} 
 њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај на 
</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о м 
им оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло  
а њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође? 
} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном 
 тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном раз 
ме реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, 
> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих 
их је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шт 
е знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>Н 
 једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило ма 
дити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, 
сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом м 
ре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам... 
одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мај 
а мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она му 
каше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави,  
 али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Мо 
го се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се 
} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше,  
ош једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се 
о да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И о 
 једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но 
едар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох 
 тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле м 
ратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније з 
есима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради  
ућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и по 
мо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па  
и, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене к 
 и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рек 
брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећ 
м већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи м 
по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобо 
аљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико 
и стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до с 
 чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p> 
{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја ње 
 враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку 
се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто це 
 пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да м 
онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако 
д и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и мој 
не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да не 
S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p 
</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Је 
ћи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> < 
алим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозб 
уде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од св 
а ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p>  
>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>—  
ог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога ка 
вог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p 
има се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p> 
<p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да  
 она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, је 
е њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она гово 
ко, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам 
азлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна дево 
рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања. 
а радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта не 
 опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио  
на, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога 
 и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али  
е доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могу 
це одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога  
оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живел 
S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само нек 
 ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не  
 у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>К 
елу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрез 
аве ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу 
вор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и т 
нам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гл 
елој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не б 
н превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, 
Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети 
ричувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода преве 
 разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изј 
епрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио је 
ead>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то  
о што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше н 
е вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна л 
н, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Бе 
ла тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном,  
 песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разу 
нио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не мо 
талим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако поп 
изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Там 
 Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах д 
а, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног мест 
:id="SRP19010_C4"> <head>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао с 
жим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отим 
Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он  
а је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски 
Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата 
мо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на пам 
х део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разум 
аније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, д 
но с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, п 
 како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више пр 
ће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у 
Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> < 
а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка 
е сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, ре 
 тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ам 
:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема р 
S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим бр 
 које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљиви 
ти на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p>  
улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне к 
ам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам л 
е.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако дру 
 и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје  
а само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше уза 
 Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетко 
апне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у  
</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а от 
сли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу,  
боко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шт 
а и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја мора 
} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и п 
м ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила —  
сташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, 
свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, 
аш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши и 
то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p 
лих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{ 
ликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке 
у Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међути 
на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потруд 
а, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S}  
е зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче цел 
а, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Забор 
ицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш с 
На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— 
ли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не 
 Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху почели не 
 шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила т 
нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено к 
 Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни 
ву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје 
љено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити купов 
 шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ни 
 па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то к 
боне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори ус 
еког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата о 
љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кра 
то љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо 
ишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном 
појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини он 
бјашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш 
 и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по варо 
е из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан,  
нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} 
{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли 
о сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, ти 
да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог  
прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици 
рати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја ск 
, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S 
сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не 
 и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> < 
уче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пу 
 жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p 
ве.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими. 
зи врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога,  
а да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} 
; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар г 
S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</ 
 вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у  
 и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, 
е ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ру 
бицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепоса 
ћи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби о 
ишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том прилик 
н не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега,  
уцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви ст 
 Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу л 
цну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се укло 
онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је поју 
да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.< 
их се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се  
ен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни т 
 те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да  
у разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где виде 
з пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору о 
ут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да каж 
прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сл 
длучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и зами 
 се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да ниј 
д стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш руча 
ити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац 
но ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само ст 
је могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам  
>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма д 
тку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало мн 
е ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица и 
 ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је 
 /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све  
удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мис 
и — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, за 
араше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо гд 
; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам 
бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Н 
 тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога 
ами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је оп 
ако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатк 
апрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да глед 
у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из в 
иге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не с 
ао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се ос 
шину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Про 
сцима, неких старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и з 
н.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јо 
 напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се 
колни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, ја 
одне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сим 
беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? пон 
} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту 
е онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, ниг 
то је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div typ 
м свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари  
њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, ка 
е смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљк 
д главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне 
ења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђ 
еше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренут 
ужно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме свак 
, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима  
ећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?... 
еч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се трг 
за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онд 
нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој шк 
у ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме п 
то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подс 
ох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба зем 
4" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим нек 
ренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико трену 
у шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивни 
 поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше 
, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S 
 представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очи 
а то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало 
и да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</ 
, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да 
то ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капиј 
јлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој 
на, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито с 
, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме наг 
 своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазрив 
као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја сво 
мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“< 
шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p>  
одно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећат 
 је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на 
о да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих да 
оме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, 
е расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак н 
ица, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном 
 не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} 
 она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да м 
з кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближ 
 право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље 
само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} 
едаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде от 
S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! ре 
ицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста изме 
у врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S}  
е издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га че 
езану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрв 
 је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али  
} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека упр 
гавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Ос 
а сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаш 
ствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже  
то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да види 
та не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— 
више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жаг 
што због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобри 
бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам зн 
к Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као  
 ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се ч 
сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ј 
, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је  
 не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), гово 
 само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем 
 потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осет 
Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} На 
Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у ва 
 још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да поми 
као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...< 
јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањ 
} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта и 
ога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало с 
ћи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто 
 и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долази 
а треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљ 
 дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, др 
е радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах  
 да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим 
ах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отв 
ање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном те 
 Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо пр 
{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми прав 
га? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и о 
шевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да с 
ушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошар 
 приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешт 
 пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам 
е обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S}  
е.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напр 
ао да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, та 
а сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, ал 
 сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде  
ета?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окре 
ом приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Не 
стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на св 
, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се  
ој руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова же 
, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела. 
чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до  
на стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а  
есати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом непре 
 Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за т 
да смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме нек 
и кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или  
 само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са п 
чима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је вазду 
раше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ за 
S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене 
 с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откос 
, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не  
{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} З 
 <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обе 
у око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас 
атког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љуба 
 прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тим 
ци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Г 
енуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на 
сле већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих с 
 вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе. 
ане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, она 
с погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нет 
ш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обрат 
иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску  
оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег бра 
ци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех д 
ле сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под 
ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад?  
се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа са 
 окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону њ 
звесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље,  
ка, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устад 
 би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да 
је.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p>  
котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто о 
ки.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, ш 
ца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом. 
 штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи. 
га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном понов 
женства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе  
да се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у 
.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има  
 зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— И 
евојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све  
 да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопствен 
 мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка 
{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде и 
 да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде о 
о, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш ког 
 га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не  
азривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам 
его ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да б 
 онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, 
 скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем к 
е баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у х 
.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да 
 према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно. 
 од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понов 
м, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога  
ном небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога  
} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} 
дне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто 
иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си  
и и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајућ 
уштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попуст 
 n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситниц 
 дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими реч 
а <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — де 
притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова ж 
ога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде  
оиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се 
х ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадош 
ренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки т 
p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима 
гао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан 
.{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{ 
} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се  
х: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она  
ео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу 
 краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, 
 па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестр 
ом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке н 
 се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао 
ше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако гро 
па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме 
S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепави 
ше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену о 
ару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, кад 
 то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођо 
 жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно шт 
10_C9"> <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} 
очеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="2 
рда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Л 
, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S}  
сио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Ал 
овезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Нак 
 ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку,  
води чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чин 
Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога н 
о дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и ње 
 врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје 
к и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаш 
бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити б 
а непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше  
ћи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухват 
а написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећ 
еби, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и ко 
 слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све 
вог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сим 
ћи је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори о 
 лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш  
иђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да укр 
са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки 
изу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S 
 усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде 
лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, 
p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо 
ао да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, к 
е некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен к 
не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му  
евесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали 
додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема 
та му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу  
аки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се т 
} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другов 
а оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, у 
ој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неко 
} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука мој 
е видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што мож 
улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у с 
није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не 
учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што  
лавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора... 
елачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива  
право сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту 
а њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем о 
казаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се 
и бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и 
адрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стоја 
 увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласн 
Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окрен 
оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле  
гу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматра 
>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и п 
— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све 
да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Н 
а једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страш 
тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после  
ишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина св 
речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи з 
њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад  
Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда ниј 
 ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ног 
авно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се св 
 где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и ос 
трајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са у 
и није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{ 
а се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се см 
а ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом 
 разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да 
х знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашња 
 неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо 
 осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна зад 
ар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што 
 он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S}  
ежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се на 
сјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе 
оговорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води там 
ђах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, от 
ко око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се пом 
гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за  
и се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ј 
г месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма  
 за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да с 
у...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда с 
о, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли к 
ри проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер 
о иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше з 
 једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женс 
.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онд 
 кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, 
рбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив 
Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и н 
о сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} С 
у, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он  
ј.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још 
, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два 
ском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обе 
рилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у  
х најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{ 
а.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече 
 отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и од 
 ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али с 
га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па доб 
шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да д 
поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толи 
и, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до  
у са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ко 
S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је о 
у себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира 
гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загл 
сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и ос 
 се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којим 
служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говора 
а, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, од 
ом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја. 
е припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе н 
лазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег сел 
ва, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да в 
ђе твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и 
ани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћ 
им те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{ 
етеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских  
аво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи,  
оше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута и 
 Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена 
 време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, 
ене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шал 
 својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена се 
позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.< 
колико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али 
о ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— 
тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави  
љеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњев 
е оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах  
 води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажах 
оста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с по 
у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пише 
, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, п 
окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врат 
едне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Си 
 вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох  
ндије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше  
но одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лак 
ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је  
 собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био ста 
кох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па г 
"1" /> <div type="titlepage"> <p>СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б 
све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околнос 
радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико  
одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без он 
 све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у 
оже да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже 
м.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах 
гов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да  
— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, 
Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз 
е загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и 
лу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се ша 
и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и д 
иђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки сво 
 како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узал 
јас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у 
еколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стуш 
Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} 
она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присет 
у јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мен 
нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла с 
е што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништ 
читати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља ис 
> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и поглед 
 и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећају 
дном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слат 
е се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да  
на, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чује 
иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећ 
/p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да во 
/p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах н 
 се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше 
м смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме к 
ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме уп 
Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћ 
?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не уме 
а сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} 
е ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напос 
а идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред 
е то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари 
Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у то 
еше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у т 
визну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух г 
 све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом врев 
.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да с 
авати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред  
вадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онд 
тових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вече 
.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и  
напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p 
да не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тај 
ијем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро,  
о ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> 
ш неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затвор 
књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај ви 
неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову 
се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокру 
.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, доп 
p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p>  
и поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако ј 
х се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу 
ој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет 
</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам 
уде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p>  
но страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да 
рави и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; нала 
ање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по је 
 да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се 
Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах 
ки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила к 
та, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах под 
а отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак 
 који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text>  
еда онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше 
ити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах  
Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога 
примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да 
ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох,  
} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашће 
сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене,  
ести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом ра 
и и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> 
 доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Си 
то су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о 
p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> 
ђу два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива,  
чају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онд 
 одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као г 
ори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није  
.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за к 
међу њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> 
{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p 
</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш 
 Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправља 
ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застад 
{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати 
олико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у он 
p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унут 
p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао ма 
код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило  
{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да в 
ао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео н 
S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с 
— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</ 
 само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као к 
трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име с 
омрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још д 
пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим  
х онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се нам 
аде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја с 
ђу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече 
о је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и  
д, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошу 
у се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене так 
ме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чис 
х отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту посту 
Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наје 
ене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћута 
рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима ко 
ице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позв 
а чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао 
јаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену 
заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, ко 
м жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би с 
S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући п 
аде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу п 
тујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово ш 
 измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако 
 разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка ил 
радима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог 
</head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне 
да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освеж 
ани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно 
аге, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и  
ње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне  
но ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема 
одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да р 
х се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда оп 
х слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојач 
цу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тад 
а не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми м 
а, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зач 
ди другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одгов 
е да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва м 
адржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом,  
еничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> одне 
х њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што 
} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је 
уставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажњ 
имало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста б 
а сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно 
а бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио. 
алца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, 
рог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божј 
имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за нед 
 <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја  
тарија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.< 
пазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завиј 
е права препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах 
 беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, ба 
, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да засп 
ри о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима 
 и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније 
адох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је,  
а њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмех 
ом, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је д 
 девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да л 
а она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми 
д нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, п 
 амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим 
нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и дру 
ињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p 
је лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме  
 Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да са 
а се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојк 
о, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и  
тове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беш 
негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући је 
се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да с 
алеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах,  
о винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех кот 
.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико 
епих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке с 
и се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног  
Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умр 
а, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изглед 
 из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме 
егох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устад 
не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда м 
су, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној ст 
 говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чоб 
се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{ 
 куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.< 
} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено 
а бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога! 
 распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, 
 се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће са 
ашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу 
лед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше  
ш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како  
шем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прс 
.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.< 
огата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисци 
 и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с 
а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, 
вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарап 
секох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ни 
 обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коњ 
аном, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако ма 
на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; 
овољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми  
} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху к 
јој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се са 
м младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S 
 ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И 
ко буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} 
њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње ни 
а дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> < 
онађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не мо 
е више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањ 
ош ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост 
те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда наста 
 но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Си 
 то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема з 
не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах то 
о себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обича 
на и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал 
е је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу,  
раве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи ма 
</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.< 
дих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац б 
S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један  
Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмере 
оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да св 
ма стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У 
ху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име 
е мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра 
>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља к 
ата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изго 
жан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам 
ира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајк 
 на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми  
за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао у 
 брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад 
 сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и  
ли смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху рад 
ђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрат 
 леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погле 
и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калу 
о одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S 
нка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи п 
а му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му  
 удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна 
лаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? у 
никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу 
лу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислил 
 љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за  
на мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја  
жо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обрати 
 доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору 
сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко п 
} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и остави 
 радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари  
а кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног ју 
<p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео  
ишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене д 
е, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање 
д куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да 
сетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисл 
признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих  
та не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима,  
јим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на 
 ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све д 
ава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, п 
еше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном,  
се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће 
звестан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом гла 
асмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене 
и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ 
за! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" / 
 а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упозна 
идети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шт 
 соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у др 
вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну  
ти, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича пон 
ред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на 
ас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она д 
 упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маш 
дног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, с 
дног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта  
ед.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад 
 Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде 
 она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као  
о лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И оп 
ед очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све 
Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за 
, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са  
ас ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што  
Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало шт 
том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих 
а, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми 
а дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} 
 жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запев 
лиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опе 
S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, тан 
оца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Ота 
p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља 
аше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се п 
а и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тр 
{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза 
аху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име бе 
шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између 
 мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја  
а, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изг 
 је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, та 
ико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сун 
ја толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади 
и је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда  
ноћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада 
е бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно,  
ком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви  
/> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и за 
у, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима. 
д зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између м 
ј снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Пос 
ину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се ика 
 и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ре 
е само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S}  
p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од који 
о сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но 
 Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја ос 
, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе 
 иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Але 
 па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади 
илу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлеп 
ох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, тру 
 као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу 
 игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра бр 
ита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав пор 
идим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене к 
их се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се 
нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором 
осле ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњс 
ка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу,  
етоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па ст 
оследња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. в 
и у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се  
на, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остави 
/p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој со 
сао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, ј 
рицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом ка 
, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а јед 
ћ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку  
и што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не д 
ад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице 
жу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, н 
 и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки н 
и стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љ 
а највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње њего 
фу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци 
...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана у 
 И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на 
— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> < 
шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и  
дем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће  
телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="chapter" xm 
у, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо н 
шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равн 
Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као  
и се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад  
таде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах о 
апомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још виш 
ека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех не 
рудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>—  
м! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Ч 
зрасла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој де 
према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само з 
оже сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој полож 
Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у 
ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао д 
у некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао пес 
101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у пр 
 сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти  
аво своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах не 
а увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупује 
<pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто повер 
играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p>  
>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега иг 
age"> <p>СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. 
оглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27 
гловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само мо 
једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оц 
ојединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да ј 
ити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљ 
 право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због 
епашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њено 
о лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разго 
1" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>С 
— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> < 
е исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех  
, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехн 
ко ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, с 
ам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то др 
утрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, 
жан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се и 
 Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде ре 
, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ј 
и, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом  
ше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас с 
 ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, неч 
> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се к 
 кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже о 
у чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не пр 
собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Паз 
а излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаш 
 неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде к 
у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена кострет 
их очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{ 
ло, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, кој 
 ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, зат 
и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не 
че да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хт 
асно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле иш 
} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем с 
чи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се рани 
="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматра 
 на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није 
о већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сва 
 отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што  
и да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је в 
{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ  
ко само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, 
.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводо 
кљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше  
села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло бр 
но на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено и 
ма прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, п 
, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима 
леда ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се  
тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих 
урих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много,  
мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори ка 
ху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и  
упила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли  
наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А  
n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко 
ања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Ње 
е ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нем 
 жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака оста 
м на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке о 
 се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох  
ече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја ви 
е му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова с 
нем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио  
стину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на  
умела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се трг 
гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручи 
хватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</ 
е обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и д 
 с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко,  
ђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као д 
ма, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале де 
огама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пук 
а ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да с 
 има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Ве 
тан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишав 
мо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се до 
ља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да с 
јало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала 
 <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља шт 
лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по 
да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— О 
 морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, 
е је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, бли 
земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим,  
омрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!.. 
а, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p 
велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сет 
 обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху н 
 Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p>  
урили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попре 
шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године,  
ју овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то 
сматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један 
ке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега чет 
и да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати 
едати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста 
p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну 
кнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но  
ене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по. 
 ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи 
еда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; нап 
 се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда г 
под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно г 
p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она к 
једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p 
 одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана кос 
p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низ 
е врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако 
 загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <p 
њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је 
х, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према каз 
им убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и 
еоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да 
а се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пође 
он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још з 
 до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тиск 
објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нис 
Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда  
 кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах 
.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стал 
како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да  
чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S 
ој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше ди 
ори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се 
коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и  
у, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, 
осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по л 
нице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу. 
 крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да  
 девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво  
и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по 
едесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S}  
, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођош 
их поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене. 
ека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем 
 за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих с 
илазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Ста 
еда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као  
оју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем  
езвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши с 
и.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме нек 
шнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“  
{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То 
Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше в 
n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњ 
носе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога 
едном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао изд 
мо, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка 
оју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине  
е пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ра 
 леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уп 
 с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди г 
рца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз кој 
се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо  
милице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце ж 
ао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посм 
, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основ 
е?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу с 
, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за  
 а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову ша 
г погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Ра 
 где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посм 
брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте ко 
 врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" />  
ам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљ 
о на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде 
напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикрије 
" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиг 
репавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,< 
та вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам д 
из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код  
 троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, л 
за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим и 
погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као по 
ј и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало  
не гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђ 
им крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на 
укње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да сам 
 нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим  
кох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе 
чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима,  
а ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а је 
 још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви 
лако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — ја 
запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оста 
 стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена  
никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене  
зва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да сво 
ети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што на 
ринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружн 
та ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут. 
сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p 
весно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао 
види Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе  
.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан кора 
/p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— 
> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S}  
та за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газ 
рушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говед 
не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} За 
у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох 
ах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах м 
>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо 
да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и  
p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према  
са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да,  
ах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухва 
 наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога  
n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повија 
гове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплаши 
 те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да 
глав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на сво 
едоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам 
још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И  
це не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" />  
ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајку 
закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах 
 оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најм 
 и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде 
ри, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто ид 
и шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што  
 у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се из 
ш више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пу 
.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о ч 
донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде 
чело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S}  
аше се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо 
штољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбуди 
у, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу  
ах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, шт 
ће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type 
 ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу 
седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене. 
<p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p>  
ам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло 
; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао  
 сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо  
упити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотиц 
та је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме уз 
е Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво 
се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да зн 
е ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш  
ле, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Су 
то се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шал 
изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за он 
ш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љу 
 не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ћ 
им, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом у 
>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{ 
и, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасполо 
пријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше крив 
ајдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{ 
аваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да  
 да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напо 
тих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то не 
е Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од дв 
од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> 
а не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010_C 
 џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком 
једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бон 
ова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш к 
пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми  
ом.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блист 
дног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, н 
.. -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много. 
 мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа 
ивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада н 
тио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да  
 женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи по 
а дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} А 
арочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно  
 западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што 
шу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и о 
уштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се 
ше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога шт 
танеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну с 
х, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зид 
роз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} 
 загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мисли 
читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајд 
е ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и на 
на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њ 
Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што  
е запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Мари 
 се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих 
{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим  
угови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од  
а.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну 
тигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где  
ијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих 
час, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ н 
мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коњ 
ећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под 
>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девој 
и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде  
 доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла н 
зех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини  
могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— 
поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отвориш 
.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се ка 
а се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се дав 
ва, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове  
о које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са јед 
 које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како са 
једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово сао 
н, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надмет 
 ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овак 
} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господск 
ојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих цр 
 држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли м 
ли онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато ж 
отока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, о 
пита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догл 
ном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Г 
азмишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех г 
 остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно 
и, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде д 
} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој зна 
 као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, пр 
ног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али  
ао да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се 
} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сес 
ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и изд 
ја, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — е 
и што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојк 
угу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох 
> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Др 
е ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред  
а дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше  
, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али он 
ах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у 
 дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два р 
 рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?... 
 то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка,  
кога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва прес 
куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да ниса 
 у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по те 
{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и з 
; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће 
} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p> 
а.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, 
/p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у ја 
где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко с 
тране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут 
ла стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њ 
ога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом  
 кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А з 
а разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, и 
.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, 
нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она дру 
ла озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и д 
рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да доз 
од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује 
ем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми чо 
мљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, 
је, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S}  
олазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа бра 
S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к 
ах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, про 
 и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме  
 се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не м 
еца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купује 
угом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш  
 са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а 
олико <pb n="48" /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— 
ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно 
 судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је так 
 Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче мо 
аради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купуј 
и шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} 
сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима  
 кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одма 
ки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па он 
е одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару,  
но и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе,  
} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео мно 
а тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мисл 
м воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S}  
/p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешт 
аду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отвор 
 пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад  
оказа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања п 
 води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе 
отока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку  
, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет л 
х шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера  
по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом о 
се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код 
ила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху  
 ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим о 
ле сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто нераз 
>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, ју 
 чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше  
ном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена к 
док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на проти 
само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и  
 дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S 
г Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хва 
 кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој < 
ог тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњ 
м је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексо 
уће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта 
Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а 
шљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква 
ај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколик 
о... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, ш 
 руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па  
 бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да 
био.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим у 
 је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако,  
Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало д 
ља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле  
ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном 
ери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не  
ма.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чек 
па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне мног 
дарих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема веч 
де отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручај 
 воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом  
едним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да  
 ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњ 
гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p 
ти како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — б 
елу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте 
бе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не зн 
самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах  
 просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати. 
им воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати 
ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S}  
када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о 
 грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим  
р док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива закл 
 одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где ј 
х краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као д 
игох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто д 
а састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Диго 
д иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом 
то нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мај 
ре по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две 
 са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхо 
нице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се 
м спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пу 
у по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да не 
е молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти  
ли у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред к 
који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену к 
роведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме т 
ођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшен 
 њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разг 
 најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нов 
 <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који  
о и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да п 
 земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза с 
 оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се нек 
.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим м 
ечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђа 
а, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи 
брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јо 
 собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на  
па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само 
 нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту 
ош унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се  
застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мал 
еколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се 
о шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране 
/p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одј 
ћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али 
чих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох оста 
тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} 
 остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо исп 
и, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под ј 
х; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајућ 
ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, 
та да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме  
те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице г 
нда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, 
 не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и  
 поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су рад 
 мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми  
 хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> 
, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Ст 
ли тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи 
> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — б 
итах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знањ 
ем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љути 
.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од њ 
асећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p 
је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунц 
 ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбо 
ећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и 
мео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, м 
} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих 
х после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништ 
ml:id="SRP19010_C2"> <head>II</head> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мај 
е и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да зн 
у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, 
ице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као 
</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам 
у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и 
{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њ 
х се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S 
о! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех  
ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних 
 јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и о 
 на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да ве 
мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опр 
о школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста ран 
аврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да ид 
ораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} По 
јка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском 
и а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима нас 
обом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S}  
е виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало пот 
 тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" / 
осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној к 
ројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу,  
морим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на гла 
ајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко у 
у је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врба 
срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад уста 
плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље ч 
нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко  
а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p 
/> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у п 
 као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с какви 
> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било 
.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ак 
 дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} 
а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе  
ро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвор 
обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста 
 за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он м 
аде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонб 
преда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом 
уте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве  
у кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, ј 
ужених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху исп 
то засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на 
мисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се  
ама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беш 
тићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене. 
а се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тај 
дбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не 
ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена,  
 — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Де 
е, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се 
{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар 
све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, сме 
ини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског д 
 само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му т 
очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње ост 
 треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели  
дравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја п 
ту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно...  
 n="29" /> <p>Радници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико кора 
и, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох ран 
/p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопреш 
 хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>С 
и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми о 
 женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније,  
 Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Н 
p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степ 
терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем. 
дех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим р 
 опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и  
ашан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ноша 
е сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са  
огнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се 
о ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочит 
ило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, наро 
а музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми,  
ај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако 
љка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У дол 
врх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху реч 
о до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одгов 
једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од он 
чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом д 
да притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми  
S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно 
оћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра  
и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које 
у, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише  
што жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на др 
гао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину к 
ући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, 
p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми не 
} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да  
 вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутр 
крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S}  
>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах узда 
азговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и 
, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p>  
е оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остал 
} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах ун 
Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу  
раше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору н 
чи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али н 
и.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по 
оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо 
тедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој ку 
b n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши 
е опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, спле 
 — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купу 
е:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко  
 дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, 
инасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах С 
атио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p> 
ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мал 
о, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да  
 ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окрене 
 ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па 
рчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топ 
кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више 
 дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо насити 
метио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ру 
..{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p>  
ега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно 
то?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; 
а је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и  
; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега са 
ако досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја са 
ехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{ 
 горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се о 
 нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и 
сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, 
ово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуч 
 <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, к 
коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови жен 
сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чи 
латко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у вета 
е која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.< 
ор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну  
 да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од 
ога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом 
> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах  
ду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје  
туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да 
ара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим  
 А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити 
латко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина,  
а заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са 
е нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми крив 
ене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и ка 
 до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, 
сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко,  
 ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из 
а, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо  
ле, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и има 
 но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и уд 
> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није  
 не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништ 
атле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам  
<p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацим 
справише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније 
ш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на пут 
а бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим  
 близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан 
 ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет  
на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично д 
ећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се 
рце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући прав 
...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велик 
, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом  
зи, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати ка 
другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, кр 
 грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све 
 беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна с 
ти него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, к 
 прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и попис 
тадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, 
иља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју 
бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се ра 
 очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима,  
ми ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хл 
 га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црн 
то на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, д 
иноћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне об 
е пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме вид 
че пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа  
 сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о ле 
дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} П 
 додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. 
ледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио  
итах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, п 
им.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити  
ајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било 
 не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; 
е може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али  
с живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... - 
дром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром н 
едну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор к 
до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Ги 
остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је  
рса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а  
и простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђ 
 опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог не 
и би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази,  
оста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два 
 Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да са 
{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео н 
њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Т 
се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да 
ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му исприча 
вали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам  
 А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини к 
 И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај  
едају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после по 
у за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с п 
ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то д 
као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрди 
и, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одг 
 зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p 
оведим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њо 
у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} 
та?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени ј 
нао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах о 
 не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај с 
ину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад  
чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори 
 љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type=" 
дне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p 
е, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S 
и пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је сино 
 се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, ствар 
у у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног 
 ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она ре 
{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли 
> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? 
и?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рад 
е некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што ви 
"107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онак 
да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са нек 
n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p 
сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врели 
на памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповеди 
ам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједн 
воњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знају 
овнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} А 
 за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратк 
е је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда 
ује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само д 
начи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху 
е смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам  
злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух 
ознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најб 
ри; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли д 
у девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је 
уги разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор  
S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола 
оћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да 
 улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бе 
 даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p> 
нутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сад 
рњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока 
инем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </ 
бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се ски 
еби тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао 
о.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, а 
 да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце  
а као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо 
 раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли с 
мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се 
аш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси 
ријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако 
огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обр 
свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке и 
оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и баци 
а за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по  
данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш 
> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесн 
а беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауста 
 обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се 
стог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни  
Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да 
 нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — јед 
ицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова 
бљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да 
онесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје са 
/> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у 
рпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт? 
аваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} 
и око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој  
.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се 
утку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо глед 
ојој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох оси 
 време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да ви 
 низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Ги 
одсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— 
 радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није  
и жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех н 
уком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше 
и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{ 
Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече 
p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, 
> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... п 
е, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— 
их девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се раз 
крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Ст 
и коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих 
 погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох  
и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Ги 
оја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Ш 
кује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила  
Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њен 
е као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кућ 
тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно  
биђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ 
.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виногра 
да секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја  
еста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва м 
е дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> 
е нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да каже 
д не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гле 
е, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? реч 
S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз  
са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После вид 
им питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и дево 
 затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде о 
 и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не 
 и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће не 
 угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <di 
де ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Зад 
и ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива иг 
има, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећ 
 питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на д 
 драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли с 
замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и се 
ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то  
 ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну с 
 дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд  
ање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна  
до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не см 
ли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</ 
ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не 
е на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и  
/head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер 
пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се шт 
</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да 
ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун  
 Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто п 
ах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одум 
да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да оч 
здух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима  
у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових. 
ни отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неко 
илно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> < 
војке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме са 
јну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, 
ном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Са 
 непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не  
њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И ви 
х на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она 
смешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она  
> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак н 
много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде! 
и и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не про 
и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> < 
и разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се  
најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако прове 
најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у  
ај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је на 
дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p 
спих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече ота 
виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту тр 
тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јо 
 знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?< 
ања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе м 
да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох не 
е и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао  
е одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапута 
илоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те прест 
као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> 
јаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.< 
си далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а п 
зрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брд 
, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле  
разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је теш 
изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земљ 
 срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима ш 
 од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници ста 
чића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речиц 
долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ пољ 
и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике  
т оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мраву 
 сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше  
се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој 
 мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} 
, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— 
едном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за 
И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не под 
Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш 
 спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно 
и ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{ 
а сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у  
осе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, 
ву ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове 
Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад,  
оврши, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавај 
Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, о 
 да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с н 
 одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушта 
оводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То 
лу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзин 
ити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд н 
ко осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило 
купим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те м 
озор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаш 
рака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце. 
у већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је н 
у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, к 
м опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда мно 
тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са ха 
ао злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две 
киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, ш 
тискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам  
страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим  
ић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало п 
м кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала м 
 а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба 
дједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче  
но уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и пе 
лице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си уст 
 што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху н 
а високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плав 
то на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког 
т загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом ку 
дајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увеч 
.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с  
школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви  
 колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а н 
е.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здрав 
ј срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну  
ду и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мој 
е и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех по 
ш пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде ко 
p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну  
ињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувени 
наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули не 
вајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Ре 
же главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. 
адић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и бр 
.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му 
ане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави м 
 црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па са 
аш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом  
тра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну стр 
p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече глед 
та, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} А 
а, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да  
озебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом  
апред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, исп 
аш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Ви 
а ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту з 
престано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још  
девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеш 
 се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се  
ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се поз 
 у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као шт 
да ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо  
дим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква из 
ав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојк 
јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да  
им у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном 
 марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред 
ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослаб 
овршило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет 
ђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на  
средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен ц 
а се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кренуше.</p 
на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветл 
ног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стаклен 
толицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајец 
/p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна 
чно од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени 
емати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе 
едаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то не 
каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, ал 
 други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} 
ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се 
.</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као  
о за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код ма 
ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно,  
ветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да за 
е којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где С 
е појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка упла 
бе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне 
Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <p 
и долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S 
>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је 
 с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да нас 
а предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о  
 округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и н 
е засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе  
 се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом 
кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" />  
дираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p> 
и, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb  
а срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побесне 
>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ћ 
на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> 
м напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазр 
ушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко 
 помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изгов 
</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Х 
 што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна 
а кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио поглед 
рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ј 
ј варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на 
 На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелен 
спрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад т 
n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p>  
рцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах  
 поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање крас 
авом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између  
ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде м 
чи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном 
чи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој  
о бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је бли 
пео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше  
а загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи,  
ута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и т 
ињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца д 
о опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Ос 
 а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње 
не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују сво 
иком промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми тре 
ца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем 
арија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> </front> <body> <pb n="3"  
ћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и ч 
а ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на п 
и ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дво 
, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну стран 
ође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја о 
 идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се 
 БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРА 
 главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и 
томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам с 
им расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога 
их дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свид 
има се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно вр 
а које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад сп 
амо с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</ 
ог слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да  
а и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих броје 
ако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало 
овор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>—  
о на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене  
е, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову каз 
оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?.. 
лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиље 
тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу кра 
врати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у с 
аље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма,  
себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И так 
>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше 
еће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће  
 вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те  
ико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилази 
војака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с  
за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти с 
о ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно 
том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога с 
ни боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигд 
тац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицам 
водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не 
а лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је  
> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти 
ма ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиље 
а је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех  
што у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје с 
 ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да до 
а за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неко 
ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећ 
 по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ д 
о сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђавол 
е да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, 
, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без 
итавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима 
утио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су т 
 После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, ве 
Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p> 
 су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{ 
таће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми  
изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он са 
е нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требал 
Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто 
{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жен 
кох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с  
ећ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комед 
пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од је 
дном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна 
— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед 
ан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, ис 
.{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми н 
 до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покуш 
ао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе 
а чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш?  
гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели? 
сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје,  
 Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам как 
овуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико трен 
>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспа 
 А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће  
вем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица  
p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и са 
 без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} О 
е мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју јо 
{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет  
 не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је м 
алим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад 
ме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је  
> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, 
о последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми 
еш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ б 
/p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито збо 
 ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даљ 
ратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да 
p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој ра 
драв, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене! 
х.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која бе 
 мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам  
арах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе 
 <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да  
о на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено 
 Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе. 
>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Бе 
p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш  
смо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кик 
ико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се уч 
и једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила,  
p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од А 
дем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" 
ба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, 
осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да 
и играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми 
сту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох 
ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је 
ишта, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена п 
 жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме  
 с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на  
S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осе 
е она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу т 
јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размиш 
ко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} А 
ричу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужа 
како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p> 
ишта да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни за 
м последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам 
ица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће 
то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници в 
} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима  
тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам 
о задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не ле 
жне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста 
еку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но  
а соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да м 
 рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати н 
е, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешен 
, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како с 
бље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништ 
оше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и дови 
о, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за 
гама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме 
никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох  
се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива пр 
ују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све о 
</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и 
, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата  
аду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита  
дрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> < 
 лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао 
му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што б 
</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> < 
и, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Ст 
ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним о 
ђе за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>—  
 и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у соб 
их му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! ре 
онбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше так 
/p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах 
ке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће 
дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако преск 
p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе  
трица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, 
иш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а 
 Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта в 
а.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека  
 да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрс 
о загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца  
 кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра об 
теде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љу 
S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погле 
о да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда с 
те сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S 
твори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави 
ћи, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</ 
 груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунце 
во саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето коли 
огао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека по 
ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{ 
те оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам ч 
х.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из 
p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осе 
— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после 
оново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запев 
 <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p 
..{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах  
ксе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући. 
Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим  
сти разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми 
куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а  
њалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућ 
друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> < 
иним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори,  
 се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху 
ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших го 
<p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашт 
елом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, уб 
ај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах у 
рзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p 
не, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече м 
ди земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде  
дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега 
ито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо ј 
нолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми  
грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не мого 
а под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као  
тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш које 
</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? у 
p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о 
Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше м 
бећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се по 
родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нек 
е да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да 
 а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намршт 
 ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помис 
враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, 
</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за с 
о пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, син 
 отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истр 
дморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Сими 
али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да  
p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степе 
из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкива 
ти на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми ма 
утиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и с 
ени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о 
S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да  
те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако 
лико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; а 
ј соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети  
девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много доб 
вих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад  
још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! од 
 натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и  
ић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, дал 
уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори  
мену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и ка 
ти полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично  
још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког пут 
 ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за  
на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још  
— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погле 
 заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’А 
редини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај пот 
обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљ 
ведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; ал 
замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом го 
ј му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех т 
, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело  
а још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила 
ледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на 
ли пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливад 
е.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у т 
сти, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се 
ражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун  
е она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са ов 
х, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо ви 
мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, 
ас не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при пр 
хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази. 
рло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</ 
агледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну м 
и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часо 
е један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— Н 
евима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме  
с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај с 
нда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не б 
о ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе 
ега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па  
има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај  
а се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он поно 
.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво ш 
ш једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не б 
и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вич 
 мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, забора 
/p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа 
бразима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у  
{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш не 
усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си б 
о.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не зн 
е, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да 
 „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи. 
е насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сар 
тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још у 
 ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{ 
е остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га ота 
као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар 
х се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми 
ирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <p 
д овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гил 
и је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у  
мо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што  
 је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p 
едан час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно  
завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?< 
} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши с 
његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се п 
 данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> < 
ну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распу 
срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да 
 се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да каже 
ији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се  
е киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> св 
о равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда. 
ађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум,  
е и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ 
 се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш т 
жим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне кр 
 се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p 
с збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико  
ном а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S}  
 се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да н 
а...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S}  
 девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посре 
етосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навл 
ога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S}  
 Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога 
ј осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па  
едио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да 
дино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан с 
 не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејет 
А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? 
ита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’  
тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим и 
беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, пог 
сталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали 
д навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} 
 све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше  
ет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мен 
 високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јел 
јући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем 
осе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у 
из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пл 
авио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се  
ве године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је о 
н.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сј 
S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вр 
ли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жуде 
укавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи 
да узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пи 
му је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе 
нет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше оту 
ки другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваш 
} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к  
жих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито с 
дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута 
идиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођо 
е Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу виш 
<p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као м 
ерем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не з 
дох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху  
лужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где з 
<p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није рад 
дох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и рад 
ћи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није  
ош од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше 
напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се 
> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми 
ази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла да 
е, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си до 
..{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад  
ћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она дру 
, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих  
ину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше ка 
е отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да 
ом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда 
Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што би 
аиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах б 
амо небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том ме 
 усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме  
шару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све т 
рих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре месн 
о, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила нап 
 са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, п 
, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим п 
ак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!. 
тем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црн 
оследње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је 
ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Г 
сталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима  
Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нем 
е теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ј 
Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да види 
Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну  
кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу,  
 је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање з 
видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она п 
 и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео ду 
амо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се 
ена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по  
погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је 
од мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са 
се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилин 
дно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као 
p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћу 
окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Как 
 <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, 
и сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и  
дала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S}  
.{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласт 
де даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи. 
<p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{ 
 пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па  
ља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице о 
, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</ti 
 оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p>  
ђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шу 
духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах дол 
<p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Ме 
беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се  
ан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мисл 
 По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али ме 
еграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — 
лу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју о 
нако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односим 
еном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пл 
писане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и з 
лас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— К 
> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој д 
 са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми глав 
и необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и ж 
реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче не 
нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга 
е чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљи 
ћа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина  
ђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме м 
х догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да  
о Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После р 
ајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> 
иста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у гус 
ену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по 
је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног м 
куруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе ку 
етно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, к 
а узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се же 
p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} 
>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус 
м.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? р 
ри које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништ 
мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих ј 
 упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми при 
адох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипа 
д ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у нам 
 <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајд 
прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо 
p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да  
че! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах 
о?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S 
} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто  
 џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њи 
 који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p 
 потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољав 
рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она 
р у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>А 
S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми 
ога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и 
p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном 
во објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спа 
иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p 
љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе  
посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуч 
ем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам  
ој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи 
ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, памет 
ди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p> 
е бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, 
ука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох пор 
 те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом  
помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S 
,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S}  
дскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем дов 
моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме 
у у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше до 
Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она у 
ећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим  
Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се 
 ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, к 
сто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с ка 
тић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим д 
да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши гл 
нај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни до 
гледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огле 
 бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вече 
и.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне ј 
смехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мој 
л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од м 
ским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко 
ко да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, п 
који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шт 
а онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара,  
, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са кар 
овор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да с 
оже да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и л 
што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по и 
а би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Ми 
.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела 
S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми  
олико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи оба 
лисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{ 
ти неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у  
да весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећа 
оше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p> 
 за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да 
х удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу д 
 размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не у 
} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим  
и некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ о 
 беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бе 
 састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун гроз 
и, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не  
гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњи 
те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Нем 
а и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињаст 
ејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднет 
к?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, 
огледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} До 
 помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних с 
а на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао 
раш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не б 
мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушн 
га поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p 
кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца м 
ло? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво 
а шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и 
 Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; с 
ексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не х 
че она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осм 
а и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што  
.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштв 
 /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарав 
вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих пр 
м.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одгова 
аподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад сврш 
о.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>—  
е питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p 
уда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</ 
еш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам др 
води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</ 
шега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да в 
оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то к 
> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; к 
еда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што н 
као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си ба 
гледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још не 
 ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да и 
ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онд 
же.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му о 
 рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој  
 руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како обл 
гу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто с 
 си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да 
 пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта 
 прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако в 
“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао п 
и ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди дев 
е, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану  
 да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{ 
а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мен 
ан грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу така 
могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође т 
ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад 
њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај  
p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упит 
то јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајеви 
о беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} О 
у.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако 
p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И оп 
ац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не 
кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико 
љко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му пр 
Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем 
елој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</ 
иш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се 
 плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!. 
он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда 
х је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на 
Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи сна 
њ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на  
ма.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах 
ре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако пр 
 и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „И 
 истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а зати 
 и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах 
мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мис 
к ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, 
аст, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао пого 
рва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радн 
, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да ј 
врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме  
те наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја 
не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежу 
 до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p>  
ежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време 
.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наве 
 моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не 
као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљут 
да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови о 
устила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић,  
ар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко дру 
ше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите 
сладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>—  
ика приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја  
ма усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где с 
 о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих д 
ом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p 
Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да 
/p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме  
 он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била с 
да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: 
 па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио 
рчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се 
се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се,  
?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механи 
рити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да 
} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се 
но жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> 
исам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То м 
рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о то 
е! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше 
к се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше  
н.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било прав 
нам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза  
и звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с к 
и онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху ми 
лећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се он 
пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли 
ј с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана 
S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће да 
о.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.< 
 нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и 
 наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омаху 
м.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p 
 вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p>  
 уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја би 
махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух 
 умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера с 
ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не м 
да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— П 
 он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што с 
њи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли т 
Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми 
у.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше  
цу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове реч 
и с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне 
но, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један гре 
ча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам 
о праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да с 
p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>О 
вијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ј 
де да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти река 
ући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито д 
и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох 
ајозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не уме 
— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака,  
ам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако с 
и да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш,  
а будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну 
 Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда се у 
, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре,  
боравио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах забора 
е опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослет 
е.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситн 
ожеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој ус 
 после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и врати 
ем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и 
ом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох  
и, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.< 
о неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој сна 
онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p 
 једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим. 
 црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упи 
раћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погл 
ој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу  
ште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Ос 
увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ теп 
Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи д 
мећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која п 
ме мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време поми 
е ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш 
м ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она о 
ало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и 
х у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни б 
 Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ 
 ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Ра 
ше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свем 
 да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црн 
ух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S 
> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ниш 
а и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху  
је само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чека 
ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, п 
</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми и 
а, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одгов 
 чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</ 
селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се д 
мо од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка,  
 ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо с 
 Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а  
инут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не  
д њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном в 
од сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класј 
у; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу виде 
И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи  
ким напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{ 
 јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми 
отраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дођ 
рамо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, 
а што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радни 
к неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам  
1" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p>  
ишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гл 
ампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирај 
алосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта  
 обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је н 
 тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још је 
, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврд 
није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готов 
Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње  
диркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али  
у, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</ 
да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један сл 
та, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље 
без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као  
и, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цел 
па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо 
у стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују  
 чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста  
у мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беш 
иво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из 
трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах г 
ко сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} 
угог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сув 
 када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао ка 
 издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратко 
ак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не виде 
их морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем,  
ом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угле 
и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојн 
вари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечег 
ило вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна 
оглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговар 
о што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загле 
н, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, как 
иједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напос 
ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох  
по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати,  
вљу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="7 
ном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, 
 смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здра 
ху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да 
 често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да  
 <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, при 
 ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе ви 
а момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми от 
у међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње не 
м одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста поран 
и се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па 
Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше 
ио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад 
 један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, кој 
талима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ј 
етела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, 
азумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам о 
ојим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се  
аске баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини,  
ко.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озби 
испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} 
пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех  
у ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет 
 — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
 до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, 
Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што  
ош једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, 
та покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама 
ао јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном д 
 љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па м 
Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш  
 рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и са 
тедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору,  
и усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити  
тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нис 
ке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајк 
ао да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да  
<p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Н 
а поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно ј 
ори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети  
сло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља 
ма већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им  
е све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагну 
тече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се 
еје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздражено 
иле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што  
и је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.< 
ко је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо  
он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што 
се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио 
 оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стад 
м главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде 
ене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, 
ћем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима он 
p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од ме 
а је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мал 
, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим 
илица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</ 
 срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она  
године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и з 
молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа 
х туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву м 
чима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом,  
 што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар х 
Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта 
ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> < 
ћи ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што м 
могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пр 
страни, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један стру 
 одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла 
ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро жел 
 закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мај 
о слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том 
их година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{ 
од куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
а мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време  
ојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Би 
ао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се об 
 — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мис 
па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разгов 
помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А оно 
озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упи 
</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} З 
 гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да  
У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S 
нодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало 
се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде 
 ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{ 
е да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Ми 
ћ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p 
туда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да  
 види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима к 
чим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или  
и што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допус 
мета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе д 
ницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце 
задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак ј 
 за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хте 
нимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, м 
 неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме 
са, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} 
о је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p>  
 онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одма 
с двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и 
! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајк 
та и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од 
не девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Је 
е постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у 
а се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љ 
здрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој о 
волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно,  
у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p 
о погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод сво 
} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледа 
, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја. 
а сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено 
а дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми и 
 замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак 
, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли 
ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, ре 
е паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви,  
, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да 
је осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни нај 
а постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био 
им.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупа 
ле подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми  
да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радн 
е побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, ре 
} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Ал 
дно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она он 
мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита  
 тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измрав 
S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, ш 
о, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио,  
врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим пит 
ах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у стр 
роз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух 
мењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила,  
овору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чује 
/> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у  
и се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код ме 
е.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p 
та ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече  
ашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у ов 
тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одм 
 онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с 
ије радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти за 
акло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би 
то жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у  
ти новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог дру 
Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Т 
 онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дун 
амо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани,  
 ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном 
ет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S 
ко ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, он 
 где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клу 
па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега,  
 и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло в 
 да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плат 
зала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз глав 
оље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну  
рха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као  
 пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S 
ада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S}  
P19010_C6"> <head>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жен 
као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо  
вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада исприча 
то Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се тол 
ше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке за 
е! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствар 
е видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" />  
пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед  
</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше  
/p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође та 
м.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S 
из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али те 
што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга 
у, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас,  
а мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од  
>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам... 
 Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто 
ет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око  
а отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој г 
 мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено.. 
p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па  
да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено  
ила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуд 
ивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом рук 
ву жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што  
кочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у л 
.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни шт 
то би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху. 
ше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, 
 Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и 
ку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина о 
едох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања уч 
бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права пр 
з.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на 
 угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела 
а црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечер 
бе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где  
ш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте 
х горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И о 
 немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћ 
сна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све треп 
ђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S 
послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко  
 тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод? 
.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као не 
.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Ц 
едва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањав 
о да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих т 
нопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се  
 оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини 
 За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, прос 
ио дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те  
е то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегст 
еђутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из 
 и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око 
 С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S}  
 а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спаз 
да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи. 
и се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледа 
ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не саста 
и још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, р 
туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја ид 
ив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила м 
 тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!... 
„Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о с 
плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме 
ељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њ 
а и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песм 
<pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по св 
се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим гд 
м?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово гр 
лена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми  
не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом у 
час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети 
незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграби 
 испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се пол 
а тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у 
х, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу.. 
 себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце з 
видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, о 
ако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце сл 
а.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесм 
ше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мен 
 само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одв 
 руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусре 
 тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} 
м ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем оп 
и показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „ 
рос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хле 
бух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у 
једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам 
 узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на 
сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, т 
д самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Али то није ду 
 неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић,  
 измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда за 
о мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошт 
еси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, ва 
ечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи  
јком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да пев 
има, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој 
медох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да 
дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео! 
и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми 
м приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам пре 
 после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, о 
ј судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не мог 
јичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не вид 
ахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да в 
ком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на  
ави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њо 
 ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити с 
о, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам 
> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као д 
.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан 
јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најо 
гачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та дец 
изу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад м 
ешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја 
 сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позв 
ека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Из 
 уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало 
ке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог  
рема којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све 
 насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком  
ли ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати н 
јући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да изб 
ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа 
етати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога н 
тало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} 
строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, 
мом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој ка 
о помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p> 
то даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слабот 
ља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема 
х главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог  
м као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја во 
оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p 
озничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; а 
ио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али  
ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а он 
жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђо 
мљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одо 
 стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; о 
т и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, к 
ш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ве 
 ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми ви 
о? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да 
 седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже  
г смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му  
себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила! 
у, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затва 
<p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да с 
е што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увелич 
будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред оч 
дох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај 
 Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре 
е усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта 
стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те чит 
кања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разја 
оју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући 
она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{ 
вде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p>  
ом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} 
е баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добр 
шаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег п 
до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем рад 
могне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у 
замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада пов 
терали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми ка 
> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазв 
}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што 
а чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе он 
 она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш кад 
отрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, д 
 места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада 
 не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна  
њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{ 
о се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стиска 
 неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и 
обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја,  
 се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.< 
узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох 
, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то 
p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове 
на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне 
SRP19010_C12"> <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати  
ку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Ниса 
иже; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде предст 
ном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је он 
 већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А  
 она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не ум 
сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам н 
 то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер  
тах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно ш 
груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми;  
ћи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саж 
еђутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мен 
 да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осм 
тојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она др 
 ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка д 
 она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли 
 а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах 
ође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p 
 ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} 
ново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми  
 свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и располо 
 збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али 
ри гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи  
Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо за 
мка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па  
околностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли 
ом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери  
не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи 
жио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу с 
уна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам 
опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда  
стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да тр 
ао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто  
езика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} 
<p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>—  
све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да  
 не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужн 
 помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу 
уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузел 
своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не бе 
риметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра  
Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло неш 
све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана  
на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фи 
Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао... 
чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беш 
ући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потре 
акла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој  
ротив Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са  
е бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да 
у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што 
„Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох 
ло промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у он 
ео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђавол 
ужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и 
едаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко  
 капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче 
p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p>  
жда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} 
 обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И  
о врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} 
но, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем н 
ени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћ 
а, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала ос 
 оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго 
 само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије 
 оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и поглед 
и велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан 
ше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох 
бан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ ј 
 мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна. 
чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласо 
мо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се ра 
необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам ле 
апућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" />  
о да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S}  
 Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{ 
 и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пу 
уста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с ту 
 на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа д 
та, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила  
 не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видет 
ц ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово некол 
муцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S}  
атио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох гл 
тадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непреста 
S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у  
!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов  
тле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, 
а ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из гру 
о.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић 
ћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морал 
тих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бе 
о, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од  
рећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још ра 
о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку јез 
бона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу б 
 море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb  
ута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаш 
..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих д 
4" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара  
еки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара 
им, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div>  
е, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и  
и отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, ост 
 кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх 
инити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод по 
е ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад 
адници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се ок 
м спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко до 
шта немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} 
 се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћ 
 од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено су 
а боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе 
е ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето к 
и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзове 
{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> < 
у није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам к 
 бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то  
а.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини ( 
 то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох  
к, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом жен 
га срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им 
азиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> < 
и могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека 
му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обу 
крену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њ 
ач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним м 
} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још јед 
 ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p>  
руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} О 
, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који  
грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће 
уштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми кр 
не куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколи 
илом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и  
еше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито јед 
с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав 
бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; 
утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ј 
 на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумар 
е ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— 
о.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ј 
 по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше 
и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке  
је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> 
ида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! по 
а што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до  
ати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{ 
изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног  
то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за 
 шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозна 
јашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гил 
ене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло 
тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— 
це зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми 
 у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича стра 
осиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам 
 ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога жу 
 да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можд 
 се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђ 
мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гнево 
 стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један л 
асом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од само 
ни, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедо 
а четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; 
шено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све 
 <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мал 
види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасп 
 непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше к 
а.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово  
не године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузе 
могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, 
адници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми ниј 
ђу Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ за 
ади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове 
ах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заост 
ш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; в 
ажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Зб 
 ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да к 
 Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чу 
ам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатк 
 јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника п 
не.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не 
 мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села. 
се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S 
их како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а 
рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92"  
о на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од он 
е, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желе 
сећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са ј 
 чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{ 
 рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним  
а се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак 
ини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S}  
се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне 
 да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да п 
 се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох 
ке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p 
ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> 
 шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не дад 
својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по  
у, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После 
и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцим 
оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па 
>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече 
S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А посл 
м се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? и 
, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и,  
 волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ип 
о.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S 
о на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да 
мњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај ма 
} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Н 
 ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче 
сетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе пр 
убе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом  
ве ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како  
рошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким од 
 лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном 
.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми  
 на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, 
 смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S 
аше усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих с 
<p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да о 
ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока с 
ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути  
 ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе ко 
љиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толи 
 лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих  
дима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно 
.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S}  
ар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но  
е загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често  
даљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n 
н се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад ка 
м, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, зби 
ем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... п 
</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што  
ије рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одо 
ло за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осм 
 да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би би 
могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знај 
 да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с  
х већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја  
ти.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место к 
има.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше 
еће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њ 
знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јо 
ок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини  
ике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда 
ам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми изме 
уседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико ва 
да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ј 
не речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p> 
а сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам 
крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>Посл 
 Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и на 
рукове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу довед 
а мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој ч 
ави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то 
брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда м 
вог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели,  
<p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да  
у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да  
о какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p 
да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>—  
<p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у 
о, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у 
ела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало ја 
 с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да  
ди да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се п 
у приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго у 
 моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак.. 
 нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пу 
.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, 
 и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли мог 
о тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд,  
удих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог да 
авати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и 
озборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> < 
ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испред 
ешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не мог 
утака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога обор 
њаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и  
ом осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекива 
дај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале ов 
 како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва 
ао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет:  
4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја н 
 и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радов 
а жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се  
 волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некак 
ворих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону с 
се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, мор 
 не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико 
уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јад 
га, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Оч 
шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да прон 
о стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао 
 што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а др 
г брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне 
ешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налаж 
ио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са о 
ју код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна 
и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} 
и се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање д 
има, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се ча 
ш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, зд 
упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казат 
се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</ 
 „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за  
ица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} У 
 с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху 
а, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да м 
реће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коње 
во што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што  
к не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слоб 
 дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најл 
 ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова 
ам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, ш 
ма, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да 
<p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са г 
оји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетив 
 <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до др 
ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И т 
м да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те 
 <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зн 
у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бо 
о вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њег 
лио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках  
 ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам 
 да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него 
се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који  
 речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и гово 
о!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио?  
њу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гил 
 /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на јед 
е полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се 
 неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да за 
а ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунц 
е он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да 
 изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба 
ђу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху 
дна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар  
ђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене  
 да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не ша 
Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поп 
 узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S}  
мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S}  
пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох  
 хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љу 
 шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и  
вор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? 
оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је 
ега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>—  
 лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше он 
ко сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје о 
а краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пласти 
 друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље 
 тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да са 
но истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S}  
све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где 
 тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца 
ле вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох там 
де затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после п 
није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи 
ута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одо 
 сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и 
чајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S}  
опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх 
 очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с  
 тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно до 
дала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане. 
 ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак;  
 се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајн 
гледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и см 
нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јел 
а узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око  
Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> 
се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећ 
жњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, пре 
!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се на 
, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Д 
{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам  
и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало з 
ено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе м 
ца.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ј 
ку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне  
p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у 
есмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не х 
 ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледав 
не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да це 
ита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осе 
очех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па од 
ип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка... 
тављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да  
ко гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на 
едно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милиц 
е она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> < 
елу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! о 
овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у ист 
пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође 
идео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! ре 
ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиш 
уком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Сврше 
дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p>  
оних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се пока 
јој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури л 
х неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се  
це цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У ви 
 леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путе 
олови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> 
још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу 
S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њо 
ује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је 
ћу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране бре 
оја су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у с 
 смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ј 
ве то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам ст 
 потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S 
 њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62"  
, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је вид 
>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, по 
 ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, поми 
шта.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} 
томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{ 
и уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви  
</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемир 
n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Ма 
 руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мисле 
уши.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долете 
пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и,  
н?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упит 
омислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти  
е у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам 
ојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто д 
он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка кој 
Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Уч 
чном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час миш 
тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>—  
маше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне да 
 односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће 
ћа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{ 
S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмеш 
а може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Д 
 беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила ниј 
ох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано  
ох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја 
ивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потру 
и.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих дев 
бива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не 
 ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, 
? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све 
<p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упозна 
шњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није с 
је њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> < 
 тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупк 
е отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текн 
 <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на ме 
и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио с 
 томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, 
зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство пр 
а то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умед 
 не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и д 
умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му од 
ислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто 
ох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хте 
 куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здра 
о нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој д 
алудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и  
дим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не 
 не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном о 
не, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли 
о, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се це 
оварах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих приз 
н на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{ 
з реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва 
вету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна 
овања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с  
и.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух  
 нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто  
ах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срц 
: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и  
не и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на 
ше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{ 
ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам 
 да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се вр 
е приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јурах 
више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима изме 
 за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трз 
ратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увел 
их.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, 
{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за н 
есту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима гово 
још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је ур 
.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге 
сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми  
 „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу...  
 заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресре 
љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним о 
о желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не м 
тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из пет 
оздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно п 
на.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутк 
једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то  
 дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта о 
 све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким за 
 Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више о 
љно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да 
наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је 
е, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш 
> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се ти 
 право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема т 
 ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од му 
 си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у усти 
друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја те 
 правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лу 
</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Зап 
 шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да 
ме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, 
ј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше т 
м знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...< 
 деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и ко 
с паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} 
је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну с 
х врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам уме 
га места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту;  
тигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S}  
оњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по 
а свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друш 
 Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он до 
{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађе 
док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с  
м знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у 
пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се  
зо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадо 
ох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе ш 
м.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} 
сматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, поз 
} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тр 
лико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што пр 
е на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти к 
 ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговара 
одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том  
ложен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим р 
но да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на разм 
и ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беш 
га ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим. 
има толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим. 
.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати 
<pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> < 
Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што 
живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше  
досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад во 
ка: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошл 
адници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што м 
наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми  
својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од  
 у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла сам 
и остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, 
а, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо  
реведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћ 
а селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих нек 
им девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја 
вршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо 
.{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ли 
а/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се бе 
ма, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а 
дна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онд 
и бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем ч 
 пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих ј 
ху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутра 
једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно,  
, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много с 
о, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то т 
и се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, прав 
дох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а 
кивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p>  
 „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Ги 
лико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па 
ед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и суви 
колу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа  
 идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> 
а.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна о 
 сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде н 
 од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех 
њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени  
мо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у ве 
/p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p> 
х не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жен 
тео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буд 
 њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећ 
.{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас 
, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, 
ече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуд 
леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу,  
сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, н 
ру...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густи 
душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојк 
а сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој 
дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше  
S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој  
S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} 
лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не раз 
ед очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах 
за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце так 
рих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље харти 
ђох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало рак 
а ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри 
— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар  
} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p>  
орђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то ка 
 овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана 
отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p>  
х сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар  
 од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ств 
 мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја  
ље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све 
н.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу  
о слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се  
 она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше  
о сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста 
зговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о дево 
ша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бес 
S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових  
таше и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави 
е до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалит 
да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, 
оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отисн 
е доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да  
S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздрав 
 смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остари 
зва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета. 
.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па и 
а ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „П 
зва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, о 
ме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу стр 
јима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Д 
 ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно о 
пре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено 
редише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рек 
ј Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао ст 
ем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам м 
мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред оч 
оглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима ос 
уђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни 
една мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљи 
орумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после 
издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га д 
 кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женски 
т на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Р 
>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене. 
нако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака,  
 погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која и 
тих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у 
 прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама 
/p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ћ 
, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густ 
>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још вл 
о је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље 
му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се о 
урине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмл 
ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задирк 
 страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти св 
м могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити  
ада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према оном 
 и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозни 
се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према  
 рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко 
S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да рад 
од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадн 
има синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручк 
ешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S}  
неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку 
 како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими 
} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, не 
једном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, 
им свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! 
га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насме 
јно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S 
 деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно де 
стина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли?  
 ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутр 
 што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} 
кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као 
ем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У исти 
етне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па 
ти прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми  
могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрх 
нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за је 
ир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или  
, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља 
 песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао 
{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем  
Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејк 
ека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њ 
ах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под је 
.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Ги 
раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан з 
жаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим уш 
истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} 
пао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Ги 
удновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш  
та, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко јед 
престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога?  
е две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер бе 
 тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Н 
снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за д 
же добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о ов 
љавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствар 
смо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, ко 
све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у 
егово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој 
шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у  
рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли 
ан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано не 
да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у  
као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој 
о, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао 
е!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао  
је морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми кри 
е, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{ 
p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је 
млађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, ал 
Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу у 
ита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја  
ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно сино 
гу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само  
кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти каже 
ласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? д 
вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извес 
станем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> < 
још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? поне 
 далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух  
оврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати 
цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сли 
Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p 
е.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти 
ш мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене д 
де је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире оте 
отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани м 
ајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одј 
 /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли п 
 ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не м 
адио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој 
 већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чу 
 на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за как 
черам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} М 
ећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, д 
кву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја 
у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и заглед 
а крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њ 
а, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада д 
и...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима:  
онбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n 
гох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо,  
ри тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да 
— ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у  
о није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p 
подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не ч 
ако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да 
ашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — 
 погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх к 
ешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих  
здржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, г 
г да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мај 
ене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сно 
 камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом 
лажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Ч 
зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле к 
S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ниш 
ем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад  
аније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испава 
у, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове  
поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у  
ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па 
 ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, 
д се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се врат 
ках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми к 
 ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду ми 
од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о том 
о ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и 
маш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту с 
 нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто вид 
ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да 
балу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још м 
к не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам мог 
и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му у 
ан од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S}  
акав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојн 
S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно 
сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међут 
дох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли н 
а рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме  
} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот,  
од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице у 
ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а 
p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш  
сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар 
оћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— 
роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, 
прека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му  
 је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пл 
 сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже  
ако буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно 
густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да 
лексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо 
те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш  
ебо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту,  
п, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше ми 
S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да з 
е.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту  
ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад сти 
те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замиш 
д казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као  
ито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе 
 стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељен 
ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у 
ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада ј 
имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа пог 
ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми к 
 <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам  
а, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде ни 
 те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потруд 
, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има ј 
, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу 
е казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а к 
ђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда кад 
ј ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало стариј 
} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег с 
раше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се то 
ри чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког,  
 да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза  
 и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у варош 
ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос ко 
а ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанп 
ући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор 
ђе.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам ј 
пита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га 
елича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сам 
зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гл 
и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, з 
онело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам с 
и, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах 
резриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога к 
ом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у па 
ме да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не 
их да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниск 
исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме  
,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби,  
 Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S}  
а чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете  
 увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дају 
ч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само  
тадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега 
p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех. 
ислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно з 
е куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем т 
да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми ј 
омцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S}  
 шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо  
реда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одме 
жни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима 
до сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како  
ли узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли до 
се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг м 
} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за јед 
е се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта ве 
, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало ча 
 љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, р 
дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и н 
 на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове о 
.</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га 
 је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, 
би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то са 
нам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја  
е с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где реч 
прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</ 
о врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?< 
им уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за 
ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „ 
да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало годин 
ве.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p 
је, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце,  
</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћ 
ше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а п 
лас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из варо 
то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одша 
си ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголас 
ма рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне прос 
ашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p>  
 занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како муч 
њем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим  
<p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да 
 се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом с 
; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећ 
ет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како  
што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху и 
говараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} 
акључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мо 
гађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог мест 
нда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим це 
омуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су п 
медох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} 
Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чи 
 моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко  
; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим 
искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Се 
тркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, з 
а им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да 
ше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у  
гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те ко 
т година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни п 
е...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или мо 
а коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало  
о ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, н 
етих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и руко 
ву моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му л 
г Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком о 
ве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио д 
репћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми та 
бе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то  
и га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} С 
ричица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу п 
ам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико од 
и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} От 
вих рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив т 
истић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало 
и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прили 
се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће из 
умњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напо 
о да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности н 
мче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није и 
 огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа 
е небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби 
 беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до ко 
се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносн 
пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила 
зда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрет 
 јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до  
та, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беш 
 другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беш 
а и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>На 
>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она 
е смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p> 
 Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је  
ђаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А к 
 старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом 
е овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нароч 
јурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Поку 
је место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто 
алуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очај 
ртију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног 
еним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од 
ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за м 
 рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мај 
да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и с 
 ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још 
Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише 
групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разле 
p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти  
едах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка  
, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ј 
рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар 
 бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће тру 
p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све нек 
оједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} 
једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, п 
меје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— 
олике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он прем 
а неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p 
беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после м 
 n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шали 
ја непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се 
за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата,  
и и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маш 
арочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико прич 
 незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па кр 
утим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у м 
е ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старо 
ба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо о 
и: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну м 
се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њ 
амо са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њ 
о о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали  
ласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још  
падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</ 
p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство 
 а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак 
</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли 
и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико т 
м бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, са 
/p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>—  
/p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запр 
ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих 
е нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ј 
како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим 
/p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се 
 нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говори 
 мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом! 
где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или о 
и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он  
 Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, п 
p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге 
прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта ј 
то на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично вре 
вах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p> 
руди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а суз 
појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па 
приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће  
Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито 
ама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене  
кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <p 
да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да 
де ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком  
ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, прому 
ве то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све... 
 Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се са 
{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на ц 
аше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде. 
би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође  
 идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосут 
о лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мал 
 не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни 
епашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ниш 
 испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пласт 
 да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна ост 
ницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме н 
 остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Д 
иних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и г 
нице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да н 
и кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија  
трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</ 
њигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече 
ој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече 
 Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гле 
 брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха,  
ућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да  
:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како с 
одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама  
е да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико оте 
о ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледа 
ка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих 
>— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с 
море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? о 
 осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> 
 оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="1 
 да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p>  
ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те  
да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пласт 
оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који  
кушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се 
на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту и 
Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје  
 (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њ 
е женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, сто 
ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на  
ишта није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ с 
абрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше поч 
е смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Шт 
о брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознава 
остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онд 
е сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Бр 
зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда  
дарим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне ко 
рага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да  
одушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било 
 да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себ 
 немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах с 
истану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{ 
несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја оч 
ба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замис 
то ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као 
пособан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нек 
м јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати ш 
и зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљ 
. почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов до 
нити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се о 
 густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, то 
и с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у по 
аву, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда к 
ах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предом 
ели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се ос 
наних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не јед 
стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не д 
она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напр 
е, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше он 
мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса. 
а скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту 
 страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p 
 Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему  
 да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем  
но озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не у 
Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми с 
/p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жеља 
S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде 
 Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>В 
ј сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, 
оју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тич 
аше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један прев 
е синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне 
или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сут 
та, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш,  
лико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи 
ке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један ње 
ито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} На 
 лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уме 
ди; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза 
уће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на 
ји му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожен 
и неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Ос 
ну боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну 
и, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према 
ио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би 
се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не уд 
и, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слеп 
оро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и ч 
ам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље 
еше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставиш 
е долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа  
е то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb  
пшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од св 
то за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш т 
 их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад т 
ав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и св 
 каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више  
{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.< 
ога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао  
ше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведри 
, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и 
у.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се 
сто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} П 
.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зн 
 девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ств 
 Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије 
це да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S}  
и дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и 
збиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако те 
ајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих 
и.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, уд 
ло сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их  
очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S 
зивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То  
 очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p 
ности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем 
 о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, шт 
 се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S 
 Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час на 
са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у 
ринуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и 
а, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Г 
том. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p> 
јкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто,  
и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скор 
?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p 
мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас м 
уњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја х 
домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и 
p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— 
од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час сев 
 речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, ал 
и код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је н 
де испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцн 
 навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам 
ође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са велик 
 сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи с 
тинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика, 
ањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако  
та хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане 
код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог ко 
грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво о 
> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> 
 последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаћ 
ећим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после м 
он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло оту 
унди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да он 
е од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, оту 
ај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег сел 
с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Зас 
маш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лисн 
 љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те 
нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тест 
 доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се не 
ио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све 
е <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле 
да је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег вр 
а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не зн 
} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, 
иму.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а  
Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Зати 
 <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушк 
мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не п 
 женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожње 
адне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а кр 
шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, д 
исати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам< 
} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су та 
жма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; по 
па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина 
јајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и 
ечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладн 
 погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као ма 
тане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица  
старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене  
Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепос 
о плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред  
 у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род изм 
>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом,  
рло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је мо 
еликим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамен 
ре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она... 
ај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p>  
нако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Ал 
упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да  
јашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жб 
 јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повећ 
а мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p> 
год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на св 
p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} 
ут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих оград 
ај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на  
кога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се к 
сео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на 
града, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једн 
ишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад  
оже ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ва 
ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, с 
за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки пра 
S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на ч 
шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, ста 
тле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забра 
олузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по  
егових рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напроти 
и чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у  
 разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се 
речила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; а 
ве.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пл 
па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно 
неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћ 
ти, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте 
еше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, 
 се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки р 
нам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радн 
те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S}  
са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини 
и тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у ги 
ах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека  
 пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужин 
и дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>О 
ржећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само об 
 коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет пева 
а, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто.. 
а.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да  
унена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се 
 једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи. 
оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина 
маглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си  
да готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама,  
илично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>М 
тала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним  
 како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде о 
е могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље,  
е времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом. 
нао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да п 
онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно 
опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах з 
е речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну о 
{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажњ 
екако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно 
 главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мисли 
ивати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи 
ури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко 
има што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошав 
ао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и  
ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и су 
кања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Ни 
та испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе. 
 а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде 
 икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S}  
 год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим ру 
ле видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>П 
зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испреч 
јком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваљ 
о ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и бли 
а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под ли 
, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговори 
е нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво 
м тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва же 
која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на нога 
ви пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осм 
.{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар  
азује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, м 
 времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за с 
ивље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколи 
ом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стаја 
ев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, 
јући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се 
ом маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено поју 
.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она из 
мети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онд 
а:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш  
окрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S}  
е шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није мо 
е сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где  
 да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа  
 много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећ 
 раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и 
{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он  
себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само  
 сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја  
 вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући 
Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упит 
лота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињ 
да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох прав 
погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта 
 пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шал 
 ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и 
да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух 
аше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој 
е, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мар 
 сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к 
н ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи 
 је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где ј 
прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти т 
 мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да з 
 опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мал 
.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распозна 
а му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, о 
са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не  
адох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора б 
омислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, 
ила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да н 
на.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп  
ца, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да 
де, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да  
панка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Ал 
ав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на см 
ајдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — 
тар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачека 
е му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај  
ој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасви 
ко у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо јед 
живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Ги 
 присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а ве 
а тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} 
 као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S 
криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да н 
 n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около  
едох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату,  
кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку гд 
ице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, 
</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче  
ена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитат 
лас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног 
 малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, 
p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу  
устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се намине 
једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Р 
дарисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} П 
 Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, п 
а сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на ја 
пасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни 
буњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да д 
ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
е сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гил 
други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— О 
тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњах 
, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим поглед 
 вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и ве 
а књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, 
 у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив  
и сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову л 
већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи  
а оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гле 
дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене. 
оре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме неш 
 прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> прели 
 гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то 
њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он  
 лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, ве 
да одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо 
које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми 
необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не 
упи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и  
другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то 
 се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Ра 
Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час вид 
еше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да са 
ани служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</ 
тим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p 
 видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах 
и година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово м 
 на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се сам 
 скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узм 
а“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с кој 
а радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да ра 
Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то н 
<p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити),  
аше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разл 
и листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми м 
оје гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај св 
S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљено 
мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад од 
дети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет врати 
и се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радни 
, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад м 
} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила 
иди се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку  
вицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој  
ти како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{ 
ако ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спа 
 поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, д 
 је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме  
пут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче шт 
 ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да пита 
, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где 
 да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, 
еч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, 
етњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах  
доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} 
ња, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу п 
 ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а ср 
а одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа  
с да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима 
од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори 
би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену 
е као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим 
S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно ш 
мо погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као 
унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу;  
естито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници  
ита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вече 
вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало,  
ме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне пор 
огу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то од 
с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она уте 
је чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдим 
 спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да  
 ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах 
?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мен 
уке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p>  
ико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако? 
сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То  
S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање —  
ри.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, 
едох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да  
ашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бу 
њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу бл 
какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{ 
S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и  
ју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитив 
ји ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе.  
на туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја 
 је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после 
и и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђа 
лошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштр 
о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од 
нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу 
а ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни 
неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знају 
ем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S 
и, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па 
 жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање н 
тежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој р 
 крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Ј 
вом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред с 
е? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине  
мама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују  
очити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љут 
нине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји о 
ео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И 
руго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох. 
лу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину 
 врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста 
на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта?  
ру, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врел 
 <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и др 
 где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце 
{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка. 
.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва  
езеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ 
ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право  
сподине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Им 
вим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међ 
>Неколико тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави.  
овато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио 
ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах  
то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаш 
ро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукур 
под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио  
 шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти  
 опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука  
поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих,  
у ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар 
јах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, л 
 оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два 
анета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рук 
еном: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директо 
 ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео 
љава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена з 
е и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај 
вај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапави 
ио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед 
 то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно  
ислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима 
их гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да н 
 и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада  
упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ она 
 издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну  
одитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не 
 кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опр 
месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је усле 
земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела д 
е, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се по 
, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомили 
ј страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је мој 
тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, 
борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуд 
ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, 
 знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што 
 могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али 
и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где је 
обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурл 
 ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо ча 
и, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{ 
> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о  
роз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу 
 се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повук 
ше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју  
у ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону 
а имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луг 
лност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, а 
е онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачо 
, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једно 
го ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да 
би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја  
едном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> < 
ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с 
 унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране стар 
уца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њо 
 додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, 
зију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивал 
ох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма 
ију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг 
авукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, преск 
?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вар 
њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега  
рестадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се  
у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? уп 
ох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.< 
<p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с 
 сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја  
био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; п 
>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти вод 
ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочека 
 тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико 
што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и 
им сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима как 
 на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те пр 
ах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим св 
о село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван ок 
очих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко  
.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину 
но загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих глед 
авајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха 
 Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим виногра 
 <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— 
тар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а 
, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као заст 
 да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> 
 колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу 
. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жаг 
спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p>  
 за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи  
да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети  
ажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам 
слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке гроз 
је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну 
о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо 
илом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све  
бично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазн 
 Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао гд 
лопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима ник 
ко ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом 
жећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отрес 
у уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не б 
<p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не  
 повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако ун 
разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених  
кама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, вазду 
и они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах т 
 блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може  
каше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак ва 
.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и по 
дник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и  
имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, 
кренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> 
едах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема 
 из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим сам 
мо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајућ 
г и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна  
оћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец  
} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} По 
 развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како 
свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно 
руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S}  
сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој 
 јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме ма 
а...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, к 
ам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да  
тога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да 
S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашт 
ње, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три дана, и до 
ретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о оно 
, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне 
де и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше 
ећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у  
шег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спаз 
м што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде з 
лу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна з 
} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег виног 
аших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стад 
ребало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме о 
е и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спу 
 а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, шт 
ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, гд 
ешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и  
p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко к 
и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданд 
Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гили 
> <p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово м 
што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што прола 
>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање  
аља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах,  
х педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{ 
 тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се  
ам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, д 
аса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда 
к, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{ 
 мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само 
лностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нароч 
.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети 
ање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним 
аже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене пр 
их је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пун 
S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су  
га девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна о 
ина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Је 
чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме са 
о, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомили 
 пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, 
а, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело з 
појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад до 
смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не каз 
ц...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са С 
 оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима с 
и ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да б 
и? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко  
p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> < 
о, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем плас 
?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли 
ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} М 
о не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Н 
ко у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколик 
е на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зл 
рди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мај 
} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад 
а се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако н 
hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, 
слађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки л 
слити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени с 
то се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један мом 
агледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и од 
, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p>  
у испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само 
де иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразгов 
рочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало. 
сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> < 
а пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно. 
ме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме  
ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на с 
вежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми  
је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор  
је ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито н 
одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја  
> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p> 
а тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед  
шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеки 
екако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписм 
 децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S}  
и насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка,  
у; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја за 
речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онак 
не очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах 
усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседа 
је са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је доб 
 објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у стариј 
тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам 
 је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана  
Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш 
у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да  
ма у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одј 
дио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљиво 
не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да  
ти се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничаво 
{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Ба 
огу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коњ 
ху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања  
риво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S 
 јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својој  
овање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, 
 зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја  
 која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има  
киваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку  
 председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S}  
у; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на 
ма.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је 
 некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко оч 
да друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отре 
рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Мо 
уста реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте  
рна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле,  
им. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једн 
ори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кр 
единих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању 
руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугач 
и, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и  
нам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам 
луд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p> 
ако да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се 
а, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да з 
ли, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скрив 
говора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Ш 
у моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од С 
имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се  
где насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да  
агу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p 
иза степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан 
времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља к 
чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говед 
есама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим же 
ах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се  
авеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом,  
Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђ 
сом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> 
нако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?. 
ј, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После р 
ешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, доне 
а онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још 
ошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших  
љко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по 
онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празни 
з икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме мес 
етих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <di 
 тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање м 
и то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако о 
стали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки са 
ко њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чу 
крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног 
 самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз јед 
а и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати 
и један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац... 
их се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану шт 
има између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се уз 
{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили 
х крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и в 
дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{ 
 колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она при 
учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шт 
 се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} 
азговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш  
кли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пласт 
е и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, п 
а Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не 
 и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио с 
 Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје с 
} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" />  
Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја позн 
 раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која н 
купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и г 
и у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> < 
му и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно, и 
p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађ 
ало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Мора 
в каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, б 
а Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и 
се оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — н 
и трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху 
иваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше к 
 очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђ 
срећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p 
еког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!. 
ти мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не  
пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се  
вуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, кој 
тадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно  
о хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос 
ас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга 
асмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се 
те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово 
м, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмеј 
и да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеј 
, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шт 
 погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p> 
</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да ц 
.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми 
о чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем п 
</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух  
да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степе 
их неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девоја 
стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Он 
 да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуљ 
т лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Ги 
м дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад на 
шти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Г 
све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у 
 неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p 
, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то 
 и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— 
 знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух  
е уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби А 
има ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S 
у вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда  
p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметић 
има толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док  
лућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах 
ано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет  
моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван 
тњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљц 
че, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило 
ад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напрот 
{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпоче 
е да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У р 
посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Ме 
а.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одгова 
оз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју  
но увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао  
 слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где ј 
а — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? у 
као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и 
ђем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли ма 
о у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да  
ласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казив 
 приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да м 
ило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједно 
деље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S}  
беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испри 
Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овак 
у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} 
им, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гл 
хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој пр 
агледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је о 
селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p 
жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb 
пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у м 
ним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својој разореној и за навек униште 
е, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— 
беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је 
тио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p 
> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здра 
ој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p>  
 мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја зади 
нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљ 
озбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важа 
ажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p 
p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај мла 
же.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечн 
каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи 
урно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојк 
дно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено 
 тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; о 
ку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, теч 
да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да  
.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађ 
ам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом  
пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да зна 
p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се с 
да у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S 
 радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да 
времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, 
или човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S 
аде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак к 
си, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њ 
х, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници  
ад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо 
'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онам 
ше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са бело 
што да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико  
 јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај  
нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањи 
тем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле  
Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p>  
оји не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Јед 
н’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом дево 
е наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одма 
воје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема к 
ним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно ш 
з душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поре 
е овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаља 
ану...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа  
нде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљал 
Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покрива 
о, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута п 
е чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зеле 
ет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо н 
 један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону стра 
 ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да  
ло.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да 
е песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми  
Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме  
.</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беш 
дина, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узме 
ном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренут 
ушу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ош 
ебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој к 
ли не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да  
аза осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да  
где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обрат 
ћући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p> 
х неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S}  
лела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и 
оје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Ч 
ад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона 
 тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на кр 
ут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се ви 
Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило 
вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо в 
ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху 
</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> 
 кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимал 
дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах 
леда.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежи 
 очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред великим б 
осмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо ка 
да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продал 
 <head>VIII</head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да вид 
и човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти,  
по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.< 
цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан осећај прожма м 
вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па посл 
но опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе 
е и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто 
стао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само  
ају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово пос 
поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему дру 
..{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигн 
е једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се том 
летеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе д 
ослушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са изв 
могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутр 
у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године 
 оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, р 
ви за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, о 
едном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</ 
да расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се м 
> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене  
аквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да на 
лу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је 
рити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак 
више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда  
и право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам 
мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овом 
већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може  
о наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n=" 
} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти о 
а непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравиш 
елече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџан 
лави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло,  
— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само 
м даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На но 
и чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} На 
о крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да  
е гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} 
ше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнуто 
ти једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплаше 
да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе 
Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич 
ре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара ву 
ци шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је зв 
 па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај ко 
авио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори м 
аво могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{ 
ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац 
и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после онол 
а, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p 
е воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зи 
велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах 
е трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље 
7" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, та 
е осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију,  
хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни во 
аборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека  
иваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледај 
е да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње  
ђаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах 
спитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, при 
 не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, 
 <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од 
ругој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да п 
е брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим  
те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној б 
то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико 
 твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас  
ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним  
као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен. 
Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно оном 
о запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја м 
ешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} 
ечи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само  
ао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за в 
да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима,  
се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и из 
ито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној 
број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких старих часописа, ал 
ажих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас  
 миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стад 
а као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна,  
ше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад нај 
да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где  
 у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је  
ки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца к 
аскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух за 
ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ни 
е беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за пете 
а онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме  
ио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки  
ше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође по 
 у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити  
роши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег вре 
атрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате г 
позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зов 
на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На  
се.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред о 
еле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој  
еколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на о 
ити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као д 
ле ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели,  
е лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са 
да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих о 
ди новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} По 
опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што с 
ице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торо 
на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њен 
 је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљи 
ила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто  
етку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико ж 
ци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би 
је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи т 
ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и оса 
Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога м 
 силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби у 
и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се  
Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— З 
о дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној л 
има и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; —  
 кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оста 
ка био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код то 
м другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је  
равиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код на 
а ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо  
 сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да с 
 или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Н 
 за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђ 
смо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висо 
една локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постид 
да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, о 
ко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погл 
 после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S}  
идех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи до 
ог онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ ле 
је плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" 
зујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!< 
 дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најоз 
сле вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S 
ао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити  
<p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} О 
тављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек 
успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ев 
Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с п 
ују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика 
ти.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим 
асу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из сусе 
 тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших сн 
а тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака зб 
се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена,  
А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине оп 
о.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко вик 
ће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.< 
апама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и  
то то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а о 
м за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим 
 не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро вр 
иво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручку 
се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже о 
чео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах 
 послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече 
та, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n="78" / 
пет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја ч 
и да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се сме 
м...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко  
учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем пости 
, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој  
 одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} К 
јвећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после онолики 
 је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању  
ативши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не  
ка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно 
..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкају 
 рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила  
се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" /> <p>— ...{S}Ништа! 
„Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густи 
седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> < 
>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво 
ше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина 
е је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и  
 од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и пр 
листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ј 
има и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, ј 
 не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах са 
цу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да л 
нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше н 
"SRP19010_C5"> <head>V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код  
леко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} 
се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче. 
а...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и ж 
кад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на дру 
ајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње 
ај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јади 
 га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једн 
пих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> < 
мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у п 
само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени 
жем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам п 
 мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомичан н 
асвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох т 
је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да  
 да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу  
заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога не 
 мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога 
спале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се н 
а ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као изра 
изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради  
<p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} 
ђем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни п 
} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом са 
{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом  
е она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога,  
, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не провод 
то да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са 
е, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да к 
 сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако да 
 да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књиг 
дсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох н 
>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви  
д опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш 
опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе. 
 реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и б 
p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока 
сле вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има им 
о те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одм 
то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> 
оре, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— М 
ам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у  
оме само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девој 
м овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опе 
 и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива м 
шице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те  
p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— 
{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се у 
е смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежућ 
еђу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима 
говори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</ 
м колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећ 
уше.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске  
понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још  
ох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и о 
аје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак.. 
...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од 
 потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прође 
а му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео  
е њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину  
пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, 
у њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њи 
и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на 
ље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а 
 неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу 
?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и нама 
 виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити д 
 пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила 
 бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и  
 /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда в 
} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.< 
о неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} О 
...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама,  
у; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је зап 
ош много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне  
43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> 
ди да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један  
сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жу 
 гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах 
о сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећај 
тна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што 
а према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Он 
ичав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох 
е да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чу 
 ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето њег 
ђе ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свог 
у Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, 
 љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p> 
ку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покој 
 <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око ме 
егова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Би 
 усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S}  
и истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја 
а моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједн 
м.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики ко 
уго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не. 
увај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном поглед 
дим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Т 
 запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с 
 беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S 
а чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не б 
 <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, д 
роведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања 
рабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо 
е негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} 
 утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, 
но као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало врем 
их ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме 
е постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде 
а седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души  
а сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох д 
има!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудит 
ђе, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а о 
 село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно о 
 знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да до 
</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред 
само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спус 
јах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што  
е најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцим 
у, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ц 
аш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека  
/p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се в 
 Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече пол 
умњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила ме 
пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико 
/p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се рам 
т.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих 
рстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху 
још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно 
вно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</ 
 синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како 
је, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш?  
ји се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну ј 
нађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, неја 
жњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Так 
жњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и ве 
обу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у 
! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испр 
адох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз 
го-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом. 
Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што м 
е, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране  
 преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах,  
, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог 
не?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узне 
упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко  
а и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> 
?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шал 
ене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а 
Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњ 
х, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и х 
</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет 
да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за  
 доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, 
нку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако не 
една остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купља 
 чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора б 
 што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њо 
не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бог 
и му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу 
а“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати  
весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијск 
 оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер 
и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче н 
здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неко 
аво тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S 
 са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од дру 
вао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У  
е не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње пи 
ући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде 
S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> 
те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га друго 
.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то б 
ве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} 
глед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Сам 
х стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје 
е, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слик 
 смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађо 
едном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,< 
} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, др 
аш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не 
дсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње,  
гле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад  
е уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински он 
ејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њ 
ма беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле беј 
ди код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те 
о да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да ниј 
одно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћ 
ет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш 
.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не  
ршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да 
 још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мен 
илу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок!  
з гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздраж 
, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p 
ај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што д 
гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутк 
 тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</ 
е знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са уса 
 тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шт 
 А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S}  
х, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивар 
ма; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто ш 
 из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отво 
се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана вара 
о где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире  
унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног с 
но времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да остављ 
ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— 
н нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на  
е!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један 
а њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не з 
ост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред ср 
 <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога б 
згледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим б 
 је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и биј 
ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна з 
</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити  
та измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда сли 
или их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропус 
ави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда  
је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дан 
 доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чуд 
тварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даљ 
 доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обаз 
вирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и  
да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?... 
 сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста  
њаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што 
69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да л 
 Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више н 
е време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} 
ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња св 
 узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама 
 куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајк 
стиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рек 
 да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока  
ста и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима  
пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо 
о? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући 
ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S}  
која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе шт 
ици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече пол 
ином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто. 
војили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их  
е доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> < 
и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по 
упљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> < 
ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и пову 
е ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је бољ 
а, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках  
ашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако  
иком нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико  
обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико п 
 онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих  
но гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину в 
стојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко с 
, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци  
ти, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пу 
 сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе 
 пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зов 
 мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од су 
 свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих  
 Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам 
и јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то по 
ом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, 
тог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? 
е и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за  
рзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозвол 
 вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S 
о нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је 
е иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења зади 
шкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Си 
 после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је  
ак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео 
радоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је 
Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно  
p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах н 
ло против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и т 
 може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о 
варила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</ 
уши; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и д 
 професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме 
о пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као  
 такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и 
у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање са 
и подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећа 
ући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући,  
 наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату 
 ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гил 
само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох 
и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре м 
="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих с 
.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа  
 осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div>  
 било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сети 
усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неост 
и, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку 
еко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{ 
у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питањ 
радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p> 
.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Р 
доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и ту 
непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу 
<p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, дал 
на питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} 
ћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе дору 
ко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима о 
о грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да  
к, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава 
 па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изго 
, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац,  
ажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце разди 
ја је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљ 
S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сн 
да, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја 
ренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери 
ке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>—  
е“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упит 
аг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и заг 
с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, кој 
пине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо  
нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам  
ођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, 
е књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, 
е си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n= 
јем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сим 
и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало  
S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет н 
све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћ 
и, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаруг 
беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше др 
ранга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука н 
 о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету ни 
окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што 
и ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да  
, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра 
а његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у не 
лоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и 
 наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких с 
зих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежућ 
требу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава д 
 бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она ме 
{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али 
м путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко пл 
вати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким  
о, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли из 
 преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разум 
 о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала го 
хором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— 
од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет  
ем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, 
ишта учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и  
кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само 
почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми 
 Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питањ 
што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да 
и, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те 
уменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у об 
их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не  
ука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, о 
аху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и руме 
таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз об 
свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја с 
а се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос,  
 многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се 
осле ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале,  
, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен 
траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, п 
ри више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! р 
 и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и 
да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" / 
њу какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S 
већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> 
препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да  
ше рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На та 
 једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра. 
ко пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да  
ом децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочи 
екох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?. 
аза, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше 
 да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и 
ћи ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уз 
анеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и 
, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</ 
илу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— 
уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места 
к отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да  
 се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми р 
ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто 
рви пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што д 
а.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му на 
 на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам  
.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан п 
о коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито 
 дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег 
 да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху 
оју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке ру 
ислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онак 
ога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се с 
погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући,  
 који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио  
ано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не ди 
рошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сус 
у, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} 
х да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и укл 
дим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра 
.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном  
д како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са п 
оведим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом 
дех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох вид 
кох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb 
6" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш т 
, док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно с 
м се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше  
ци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаро 
над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама о 
 не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја и 
 шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рад 
ог тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку 
примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје  
не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш 
 пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало посл 
је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замиш 
 ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се  
рпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита 
ква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од 
{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопш 
аз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да ј 
 мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред 
ју, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице  
ли не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на ме 
о, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини  
исам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тад 
поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мок 
 ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили б 
имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођа 
а стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом;  
а чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важнош 
риге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, н 
ихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам  
сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу ве 
се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p>  
 беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једн 
ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оц 
 за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је би 
до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо 
је зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а он 
 да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И 
им бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не в 
ватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и  
Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га  
се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до д 
 дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан 
 никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S 
.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда п 
ркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у же 
pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p 
..{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и 
..{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђ 
е.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште  
уте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова 
о преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници  
то говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којек 
то што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> < 
моран телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано 
моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по  
ех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и о 
 ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисл 
и друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, 
иди.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том 
{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроз 
оксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у  
ше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу 
к.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за 
ше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се 
</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ глед 
ен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у о 
уђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави  
и ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је  
 буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она  
 и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што реко 
не би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!< 
 добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говеч 
љине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?... 
одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у  
p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да с 
 од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она м 
 ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог  
 од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши  
>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до друго 
рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога к 
риво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако 
ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не сто 
</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу 
ам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе  
пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучније 
од густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; 
дахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком 
утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим. 
м.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; 
 меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало  
питкивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у т 
ешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с 
њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био.  
иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све т 
е види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који м 
о песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим 
{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{ 
ега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, глед 
чера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Ка 
ши као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о  
> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он с 
, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даљ 
но до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати 
к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S 
х за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад 
/p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да б 
а да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као и 
е могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падос 
 опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа к 
осао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам з 
адан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с  
ом, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да 
? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим в 
алама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђ 
с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђо 
шницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето,  
нских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколи 
иди да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог 
стала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше 
дговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.< 
 могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: по 
је него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, св 
ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на је 
а за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и 
мрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света 
, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, 
омишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их,  
т из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сад 
еспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће н 
која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце  
се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све м 
Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задрж 
естано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p>  
једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, п 
 предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не  
да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући  
и кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има 
пита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ј 
 одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми 
 себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да  
јим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми  
ред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, гд 
 у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на  
баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим 
 опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући. 
 шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беш 
било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти ј 
 па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући с 
ве погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не сти 
мо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозбо 
ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с неда 
ма.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— 
ке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а 
азговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, н 
} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га  
 ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n=" 
роши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањим 
ржи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах  
 шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах о 
ечи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко 
ната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу —  
ажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p 
ред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу 
се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мисле 
кох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он  
ање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да  
</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако гов 
још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смис 
авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам нас 
едам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах з 
м јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто  
 <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје з 
ао да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, ал 
есо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Б 
че?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да 
е реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад так 
или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чем 
аћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника 
 посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете. 
астове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уре 
а кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах  
ути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али пл 
а..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док 
стало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра не 
им шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Дев 
одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош 
да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Оста 
ру, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљ 
ија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух си 
луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде 
е требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као  
 ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њено 
 није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми  
 одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуст 
 ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да  
толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа ж 
 рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где 
јке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Н 
га него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто 
дох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и  
ећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше одн 
{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, 
з бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <p 
а се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао ра 
тах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само те 
дну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— О 
беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадош 
> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење кој 
</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну  
?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> 
 види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се наг 
јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова 
нице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох х 
Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густ 
гледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је заустави 
.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах 
зорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко  
ине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само 
најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, 
S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по глас 
} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш л 
игде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше д 
/p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Ка 
ко би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напосл 
, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у соб 
родужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних  
 га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима 
 упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и  
е? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили 
та ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно с 
а учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му л 
 је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лиц 
орно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити  
 он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— О 
се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — 
обу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за те 
дила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје среб 
јом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи 
тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем 
дама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и м 
иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда 
рце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и об 
ком.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану,  
 јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само ка 
 кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Н 
Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се дале 
ко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да 
и, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — такв 
моран, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка оста 
роз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети 
то модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тих 
нимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег,  
а стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз гус 
кречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпурич 
30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној 
исину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору 
људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтал 
ух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: је 
ајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То вр 
 ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли ик 
..{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, 
но да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се крето 
сно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламе 
задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог  
> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекл 
астанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити с 
их деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше 
е, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво н 
пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљ 
е задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам н 
 да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш?  
 мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не 
 Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? пр 
 ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’  
рене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам за 
е решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа с 
тих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и 
ар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био 
p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама 
 очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, ж 
тало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак  
на воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч? 
х се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми  
сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куд 
>VII</head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао 
едњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да  
не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута 
ше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи 
стио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале ла 
лије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чек 
 Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се 
p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чи 
огледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало 
 као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као  
 (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас,  
м га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо г 
 је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте ц 
, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на вр 
 празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледал 
а дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег т 
 пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред ку 
— чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја 
н то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја 
ајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{ 
чан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек 
рен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећајима љубави прем 
х извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} 
е зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С нај 
сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво 
 нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, обо 
а.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{ 
ом осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се ст 
х је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа 
 је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n=" 
ишта!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, 
екој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и г 
а певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ниш 
 те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нем 
ћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би 
ака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми не 
се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све. 
новања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отр 
аш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S 
 ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на мест 
 Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учи 
ђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пре 
</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право вел 
дјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је н 
 Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још дана 
ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необј 
зио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва с 
а собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда 
} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање во 
е још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ пр 
се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш 
живах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, 
боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беш 
ам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу. 
иђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, пр 
, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, д 
Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је так 
 ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, 
ех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} З 
...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела з 
 још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то 
о како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плави 
ног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чуд 
е обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих:  
алити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради о 
p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па 
 рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} 
и је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слив 
у ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прси 
.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист 
атрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља,  
м, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно < 
у, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Сам 
ана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{ 
јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за ког 
а.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај 
<p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{ 
због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудов 
сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не в 
а жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути н 
исли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то,  
рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.< 
 је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имен 
p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и  
едам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође  
но или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним.. 
 Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође  
је волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза  
носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут. 
 младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и н 
злажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма 
но.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у 
уго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на 
мо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо  
, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се см 
оја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да л 
ешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем 
<p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А? 
Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n= 
 Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, 
 ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах уст 
 виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама вед 
реташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме,  
воме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће 
 ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио  
пама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох з 
испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху  
м, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идућ 
све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у  
ло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита 
ме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону 
ла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то 
амо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у  
та тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у пос 
но седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би  
ли га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручи 
занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, 
наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на 
 то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух 
осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле п 
адости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упи 
 <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила с 
х заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше так 
p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S 
 обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страхо 
мих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто 
том, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> 
же и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и 
ом заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се неп 
ан слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, 
 то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то п 
ем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва це 
еху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претвор 
а коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад 
 само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије  
 сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде  
ко? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми  
08" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>—  
се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он 
питњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подиго 
борим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рек 
д бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја  
упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с  
изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лак 
м истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> 
је, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школ 
.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; је 
од томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док  
о је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> < 
ођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>П 
 у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слу 
и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у се 
и.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оно 
е само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њо 
могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствен 
Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљат 
и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радос 
илу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављал 
 га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух  
ло, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; по 
{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону  
м осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо 
малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећај 
х је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође 
 смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем према самом себи, пот 
а, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправ 
 да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је вес 
/p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да  
А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!< 
ох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену 
 Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени т 
х читати; нарочито новина с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календара, и тако даље 
а.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, т 
м, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако,  
 сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам н 
о, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> 
их страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе г 
о вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвал 
те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка. 
лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и н 
а пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, о 
ца, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и п 
.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и  
ого прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!< 
туд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погл 
.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са он 
вамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S 
 разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињастог  
 <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бо 
ови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, 
икотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој 
ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога ш 
 како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он ст 
м нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим 
а њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних н 
 да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од 
рестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога др 
да у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше 
ег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој стран 
 Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распоја 
; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ј 
 улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то ј 
сећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут пре 
ци спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо 
х преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их зна 
 Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори  
де чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недав 
да ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — шт 
— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Г 
ђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса,  
лудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа ј 
ане старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка,  
кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, как 
адницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сен 
бјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не за 
и надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бе 
сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо пр 
ји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића,  
 остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{ 
их.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; ал 
као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало 
а за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „<title>Ра 
аше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткива 
еше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жали 
аше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да 
ати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и 
ке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у сноп 
нам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она р 
иже, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадо 
 има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек  
 све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што  
Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се  
у.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала т 
и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу  
их, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу 
намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох 
ћи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расу 
ос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али 
ше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах 
она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех  
окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди  
, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима и 
у.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе 
о нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад 
 сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми 
киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног  
огу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније купљеног шећ 
ку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једно 
ес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех  
И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не зн 
а узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи д 
тито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу иг 
ој ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним. 
дрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са женом и два м 
/p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Н 
ао да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што неп 
шких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везив 
пљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у окру 
се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да  
е!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се 
за саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут  
го што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда 
аше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је и 
 добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се 
е мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некак 
 дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, ко 
нимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац  
азмак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да 
нда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S}  
тах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу 
.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с ма 
верио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се д 
бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејан 
у да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да рад 
а Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи  
 посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и ј 
</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше 
абла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пс 
е у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски  
ребало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жи 
а се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу с 
не речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, 
 Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и т 
ах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се 
"SRP19010_C8"> <head>VIII</head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу 
Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, ка 
ма, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појури 
и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох прост 
брзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомичан на своме месту,  
воје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и  
ц ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласо 
правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки с 
стао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега шт 
ћах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после ма 
ађује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушки 
 дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и  
дна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка пла 
е могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и к 
, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нек 
тавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> < 
сећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом би 
и ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би т 
ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама  
 Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а с 
јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случај 
то, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих 
p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах 
мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину ж 
бро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми д 
ољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! ста 
 да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p> 
еда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад 
час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} С 
леда свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава,  
> <p>Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} П 
, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p>  
же опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох,  
емој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39 
ца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један т 
их унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох н 
а ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопр 
емљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове. 
сец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушт 
езно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чек 
амо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да од 
а целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки по 
шао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене  
еше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још 
.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и  
ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толик 
н мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Г 
 боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} 
очило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољн 
им и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S 
 али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему  
по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{ 
тврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах радник 
не, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам 
ир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде 
о срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет  
е, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради 
е ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар. 
дан остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да 
 дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет 
 истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?< 
т закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неко 
Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже гл 
ати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p>  
} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и вели 
оше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим послов 
на већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожур 
 одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочит 
м.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку 
 Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли 
и да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да 
ма девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друг 
, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах 
ише! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу  
осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео  
 <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p 
 ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> тр 
{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{ 
ас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњев 
ј да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу јо 
<p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се  
p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити заб 
иле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос 
х неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле предст 
 је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепст 
м уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет —  
риближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удар 
дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћ 
здрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мисл 
S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога 
а ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему беја 
/p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.< 
о зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много п 
бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се пр 
 запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на  
сећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио 
хну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одо 
х, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка 
>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срц 
о да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Г 
почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p>  
 опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помисли 
ј се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника прим 
ао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећајима љу 
 не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где  
="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком  
њења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили,  
гледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, 
 не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица п 
чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми 
 као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија с 
ше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоуми 
а трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде,  
амо њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен,  
 да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најсла 
 Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмеше 
рећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? ре 
 траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали  
жњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, ј 
еда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па о 
 младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да диса 
ко удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхта 
аг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима 
ржимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођо 
остранству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом 
а слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац 
уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој 
осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно с 
ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се т 
вах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нар 
едам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним ка 
у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и  
се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој  
нови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови в 
љан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кућ 
гох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни 
 заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока 
 на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох д 
рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, 
и прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других м 
и појурише двориштем, отресајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматрах 
нутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах 
{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може  
је! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, с 
д да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном.. 
иљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломи 
а мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се  
 осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах  
а се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три дана, и док отац  
ог разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављ 
 плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обича 
им просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше 
се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскала 
ана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима 
астао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо забора 
ња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратит 
омињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим 
S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојк 
p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно  
на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њих дес 
е то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на с 
шало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, 
не!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што  
 <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> < 
го ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане 
ре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, н 
у, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно с 
ачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S 
аше.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут пр 
 да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свак 
да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, пок 
 на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакн 
ажих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, про 
асито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да 
у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Ти 
ло страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње,  
ине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене 
ам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донет 
ренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је це 
 да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи ра 
p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једн 
ако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја  
а треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намеш 
и даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућу 
бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгу 
 пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А д 
 како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох  
p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се 
мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да  
колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се св 
>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме г 
имало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто же 
ити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столи 
објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам 
р једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња 
дату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана 
ремена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> < 
} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и нек 
 да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех 
 локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех с 
удбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>—  
>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомил 
е и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим. 
досмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни с 
лашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме 
ма, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може 
овореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p>  
ах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле ј 
 Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ.. 
е за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехо 
> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шеће 
е ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да  
</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађ 
штини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да буде 
ово осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p 
дном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} 
икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о  
мислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да ј 
чувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређе 
неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка 
стаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан 
е реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S}  
ј, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљи 
ој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изг 
смо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио п 
 „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше  
уку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од  
ј мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцим 
, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и  
ећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, 
то, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било,  
а јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут  
ако ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где пр 
ма се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме ви 
шуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и 
ама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек из 
а нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је  
и засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.< 
едо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметић 
, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, сто 
и рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да 
устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах  
едох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима,  
гства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео д 
</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Ш 
ке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај 
уну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бо 
одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— 
крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шт 
ођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми с 
као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то деша 
њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Г 
; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад с 
г мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њ 
ог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} П 
а, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У тол 
отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— 
о онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> 
 и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Исти 
 и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка  
ити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме от 
мах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бит 
послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радн 
 љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске  
и обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта ј 
ан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S}  
дам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, 
коро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он м 
ане све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посма 
смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више 
во се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беш 
дна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додад 
 и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, уси 
на изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p> 
е, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну п 
!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а 
речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она 
ејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марин 
са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{ 
и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала остав 
о уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не 
мо мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S 
Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том 
вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} С 
ко ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме 
упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здрав 
тах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.< 
 крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и 
>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми 
 рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у п 
јно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка н 
 Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p>  
њу проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар те 
и.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене 
у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од 
 да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, 
ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство  
оиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим нек 
не.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зд 
 се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши с 
 што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах,  
кси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и  
ругим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, о 
 спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана 
 сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на јед 
ја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да  
залудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грознич 
мао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не 
легох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где нек 
им нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признат 
<p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да  
рих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p 
 мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погр 
? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и,  
 тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила 
ешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекив 
и.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека теш 
ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће. 
а.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S 
, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити 
епо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, 
ој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срц 
> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусрет 
а, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посум 
едај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, ни 
еше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са м 
х нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много. 
в рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовољ 
p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затвори 
<p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као умора 
 ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта 
ах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме,  
м страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не пом 
м сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То  
 тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у  
цније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежњ 
њима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде н 
и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те 
да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о  
нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S}  
е? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А  
каш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја  
Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво пи 
да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече 
на озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене?  
> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хт 
амчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" / 
/p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу дов 
ворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак г 
им са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да 
ика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатк 
 на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом в 
 је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћ 
 прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић д 
.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је 
аш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и н 
о што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни о 
нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Н 
} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што  
д сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну,  
ао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране мл 
ар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах  
Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч на 
 мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одгов 
да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А н 
S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? 
исам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Ш 
и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих ун 
ако их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— 
ане.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те д 
то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смисл 
на, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, вид 
/p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> 
 шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни бреж 
н од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку 
 рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце проб 
огох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту по 
, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио  
говор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужн 
о сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; нап 
дајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Поглед 
ро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с  
зузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Ц 
редовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној бо 
ила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шт 
> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој пос 
неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита 
ћи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отп 
е само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не д 
е нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, 
...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним мало 
ели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p 
би препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово  
едња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће 
 другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, наву 
?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од по 
тарији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па  
ем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се за 
близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих  
д сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од  
онбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> 
и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. 
вља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново ј 
нако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отворе 
и да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67"  
ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело 
 овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан  
и се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S}  
/p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико  
е чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило,  
га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они с 
ка посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} 
нех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, 
, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога шт 
агор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако нас 
да равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе  
не, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она 
ко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога  
а стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не пр 
 с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и пољ 
пасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он с 
о је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гил 
p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут,  
се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена че 
а вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек леп 
ну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут в 
појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети 
пита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одг 
шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању  
S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што  
 братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бада 
ни оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали проп 
не и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у 
се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из  
ину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се нај 
.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, т 
нако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па о 
ече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих 
зала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећај 
 свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчу 
ело, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, ма 
а, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на гус 
У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не  
, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да  
{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном обла 
</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло  
 на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз 
, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту св 
Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан 
>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пр 
} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред,  
че да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, 
 видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку 
 узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у  
.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нис 
аћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А о 
p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гл 
и и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустав 
се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по ра 
бани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Је 
 <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се  
откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани во 
у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен 
 <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме  
а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг 
 се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Мариј 
екуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном 
е речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима 
{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, су 
а као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се  
ох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме ник 
опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! 
тнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређ 
„Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред  
{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће. 
 најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он м 
, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се 
 нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{ 
p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} 
ма оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра 
кор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} С 
и је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после не 
ке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царск 
што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох  
о говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада  
 <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њ 
оред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} 
ива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој бе 
То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а д 
{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав о 
што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала! 
о било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто. 
м да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S}  
о.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни са 
ејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истин 
о време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; да 
 уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задир 
е, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече 
и се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} 
иноћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид... 
, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или бо 
што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешт 
т на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ки 
ајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао 
војим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна н 
е ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на 
о што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није 
 али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзи 
ре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже. 
и он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; 
а! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није  
а не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Ст 
е? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n= 
сним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу ова 
 глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу 
и тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа  
 класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радил 
ође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожур 
 разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу 
еше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мно 
о што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће са 
вету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео 
 појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са о 
 а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово шт 
ова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у с 
лим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим с 
није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је  
овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба  
S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што 
дају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не  
p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око ср 
пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разу 
а му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да 
е тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да  
ао да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми ј 
 сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не раз 
час се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</ 
о пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да 
 брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају варо 
 Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих н 
ко у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одист 
тањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколи 
и ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегн 
ти како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и ре 
дох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам д 
ећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је  
ма.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим?  
што сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> 
о, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало 
а тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам. 
Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упит 
а ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била  
на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао би 
уће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</ 
, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа н 
екох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше  
и, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Ј 
ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{ 
вају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као 
и продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па с 
мо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да 
нку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако 
теше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p 
 ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, 
асом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан и 
 све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме јо 
 где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сва 
ати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а по 
 Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме  
p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> 
рајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих 
им баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу,  
 Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него ш 
се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше 
је истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Ба 
 пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, 
 запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> 
ох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној 
е доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, ос 
м „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио 
 њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Ск 
 Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет 
, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена  
ако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> 
пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити.  
ах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју,  
му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Су 
 састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} 
е ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу 
Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо т 
ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n 
 куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то м 
минух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{ 
ке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора изм 
једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем  
има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>П 
уца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико  
ако доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Ал 
ко је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао д 
 једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и до 
 доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао 
вари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када 
дало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледај 
нда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и н 
наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на 
ну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња руме 
 то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалост 
и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи бр 
осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p> 
могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да п 
ш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да 
м тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на ра 
и волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p> 
а степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох  
се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја т 
, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не преста 
угу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљива 
 главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре уста 
едах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њих 
.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека? 
братих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врат 
а сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он кака 
ицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној кру 
ером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p 
 Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа 
Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено,  
 сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један в 
 ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— 
шћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Шт 
а, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у прв 
евено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S}  
а као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљут 
 Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</ 
 од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје м 
аху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју 
то она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осети 
 дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о 
мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наук 
и?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као 
риче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба  
е иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако из 
исам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљ 
 братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста н 
е ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, жи 
да у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</ 
говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> 
а изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одго 
ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! про 
ада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше м 
 данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да леж 
, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох  
е?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну 
 и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их ста 
оћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да ниј 
коро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само зб 
 ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S}  
p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се 
акав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону стран 
ка тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли д 
у — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу 
, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио 
 души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и 
е није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, ре 
ше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах 
лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и 
отив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равно 
ен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни  
 она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а 
ри, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, ма 
боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не м 
и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу  
 себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио 
х је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После  
о мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, п 
Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас ј 
неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох јо 
 да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те  
и и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где сед 
осте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш к 
се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најг 
а се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потреб 
 њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у помен 
 се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну про 
опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} 
а за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и одне 
, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах поз 
ут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Ст 
и све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано,  
онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити  
од куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, 
похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу. 
ред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах ј 
Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављ 
утито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица. 
.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима. 
о да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и ка 
је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало за 
 ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, оси 
а докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у 
то је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је о 
дговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> < 
јеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштин 
/p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном  
— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу 
итање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осет 
 дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима: 
ачка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерн 
занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погле 
ој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна буд 
радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге  
азах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо 
 мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p 
/p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева с 
 ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То  
 чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав ра 
<p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?< 
а рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, зам 
 Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговор 
, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код ку 
о!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је м 
Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за но 
 и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p>  
траг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти каж 
им припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде. 
ако је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, ре 
 говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са 
 хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми 
де Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па  
луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, не 
ина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништ 
 Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те 
о? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} С 
у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем да 
о говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p>  
 одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с не 
а о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод т 
е чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар 
ита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принес 
и далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче  
 њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чиња 
д облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то иш 
треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватро 
мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно о 
ше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл  
лити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве 
томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ак 
оз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да ни 
ном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити  
p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на  
оже назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p> 
 снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у  
ди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном 
м, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка  
, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о  
.. поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби к 
 узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састане 
о жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега б 
а; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачк 
о у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био т 
 то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам 
 мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кр 
реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си 
 узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих 
ве заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав ра 
а.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" 
ећ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, смета 
утрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа  
м тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки  
е.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву 
ет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њив 
јаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита м 
где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде н 
м где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доње 
е биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седо 
 кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p>  
кох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо  
а ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце 
усиљено...</p> <pb n="34" /> <p>— ...{S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојк 
шког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се  
 као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га  
смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече 
мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па 
томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белос 
42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} С 
исам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} О 
жаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не 
ецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам ка 
а невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и ост 
и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупот 
 сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</ 
пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забр 
аш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, 
роким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јо 
} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} 
мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да  
а ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је 
ред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мо 
приметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога 
 тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне  
> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да 
ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S}  
и, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к  
, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет с 
азда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао раст 
а које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, к 
међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се 
избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p 
аше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под н 
 и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим 
стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми 
на црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се су 
ги купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово  
тку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грозниц 
а и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух м 
онових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по кој 
ох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у 
то их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем нап 
га јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S 
у ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај њег 
ази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу 
х се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде з 
је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда 
окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане 
зирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе,  
едног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужас 
ом чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па пог 
 лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињав 
 идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљиво 
рзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да  
p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да куп 
с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за н 
еси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час 
Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго п 
ос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ 
че!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој,  
 нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и ос 
ма оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама 
тка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом г 
ен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Сто 
 се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он  
 лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну  
ар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловит 
сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар  
пуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, 
...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ ви 
.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа 
ре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S 
9" /> <p>Радници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, 
p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим п 
 доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би 
Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекидан 
ху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да уда 
ста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када прит 
 не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све н 
на уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у  
лаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да скл 
ам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је он 
лом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо  
а, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако нез 
е кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Са 
та, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груд 
ну и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се из 
е среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да л 
де лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери  
а добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта  
ног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако д 
ла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опе 
адила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да  
гох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> 
у.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше ж 
 шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам о 
, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупа 
 смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не 
 Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње н 
кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде ви 
} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из  
нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с ко 
, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним пр 
 где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене прете 
е утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах рад 
 али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заус 
внодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује  
поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљд 
ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S 
овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И о 
х да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, м 
тране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај и 
 осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не д 
 мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцеп 
ва!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико накло 
ушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Прек 
е на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна м 
 и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се м 
ховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника  
е могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту 
е вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{ 
 и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљос 
оворио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као св 
а крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми о 
м ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на в 
е...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми 
тране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где  
иће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми с 
естрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, 
ма, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашен 
ећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ру 
мљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне шк 
а рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело 
и уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља 
е, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и от 
p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетим 
ш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што  
 опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше т 
лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом. 
 ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} 
ли се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по 
вати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили 
 црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p 
, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у м 
лексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} К 
света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га  
 науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само  
е, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој  
... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времен 
Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p 
огледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> < 
! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p>  
ан толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко 
 <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>—  
рији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене гла 
дмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа нећ 
таће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако  
 њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припе 
к беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и уси 
о може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник,  
ћам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S}  
он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми  
ш боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од мо 
 њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уг 
мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.< 
еуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох в 
сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа ч 
и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако  
он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? 
љивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко 
ећ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље н 
{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи  
?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судби 
аше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да ниј 
ара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше д 
ног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:< 
гога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја 
аки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа ј 
.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Изра 
дах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокој 
ућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себ 
о, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{ 
ш брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах 
 ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што 
ше,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди 
 молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p>  
; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој 
а врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и 
добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих 
а.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дан 
ујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувр 
ене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше 
раш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> 
ам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним,  
тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чуднова 
смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“  
а је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у би 
м.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збого 
ни моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, 
Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није н 
ени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљава 
рилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те м 
 икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао 
у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија  
ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни ч 
еки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S}  
грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То б 
јку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог п 
х запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауста 
еданпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем 
 помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима пр 
а познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним у 
има, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каз 
 на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, о 
 се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту 
свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље 
 да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није слу 
с свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах  
} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику 
е говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни на 
 пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуд 
S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осе 
 његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да  
анствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшт 
има наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... р 
одсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздр 
ц ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех  
е свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непот 
т.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам пр 
 је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би им 
ним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} 
<p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, кра 
то ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем там 
чињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S 
одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока,  
раво велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна ш 
 n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да ј 
> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S 
н мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад о 
еке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S}  
њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{ 
 и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа 
 да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према 
аваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло 
 оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по 
х на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би  
ца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто  
дим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним 
тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме ж 
> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{ 
 не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Ос 
ну страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку д 
м за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што 
и <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, 
и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли  
на; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах 
ојурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се ча 
ега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гил 
{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште 
јичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ з 
ав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S}  
ђе ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече  
густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа.. 
ак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом 
о ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата  
и непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лиц 
још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на кап 
Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика 
утка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мисл 
леним грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да в 
у срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији 
 даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно 
учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S 
едах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што зан 
 само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њен 
/p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и 
важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p> 
ући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о т 
дим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том ком 
шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива 
 Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и до 
ле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико са 
це; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми  
.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам са 
очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с 
дах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где 
 онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта н 
римакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па  
лексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапутах  
зећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се  
дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта мож 
ђе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — н 
да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све то кад упоред 
то си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што  
им винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њени 
уку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун бла 
шта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми  
 се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми зб 
 стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, 
лушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем н 
ј осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја 
погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби  
ечи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а з 
е трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим как 
сто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотл 
а је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти има 
ка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али с 
.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Игра 
 црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је 
тано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља ка 
 се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада 
истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да  
 моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и н 
ом, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће. 
 — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових с 
 слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се поп 
сма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p>  
> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S 
 Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да г 
глед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро 
не, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n= 
ејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на о 
већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу к 
 облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овес 
рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом  
од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с ди 
у шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети  
м, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла. 
 могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и ја 
ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до  
 само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао 
и забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се в 
е говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стад 
а Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се в 
о неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{ 
оворим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нам 
бо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испев 
да, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно ж 
зину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он  
 ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да ј 
 за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, 
тише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и у 
 слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу о 
.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Ј 
а ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда,  
отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лоја 
рављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које  
ватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не вид 
бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да  
је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>—  
е просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако б 
6" /> <p>Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{ 
 сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p>  
ешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо  
ом мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим ми 
 Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај  
им, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме ма 
ваде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили  
е знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — ок 
че, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније р 
, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама 
, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и т 
 Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му  
 с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Мо 
ишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за не 
 јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљива 
руга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она пр 
е, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и у 
с и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја  
едства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњ 
{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп уне 
сећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље  
личном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то 
 да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми ј 
ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се сам 
сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње в 
део.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао исти 
е, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она  
 да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрн 
ен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провре 
лу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавају 
дам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше вин 
.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скор 
 да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је 
 су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, ж 
 <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>—  
то под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да разм 
 у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?... 
ај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљ 
ападу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила 
 кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији 
амо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет 
 би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично оде 
исуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ п 
ди; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију  
 сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} 
млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће 
, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се н 
рикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш доб 
викао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог п 
2" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење 
ети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се по 
ше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ра 
ко мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу 
 Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p> 
де мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више и 
ћ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу бр 
 на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— 
то. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опе 
<pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код н 
х оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна пове 
евено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је јо 
 дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Але 
ожена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни м 
у с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пит 
 <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледају 
 лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Наша 
ксе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, 
е дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен 
мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на бра 
се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочит 
S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех 
идим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене  
 ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам  
их мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове сле 
 и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S 
.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга усле 
} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака  
их и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима с 
други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она 
на — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељ 
је и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се  
 Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> 
ође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хте 
едставио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта реч 
, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених 
аче био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она 
а, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где 
ила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али  
огаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, јед 
е закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико  
 драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој он 
 служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p>  
туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смр 
у, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То  
ек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак  
 морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да  
рао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној  
 немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу,  
да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца  
ме што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!.. 
кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рек 
— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше  
омислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој с 
 храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то 
о, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?... 
ем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понов 
гу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме  
заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спај 
т бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уз 
могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с  
то колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада п 
тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем 
д тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мисли 
м гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јеса 
еко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком спо 
и.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми  
у уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се в 
тео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише зан 
вадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па у 
је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњ 
че, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је уд 
арочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и  
Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се  
а не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу 
 њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли 
е и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте 
е љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и  
, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да т 
месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок п 
— Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, уг 
е...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, 
а мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и 
 тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједно 
клоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити,  
, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у ср 
утим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним мла 
и, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ пов 
<p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између 
иси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто зб 
 моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснул 
 наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, за 
 њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ј 
 колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле. 
тићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутк 
ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део д 
им ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чек 
а.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам 
ам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му  
..{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је  
ај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жељ 
повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају,  
а се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек п 
{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и кој 
 свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби 
ребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде 
да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме  
о што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него  
p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је 
 ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од 
 јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми с 
 страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих н 
ад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет х 
ам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене 
 сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да м 
да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је за 
да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од к 
"98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји 
љу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1901 
о осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног 
{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те 
 познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет 
 породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!. 
ајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох д 
{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и как 
транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с  
ем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне  
 што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем л 
осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли он 
ш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S 
ће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио к 
ти као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi 
н љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, 
је.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може 
 сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће 
о сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} И 
да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за  
не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; с 
ом боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два цр 
ио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S 
ом се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— 
главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам д 
бе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тр 
Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну де 
ита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах некол 
а ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком ко 
ој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме,  
 да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах 
 Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за о 
езграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах ј 
х неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села и 
стадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак 
 колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела јед 
ну на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше  
да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем 
и не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завири 
их пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере. 
{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не оти 
ворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у м 
— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> 
ће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као у 
рим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И 
, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из зан 
ико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђ 
х се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на ваш 
 то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па  
ше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једн 
лики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а 
 о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својој разорено 
, о својим порушеним најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све,  
е могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушен 
и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли с 
ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скрив 
 у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} За 
 јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишља 
јекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о 
 окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и гд 
сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и о 
њу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом саста 
е мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега,  
овољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се  
а не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох к 
које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног  
 ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S}  
 марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у 
Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане прежив 
могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу свом 
ослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ д 
о Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} А 
е заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, сп 
огућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са шк 
која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај мла 
дно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одг 
ну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље  
пи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао п 
пет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким  
родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, гор 
ејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече 
певао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S}  
ехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алекс 
м могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени,  
/p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</ 
 што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се т 
 ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му 
амо што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p> 
 о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као  
дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb 
 заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом,  
ах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја  
и као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу 
о дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} 
а.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она 
шио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важн 
.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</ 
е копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми 
емо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се ч 
 да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да  
 у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као 
каше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке  
а понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се по 
 остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све пов 
 на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена 
са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе.  
<p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када м 
жно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сме 
сле не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то им 
 о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајим 
 њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да  
 њом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бри 
 може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме  
ених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о том 
>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада 
<p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — 
ј без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, 
, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гил 
 не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
а тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да каж 
{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, 
ох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алекс 
трашан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који но 
ора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, о 
 мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би м 
оје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим с 
ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније  
 од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мис 
 награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести 
а ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам м 
урлија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При рас 
мисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се  
 пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беш 
чех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, ал 
њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? је 
е отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође д 
ао да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се си 
да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми к 
јима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме  
о ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке 
иваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му —  
ложена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, 
живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S 
} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећа 
е опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и 
 вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на са 
ц тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и  
преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком с 
ати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће м 
атрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, д 
 у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком у 
<p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља  
че, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осме 
 не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим 
оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ств 
е ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{ 
мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, к 
у и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беш 
p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, м 
алуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу  
ле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ ни 
е нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више м 
ан толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети с 
ји.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам  
ватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек 
 десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет о 
у, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор 
д липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под гл 
 што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова ве 
м — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу  
рило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као ра 
густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају 
војка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окр 
х се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче 
 кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале с 
ала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их ст 
је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше м 
а се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на др 
 друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се позд 
 као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у  
асмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, че 
ало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто с 
19010_C12"> <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се  
 <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али он 
подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешт 
</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погл 
што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго;  
м, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, лево 
тупак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, 
 плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде 
> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где 
> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.< 
 Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Си 
вео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо он 
ем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници 
</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, 
стила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред само 
мео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био  
иваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле нај 
} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у 
војкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озби 
, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћерет 
да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брд 
 губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигл 
ој малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе  
ато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум 
оравили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је не 
етајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању 
мназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђ 
м и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>Пос 
 беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их ј 
ух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случај 
ака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато 
и тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, ал 
ца, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.< 
ици погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није н 
 смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову с 
неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учин 
 коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњив 
 бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила син 
ећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну 
лаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, ос 
не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се  
 стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не ви 
едно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од п 
небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жа 
са што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као  
д да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна,  
 руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а 
} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час 
 Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору 
од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на п 
е повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто 
 могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио  
имназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље дев 
 пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови о 
.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго  
 ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарица 
 њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај  
 беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем  
е се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Дон 
вијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, сам 
 видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не  
утњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те стра 
влије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута  
изу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и  
рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p> 
ио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на  
о у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Прес 
n="34" /> <p>— ...{S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде ма 
 Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија. 
одређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као 
у... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога —  
волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она 
се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p 
 његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па  
ође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, 
 највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежа 
 ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећ 
им тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S}  
ло непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће  
јем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собо 
ах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да с 
уку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече ота 
у и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умиру 
тих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близ 
девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{ 
мех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што ни 
ћ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила  
ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја до 
оје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, р 
4" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да 
итале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су  
ло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долиниц 
ано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повиј 
ан мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном  
Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p> 
настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја 
ало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, 
.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам 
 пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љути 
> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} М 
икако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му  
 не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и 
 <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Нај 
њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је н 
како очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} А 
 обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и 
утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева 
тих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу  
ођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих так 
 враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испр 
, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Ги 
сам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену н 
ах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не би 
село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не би 
ћам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} 
 више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само је 
развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини она 
артију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, 
рише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми о 
в предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе је 
{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи  
етих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у по 
а; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укр 
10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она на 
и се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем т 
p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше  
жњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибр 
сам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах 
 неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да  
 дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисл 
екле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Ме 
коро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="7 
лизу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? оп 
 она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху гор 
рско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до  
етири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја 
ојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео 
јком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечер 
а у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих ку 
? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свил 
е, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несв 
 једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на  
ано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред 
н.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</ 
да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" />  
 шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, 
и ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир н 
а и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену  
, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци. 
срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је 
отивно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на  
дног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми  
остала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са м 
ва мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам  
куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко  
} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Ги 
стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана от 
ен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гла 
 је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила 
ог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи  
 у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли шт 
земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S 
мађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили 
лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај св 
ишта не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?... 
јни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по ли 
а него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, 
 отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старач 
ста отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оп 
стало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој 
у вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци 
 да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S}  
/p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После 
 /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> 
ада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Д 
једно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb  
е решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? уп 
погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> < 
криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њ 
огао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање  
твари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго  
но чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади нова 
 Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад к 
 који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћу 
<p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде 
ак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле 
то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све леп 
шћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понов 
де миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце 
Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? уп 
икну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У т 
 Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за заде 
о она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама д 
у што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадош 
самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике кру 
ично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинил 
 долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет о 
 беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубљ 
> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, 
рамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и 
утем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније дог 
да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга 
сећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан 
аокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим бог 
/p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци ј 
олако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за 
е мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово  
о — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде исп 
оћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у  
 чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се. 
школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, 
ло!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, жи 
> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке? 
којног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунут 
че. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо  
 врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S 
нце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни 
 у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{ 
ли кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се ре 
мишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} 
се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на 
>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нар 
а дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој ми 
љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имал 
оши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> 
а ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крц 
е ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те же 
но гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са је 
 одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенет 
 кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од ра 
ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за дод 
о, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем 
 може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа  
, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али к 
 Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Тек 
ешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је б 
окаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могл 
та, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим други 
е а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, ра 
дих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах јо 
="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да 
> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што бе 
тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, п 
тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; дру 
мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, св 
друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо о 
ма, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола  
сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па г 
 руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њ 
а купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом. 
ти.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито 
/p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" 
сне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах п 
н.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола нерав 
?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да  
се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за ч 
аваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми  
развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Изра 
у“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубо 
га свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше 
према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја беја 
.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села. 
{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим  
азумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ик 
цаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја р 
тару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој ви 
е његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисл 
јао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика 
слио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она ну 
>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно раз 
.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда 
 сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се неш 
..</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се  
иваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам н 
лако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у 
ти гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се  
ега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако 
</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, ал 
е види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да  
ле кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особ 
Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што п 
х заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах за 
 састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Све 
дне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог 
говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више пр 
 трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше са 
ка има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</ 
S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет рад 
 било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да  
и и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> < 
 гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да л 
е то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} К 
аше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — за 
{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обуј 
љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шт 
тељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не мо 
е ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју 
 том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашт 
Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{ 
м несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да  
а памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли рад 
на то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам 
 где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају ова 
онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом 
} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, глед 
 дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све  
 као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — 
жена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, п 
стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је сам 
<p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђ 
 себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио 
 да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово об 
 баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили  
дине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има,  
н као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућнос 
/p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да уна 
а она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у 
</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; 
ивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" 
да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву,  
 Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе пом 
е!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће пос 
 га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи 
имир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да 
ђох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна к 
 сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које 
види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огле 
.. сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у ср 
кох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам 
/p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не вид 
себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о  
Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех ст 
м се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, 
тадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још некол 
едан повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се так 
нце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја жив 
загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа,  
мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо не 
и ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави  
 <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном ку 
се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако  
шта... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и 
к зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље 
/> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми 
тупих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су 
 спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} С 
куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мо 
ог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше 
грејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох  
било кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскр 
Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу 
држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима с 
х неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страх 
ђемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div type="ch 
, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div type="chapter" xm 
ех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу,  
ној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из к 
 по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </tex 
n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Он 
а ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу 
ога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору ка 
е му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак  
донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп 
 јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито 
тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу 
чка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, д 
еда, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p> 
а да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и п 
и, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не  
т...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећа 
ше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опрема 
 која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам  
 сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{ 
, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох  
а зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сун 
 ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах 
ио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта  
<p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учин 
ава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p 
се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако у 
 с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</ 
н момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> ферм 
адан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице. 
аде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње. 
, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох виде 
ој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, примет 
боли, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојч 
, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли 
но ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио,  
} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, јед 
’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Б 
>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном 
 показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега,  
.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Он 
 рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох 
, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна ко 
ало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, ц 
то пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од 
 Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно вес 
 једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке на 
и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столи 
испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо  
ану; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах за 
Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички прод 
Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, прек 
ој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гл 
е, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и за 
жавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи  
смеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети  
ко као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново  
аке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах,  
сама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој б 
; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мум 
зрасло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се нака 
 Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем ил 
ни дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута ко 
мо два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш  
 Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне 
 Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио  
оља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радн 
и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, б 
да, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана,  
 већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> < 
 воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се 
ме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па 
ох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од  
а се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се са 
 још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од 
етих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука 
сти, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али с 
д утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да 
е стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то она 
, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој н 
казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да  
 брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео ко 
ћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да о 
м како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где 
још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се 
мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помисли 
 смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраж 
о Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе ш 
се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом... 
д једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше боко 
тву њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере 
а избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсе 
дигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, г 
а прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш  
а ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутит 
} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ће 
ри он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир,  
о што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да  
<p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном пог 
оћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може 
лаву да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико к 
умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто,  
 Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „ 
путах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не ис 
 у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших 
то, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, тр 
 навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повелико 
ти се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча то 
аже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку с 
каза прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, о 
стом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не  
д мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рва 
овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девој 
било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— 
а гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крав 
згледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он б 
 у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштв 
тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Цене 
p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже з 
о јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под  
але од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и 
молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхт 
адићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима 
је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb 
.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од 
екса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто  
оле, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с  
p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина 
а.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, 
а теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили 
ла, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не 
то Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од к 
ам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу 
ак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом дог 
, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <di 
јна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се 
 дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, ре 
са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у сме 
тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам 
е неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођо 
рема овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се неш 
ез искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} 
љачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, 
 <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шт 
ећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола не 
 се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напал 
х њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и 
а видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на н 
 зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, д 
д оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној гл 
јичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то види 
ела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да о 
ше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако ми 
ачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико на 
а селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, 
е, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако  
а!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мис 
ће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом  
еде мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупк 
слабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Зати 
о и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни к 
це и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну с 
 голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Заг 
</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто  
би, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сли 
обудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах 
="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњ 
иш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш  
 о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га оста 
Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекак 
ри године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене  
поредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, 
 у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све ра 
 своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што там 
 </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага  
у.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још ма 
 земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виде 
де сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не поглед 
 гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна заверенич 
ише од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници  
тле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и 
м...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече м 
амети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; иза 
необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упита 
ког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нал 
S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} З 
 <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задрж 
нодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} П 
!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова њего 
јаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> 
 онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави  
и се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једн 
о, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се ук 
</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...< 
о време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тај 
га што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, к 
{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху почели 
се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, ш 
 први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занима 
 живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чис 
 рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да с 
се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо 
а ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на 
х низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пе 
едах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такв 
и, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Она 
 и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист 
којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили 
м очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њо 
а што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па б 
 сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узр 
че пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми д 
ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одле 
ја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се бе 
м успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниск 
 И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то пева 
јах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што с 
 ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње 
S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасн 
 или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога  
туђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам дал 
ушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мо 
плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радни 
а својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да з 
о сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут. 
м онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговор 
шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој 
мо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном бре 
сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} За 
штољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у 
не дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисм 
 сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затеко 
томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од  
...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како  
 и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да заста 
 места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљива 
и ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реш 
с, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мал 
 пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет прола 
јем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, висо 
! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p 
} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погн 
о довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити отк 
ух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p 
лиже но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, сре 
 је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох 
ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп? 
е ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбољ 
дајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући б 
ако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући  
радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бит 
Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде да 
арији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спре 
, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било так 
ма на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Им 
ни као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве в 
Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако д 
пенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да ра 
с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих мо 
за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах 
 у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, 
дставом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију,  
ко девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме зак 
 подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где ј 
засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми к 
то?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш... 
ици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар  
арочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друг 
.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, 
е страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново ос 
 од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па з 
риво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бој 
, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћ 
мрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне шт 
> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p>  
ет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то и 
е, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима,  
и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним усти 
ности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, ник 
бављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви мо 
ама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрас 
ара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако сн 
устахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за но 
е у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих. 
те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно. 
та ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајн 
оље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта  
 па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>—  
говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревносно, та 
ваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женск 
ше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она  
 једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стан 
у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови и 
 упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруме 
ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалит 
<pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама  
 Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, п 
а, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећ 
/p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном 
тац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти 
ка мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се  
 само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни ме 
/p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се  
<p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа,  
>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p>  
} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, 
 треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме. 
р још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле 
у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и  
е, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или х 
што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p> 
 упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јо 
азговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S 
е да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио  
вори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она 
ле тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох  
ита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече  
знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, к 
 је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што  
потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све ос 
да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Сва 
мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ћ 
 коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајка 
ћи.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејан 
Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одм 
ађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то најед 
диркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове р 
и ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се одје 
озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умед 
 <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, 
 онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је пре 
 сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа  
остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих праш 
је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини  
метиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> 
 шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му 
арочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта 
p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</ 
</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где од 
нкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш све 
 да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше мог 
и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку  
 <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио 
? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му м 
то сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p 
гу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замол 
ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" 
у.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још јед 
дох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, к 
е уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, 
p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткива 
да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме р 
ила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопаж 
г шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Д 
</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога к 
и зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, ње 
же доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да о 
длуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе из 
д сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одм 
жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разг 
рај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли 
стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га 
а је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или ј 
леда оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо с 
говорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на с 
виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од 
их руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се 
S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше ве 
ромрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> < 
рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оце 
а о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах 
ацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједн 
>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да в 
од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку вр 
рестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S 
листаше сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах с 
м.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност 
ш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те  
 неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсви 
молих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{ 
овезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гило 
екох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са с 
и она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на  
..</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да каже 
онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не зама 
лопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сим 
 чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се та 
адох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као  
 видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из к 
њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни ма 
аквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што иг 
једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као д 
м не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Нап 
а што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада 
летку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то м 
? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено  
још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако к 
а купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда б 
>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао 
страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на он 
ац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је п 
ина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад м 
ад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све ј 
/p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набус 
и о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити  
А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимн 
утим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p> 
рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих  
 гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена 
ај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> 
им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</ 
а ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове приме 
ле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога  
аших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму дол 
не преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште 
и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође м 
са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груд 
неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у кој 
, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодит 
 <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти  
а разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и м 
тишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се 
увала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна г 
ка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа 
оворих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час гла 
у, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах  
а се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у в 
 много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам. 
уста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је  
давде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак п 
уће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке 
ла на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох 
елиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" / 
, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он 
а ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, 
ачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.< 
са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него л 
ене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам 
/p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да  
а, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не 
 а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у т 
а осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме шт 
а за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.< 
решња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да ј 
ама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, п 
 позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, 
мо што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам о 
уне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гу 
уће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара. 
 како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам г 
на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео 
х сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, 
и забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех  
дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не  
ега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S 
, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајк 
 отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекид 
то је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чи 
у да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада  
p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најма 
ини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p> 
 он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба д 
тац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорит 
 <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам н 
на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у пото 
к на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене д 
е дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и и 
ње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле 
 бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко 
 низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и јед 
у, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и 
а ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у јед 
 на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њ 
е дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка 
<head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те  
} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњ 
 с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по 
ш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чуд 
ћ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачи 
о за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене 
а је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам  
 у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих там 
вао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе  
оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нераспо 
а вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути бић 
 некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да им 
 он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне  
за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се  
мехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да сл 
p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пре 
p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осеко 
аше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки о 
ух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан осећај 
 стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као 
шину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе  
рнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010 
<p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p>  
ред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, гд 
</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње 
ио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружн 
 све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о 
шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо  
ратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у ст 
икоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S 
 Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађ 
 мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије  
I</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жње 
же ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ј 
жа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвет 
и+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> 
она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њег 
и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудн 
слима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми 
ри, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златаст 
 младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче м 
екиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> < 
ашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни вар 
па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да с 
<p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на  
</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случај 
ом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и 
p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и 
и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ру 
>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици ш 
ки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгле 
е недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме н 
уче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох  
Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тис 
стаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што  
м.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима прек 
амо стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох  
p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем  
и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од ме 
сам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Дру 
ти.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Рад 
тким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неко 
у, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо 
а не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је гла 
шаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај 
 узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста  
p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посмат 
ло прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је би 
тавио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све в 
их на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатк 
и да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где  
е време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да 
бе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце ве 
едох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, н 
n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се  
очекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из 
јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под  
устављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним пото 
ет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да ве 
еће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној со 
и помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не зас 
их обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говед 
о за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у  
е.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако п 
за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, 
еше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде  
лети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако п 
а капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуд 
ине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И  
Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече 
ледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечи 
д себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабил 
сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљив 
еђу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и п 
тког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти каж 
ебаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда  
да однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, и 
с, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Ш 
 Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи д 
и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — забора 
{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њим 
ивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по  
ње, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак,  
 <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што  
ог живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S}  
ику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} 
де живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, рад 
овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да п 
ојим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати  
е сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи 
 Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно 
е се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њ 
 Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да  
и, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.< 
рану даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али уз 
момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих  
ршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану,  
аћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на С 
к.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она 
 већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а з 
за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се  
селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, при 
беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њ 
рих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је о 
 и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али ч 
 образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам  
е куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим  
ога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и за 
 Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се р 
 који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оце 
 с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичај 
 шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} С 
а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се 
 Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Ги 
да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама 
е зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он не 
коси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради,  
ено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Рад 
ј, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е 
 за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва  
м сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <di 
 памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало з 
 исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> 
ију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на  
; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ов 
е.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p> 
едром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор 
 погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запева 
Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да с 
снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S}  
"36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто л 
ах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њено 
 ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, вр 
ан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у сво 
 је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила об 
а на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стаб 
опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у  
екох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, 
но узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а он 
у, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и прав 
и већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p 
увише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом 
таде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили 
коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p>  
а, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишл 
и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, око 
</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико? 
ка ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих  
е срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да  
их отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао 
p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којим 
рна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица 
 црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те  
оби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па  
е тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се до 
 слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту 
тар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до само 
, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као  
 време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама 
икота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у на 
ареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукну 
 лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и 
у калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На  
екад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, 
о мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене рук 
ајмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздиза 
и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мир 
боравио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бе 
 очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики бр 
ак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми човека позна 
ој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се 
шег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она п 
 да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се  
вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно 
 уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак изва 
 час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за 
 Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још г 
еколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође  
 бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим прот 
 видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упи 
 ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су ле 
оји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са  
у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени с 
ен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледа 
кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено л 
м Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш т 
у се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници крен 
беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре  
 <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жу 
ма.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, о 
ите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе з 
ке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, н 
знат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем у 
у.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом к 
и за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да 
трага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се под 
рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута з 
толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове реч 
м ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вече 
аји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погле 
 ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној д 
p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Ш 
у се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде о 
pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Оста 
што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући с 
е и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, в 
за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта 
е знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако г 
го да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају 
 ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, 
и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и  
 зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!...  
 то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџа 
 друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и 
рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; 
им се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који с 
ма, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и п 
 стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачки 
љака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољ 
 на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано 
и да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отиш 
 у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осети 
реко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз  
— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од ко 
На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељ 
е с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабну 
ти ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка,  
својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром н 
пу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно 
ако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец т 
Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху ч 
већа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо  
ине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих изм 
ашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; 
само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Д 
иља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{ 
е не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што?  
оре, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе. 
> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> < 
развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду 
а оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} 
а оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти р 
и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} 
 имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако 
ше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливад 
а њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуред 
S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас  
повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урл 
мишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли д 
еке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу д 
ту, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а о 
е, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто врем 
S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да  
знајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, 
 ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он у 
удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} 
дајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочит 
а у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сим 
мој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зл 
реда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о ово 
— што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљ 
е довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S}  
анине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља 
е.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче. 
е помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он и 
марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</ 
 улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; 
 Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлук 
ругом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам 
х? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам 
их да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да  
здрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и 
ге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ о 
о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му јо 
проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек  
 и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онд 
ла и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С на 
о најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не  
а се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој 
 Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече о 
е за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова 
ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати д 
анго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се  
ри као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведе 
му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он 
ао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, он 
а грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта 
уг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим оп 
г свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вел 
е из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души  
ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Жи 
вом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих 
да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за 
 или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручк 
 збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после 
аћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да  
едне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима. 
екох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у  
ого.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p>  
pb n="34" /> <p>— ...{S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде 
, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо с 
једно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без м 
 њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми ш 
нуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} По 
пита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отр 
дем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запитки 
равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико ст 
ичах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он ка 
и му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да од 
ти ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са 
 упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У то 
дновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што  
ао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама 
> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико 
пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на дв 
а сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је б 
</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одго 
 за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га 
/p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>—  
од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему о 
 сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноок 
 друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он мн 
{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи 
вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме  
 толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није б 
а собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога 
 причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, коли 
ика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то 
И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго  
ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло сла 
ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете ме 
било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</ 
ми.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми с 
да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрач 
од суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, 
 Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам 
p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одл 
асамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што 
 за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у 
нодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{ 
се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће 
<p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутак 
p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>—  
а, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ли 
одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве  
ећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично о 
ом.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе п 
оло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеш 
.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! с 
 не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му  
естрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења  
е отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави 
ог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао  
ив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих  
адиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему 
 одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И так 
S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стог 
а мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћ 
ану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у 
ти.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попус 
ј се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беш 
чи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори  
ом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упр 
уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S 
о трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>До 
равља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја 
ризнати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољ 
се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се 
р за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и с 
> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, реч 
оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет  
 ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отић 
о.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да и 
бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како зна 
 у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испр 
осмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и 
>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми  
 као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме. 
њих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се см 
ка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p 
една будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само ма 
 рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет 
енађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где не 
своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} З 
у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре б 
 своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? об 
p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда с 
и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађ 
е дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угл 
другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у ста 
 је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S}  
 се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У  
отом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведро 
и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те из 
а света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет  
аде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде  
ође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи 
шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће 
јка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменов 
е, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш н 
е пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> 
где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да с 
S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче  
м осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој д 
ше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица игра 
ном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима.  
 све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друш 
га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, 
 што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често сл 
по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се ју 
 знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасполож 
ој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S 
на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује срп 
све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби  
д ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{ 
, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох  
 Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску 
е ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с  
S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а  
х у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све н 
отле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркос 
ет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S 
 нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах  
е.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћу 
 њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли 
вамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочит 
да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па м 
м гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух 
и, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху свој 
м што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадн 
 она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и С 
 у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; оног 
а девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако т 
сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада  
иштем, отресајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па с 
десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ов 
 тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним оч 
м.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока. 
рницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један вели 
/p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онд 
обно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито ожив 
х ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не  
ног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало 
 Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S 
е ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради с 
 и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{ 
Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Ги 
м — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} М 
шли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пар 
ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме 
ла“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збун 
а казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав! 
рах, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука,  
 Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену о 
 ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја,  
кујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с ма 
лу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, 
 као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоћ 
е може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Си 
оварају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано прем 
руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија 
 чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си пр 
 Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше 
 у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице  
 ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући 
е; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна  
осматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху  
вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме  
е да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? у 
и, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуш 
 пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све  
зумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помис 
ашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што з 
у, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се наро 
, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Ал 
а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она п 
 како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мно 
> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном,  
о да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах ко 
штених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, д 
илу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак  
адника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" />  
огу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса 
лим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ов 
громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах 
вређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку  
ота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} За 
а.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она дру 
ом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беш 
ребају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој к 
маш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек 
ћ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Ст 
он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. 
p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која,  
иш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} 
им противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч из 
мела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Он 
 <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S 
ма Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми  
. а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим 
оју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у 
у, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде з 
а, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мисли 
; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се  
и ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на г 
пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакл 
е види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећ 
 спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо  
о лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разуме 
ледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} 
па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила 
е могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разба 
 њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погле 
ње.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n= 
ајслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се се 
бији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече. 
 извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је 
еста где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих погл 
објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да ни 
омињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једн 
ко Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само,  
високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је 
поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не 
ас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се пр 
то особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом 
ече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зн 
ало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са карама 
ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам друго 
дах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека  
/p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.< 
 један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она 
алазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати 
 ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окре 
:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио 
 и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће  
азано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и к 
не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се 
жим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања бил 
аљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим ос 
> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући 
ој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад глед 
гледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само з 
p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме нек 
n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} За 
 <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренут 
душан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни ре 
где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржа 
е смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео  
мо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израс 
 имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се ос 
p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах  
их се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас прик 
јурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На среди 
Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Пе 
ге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> < 
некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врат 
{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n 
слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се к 
моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела. 
а будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутас 
} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и он 
укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, 
ерутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже 
авладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к  
гледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у 
а, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше  
ву страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... за 
 све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти  
 накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда прест 
 нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села г 
пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помис 
њим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> 
У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показива 
ме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разг 
S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жаго 
емо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сук 
; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени 
ога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту ра 
 полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њив 
, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора б 
.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p> 
неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само шт 
ни долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх.  
вем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побој 
 <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док  
 Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништ 
их.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам к 
лом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образ 
— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb  
<pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Ал 
ом облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ на 
тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одгова 
 збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изг 
 Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли он 
а то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мис 
</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, в 
p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} 
а волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па кор 
ци, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у ко 
 закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер  
х се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадо 
и сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Зна 
 на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе  
ога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима,  
 ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја 
ре, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n=" 
— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да оста 
ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта 
е спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да о 
 што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја 
Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и 
кше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она к 
им у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак глас 
ући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах  
ног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помис 
или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као  
јући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да п 
>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављ 
промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне 
 тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје  
 да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p 
тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој о 
ом лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођа 
и њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са с 
замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Ги 
е урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види 
агледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му  
 Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сам 
роз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} 
та је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бат 
а је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и п 
с те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; 
јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да 
А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар  
се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас ма 
азговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах т 
смејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљн 
х видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше д 
ојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам  
е кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже 
!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="3 
ткосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху 
ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, ре 
је, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно ср 
екам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није 
о, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У  
задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде увер 
а врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми об 
p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с велики 
место њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, м 
ако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној  
ше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са п 
и било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стид 
 Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла о 
? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! р 
 си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака р 
.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} 
/p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, 
љно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим р 
ј не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртв 
а дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми ре 
> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно 
хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беш 
уће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да он 
; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, р 
у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а она 
беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још 
напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пу 
 Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме на 
ретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад  
ена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљ 
 друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене б 
и: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане 
ње не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце 
м престадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошл 
ију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Д 
да стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста пр 
мо мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међ 
 је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја 
 Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и оп 
наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје за 
тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не 
сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, д 
 залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом  
њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како  
ам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла 
 мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у луг 
м смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У 
ашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> < 
д јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> < 
аче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох  
пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му п 
тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, рад 
ема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђавол 
на, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> < 
ћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто,  
сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седо 
дах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој 
ађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази 
али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носи 
а ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју ј 
ог према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође  
ледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено о 
онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах д 
е она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој р 
случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разл 
екох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Пр 
ао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p 
?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш  
доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ с 
ко пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, ник 
ривлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, —  
мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешт 
Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих свој 
питује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима  
не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... 
ије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стог 
ни жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и 
ејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином,  
дох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве ж 
/p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох 
апослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тиц 
спричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели,  
а да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена по 
Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гил 
 не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако по 
! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право 
боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од 
ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S 
о није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— С 
рив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на  
 и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како  
загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p>  
нда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће  
 виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На д 
р.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци,  
еђу оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињ 
је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и он 
о.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заост 
ане потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за прол 
— она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разл 
то с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је н 
редиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном  
ох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и  
што тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим при 
ће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — ра 
са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се заг 
 као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p> 
двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли с 
 јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и  
лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убр 
и, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео ми 
еш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вал 
 Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, 
убњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну  
осле каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и м 
о осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста о 
ру, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и прине 
адрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соб 
у, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весе 
ћу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да  
режуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти вин 
игосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној стра 
лаву ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p>  
 осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње 
 паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора нап 
да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми 
 ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а  
атворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред  
ца поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, 
у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити  
екиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— 
к не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тад 
 зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на тв 
ишљено посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, п 
ласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме,  
мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p> 
међу загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта  
причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљуб 
<p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали 
 бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморн 
е тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине  
не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а же 
данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са де 
 <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајде 
ешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да  
па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, 
м пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшени 
су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да  
лико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до 
ти да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како  
и неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што  
ок се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радни 
21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не  
ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> 
њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</ 
љко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и 
о наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога и 
, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} 
 у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, а 
 ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у м 
Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па < 
..{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, р 
 на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној стран 
ва? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први 
евојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Он 
етелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас ву 
е.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази) 
у.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где са 
звах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да па 
и? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох с 
вадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> < 
Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се 
лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми 
м погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадо 
д.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још 
 отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репи 
х се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном мес 
 једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} 
руга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне прест 
ље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „И 
 <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, до 
аквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори ху 
поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се 
хитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена 
} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{ 
 кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од в 
уђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p>  
аду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то  
и се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са п 
м од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S}  
 погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> < 
 би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и т 
аво у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> < 
ајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S 
бирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А 
то ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; с 
оворим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове њего 
S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре 
тио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да о 
 донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као д 
!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се зауст 
т’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског је 
ом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није мо 
 (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Шк 
 постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да л 
, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, к 
лико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пруж 
е стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред в 
!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за 
нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Мор 
 увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p> 
о дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.< 
ш два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Он 
?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за ти 
јекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече д 
изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу;  
м, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>К 
дно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као 
од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица  
 то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао 
роза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, 
 озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те с 
>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо 
, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужи 
равље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а  
 ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на  
е.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Не 
судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом 
у, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједин 
 смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погл 
женој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим  
, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципе 
.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} И 
јка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад са 
то ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и м 
едати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син так 
ади.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му 
њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта  
а оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе. 
аџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за с 
ила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сак 
} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који  
.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? 
 се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у цело 
е раније договорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један шт 
 допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну 
ао да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом,  
мо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Сп 
нео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле ужива 
 са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нем 
 се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себ 
ромицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху 
Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што 
а стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућута 
га краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава 
укат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опи 
да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задрж 
з, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад по 
у и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пил 
, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не  
ена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и  
ољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да  
а не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање 
ном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара. 
 кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из куку 
идех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети  
рочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с 
ћ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>С 
идим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози 
ун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих д 
има! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет  
у, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила,  
беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, а 
е, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сет 
причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па и 
 поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину  
 па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша 
ца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се  
 му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила. 
а у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу нек 
ог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отр 
 од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења  
рестадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње 
тка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више 
.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма 
ноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онд 
ј који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и 
ега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да ниј 
лаву, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жен 
 клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег ре 
Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их за 
отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах.. 
— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“ 
 да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, 
беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам 
 ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш ра 
ђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче п 
а сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми 
цених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај 
тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљав 
 чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, ал 
Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући гла 
е близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућ 
ни би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Бо 
наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет  
ука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не 
 оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим 
> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезат 
еном; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша пре 
и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{ 
исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да з 
осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са 
онекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из т 
 дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу 
дам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остал 
м друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја по 
они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах са 
{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и т 
здираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окр 
ку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и он 
говара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а о 
хладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад на 
о изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свог 
 пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У к 
/> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каж 
негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загл 
на полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, 
но, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учин 
ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на др 
, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној душ 
 нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забр 
етпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром 
S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање  
срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист гл 
 питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах  
т преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женск 
p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га са 
о, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и  
т без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе  
диш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако  
 девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш  
<p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S 
охвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима 
у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гор 
е људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људ 
.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ј 
“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" /> 
рхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али  
ро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима ус 
оби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час 
све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве  
итам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта  
пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и  
сле кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју ша 
росто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева 
 шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да  
е до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Игр 
 где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ 
 да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И ми 
о да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} 
гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко 
} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши 
е уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога ни 
 па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке. 
и, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{ 
оћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и  
се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и  
њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина 
о, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Ал 
згледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи как 
да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва доче 
..{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и ж 
обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да 
зује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу! 
ј страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да има 
арочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој пом 
 бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све 
p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у с 
им мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чуд 
 каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам м 
иди да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћ 
 приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то пр 
ко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type= 
ога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљ 
ј.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Св 
} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“ 
у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах 
и запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је 
посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна зем 
ашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли 
јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину 
 баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да 
ито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно 
 да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш б 
та.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговара 
} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остав 
сом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти каже 
p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, ко 
аћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили 
е стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим,  
 околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промисли 
.{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи ка 
 мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало зем 
ошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, 
ава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужин 
обро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде сме 
b n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, н 
ећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу,  
и да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и т 
и опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p 
обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још  
волски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној за 
о је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако 
 знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да  
 оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где 
ху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, 
а допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да г 
де, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p 
би.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p 
ога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Ги 
гог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то ју 
крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом догова 
pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра,  
срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше 
ма из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — 
ах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чу 
ешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се  
ута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој 
и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави 
м, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима 
Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гд 
ни беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај з 
а.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— П 
чи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече игра 
тах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се 
 погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога 
умљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла 
м, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце  
 Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судб 
може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога ко 
ју њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, 
да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, ј 
е бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим 
то је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш  
 памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ћ 
оји му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, 
.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због ч 
ар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех н 
јање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алекс 
охватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p>  
слити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене  
х кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарал 
есец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су танан 
р даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће б 
одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за 
ављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда п 
а још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна 
ог овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон 
говор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа оч 
мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби о 
оље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и 
вот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S}  
еђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собо 
 већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, з 
идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да г 
ада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико дево 
тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с  
бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Пра 
ра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Бо 
рилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само  
јим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатк 
S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то  
могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хт 
!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили отко 
 брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љ 
гнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох с 
а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се 
и сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону пе 
ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз 
 <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога 
 нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама 
није још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се прибл 
ђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, 
 и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од 
цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не зн 
} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасит 
тиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај  
еној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху и 
ни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долази 
ху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једи 
вирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осе 
м очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{ 
p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито. 
и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног 
ала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запр 
 њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као не 
 брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја је 
 чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, 
ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке д 
е знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим.. 
сли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја ј 
л који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, ре 
ши мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео. 
ксу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говор 
м ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли  
ништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у пр 
а?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем л 
ила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам  
њењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње 
 њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само с 
о, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и  
гуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њи 
љало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час т 
Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, 
метају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне да 
оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, деља 
га?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само шт 
p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S 
— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p> 
 црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по му 
 Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика не 
ема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... та 
оређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо дваде 
S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пу 
да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне ке 
која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет зај 
ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у 
у где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли 
дино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код к 
 видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећ 
жили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда 
адох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у ми 
давде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико 
 треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао н 
ком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у н 
а ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитива 
јка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје  
не њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави 
јка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак о 
 сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с 
 Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.< 
рах га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, 
 мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни н 
настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туго 
ш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одго 
изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да 
е могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о он 
одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али 
.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота 
е ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш  
жењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози  
њу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, 
рно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је 
лажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре 
ажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да 
е да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам  
а.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не мого 
и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њен 
ло час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заб 
оредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко 
>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам 
селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађ 
ви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,.. 
кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, у 
ње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, 
сао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} З 
 од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш т 
шта од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="3 
еби, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да 
понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана м 
олазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време  
 хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>—  
олико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира ј 
 часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</ 
 минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од с 
 мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако 
После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равноду 
м.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту 
ојој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти  
је од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као 
ро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада 
 куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро ла 
е... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени  
 да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио. 
но махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за г 
с нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет 
p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у ст 
и.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле,  
 тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца  
шла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да до 
о као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S 
и то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже  
несе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да диш 
не.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу  
} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јав 
а ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гран 
пет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па 
кле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад пос 
не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте и 
окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан о 
руги пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не ум 
 сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S}  
ила ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И 
, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још 
и Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на  
а, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу  
Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и 
могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Р 
ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше 
и у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме  
>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше 
дити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће сво 
 притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох  
l:id="SRP19010_C5"> <head>V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах 
>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гле 
ајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда 
јах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, 
и мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах 
х где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатк 
видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако сави 
 код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз некол 
амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље  
х.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p 
енути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, 
 тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за ме 
 томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу 
у, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта т 
не, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах 
авље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинск 
вадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих  
з заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све  
не главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох п 
 речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта  
ва понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тиш 
е под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, 
рана, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха  
из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој  
ле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, п 
е сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не  
 Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гл 
ошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одо 
јну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом 
ко ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој 
ексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?.. 
о казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо д 
 ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се  
</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прела 
где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Тре 
леко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>—  
море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у 
 њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> 
на буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек  
ном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час  
едах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа  
ји се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> < 
а мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на мо 
 с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли  
азлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течо 
 оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као  
често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад  
алдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и пос 
и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом  
цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ли 
 већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опраше 
еда!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где  
Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе,  
на једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> <div type 
 да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
астанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „ 
утим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на вр 
, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро в 
ше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво увери 
ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ај 
 отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох  
ојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S 
дна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо гр 
упља питања радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна 
и се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше 
ц.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи да  
чен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога 
ћа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину,  
очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, 
 које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане л 
о жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за пис 
рно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да  
се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра н 
 пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покре 
лива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке  
 поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, с 
моће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабу 
на висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да т 
xml:id="SRP19010_C1"> <head>I</head> <p>Освану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Беја 
ати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да  
кочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом пок 
 ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је 
учан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо 
ече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше нек 
ла?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечер 
.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— 
а се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, 
од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, 
нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега н 
дње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, 
роз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S 
..{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за  
са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога н 
е окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још  
радан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови с 
о знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно шт 
</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу 
идех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као  
, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало про 
ши, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми ж 
жења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох з 
то.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наста 
га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе 
</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одгово 
н стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али зам 
Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта 
ђах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бо 
меши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто  
.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p> 
S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не ш 
ју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме 
 изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љу 
 тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, гледају 
 ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово 
у мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме  
то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа  
аховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се,  
>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих 
у песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и 
питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксат 
еколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, т 
} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!< 
мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што с 
и, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући би 
и си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, 
 на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком д 
у! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остад 
ећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63 
а дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу 
срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> < 
 <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, п 
 неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на св 
а, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да  
ичаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе 
нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на ма 
зио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за не 
се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си 
 се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које д 
...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад бил 
лика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па по 
бично нежним расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаље 
тупачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том  
начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше 
то сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у 
ем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући 
112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме 
а слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке 
оћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p>  
просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега  
радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина,  
аху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан  
ме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љуба 
ди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни 
 Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох п 
би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту  
 ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним 
ву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни св 
е било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али  
 познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>По 
 а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми о 
ко тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S}  
III</head> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео 
тме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, пра 
оћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе с 
и све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души 
Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочи 
м лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје с 
а, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека  
е ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с  
 Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S 
опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да тре 
тадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким 
натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах не 
Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе шт 
оме шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину 
х у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих. 
хе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага изв 
х већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећат 
огледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не вид 
е Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше дон 
ићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то  
е говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p> 
р... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да л 
 Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и с 
тац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да пре 
е планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, ст 
да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губ 
кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не 
.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, 
} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у 
упујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико п 
да?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукам 
тих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p 
удећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упи 
{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита 
а врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех 
дах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не позна 
> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и  
јаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах 
има бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> < 
ску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу тра 
тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно 
 ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она  
тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Н 
Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, он 
 мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмех 
<p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рек 
ех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће 
леда, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништ 
престано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на к 
не очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али  
ји пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред с 
ој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух  
лико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох  
м, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“< 
рло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену ли 
 <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред 
е мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што 
 погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, 
> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како  
 је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} О 
загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јо 
удем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе 
 примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам  
 и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главо 
 погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме сам 
<pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и је 
е твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} О 
и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> 
 <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде  
смехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, тама 
имназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику 
S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дувар 
 Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био стариј 
узе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од ме 
дно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка  
доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да  
едостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако в 
 не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми 
 шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли 
 намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу  
де! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p> 
њу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Ги 
варајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џ 
а није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори ви 
...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равн 
е! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено пос 
едај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озб 
S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на по 
шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</ 
жење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим  
ито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћ 
у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} З 
ећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо ра 
ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја с 
/p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја  
ошаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето мог 
у жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p 
ици стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Си 
ва!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше остави 
тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину 
нак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где  
х му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, 
опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од браш 
оше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо  
амет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у  
морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> св 
 Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој 
кан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не 
 истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграј 
к!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг у 
али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја оп 
 „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам  
 мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше  
рам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, 
{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Си 
гра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гило 
а мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење 
га.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година 
ше: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и 
!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти  
е један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S}  
</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да че 
 рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пу 
ренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за 
она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и 
 ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким се 
 бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док  
са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола да 
 знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мал 
Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да  
но што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, ц 
ох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према ње 
х са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах  
ако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И в 
ашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди 
идиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржават 
аха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад 
туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мен 
 од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешен 
у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњ 
 беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас н 
асе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она 
оре.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одма 
наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" />  
поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једно 
p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као 
и од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једн 
да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати 
 — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, ч 
к и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле ( 
...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парам 
тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се  
двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{ 
 да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да оста 
је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p>  
 на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> < 
а се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрад 
и да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки  
даху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мин 
цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно ш 
 Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до  
 беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, је 
 <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о гран 
а прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да 
е да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова ни 
 денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, 
С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми ј 
 се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удај 
т свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бе 
дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући  
> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се  
 наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно 
чело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p 
лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада ко 
ти се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудн 
 ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из 
с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио се 
решао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам с 
но смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајк 
ио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ  
ладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу. 
јете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне.. 
наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18"  
Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер реч 
ограду већ беше неколико радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из се 
још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не 
ратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S}  
 ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих 
ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> 
ени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашће 
о; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега о 
аку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она  
н осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Ш 
 м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо гд 
зађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали  
редио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао 
 и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра  
о за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зе 
и мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настав 
ђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друго 
, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше  
, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и 
и, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и  
да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одју 
ом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са 
говорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем  
шао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необич 
други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и  
.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле он 
еке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" />  
н тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али т 
.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђ 
, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да нећ 
а.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и н 
есте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце. 
 шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и п 
> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе. 
окаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, ш 
е, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми он 
х, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни д 
 могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да 
/p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} С 
их морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па 
ђох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта им 
 — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех,  
је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али от 
и, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је т 
</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, у 
> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на с 
/p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спре 
ава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>—  
о он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бог 
би велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег лис 
 бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отп 
уђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чува 
рај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занима 
>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под  
ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к 
о!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да 
 знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— 
ље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Ота 
не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обр 
.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећ 
> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да  
/p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био 
Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газд 
арош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбо 
 мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S 
те, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети ма 
та каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="1 
сти од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћ 
а сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, њ 
екну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узд 
ече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам има 
оје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, изд 
 служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који 
 зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња  
ро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо 
роводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се 
део код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено  
на оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу 
тилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „<title>Рада</title>“, „<title>Пари 
своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их  
м држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних 
сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После в 
ко да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројев 
ље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми с 
 значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу 
е га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но  
екад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трб 
 у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело с 
, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда ок 
што, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за с 
ија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћ 
у лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне 
вима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђо 
ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварај 
сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи с 
еше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби 
S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи,  
а устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита 
н чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплах 
 све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стад 
, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек т 
ла.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено 
p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у  
ј ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је м 
и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака 
кошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у стран 
 да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрада 
м ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда  
има у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас ка 
ем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћ 
..</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> 
чка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда!  
ражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта,  
променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се. 
 се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p 
олико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој 
 по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, 
зиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S}  
тишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао 
 Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав 
ко је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Шт 
оцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али сла 
онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи  
и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи  
 Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било! 
х на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе јед 
њах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и е 
варала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.< 
 ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb  
ије још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дан 
оји час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="8 
="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог  
ста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, јед 
ко само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не  
ене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Гове 
.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио с 
тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.< 
е неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца 
ам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да  
и само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брд 
беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на ваш 
 чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што н 
ајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не 
изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или 
 себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима д 
убе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у п 
ледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто 
у; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искрен 
сто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одгово 
ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S}  
остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговор 
Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо 
ћ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њ 
се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута  
поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то  
устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четир 
, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми 
 друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута  
м много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са 
<p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; изб 
им промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто прева 
јеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n=" 
унце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па  
е се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку ра 
се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се т 
х; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како  
ем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох пола 
ох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се  
а....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете,  
 задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ј 
ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се. 
а њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њ 
ве и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом н 
вале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друш 
и тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље,  
овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остав 
т не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S}  
аман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за 
е.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж  
 Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам за 
утња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чи 
аво к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо 
пиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено 
, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни  
ке.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред де 
ије, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и г 
о се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувал 
 стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! пр 
има. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас дв 
одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливад 
м мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени д 
и, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’т 
јући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, 
 у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допира 
има, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у цип 
 се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и 
ш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не  
 а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често  
а? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих А 
севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овог 
уте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу  
ше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помисл 
урличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као  
ани где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом 
приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли 
е ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда уз 
ђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и 
ао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекују 
ама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те ни 
позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и  
 палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и 
оре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много ј 
 с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па 
 очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непре 
орства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је п 
аси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>—  
онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себ 
 „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће  
евојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, 
иљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару б 
зреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заб 
мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака  
 мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Једа 
ј прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мен 
адник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси,  
> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много до 
ати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми  
а листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи  
клонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака 
 беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао о 
шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и  
стао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му 
е сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме сп 
ј.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није  
а све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако  
 од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што  
 ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно шк 
, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да с 
го би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гл 
смехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p 
 нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} 
 дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрад 
траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару,  
го са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше к 
је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше ј 
 Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> 
еше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух  
ао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар оста 
уће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је об 
свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине  
мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S 
{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали 
мереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим преста 
вој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и га 
е, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог 
соко један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који  
а у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за је 
још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао пред 
не онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А от 
 израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у раз 
 Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из 
> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! ре 
. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p 
коле.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље  
гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до под 
 ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми 
оме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p 
.. „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те ре 
.{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког т 
зао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како  
ећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке к 
ни, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да  
е је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околностима беше 
емо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се врат 
ог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан 
а варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђе 
радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и укр 
имаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку 
на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудим 
и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и 
асу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим 
мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он  
им у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли  
ему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном к 
S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу 
г својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што 
рло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене,  
 твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестан 
м пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, 
 малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од  
раћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје мес 
 стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} 
, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчев 
 у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би 
и се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодуш 
скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом шт 
хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо 
се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црн 
кама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто го 
 не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли 
ери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није 
едном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији м 
овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, д 
.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају 
 је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је о 
ш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, 
сан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја обори 
 лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што м 
е и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људс 
: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелеч 
 очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за 
уго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох  
ао нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да п 
их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изглед 
 Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш г 
оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погле 
да непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нис 
и! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! за 
не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, 
велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, 
 поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се  
 на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S}  
дах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S}  
а порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад т 
 нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу пр 
 испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примам 
бору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану 
 главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнут 
, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и п 
љке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у  
<p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закик 
ружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне р 
ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, н 
рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и  
ито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше  
— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја кол 
и за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више 
обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то ч 
>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мр 
ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— 
и се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изаб 
нет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово ј 
атког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах 
роз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окре 
е.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд  
х.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И дана 
 кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени 
им, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад сти 
у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јо 
е, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="1 
 прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе дру 
што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, п 
 врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо  
љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја 
ограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не  
, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она < 
 сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега 
ка стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна л 
, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку  
евојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она у 
али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде 
Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини м 
ста рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун рад 
и — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ј 
{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.< 
а себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и с 
међу којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај ње 
х намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бит 
м, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рође 
свим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу сли 
живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми с 
наоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само,  
сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она 
 мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ај 
а заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде... 
ако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој к 
срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда 
х тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у 
трану где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу  
ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор  
то се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, 
у, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту де 
оложих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења  
м торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју 
мо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо в 
о би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно к 
намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо 
и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Вел 
 да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта 
а, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да  
 ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог  
нде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној ст 
крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то п 
исмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S 
 што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све 
нао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам 
рчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ли 
ше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између 
ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклон 
ћ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтед 
ујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам шт 
а пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, 
мер, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад см 
рајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објас 
м тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} 
а ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, 
— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко 
осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног  
и све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе. 
и девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} 
p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се  
{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх 
ћу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се то 
! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледа 
ва зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два 
 и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех от 
стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет не 
{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима 
даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S 
а жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас 
е на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је види 
виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спа 
 новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу  
/> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече м 
у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје,  
оручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она м 
м ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где 
азећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда  
ла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Ги 
онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле ул 
друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к м 
 дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Г 
<pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу о 
уке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу 
е носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упоро 
аповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да ос 
Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S}  
ђу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девој 
 Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скоч 
 Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој н 
 ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на 
{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“,  
авдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један п 
, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име  
а огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испад 
 крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично да 
дох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се см 
— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> < 
Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за м 
 Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да 
роши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Трго 
 хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја по 
 рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а  
лиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам с 
 растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке рук 
где живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху л 
нам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} 
..{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к 
 и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Т 
ше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непри 
Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну. 
еше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се м 
Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од њ 
устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Оти 
 извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p 
} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, 
о је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги  
ењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта 
 Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се ку 
тко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у см 
 па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S 
ча понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дан 
ари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те 
срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} 
 ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја  
, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p 
S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама 
Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео  
рожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше  
ти сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем пре 
S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих 
во, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну... 
номе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему д 
им лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа 
о Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се как 
pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје пов 
 на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим оч 
Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца 
рче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и п 
пријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам мо 
зми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Труд 
ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли слу 
енице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{ 
има; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у ј 
 <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пу 
нам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, д 
 знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох 
е баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама  
и дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем 
 на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије  
ависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотиц 
Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са  
дном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Ост 
лики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и г 
ала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обук 
 се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! 
а где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње,  
.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањ 
х и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам  
Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих па 
идим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срц 
ко, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку 
 и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, до 
ше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p>  
ућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом же 
ох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</ 
огледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она т 
 тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге  
то се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах 
престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку 
и ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кр 
град.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло  
ном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше р 
} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње. 
токе, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n=" 
дносе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с  
 опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и је 
о се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се к 
ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некак 
звах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном  
удаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш ма 
p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко,  
ањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ к 
 то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S 
— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p>  
ањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно н 
е су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и ј 
ну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се 
 па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету. 
 шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе оч 
ађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах ср 
> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу с 
, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она  
>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно ш 
 заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и бе 
а је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег 
 Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p 
а ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као ма 
е ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно л 
енио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као за 
 и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута  
све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех дру 
94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој на 
Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има д 
 пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{ 
лупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пр 
е отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туг 
а не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки 
} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио са 
 остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је  
Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоск 
а друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне пр 
закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте м 
д од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Али то није 
апућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је в 
е, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих 
у свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме п 
ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку 
рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ног 
вање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи с 
да, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде 
у, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклон 
 она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{ 
 даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: 
е моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{ 
разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се  
чинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са виш 
авне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и  
/p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, 
јекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори 
х синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега 
е у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла с 
 наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова  
ади у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— 
ај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, 
едан мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> < 
.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам кој 
— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво. 
ита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за с 
емена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, ч 
> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не мо 
а ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а 
о спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враго 
 сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја го 
и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас М 
Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ст 
ац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хт 
ма овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зу 
ори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, 
и као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ј 
 на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво м 
а чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чи 
 је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја 
>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући  
.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто г 
 после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и т 
 се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> 
а?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те,  
видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи. 
доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му каже 
уги? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне 
а ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде д 
 упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах не 
="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајућ 
ћеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S 
и ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога не 
е... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не 
се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S}  
осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта ка 
отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом не 
ам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разг 
 боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је  
еје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох г 
 већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умед 
ити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, з 
у.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песм 
ебало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n= 
х овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно  
и се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зи 
</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шт 
и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски,  
ак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли  
> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — њ 
о из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Ал 
p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и раз 
ија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Пре 
ејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свилен 
.{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам мог 
аки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах 
че, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румен 
ох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да ни 
, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} 
0_C6"> <head>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, шт 
 ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва теш 
х к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред  
пред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зуб 
 и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — о 
 и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, д 
дједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то ос 
о до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од 
 Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купи 
креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да  
е на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, 
адоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; ч 
у неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахну 
и се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изо 
тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она 
ах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, 
овек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох  
о је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љуба 
 покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору 
ше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S 
} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у  
} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја  
тку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном ода 
теране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих ув 
се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио сам им сва 
о, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чу 
и час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ен 
 ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту с 
но с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S 
нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{ 
 изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од он 
{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, ка 
 се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказ 
или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу. 
 што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сам 
...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли саз 
ита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говор 
 да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мисли 
 пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за со 
 низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима в 
лих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p>  
Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неки 
 да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостал 
{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издрж 
 Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да рад 
 здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ лат 
аучит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинско 
У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуца 
} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> 
запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, о 
нут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше 
S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S 
 изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у т 
ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к 
ада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепо 
 се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку слу 
.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што с 
одом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и с 
пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма ка 
 о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја дру 
 <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четв 
Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита ј 
м с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох о 
} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда се 
ше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изра 
.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким об 
ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота изме 
о бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех 
већу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, 
 изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши дев 
им, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58 
у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом изве 
 на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла 
од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он д 
стретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у  
е од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојк 
ицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му  
а ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим 
 прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он,  
примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да м 
> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда,  
берем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто кр 
/p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да  
ајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало д 
и се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не  
itle>“ и „<title>Рада</title>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} 
зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понек 
и.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном п 
 тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се с 
олико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам 
коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници 
 жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци ожи 
, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредб 
е, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{ 
 ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој по 
ужио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео С 
доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошиц 
ти, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n 
апију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и в 
на...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда  
у повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле к 
аху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <d 
ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb 
амо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ру 
> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Ч 
 Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одго 
ојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалос 
{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{ 
жуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се 
м нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тре 
песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где ид 
у се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све ј 
ј посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то он 
е кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице  
 ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом 
е разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољ 
у радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле не 
дих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу кл 
 летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем н 
умарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико 
аједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</ 
 оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</ 
ах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах 
 хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „<t 
о врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао са 
отле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико б 
ваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и  
цу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галам 
ирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало,  
S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?. 
љине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На м 
за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао,  
стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, 
х се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понав 
ави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја 
уге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што с 
ке говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село 
ете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај т 
 добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам  
зреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и изве 
имам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавањ 
 седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још 
авника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми 
 не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запаз 
Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих да 
е оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је  
ставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Глас 
ом, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{ 
 она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— 
току, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлад 
<pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпур 
ужи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то 
 „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, 
посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакш 
 само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит и 
 сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињу 
ошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она  
 је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати к 
RP19010_C1"> <head>I</head> <p>Освану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нес 
 гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме о 
пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се кра 
дне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} 
ма беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у који 
вратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стад 
ану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на о 
 кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег  
ене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у  
/> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попиј 
 пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и ст 
е стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, 
зничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови 
ркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и 
 сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један 
 ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она  
то но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе н 
м пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, т 
ишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми ст 
зити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на нас 
ему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<t 
х куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем 
арија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Мар 
окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, о 
много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што д 
 „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p>  
рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и распол 
Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> 
е и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад 
/p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и 
си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не м 
 с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћута 
н је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши 
а не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене н 
а се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S}  
{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу! 
ди, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.< 
е одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срц 
о што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и и 
а брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гле 
 Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непреста 
а.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Б 
о сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли,  
му са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се 
зговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мисли 
орњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; 
 дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам о 
 да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назва 
. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да  
зустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p>  
ратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито. 
 ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па 
а зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за о 
да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује. 
 поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше с 
 када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Не 
S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не зн 
столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је б 
бро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах,  
оје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном  
ну упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срц 
и да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговор 
е давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мен 
сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да сх 
и, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причи 
трже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим к 
кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и пр 
овећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле купо 
 и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како 
 Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаш 
него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми 
 треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S}  
гом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу  
окушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим м 
креће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се... 
абе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног д 
рча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, вид 
ер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ 
еза од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше п 
аву, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, 
кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац д 
за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у 
де моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама  
 жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу 
 n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не бе 
 сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, про 
 осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p> 
о један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете,  
усти забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи  
 трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, д 
p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{ 
шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави  
 као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајк 
ти на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је са 
{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламе 
 у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије нег 
живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ли 
екарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у  
ним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад п 
оку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Д 
хом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје  
 халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</ 
} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене л 
 дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини 
{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љути 
 губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, ц 
и, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небеск 
Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице мо 
од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не 
пех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта  
се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је  
ћи снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло л 
 да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном н 
о себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у  
и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пр 
сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набора 
 Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до р 
Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још ни 
<p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</ 
ка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> 
ом ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго 
д нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше не 
 пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо  
 да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, он 
мем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S}  
са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу  
те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном 
ене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилин 
вада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на сред 
у баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, 
мравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бит 
 ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S}  
држи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну сли 
 му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и  
белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срм 
 Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p>  
} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се п 
..{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, 
хтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати сву 
как савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изне 
 је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе 
 муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда 
јка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан  
братих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече ма 
 напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом се 
 синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и ј 
етака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих д 
 која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, к 
то што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да 
ле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, примети 
чито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке к 
ђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш 
но женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос не 
ва, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око по 
вом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но 
јући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души  
већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док н 
> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чуд 
 чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље н 
ја грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом о 
е, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и ост 
 рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног не 
ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћер 
идим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и 
оро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село  
ни, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} 
риступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у т 
илостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још 
биљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не  
p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у ду 
ко је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p 
позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у 
д, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Г 
ежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен с 
ало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико  
колико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде 
рану уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док с 
лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па  
 понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде,  
</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било  
 На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слуша 
а далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране 
 и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад ст 
 ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p 
ске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не зн 
чиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са  
 n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле. 
м.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Але 
 <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се сам 
их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми 
а се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} С 
кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку д 
тах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, 
ле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што ч 
е косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа м 
На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње 
а Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање 
ико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, нас 
за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она с 
 поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да 
раме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух гд 
а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговори 
еле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања  
ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочиј 
У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>И 
ам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јара 
гог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говора 
м и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах св 
p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} 
неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, ст 
S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „ 
 јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече  
ом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми пог 
ја жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах д 
 се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана на 
о, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>О 
в момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њи 
 да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као не 
 ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо п 
отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, 
д своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило 
што да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ р 
м свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чу 
задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојк 
ђе ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја 
рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча пре 
м кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p 
ли, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из т 
а Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; 
 у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је  
 душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах  
p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да  
ђе тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле 
ђе тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго;  
— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се  
о, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрв 
амо мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она  
че у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина б 
тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора. 
пред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да 
 су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S 
и ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева ра 
вили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад 
 и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb 
сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колен 
Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да л 
их прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стаб 
 с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и н 
 отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" />  
еху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођах 
то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка ка 
p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А 
са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p> 
} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не з 
жда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се 
 <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу об 
јци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да ј 
дно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста  
тих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух в 
опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда  
е праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да 
 снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно  
 доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мириш 
ући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="1 
 пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоци 
сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с 
 већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16 
ко?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{ 
д самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод 
ме нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ј 
сти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а о 
 се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми  
простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем л 
 подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на друг 
нце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ве 
шег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и  
рани где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи о 
{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне дв 
и отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће  
лу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, п 
ором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> 
ескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{ 
да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оц 
жну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше  
д, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Им 
у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он 
— „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговор 
ом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у 
рце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не 
ао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљи 
а мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пре 
га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се о 
њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она 
 непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њих 
х је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се  
и о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема ра 
.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S}  
} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно  
Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и узда 
 застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да 
ризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не мог 
, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не з 
емо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац  
 оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, 
ледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>—  
право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p 
нио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образ 
м некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момк 
рећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропа 
од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова  
беђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим  
и да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, 
на чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове 
а ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} 
кво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући м 
али се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погле 
ледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могл 
 месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој  
гледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно с 
ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах 
 <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p 
бе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз ли 
ах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не 
лико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Ал 
рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта 
слећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме в 
мна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства 
ивах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа 
од?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред јед 
че?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим д 
ј на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, пов 
ених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу 
ративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за с 
 то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она ж 
p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим на 
 изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да  
а чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше 
е.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног к 
а би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога 
 прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво ув 
ш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна  
им смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу  
на жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вуки 
ад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех 
> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема 
 <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, пр 
као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах 
наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили ч 
и унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изглед 
милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, 
о као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше 
маче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене 
ече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозби 
. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да  
и ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p> 
ако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш,  
некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао 
 ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђ 
кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана 
а, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па  
.{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби 
p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта  
иш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који м 
римети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја зн 
но плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се,  
p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се  
{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаш 
 осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још 
ене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} 
еле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгле 
је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то о 
анпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну: 
осити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Ст 
?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жало 
 са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поно 
ним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.< 
да када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми с 
друм, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> 
аву на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш  
се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој 
стој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка на 
хом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно да 
.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Ал 
 за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело,  
ш вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стра 
 осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила. 
ја из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</ 
ну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S 
те к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста А 
 мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне о 
те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S}  
иљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају п 
у“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једн 
јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> < 
 Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S}  
ајбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} За 
мах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга  
сић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p 
та ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S 
ђе?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох 
ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познад 
х се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p> 
ару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је праз 
еже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгр 
S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n 
ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.< 
 скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездам 
ке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обо 
 раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледа 
 другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још 
удих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким ст 
туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по по 
вар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше с 
<p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па  
?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као с 
с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбр 
мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се 
између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она м 
хташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусре 
а осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да  
тњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли  
>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је 
х још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се н 
одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заиг 
p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра;  
S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећа 
лом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то ли 
, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да 
амо још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.< 
елом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као о 
ким брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стиго 
би и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је 
адаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше 
им ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад ј 
 и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада беја 
есме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који 
{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S}  
 већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на 
>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се  
{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кућ 
 лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Ал 
ену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за  
х се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— 
 неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и тру 
 пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад 
ри? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— По 
да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио к 
тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све 
свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком шт 
ла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи,  
 њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским коса 
м комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим туж 
 ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича 
а четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у  
ака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар 
их полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да с 
је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним  
авих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Се 
е, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где с 
ом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих 
 би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</ 
 Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки ра 
 беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који  
ка једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се  
ђених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре 
е опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица та 
и како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске доди 
 <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе н 
 и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се з 
дговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настад 
е сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше  
у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се  
ам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада,  
 се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљај 
сто у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ сам 
али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми чо 
затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда 
 одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из буду 
 па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео 
<p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада  
или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} З 
 с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране о 
 откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највредн 
ше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевен 
ницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Усп 
апред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и  
 девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта  
р и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху 
 <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, н 
едан пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то мог 
S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом  
а да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема 
!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће до 
тле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календара, 
игде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене 
едом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, н 
ом жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки вели 
о, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разло 
би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно ма 
ини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као  
е доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћ 
небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?! 
га био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоња 
влада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни отк 
е, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да о 
S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто  
ону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у г 
кије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо је 
 покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И тама 
оја се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беш 
њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе  
н туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> 
свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>У 
у у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа  
 да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, м 
ом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио шко 
а би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p 
} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле  
</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црве 
е топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије;  
, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на л 
а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, к 
p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих пол 
и кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену  
у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак 
ветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда 
едрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не 
S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, свету 
ове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана 
иђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, н 
ерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p 
ажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има вр 
нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! реко 
ло.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! ст 
ог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а 
S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исм 
ослао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлост 
дох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и о 
еших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, приву 
тављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад 
ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.< 
ти Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је. 
боје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и нек 
станем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам 
шеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код 
је, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за 
ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није п 
ли да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје,  
и све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потов 
њаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике  
и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> < 
ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац зати 
шла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!.. 
д, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако ум 
ише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што д 
ђох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила 
 оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам 
 па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунц 
{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици 
за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p 
а.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p> 
е већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да ис 
ође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачи 
.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање 
екако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одав 
бро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! про 
ледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</ 
ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде 
о видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђо 
 али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче 
ом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су жу 
..{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не мо 
 по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је 
м подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше 
Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој гл 
<p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она же 
е ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p 
ики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах к 
ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том  
 тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад п 
чи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појури 
 веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му,  
о си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренутак 
се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S 
е Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђ 
 Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни ид 
 мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Так 
 <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја  
ека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што  
 ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашћено по 
ше.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да  
м неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим 
о добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју  
јој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још не 
некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње јед 
вратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста,  
беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта  
једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ј 
јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да с 
{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Д 
е певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно:  
некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друг 
јући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе 
p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p 
 сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; кос 
иљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете  
p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан погл 
о усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако п 
удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш же 
 ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да 
у, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{ 
а сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што  
ажећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцниј 
и она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и 
 Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ 
Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци  
ледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у д 
 кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да в 
кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх,  
од истим околностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам! 
о даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љут 
/p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше ота 
говори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црн 
ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и 
ајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву ш 
за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шт 
ну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{ 
ечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то ст 
 низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља из 
 и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом про 
 живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легл 
ве јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свес 
нио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи...{S} А 
села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Тво 
село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја 
љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавал 
 једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у пр 
дим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{ 
памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим < 
 главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? уп 
 нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим до 
чуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, ре 
и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим 
а, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} 
ишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у  
мо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појмих д 
лексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба 
, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није 
 појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грознич 
нио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде  
Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге,  
 ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, з 
ди шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и  
след посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па  
реда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена цр 
а, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга дев 
нце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колим 
х, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући па 
тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга 
а је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вунен 
га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Н 
хватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пу 
, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом непрестано.{S} Он 
S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Попла 
оби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, 
ито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут н 
и увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше д 
ави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах о 
одније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам  
 учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докаж 
 <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разгов 
ругој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја  
а одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Р 
 децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста 
 друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, два 
то кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не 
 Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у 
лу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да и 
ђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ 
љ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у ку 
S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врб 
S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Х 
на.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даљ 
 једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке с 
равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично з 
 да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од  
рема свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Са 
меном, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, ко 
годити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да 
{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону д 
а се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих 
уљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке с 
познаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стран 
згледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S}  
о тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву да 
а се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ру 
о пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За 
има: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по мо 
у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и  
 зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога је 
рекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ 
м још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распо 
да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам 
књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах 
/title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, п 
о је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’А 
је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?< 
и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од 
 <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> 
} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, т 
 се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохва 
тока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађ 
 ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближ 
на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не си 
је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мисл 
а ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехо 
кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обра 
аше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онд 
ери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, упра 
тивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да  
овима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше н 
Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут 
 шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми  
помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и пог 
злога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоња 
и.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ он 
ам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p 
што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то  
ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе  
 Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен 
а неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно,  
ква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на саста 
е!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше з 
заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручас 
ка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повије 
се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за  
а.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у д 
кање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} 
 могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу 
ети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, о 
.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде 
м још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем м 
бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не по 
,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и 
; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпро 
е ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и ње 
{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S}  
 могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је п 
уређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе гов 
ч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. 
и појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: 
 /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ус 
 умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се с 
рошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрав 
у, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко к 
лном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге с 
ћи.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном  
се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад 
ком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већ 
у овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди 
види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој  
ви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да в 
баци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, ил 
ића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама < 
о, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога 
и шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се 
ма ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S 
г оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о 
а пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води 
 дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети  
/p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до с 
вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш доб 
рбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што 
> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он  
дох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз б 
 срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох  
тедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху пес 
но мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, кун 
/p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у м 
се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да 
али, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању 
b n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече оде 
искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда 
е ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком 
 што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> < 
 Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p> 
и.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут  
о.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све  
е једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељач 
ам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се м 
 помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Врат 
о после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} М 
вори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно 
, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; с 
 само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} О 
и главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом непрестан 
таде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не пом 
ј девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кру 
ву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми н 
„транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми п 
о истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалиса 
те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, ј 
љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због с 
адох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p>  
нако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.< 
сто слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво шт 
ивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме з 
искиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да м 
беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим одно 
ам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем 
а, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што м 
рло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених 
на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И ка 
још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S}  
е о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једн 
тац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у  
 — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта р 
ох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n=" 
и. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, ос 
м неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, з 
„Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је 
 Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још 
ак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдег 
мет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, д 
а знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето,  
где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смеје 
њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме 
 тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које г 
с неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погле 
о после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах по 
да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах 
еке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гд 
е о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па м 
х пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах,  
рај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окре 
с не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи 
} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али  
е показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше мој 
мљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да ни 
ори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново  
 ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече с 
урио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што  
ш остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S}  
 поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох  
 се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само ј 
 Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике  
p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и провод 
 се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с лив 
на.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећ 
 остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се  
 разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако  
 и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети р 
 нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек ка 
и опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи 
о се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, 
дре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неок 
ле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> 
за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.< 
ко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних ве 
 зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зр 
ед нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и д 
итнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми 
е да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, к 
а.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, н 
, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други  
 на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остал 
сје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре погле 
аило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ни 
 у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пре 
 само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих  
 кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци  
а...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! по 
а у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш  
S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p 
петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S 
пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти 
опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај 
да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно ра 
вако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели:  
мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро,  
а ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан провед 
..{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плач 
 шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћ 
 се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи он 
неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гл 
лима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух  
 како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души  
p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем ј 
уђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и за 
ја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>—  
е, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај по 
дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем  
 нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у 
n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо д 
а жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало 
S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, 
им својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах 
 и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени  
више.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор. 
о код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа  
тену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану,  
у (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку исп 
а прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу 
} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напре 
и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата 
а једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и р 
?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и д 
. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</ 
ype="titlepage"> <p>Штампарија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> < 
лом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да 
утао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окр 
у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу сво 
и уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи о 
="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла 
ма.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну  
а, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме г 
ад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању 
а покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупује 
какве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изг 
е, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да 
 пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене 
ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осет 
а <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на  
ека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху о 
.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p 
 јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља,  
 одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? пр 
ако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах  
ем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту в 
ивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја п 
у — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам  
И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана  
 иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом 
Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с  
ао да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали 
ушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упит 
а тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодн 
ем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p 
..“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ мн 
х где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да уста 
е, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред к 
Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми св 
не са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" />  
дна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у 
 пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ни 
ушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{ 
 својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме  
е гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту 
ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, вид 
пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме  
/p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле к 
селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква  
нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају  
више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њи 
 траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> 
доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S 
 неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својој разореној и за на 
што поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала,  
p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о том 
звика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је 
е, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећ 
и биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жен 
ко, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их  
усито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p 
 само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одос 
их једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз  
 плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго  
умарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја  
куписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Шт 
ло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сун 
а којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту  
<p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђ 
што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Вели 
и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p> 
се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави с 
е би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да 
е говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због кој 
ам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је 
екох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче! 
е стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситни 
ло освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.< 
зању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} 
ста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!... 
осле, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шес 
је, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па 
и.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи 
S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово 
е лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено  
утим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.< 
 и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре... 
p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници  
могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах 
настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико 
је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо  
Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја  
ао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памет 
цу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те  
наш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си 
 започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље рон 
мо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој 
 за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као нек 
Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе 
море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко тр 
о место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав 
 ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви 
 <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагн 
ца беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неко 
сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И 
 кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми с 
еко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p>  
у, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај  
 томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти год 
ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и н 
а први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом 
 да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на 
ш јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{ 
њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Сим 
аже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо 
 ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге?  
и се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање д 
<p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још  
елину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунц 
бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{ 
 се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сари 
Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му 
.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ов 
</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да плас 
Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ по 
и да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поден 
мо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затеко 
p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и 
 им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S}  
отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да поте 
куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да м 
/p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у по 
а; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где пом 
ад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака н 
(да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} А 
нао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили 
авом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисм 
кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Д 
ао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од по 
 у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјури 
...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, се 
} Заборавих на све непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним  
p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав  
нађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на  
ета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око гла 
уши, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад споји 
ли осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb  
и.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и о 
но, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жало 
прављао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и 
ројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плаво 
ла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти та 
евојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга де 
скаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и ко 
 мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{ 
е он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи огра 
че ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу 
е у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из н 
ком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах  
 /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жњ 
дро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по к 
{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак  
е који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мен 
смо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после о 
 доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и по 
ишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас  
Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, н 
таде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка 
а три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње,  
 место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја д 
} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, 
за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n 
иљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој ле 
доше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да од 
ругу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да проб 
.</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили 
м очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се д 
 на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било  
аву.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређ 
а мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да 
 уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сл 
би, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на 
p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и и 
тано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададош 
мљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мој 
секох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде о 
ац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да иде 
а лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теб 
сељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бит 
а, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S 
ти и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— 
и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни 
 одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не  
то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно  
а се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављ 
<hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више 
што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на 
ешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном де 
мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p>  
видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изгов 
ењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита от 
 коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ак 
 постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — о 
не и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену друг 
{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се  
 искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисл 
тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне 
старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, ко 
.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беш 
ма, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме 
 просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах с 
е чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов 
е од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад б 
 у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликам 
 велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радос 
дах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онак 
, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се 
ли, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си т 
 ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p>  
ао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега  
а хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S}  
 дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошиц 
те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном  
{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p> 
чи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p 
о да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стад 
себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај 
а пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, заб 
главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу ст 
 не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала кап 
е, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже,  
свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћа 
аду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опре 
г коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах д 
и не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних  
хове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у  
а извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, 
и), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре  
и запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеос 
ку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престад 
лом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на  
ом брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса. 
ем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све 
енталним расположењем према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи јед 
а самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.< 
их тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, о 
авио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече он 
 како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А он 
 <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оц 
адох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао 
е слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, она 
 онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима бе 
 у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена го 
 за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купу 
омажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта  
ођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љут 
ла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш т 
ух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном  
рка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{ 
 да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико  
с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} К 
 и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци  
Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али < 
то си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{ 
 може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре 
што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је 
ика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари к 
ј, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих 
> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с г 
ађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гил 
о.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу!  
испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к проз 
S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде  
дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да 
} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправ 
— не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се са 
 једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми 
в предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставни 
 даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лиша 
о ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда заустави 
 па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох там 
 где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? п 
на, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb  
да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p 
...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му са 
ђох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем,  
ном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар т 
 кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђ 
е моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио 
шти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица пок 
селости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она  
 се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се 
е старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њ 
</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Ш 
pb n="108" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p 
да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Ш 
страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо  
ругом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада ка 
ан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и  
ах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се  
ила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а он 
 то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми  
пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изглед 
 Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p 
, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Нама 
.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједају 
Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p 
као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.< 
е исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се раз 
а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, 
р, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" 
позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дој 
ој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам та 
диста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта  
мети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе д 
 своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали,  
 никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у 
у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разгово 
е и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, 
е узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p 
дно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за он 
шег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беш 
ам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спа 
се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S 
p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што  
 леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је  
каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>По 
 и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној 
ти.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети в 
е и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не м 
припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма  
 празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољ 
грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у лива 
 под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох  
се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се 
 показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити б 
и се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластов 
о на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам 
, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обрат 
ко јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у  
 смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, требало је да се газ 
 <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и  
напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не може н 
ном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука 
>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су  
очех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> < 
о, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не м 
азуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</ 
а се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75 
да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, л 
> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако оград 
ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила 
е забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, к 
прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него 
p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ  
што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми  
 Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут 
, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не 
њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико б 
ив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанп 
латастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не ви 
од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела 
трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка  
није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд  
м ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="10 
ављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни 
ута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у в 
знутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја приле 
д тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Пог 
занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас саглед 
замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем уз 
о си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја пр 
 као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — 
 за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита д 
тољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p> 
аш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро;  
о да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све је 
ла њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух о 
</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... поче 
> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не  
 вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да  
ко удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништ 
.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада ш 
че него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.< 
их зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p>  
сети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још на 
е смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога 
ебе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћ 
 Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу,  
е ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S}  
о стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда н 
, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: посла 
хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава та 
није!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује  
их вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да  
 њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи  
е.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и 
?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неко 
 и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као  
згледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечје 
о крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је туж 
кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, 
а навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, 
е његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, р 
раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити с 
ди, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у пос 
ах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>П 
жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к на 
х две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад из 
{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи по 
евима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по м 
рећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седо 
м пажњом, расејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука 
нце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву 
 исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта  
едам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S}  
 већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са 
а уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо  
S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у  
град, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, и 
се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с јед 
 надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми 
па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме 
 када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога 
нда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин 
ћам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се 
оград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толи 
ме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, ре 
.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} П 
 се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу 
и.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, а 
 и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не пост 
м школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, к 
да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ 
сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у ти 
 како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не пит 
ставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на о 
{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" />  
 као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће неш 
их, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико  
 женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја прого 
оме — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана зам 
и, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче с 
 сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пише 
војком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене:  
 је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико  
 оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да нав 
а беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је п 
 један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођ 
Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем према  
{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу. 
— ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срц 
лише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Си 
 одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да 
; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уо 
абуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у  
е као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се 
 књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а  
исла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља  
уши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p 
да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се н 
ко нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила нев 
иваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мај 
 разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с  
0_C2"> <head>II</head> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег 
утито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки 
 озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се 
 све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишч 
слу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати су 
те нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању он 
о због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и с 
отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све 
д куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, 
лаву на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених 
 јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће 
ећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у варош 
>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мал 
м уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати наг 
тах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А  
имети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда и 
ок наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љути 
 такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам ником 
ајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађ 
ве девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— 
же рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не 
коше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја. 
</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо  
 мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постој 
 нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се за 
ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвор 
а се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје  
ве.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми б 
то, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино  
ко ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ н 
ва заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора б 
сејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и 
ђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљи 
 столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће,  
у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је нај 
е се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не 
ао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве  
али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од 
љу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом 
, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то 
 ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више 
ма облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не вид 
ава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она н 
смо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама  
> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, уч 
која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам уст 
кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; п 
и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој сна 
ије договорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што вод 
тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да ка 
ој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два  
њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p>  
> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га по 
нице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце с 
е к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите 
 чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред п 
и!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{ 
за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог 
 што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казив 
а, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предом 
амештеној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и 
 и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <p 
да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу,  
ог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пу 
једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{ 
 трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S}  
ећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узе 
 једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, он 
 се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створ 
тац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше  
снате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе п 
сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Заж 
 сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S 
n="116" /> <p>Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозбор 
о!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, 
и, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се  
еља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико н 
ана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{ 
 и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару,  
 погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине ку 
простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и 
ост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми  
х у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих в 
} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему ос 
 којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваш 
рима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на гл 
целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: ст 
иком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукњ 
умен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не сме 
њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права ја 
> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и н 
време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и 
 лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар  
хта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; по 
једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је ср 
 у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у м 
рете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>—  
њигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да 
од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље 
ико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредни 
што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико п 
 крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком какв 
ог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко 
м понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о наг 
 или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду 
 сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n 
што кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— 
ућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да иде 
/p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже мога 
ом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој кази 
с бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам радник 
о, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и 
гне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као 
екох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно р 
азнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју  
лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на је 
о и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сун 
 се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући пре 
е.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише ја 
ва црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана  
а усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је 
 у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде ник 
покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да с 
 угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Ј 
а говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћ 
ше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног  
е заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрет 
Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и  
тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ј 
 сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! д 
м, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, уми 
о између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од ш 
 n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само  
наш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти с 
ега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, реч 
ати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мнош 
раним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} 
Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, о 
 задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва 
аде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и  
е прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег 
још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле 
S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алекси 
еђи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p 
 и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах м 
е сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{ 
ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео. 
нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена 
ахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со,  
чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле и 
д не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овам 
Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку д 
 бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се  
бијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете  
 са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ 
 дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Зн 
ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта 
ли тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах  
коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их  
сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекос 
а могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра 
осле подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка 
{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исква 
 прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице,  
нутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред  
шар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледа 
кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијен 
д прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа. 
зговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено  
 да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто 
м, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доц 
према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љу 
е Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто  
као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањ 
у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот бе 
 је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Ш 
, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста богата 
дар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као д 
изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, об 
н као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свејед 
 не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће 
и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, ум 
дљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стран 
јемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да 
оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, т 
ођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у друг 
теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сир 
бљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса 
нати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексино 
оложењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе п 
оме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111"  
ола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак,  
га суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек нек 
о жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми 
ах са неким сентименталним расположењем према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно све 
ој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам прим 
говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ 
м и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко  
ликим љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’  
у.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њо 
реда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p 
</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим не 
 пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Ч 
 не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то  
<p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гило 
 могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онак 
ом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а 
 нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и о 
о шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не може ни укло 
 је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S}  
м тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсн 
препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово њег 
на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну по 
, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног гра 
дан пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред  
p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да  
Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут који 
 до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се сп 
 се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и  
оји га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S}  
.. </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он неш 
, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, ка 
 опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нем 
лиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’  
S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих дв 
ки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет што пор 
девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше 
адоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, ис 
х нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их заглед 
 мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нек 
ућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах оно 
p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да  
"115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, р 
чка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге до 
о! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник 
са, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала 
 море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта 
све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, 
ну главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ј 
говор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се 
 „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себ 
 неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмех 
p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не у 
 чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, 
дирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву сн 
 <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p>  
уљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве  
, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а он 
рестане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и зб 
е изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што 
награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим 
слити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да понов 
рата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајк 
отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи  
рилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није н 
а, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све т 
отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене,  
же врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скршт 
амо, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој  
сам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S}  
се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S}  
 <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада виде 
у.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два 
свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах  
бузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека 
адох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На  
ас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у  
>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотл 
’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше 
ећ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стр 
сквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чу 
и, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се врати 
 се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с је 
ресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и  
и.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвики 
 часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а о 
ту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам труд 
 ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза 
та је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онд 
рикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{ 
олико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би ло 
ено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за  
их.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанп 
рах од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Је 
се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми  
општи, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полак 
е момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколи 
.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гунду 
ош једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те 
нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да  
 Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n 
..{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, м 
нако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и он 
 круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, 
ијатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах к 
нам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе  
ија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и 
сту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном с 
дмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно ил 
ика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох  
 али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише  
ма.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако п 
 <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се 
 шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали. 
еме.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је 
их нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и тр 
их; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико  
по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође о 
куруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда  
ном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петро 
="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваз 
е. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, са 
да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код су 
ејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут  
тих књижници очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох  
75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она з 
усти облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла  
к“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао 
 суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејан 
 и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно 
 остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подс 
ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше,  
 Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, 
</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно 
рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улиц 
 Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене оч 
ма треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода 
 икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак ко 
још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку о 
е то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој о 
и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S}  
до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p 
ј њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави  
мо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме не 
е очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S}  
ала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. 
} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> 
д кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} Н 
сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шт 
како се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми  
спех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и нап 
е и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми ша 
 љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> < 
о као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекс 
ора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Иза 
, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку  
она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми шт 
p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у м 
</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћута 
p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је за 
а схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом мест 
никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се  
> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са исп 
еба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спрем 
ор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне с 
 с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ 
 смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и  
.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп у 
ма каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто з 
 ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима  
иво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто са 
ретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат ст 
 нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нем 
му.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p>  
е тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја 
е много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не р 
 њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао пле 
/p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Мо 
е да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увл 
>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</ 
видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при к 
другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и 
ена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Сти 
p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</ 
 опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и кле 
е ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим с 
.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Он 
 читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд  
о поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти  
упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се 
а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и 
х се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потрај 
ући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све  
ар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкч 
онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? поч 
ипевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не зн 
есто до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо 
а с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближ 
а; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра пр 
ња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се 
ве то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубав 
p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1935</p> </div> <pb n= 
! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.< 
 да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим п 
ругим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретос 
а ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као д 
е трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињств 
</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух гла 
мо сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притис 
во теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> грама 
м, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и ми 
х дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло  
морност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да  
едох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно  
за у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушну 
тадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро  
ак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова ми 
ех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S}  
дан луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да нем 
ом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишиц 
азумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како 
се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре 
 унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улаз 
о он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо прича 
а куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи 
ника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништ 
ао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењив 
кивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља нај 
 како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му  
м онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и ко 
смо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједно 
 Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада маш 
евојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ниш 
 весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу  
} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и 
а, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало по 
а опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом проми 
, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих  
а се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да 
мназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан усп 
а помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари 
чјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S 
 се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво  
од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете  
ам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — беја 
 да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове д 
 опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким  
удног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Ни 
> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар  
пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку 
о ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо к 
просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед 
ио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крај 
рених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежани 
ије попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке  
испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим  
 сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, п 
не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њен 
није ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Со 
и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ раз 
држао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, виде 
реме већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицо 
l:id="SRP19010_C7"> <head>VII</head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана. 
а видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Х 
зила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га  
1"> <head>XI</head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ 
ласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваш 
 што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавају 
где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Тре 
ивањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што б 
риво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој с 
ло у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро 
Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаш 
има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, 
 да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?.. 
да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, из 
 али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме ку 
трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох  
на сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обук 
 <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остариј 
ати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли та 
па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у  
 се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Бог 
е цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад? 
м ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се  
ет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога  
ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, 
ало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p> 
се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепер 
у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да ј 
Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> < 
о, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам св 
бе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало 
с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>—  
ао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде н 
, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> 
 узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ниш 
идљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натр 
 једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела ко 
 малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла 
неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> 
епотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да жив 
вако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та  
чиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Д 
ијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Разд 
другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на 
а те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену с 
не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох виде 
ивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали  
/p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаш 
ш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="1 
зговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сун 
е од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица 
ер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо д 
 да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље 
мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву п 
ас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љуб 
лучајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после  
их...</p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на 
а, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког 
 нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мно 
p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак  
S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце уз 
он за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме не 
 већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво  
се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под проз 
еветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, 
уга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у с 
ше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, ко 
м радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (ов 
дар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блис 
, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљ 
све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошт 
 или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?., 
ју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекар 
е и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, 
грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле оп 
олове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „А 
њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако 
} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; пр 
 онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p>  
осматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, 
течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох н 
 Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ уста 
мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав з 
ље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Из 
као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни 
ло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња  
ти?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те ба 
Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга  
2" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, и 
а лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхтал 
ећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше 
изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једн 
доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није каза 
и Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, 
ишта од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како 
 ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти  
о већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, ка 
 ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав г 
ој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште 
шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је од 
} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице  
ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ 
...</p> <pb n="34" /> <p>— ...{S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у сел 
идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учин 
 гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, на 
е хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, 
 и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећ 
ако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну сме 
.</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и на 
ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац 
/p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напосл 
ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И 
 врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах за 
оквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта 
х видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</ 
лим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{ 
 њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали 
јака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стад 
азију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, гд 
била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна ли 
шћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео ни 
ле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све 
S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита 
ога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак  
ах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ј 
екајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећа 
оном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тад 
 не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми  
упније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи 
Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки  
а где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S}  
} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвал 
са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што  
ренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он т 
 добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да  
утах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p 
луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што м 
их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо он 
високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје 
S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан... 
ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на д 
 са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не,  
ко пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да 
 и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{ 
н да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнод 
јем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегн 
p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућно 
ан кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена д 
рочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој 
нда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почес 
а, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини  
дим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још јед 
аиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго шт 
 грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обу 
Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо  
, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, с 
моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила тра 
p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће д 
зује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... ч 
же, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести  
овдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао  
ектор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја с 
 ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то 
за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на 
 у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, ка 
е напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте 
 Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах 
и доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога св 
м рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор,  
сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у ду 
е некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наје 
а ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што  
у и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико р 
ени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изаш 
онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледа 
шком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, 
јка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, кој 
ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као  
ије дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио как 
поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гр 
 пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дука 
лно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, о 
тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чека 
е ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010_C 
и душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гл 
е.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се  
ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у 
а деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под  
ам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво по 
и преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се ва 
маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појуриш 
лаве, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, 
бе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи 
јасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</ 
ољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали,  
 врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објаш 
>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела са 
, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт да 
воју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше 
учету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам 
итисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен по 
нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{ 
ивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="5 
 Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебиват 
зује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n 
жити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милиц 
и у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим  
пела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне 
таста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, от 
зима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих пото 
, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промење 
 ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њ 
као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро 
.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има 
 окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху 
лаго оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због 
уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волов 
 мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на  
{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> < 
 понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови мо 
 често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да оп 
 појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на  
лећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене,  
 трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сун 
.</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливад 
диже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, 
ојима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим 
етох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме  
та чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунц 
, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети под 
но блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ниш 
ао нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснији 
ада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; оч 
из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепта 
 јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тиши 
азред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијск 
ео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах  
, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места по 
љах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до 
 стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> < 
н.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на  
рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малиша 
>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сут 
ипило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини  
} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.< 
смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен как 
енски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш да 
RP19010_C11"> <head>XI</head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не м 
.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: от 
! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може би 
четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се та чети 
тни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, п 
у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, вла 
во у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више,  
јдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да  
p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим. 
ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако р 
те гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Ма 
ха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које 
у.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће 
 Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло. 
о онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се та 
о у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, ба 
ош више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, 
 на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, д 
 као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата  
ишом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајк 
/p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.< 
 осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од об 
 се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према об 
и, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао 
} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смех 
 где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао неку 
Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало зати 
ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код  
ађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на пос 
8" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво раз 
 не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окруже 
губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.< 
дови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, х 
 ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно  
ткуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе 
по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде он 
рви мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S}  
 и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} 
ој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</ 
једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мора 
/p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене? 
 брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Ле 
.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими 
 лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то нави 
е на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу  
Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима 
обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, з 
 -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, 
смо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини кој 
 у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико го 
 бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла м 
Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Поглед 
и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико  
ом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа прав 
и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и 
 се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох с 
истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Јед 
к на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> 
у опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ћ 
о, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним п 
 опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-фр 
е не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га д 
ни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> 
стадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је  
убав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је 
n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливада 
прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила 
прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све 
ред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} У 
" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљ 
 башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове 
идим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и раст 
ш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не х 
, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и ув 
S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па б 
у да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању  
у леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага! 
хвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S 
 поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном 
зађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прил 
бити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на нек 
ве.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљко 
_C8"> <head>VIII</head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако д 
е сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“  
знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове 
е заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно леж 
е је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, разв 
 капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда в 
кор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и  
{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе  
стала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S 
ом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која г 
...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из 
и дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и саста 
лу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све 
> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде пој 
 са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р. 
чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо б 
ећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се 
х и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити 
 неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p> 
 густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} 
се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја бил 
ија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше п 
 /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Т 
о из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зач 
ш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто  
м ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат. 
ну ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше 
ки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осети 
љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом 
другљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од мук 
а кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, м 
 поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} По 
 отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни с 
 узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњ 
ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо к 
а ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А г 
а право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срц 
ушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пу 
глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја 
ј мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не 
тра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог 
вим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Заст 
тле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у д 
оше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им 
ш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за некол 
а, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу 
и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше ј 
ђи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.< 
ар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова 
ух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шиб 
још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најм 
здваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си 
 лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зел 
им путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том прили 
илине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше ник 
9010_C10"> <head>X</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетк 
Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} 
ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} А 
 на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива зас 
олео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је 
же тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га 
ојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме с 
але! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног 
игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, од 
е тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упита 
има и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупни 
га.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад 
, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не 
 уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{S} Али као 
кох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да 
> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше  
о скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака 
уца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S}  
м, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах  
 одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter 
ао да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојко 
је ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране  
о беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда  
песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу им 
а свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сва 
љно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да с 
војој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да знач 
криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само  
ака „<title>Отаџбине</title>“ и „<title>Рада</title>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још  
 не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми 
код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p 
 ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће 
у случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају 
 пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име.  
 Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав  
> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погод 
оже доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p> 
а посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред ку 
ими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</ 
да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу  
ршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без иг 
е и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у се 
ка, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Н 
S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим 
нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела к 
а остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше  
љност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде  
ајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-фран 
а дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да пр 
му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени с 
 и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p> 
 тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</ 
ом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод 
вено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаљ 
ише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у те 
>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и  
 беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам  
и мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред 
им онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренут 
им погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроз 
нутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да с 
вим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све 
 нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; 
 друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> < 
 далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се н 
што, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечег 
а ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклони 
 што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и исп 
д нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао 
ева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата,  
него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S 
и онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не з 
љ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје пом 
, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудит 
 руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах ј 
и.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој  
кији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме,  
беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да 
по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи 
уно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о!  
едо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, мо 
бично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати  
еди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври.. 
ужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила?  
</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под н 
м.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са женом и два младића, с 
мо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима 
ђе, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутр 
х и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и 
 <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану 
но класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржава 
к општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на 
дмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разум 
 <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Дост 
нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} С 
е познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а  
дни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, к 
 сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи  
жине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, д 
...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их 
?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати 
само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>С 
ему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па 
> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила 
бало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да ост 
 још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момак 
ену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а к 
де.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па 
 небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно 
 А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што ст 
сам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме р 
кин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па 
е и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од дру 
 сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан 
а се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се с 
шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и н 
питаше ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се 
ијатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, 
о!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љуб 
аше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево  
ј сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор  
ликим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чи 
 до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео  
 седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, 
евојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нах 
питах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не ш 
ти ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном с 
уши неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позна 
{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на 
у дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак пре 
и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну свој 
ешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сл 
бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свеж 
не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух ку 
 наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да п 
ше.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту  
ог сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се 
све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p 
енадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мис 
, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, с 
едно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком ис 
ислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцниј 
оћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко 
— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девој 
обом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога му 
лиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> < 
иштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо 
19010_C13"> <head>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз про 
ише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да  
дан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n=" 
S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чи 
Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми он 
чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих ма 
дине), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао 
м старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху 
х једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију  
у стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не  
чи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико  
p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледа 
укох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је 
 стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно распо 
, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићи 
спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа п 
другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух ру 
 ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момц 
ка да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успе 
у, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и 
у опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и упр 
кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по ч 
ако јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем  
ла говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на 
у разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} 
> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од кад 
коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве наук 
вори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она  
н разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!... 
{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> < 
 изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој  
мо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне дож 
њу био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био она 
.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што  
} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало  
није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да у 
рата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се 
} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме и 
еба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколи 
ега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се о 
жем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довез 
тупцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох 
 разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где  
иташе у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први м 
 затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио  
мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, при 
уга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Зан 
.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она 
бе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Ал 
ро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми 
како да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погле 
 дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад бе 
 само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака 
еху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на сас 
{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p>  
мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо н 
е два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је преша 
друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њив 
} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угље 
/p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла,  
ећ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и  
{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — 
ело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера 
где живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и 
 да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да  
исташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам,  
аше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла п 
нуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, 
све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, т 
више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх д 
кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколик 
е свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај с 
.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћ 
ем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших,  
све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се 
 да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и  
е више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да 
.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави т 
неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући С 
 тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и по 
 он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш т 
.{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, 
а Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{ 
разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово  
има што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам  
 да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здрављ 
о важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она 
ицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, ју 
зујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли 
змишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешени 
е тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p 
сле неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још 
</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана у 
ог кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћ 
нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет д 
рављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бо 
м порушеним најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака ств 
ешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога пре 
ати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био 
цима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да  
и право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и св 
име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и бл 
> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљд 
дније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог  
а време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближњ 
је, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу 
о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога 
/> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога  
 обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју н 
.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче 
и најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како б 
шан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} О 
дно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и труд 
све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајн 
и да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> < 
ри, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговор 
 човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће С 
и, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако д 
 пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S 
ло!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — оп 
има нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Ку 
{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нест 
одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабр 
о одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је д 
е весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога 
адим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам  
нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и ви 
 је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло 
 <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на  
т.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре мој 
х да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни  
} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не по 
 ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлу 
</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе,  
ам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p 
рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је 
 прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се,  
, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој  
њавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S}  
а.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно изме 
>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом 
еда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео  
да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али о 
но, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не да 
ли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, к 
 Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и пре 
има.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад д 
га.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар 
ужи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те би 
ет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беш 
 ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух 
другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</ 
рај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхт 
каза се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— 
оња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприк 
p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, ср 
м хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља т 
дем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, он 
> <head>VII</head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет 
 онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дуб 
есе неколико <pb n="48" /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</ 
p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред капијом 
</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип 
х кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, са 
S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему. 
општих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, дома 
е с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси,  
S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удеси 
 обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге тре 
и.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи гов 
</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, и 
>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим 
10_C7"> <head>VII</head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда би 
вану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренут 
ко само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја с 
а кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гле 
ом положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на ње 
много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажа 
 <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором 
сле мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и у 
месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се 
се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, 
 руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи она 
о би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пож 
а гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио сам им сваки покре 
 тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где  
јно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непо 
ену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га заг 
мех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хва 
граше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас  
јку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли зна 
се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више  
Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини  
се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и  
ћу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше ис 
ту била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко,  
ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, 
љање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то л 
уна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и  
х и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</ 
 сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шт 
ш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ћ 
 Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да 
} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, ч 
без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и д 
 она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{ 
се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорства, н 
елој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом 
т?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем према самом себи, потпуно свестан тих речи 
при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, 
ти, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем 
о да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад  
вах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам 
 исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после сп 
што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“  
ла и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрза 
чно дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на ме 
умем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, 
, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те о 
болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко от 
е две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени  
 капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа  
це, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забра 
на?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан би 
ј и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућ 
уо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гил 
ено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластов 
угог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да 
рема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} 
е ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Б 
 те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у то 
о.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добр 
ас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</ 
{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо гд 
p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему  
о мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем  
!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, 
на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупи 
ам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>О 
ем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено. 
еку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради 
оварах на најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд 
оштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" / 
га.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак  
понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је 
сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то с 
 кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима шт 
а претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лек 
о онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз 
 се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb  
жаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од мо 
е у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Бе 
рестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвој 
И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p>  
 му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жало 
 га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и  
погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Сими 
је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо  
та ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— 
а страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и 
 се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да са 
о шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гил 
се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, 
иже с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска  
т не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с мом 
еше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Дал 
на изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, 
дзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој пос 
ве?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво 
>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја 
 ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спава 
авила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим  
он кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да  
{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да  
 ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S}  
мех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени 
сан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих  
љу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грче 
она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити 
слиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна та 
да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> 
 ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право 
е ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, 
 он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S 
ли ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по с 
се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с детето 
ос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд  
ојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмо 
 се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетк 
/p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — 
мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Гл 
 зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тич 
/p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи 
 ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему  
а како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заб 
<p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те 
јем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да 
о.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи м 
једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како  
 Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем 
 <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p 
 не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мен 
се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се 
p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно ма 
е ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S}  
ом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увред 
вдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би 
орам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и ск 
где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих 
њем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p 
p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{ 
 у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p 
не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш са 
е се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему  
 почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих та 
у не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих 
Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми. 
 умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох д 
екам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом п 
једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љу 
 још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она дв 
 Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казива 
заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни са 
/p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за пл 
чини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа 
ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављ 
{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једн 
Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нис 
о је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол ко 
>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше п 
 стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући гл 
тио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем  
је, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и су 
но! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одго 
а Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17 
!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? уп 
<p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Ст 
на одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехот 
етаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на 
и, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе висок 
 деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</ 
вио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу 
ђах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Изве 
сетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хо 
 — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увред 
ој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беш 
и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да 
 сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{ 
а каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох од 
х речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворе 
це тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатир 
p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на ко 
 се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне  
ар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и п 
, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из њ 
ти да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од с 
 ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш  
кса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах,  
а својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно на 
видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све то кад 
! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, 
<p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред 
онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало  
то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— М 
итим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задр 
е шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не ша 
дех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На з 
пујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч  
е, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи 
 <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>—  
запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>—  
 што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадош 
пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали  
 као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, 
, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познава 
{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним свој 
е би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љути 
 врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да пог 
сто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет 
но срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ сн 
а хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</ 
ле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте 
 да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море 
.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прсто 
еше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само  
ња учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдег 
 ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој св 
о није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера 
смех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па 
ј кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} 
 се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је  
 <p>Радници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она  
 а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у 
здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Ал 
кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти не 
ше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћут 
 сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S 
.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упи 
на ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом  
мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаље 
, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње  
 не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</ 
то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила 
19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, см 
еда јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад 
ет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини 
е зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврат 
га и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто  
ах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p> 
идим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не о 
— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде,  
и је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...< 
ити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих 
 као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је је 
да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже ш 
ој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на пр 
 момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази 
аше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да 
 и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме с 
одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога д 
амо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— 
а.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p 
 или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добр 
озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она н 
оре то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у 
 свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му ни 
S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утех 
> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се сн 
 ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у оч 
> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где 
меш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете 
луку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шали 
се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p>  
а роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општ 
илина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је 
да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не см 
 оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта има 
ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини 
 поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном друго 
лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и наб 
н девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не за 
но мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Пома 
да.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа м 
еже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у с 
Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја п 
кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи. 
 <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{ 
 пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.< 
.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико т 
Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има 
ао мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну м 
однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Мара 
иђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутњ 
смо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе ду 
{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд 
 речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али 
 глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где  
равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама,  
а, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> ал 
 Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степ 
колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, з 
 се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ј 
ј колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа о 
..</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати сво 
м, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираш 
осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш пр 
који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озби 
...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само јо 
гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем радник 
али, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже. 
 три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам уч 
; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удар 
свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то к 
 сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{ 
> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.< 
атику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, де 
а Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча  
но гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за 
а.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S}  
јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у ја 
 ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p 
 се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава нег 
ећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја 
рало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље о 
ад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“ 
S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лиц 
кав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Л 
дих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово у 
сту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца 
, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трза 
оворим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах забор 
тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након 
="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака 
де не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме 
пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шал 
зујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном нек 
а, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја н 
е неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S}  
 јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах 
 искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!... 
а, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> < 
оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ 
ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек 
ем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док 
ејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је  
 стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Ал 
ок не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с то 
 може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосм 
ед главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су 
естрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} 
 ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након 
p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао. 
о како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох 
ам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на ос 
је ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што 
ек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи... 
 /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мисл 
 она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и 
у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газ 
 боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њо 
нако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна ш 
м према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи д 
е не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има  
 виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено  
е тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="c 
ро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> 
} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се 
и, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што  
е!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући  
им, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не  
х му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколик 
.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово после 
очито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се  
е насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме 
 се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим 
е јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ћ 
 срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> м 
то чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} 
 мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђ 
тога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачек 
она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погле 
да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у 
ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми  
и за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга ж 
илом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да ј 
, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника 
им жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за 
 што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} 
ом, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Дру 
двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> 
а ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав  
у раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се п 
 <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно  
а милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом 
ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут т 
овито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио 
њах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући 
 великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уз 
ве ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету  
бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} 
али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ј 
ком, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{ 
, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је с 
о имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради 
, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам с 
држава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S 
да да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је ко 
о срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куц 
ни лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто на 
 изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зу 
} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највиш 
ла и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле 
ицом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на 
ше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S}  
лене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на то 
 их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— За 
ети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би реше 
ркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том с 
 ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, к 
ана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежи 
орих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким са 
ла само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољуб 
ораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрат 
рудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, р 
рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крив 
 но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ов 
тите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко о 
ата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, 
ак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ,  
им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и пог 
{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{ 
а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окре 
ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука 
 Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да о 
д њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић. 
но напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана,  
лизу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући 
 девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говед 
у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p 
 чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на 
, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно 
Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, јед 
па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>П 
ика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не 
ени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да  
 долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Ка 
мља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове стар 
јмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох  
уго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе ш 
ао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не мог 
у какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и  
страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал  
вом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор 
 притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио 
е цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању. 
ашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а д 
е.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не д 
и у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао  
био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој 
правише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па 
ожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним лане 
јиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не каж 
ле.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем зами 
ишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</ 
 њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом м 
а ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Прот 
>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најз 
ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом 
к извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах п 
тискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај г 
тајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с  
 смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто  
она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грди 
чкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мен 
и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде в 
 даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> 
о у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? 
тиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли 
и као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи при 
да, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет 
е казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање рук 
 да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух 
м.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском 
 све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљав 
лизу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велик 
е и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" />  
у ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући 
ло.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом. 
p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе. 
аше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта р 
а да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p> 
мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих с 
права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, 
мањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен,  
а појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али 
ба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Провод 
повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче с 
 и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чуп 
S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила нека 
 иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох 
шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојк 
пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже 
 загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући т 
.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го 
вина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке к 
аман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше 
аоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог  
празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив раз 
уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних оте 
 с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, 
ри очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али  
, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ни 
 оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био гд 
ка:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто врем 
тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Г 
ох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху 
 оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{ 
 ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S 
 да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах 
 <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и пр 
ас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> < 
слио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би вол 
куписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место 
и и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге 
м међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је ње 
Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као д 
оће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера нек 
 случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, по 
па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путе 
а ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго са 
е ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући 
ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како 
а вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше 
 до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p>  
се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пун 
p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је п 
о стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Иску 
 час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему шт 
ања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад  
ажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом  
 нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, д 
се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p 
ља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се пес 
земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да  
не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и  
мо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у  
.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, 
и начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађа 
војим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек гла 
, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S}  
уговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински,  
гао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се  
<head>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, т 
" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч к 
 љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се  
ртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} 
једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, 
виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} О 
реми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра кад 
а лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну 
одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се  
ри и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио 
х ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се с 
а <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и  
.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој  
 те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе 
он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{ 
еђутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним м 
ивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под  
одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим прес 
ју.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам  
оје је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „М 
ио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али  
једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шт 
ући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогн 
 ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ п 
кати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је  
ој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко,  
дакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се в 
ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Је 
дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календар 
, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као 
ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и т 
> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време изме 
 ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто  
а отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих 
кве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако м 
 нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чуд 
, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње 
 Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам 
ма, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p 
ему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друго 
мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја ско 
д њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву ул 
ли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стисн 
зред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најз 
ваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ј 
а негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се за 
тац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гла 
(то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти,  
а сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на јед 
у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као 
 се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, 
ли наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што,  
 Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не 
ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је в 
ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да  
 том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим  
 о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а 
 а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећа 
се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатл 
 отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког трену 
ах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{ 
о поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени 
начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га к 
ледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Г 
м ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део 
ке и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} 
ан за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да х 
другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познав 
ојим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је ч 
х у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми т 
ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто уструч 
ољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мог 
да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао з 
 само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?... 
соким брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне сти 
, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отиш 
Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овн 
ање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} 
 пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића  
ама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче 
 да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше так 
одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег с 
ила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао с 
уком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ћ 
па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта 
 сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су 
у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и 
} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде м 
о.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја п 
е родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала н 
амо <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не дава 
конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су с 
леда; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, ука 
видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао ис 
знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају м 
...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Б 
иш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n=" 
и...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да ј 
крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина ж 
о повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају 
е види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старо 
и! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових 
ављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, он 
 да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек 
амом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се  
..{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и к 
е и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</ 
 она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њ 
јке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је он 
право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах  
ле да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја прет 
лава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да 
ана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупу 
утим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме  
ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косил 
а, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n 
 гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе... 
од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у со 
отребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она о 
е као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико  
 да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда к 
х да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што м 
p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стад 
.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком д 
— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала 
једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог к 
ју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— М 
ожен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много пров 
 не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, —  
<p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као неш 
амо што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више нег 
као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше 
</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој  
ша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</ 
ад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света,  
оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Д 
вече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније 
па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми 
зију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до ку 
шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржава 
година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се уз 
најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино р 
ан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих 
нио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и 
 што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, 
оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као  
испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да 
 кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет 
 сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак ње 
ем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на  
ња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да 
вога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, вет 
ниоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, 
 гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му  
 примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, п 
м се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне г 
е да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је  
ах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p>  
<p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с 
о да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од 
ја га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севн 
 <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуст 
к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом  
 и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, оп 
да, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим нога 
да, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и 
S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што м 
ака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој д 
тано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам уч 
у да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чуј 
м сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набо 
Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... стр 
ужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено 
.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој  
ем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S}  
ледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше в 
та.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, ск 
ml:id="SRP19010_C4"> <head>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао 
ема Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И  
уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборе 
че ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста к 
а, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; д 
ара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S}  
кивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја  
шуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на ле 
сео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међ 
сниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намешт 
} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од ње 
е девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста по 
, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на 
е, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку,  
вним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаок 
 устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима си 
тадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго 
м непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја 
последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се 
жна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светло 
це, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним поглед 
 исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, 
ше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави 
 -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком 
p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љ 
се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осе 
хтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} З 
осу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој в 
/p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Б 
ану од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку  
као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као д 
затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, млад 
 руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" / 
елече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мал 
 са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n 
, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем  
усрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше 
 за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вил 
увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам та 
рај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га 
ах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се прим 
} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце жив 
, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутр 
ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у 
западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзор 
м, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандуче 
еђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре ко 
а се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</ 
еђу нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; вид 
на, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окр 
аше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, н 
оње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то ј 
ажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у д 
ојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гил 
делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука т 
 даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он  
ања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као  
атан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Не 
ом друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукам 
ав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Ст 
и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, 
/p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено нап 
p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шума 
а капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве  
смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило л 
епосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало  
тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех  
/> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опе 
та, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетк 
нда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишља 
израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог  
едах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, д 
случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест н 
стио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам оди 
м Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p 
, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друш 
ми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чи 
вратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице 
..{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим ду 
е да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> 
о при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку  
 разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о д 
 најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни  
че он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p>  
— какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу састав 
слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти  
мисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар о 
о да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу;  
у страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не 
а!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његов 
 очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих оч 
 око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: 
м, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем 
 неколико радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они те 
узе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч дад 
е куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је 
ла, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замо 
орим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И 
 падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега це 
м на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осме 
ном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном  
> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговор 
 Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га по 
о, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Пра 
ло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љ 
 ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не ост 
к и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда у 
сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на 
де онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, 
на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Глед 
пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу  
беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше ша 
ере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита  
а у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је с 
аво велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше т 
равих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у л 
ао да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места ов 
ла оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} От 
 ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те 
 и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим ду 
ла један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој 
црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, пом 
а ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље  
:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она позд 
 се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки ост 
то ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој поло 
ао ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника так 
на ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутур 
ене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћ 
јах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад т 
нази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље ј 
ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љут 
их кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се в 
приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хо 
 беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва  
или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем према самом себи,  
/p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипо 
е по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, м 
трецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом сп 
ти од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме 
у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, 
ти свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гили 
.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једни 
рва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} 
и друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље  
м, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све то кад упо 
ако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не мо 
 позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрве 
у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још н 
ед, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се  
деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: 
 трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна дев 
вори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, т 
 криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуч 
p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима 
видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; 
кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; ли 
од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и н 
 један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроход 
о рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важ 
ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њ 
име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S}  
које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и оп 
дех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна  
бно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, дод 
о у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати ка 
 толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од ур 
оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толи 
њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једн 
и стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах св 
 нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах са 
.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно 
е и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> прем 
ирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајк 
рава од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, 
дах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако 
муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пр 
 далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и  
 густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са и 
а неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још об 
рбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана ш 
 је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није ба 
је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, 
њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону 
ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што п 
вараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи 
иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} 
ле ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже  
отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене 
ха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из 
а ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{ 
лих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак 
 и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми с 
натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и 
де представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим с 
ку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дош 
ога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз 
</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче  
мо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је уп 
 то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној  
а велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди 
 у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћ 
те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми  
>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох да 
 то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох... 
 они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> < 
немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n= 
аиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n 
 ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре изме 
утрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гил 
а, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражес 
обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се  
ве што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} 
 n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово. 
и.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни 
 оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да н 
ам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох св 
{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p>  
иноћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и 
</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме д 
>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толик 
 ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледа 
ом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној друго 
 не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она р 
к и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у  
ам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смеј 
положење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се ви 
о и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p>  
S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стои 
нама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за 
 дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Т 
смо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те  
<pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо 
<p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Чо 
кав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S}  
ваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутр 
ква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешт 
иком.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала 
 овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њег 
испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А о 
 нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p 
pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван  
не кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама своји 
о што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безра 
ни да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{ 
како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја 
шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p>  
лим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити. 
се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим 
ица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред  
а после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште с 
.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p> 
м на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока,  
сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туг 
p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна  
пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остари 
 чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бо 
 Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он  
Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде н 
е.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосвет 
према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не тру 
 страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не до 
ме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми 
них. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспа 
> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казу 
 време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па и 
но.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу 
ама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не см 
Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи  
о ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још д 
али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример 
х се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух  
аднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ру 
није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико се 
видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} 
да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше  
мо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења 
их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим ма 
из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дуже 
аху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне де 
олази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта 
 о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове прич 
есма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је 
ног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим 
није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.< 
 стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама мар 
арошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећ 
ош кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, 
 шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме  
ух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати  
евао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завир 
 крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми  
х ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште с 
му своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Глед 
по доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих прв 
 трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где он 
тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилин 
осле онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових г 
ледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и 
S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади ко 
 у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре к 
евено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то  
ше него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах ј 
и; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отп 
 тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако  
.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: 
 те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скор 
>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти 
 лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се ша 
и једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који 
, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех  
S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хо 
 то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих 
мањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох 
шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад 
купих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да пр 
 Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси 
ста где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоско 
нограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала 
 n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући т 
и, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p 
 одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуран 
гох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је од 
една друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај о 
кој намештеној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родите 
...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором 
ет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући 
ра сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч 
обу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или  
зумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у вели 
другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.< 
.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце из 
ене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек з 
а да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још в 
 даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више,  
<pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S}  
х кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар 
у да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да 
н ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би 
а махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо 
и и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти не 
/p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпо 
 питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да 
 нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p 
ро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у 
S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући  
га ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</ 
 и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме  
а тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалил 
но што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох 
квим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог м 
, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нече 
аквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу пока 
ије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појми 
м стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било 
 упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре,  
еда у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлази 
 ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађ 
ш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено глед 
у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде исп 
а је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто јез 
на саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S}  
м осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје 
у.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте 
ивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепши 
што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље. 
и све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, п 
 праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужн 
рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је  
бнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда остав 
 праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и  
исам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба з 
главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и јо 
х се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки в 
 нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђ 
и беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако 
и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као 
 знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми ув 
војих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S 
ечем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно  
ва брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито  
кара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом заг 
натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум. 
целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхта 
шка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако. 
ишта одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не 
е кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао  
C3"> <head>III</head> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туроб 
о.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код м 
нута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устал 
га начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих г 
егала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у р 
 у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао 
их врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе. 
 девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разу 
а се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?. 
путовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насип 
Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја би 
ј немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упи 
Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече 
овори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћ 
.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чег 
а ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне  
уну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу 
е, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже н 
прије“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то б 
 и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу 
али.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њо 
 крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с 
ста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно др 
мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше  
 сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p> 
се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло 
и ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми 
да се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не 
 док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја са 
ој руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмил 
ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје им 
} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао сам му 
едми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Велико 
ао да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих д 
е пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми об 
 њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, у 
> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута  
 гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти  
ом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти  
д оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек м 
е из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце. 
 столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у ст 
адим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим ш 
 премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да 
д сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, б 
 и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према  
се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; 
епо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога да 
 и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и  
 шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љу 
е од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо си 
леда.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!< 
едну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне 
а.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, 
Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у 
 котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бес 
рата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјак 
шћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одг 
утрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p 
свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухв 
стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао са 
а, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ус 
довала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и  
н, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је ка 
 ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Ги 
ин тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чу 
p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво 
ио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли. 
, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама се 
аш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако 
е и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истин 
е она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила  
еш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!< 
Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти с 
ито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро д 
их посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нис 
ио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изража 
мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом друг 
ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико  
нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? реко 
ан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и 
што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као  
 да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао  
медох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам ост 
евојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је он 
х чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима пок 
дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах 
те прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо с 
узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, 
Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан,  
траном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисл 
 оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја вол 
} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмо 
зу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са  
укоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, 
оне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p 
ако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Д 
о сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном 
а ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" />  
икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; б 
р, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумц 
азговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто  
аг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S}  
туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S}  
затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом т 
д својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан м 
вог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то  
с мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким слик 
P19010_C4"> <head>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра да 
 шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше ра 
о тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим с 
љења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе су 
ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће д 
киваше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разв 
 њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети п 
ешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра  
дах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с 
 бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намер 
ати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје нек 
ох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи  
 нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ов 
 него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нар 
се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се пос 
, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треб 
натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мис 
игао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут т 
 даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих  
ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да  
рса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле  
ађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива 
 сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час о 
оновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми 
дмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други 
љу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело и 
е, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам 
о не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког друго 
 разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах 
 <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је 
а мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуко 
и ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчић 
ном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало м 
Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници. 
о, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос  
.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми крив 
 ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за 
/p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и 
олико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Г 
м, расејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде н 
Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам 
{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у  
кове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ух 
не ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводо 
а мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па 
еси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно гр 
гох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пр 
 Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мисл 
гло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако  
ве једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много к 
Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стањ 
 куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло н 
p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p>  
ило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њ 
 и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао 
и, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да заст 
много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци к 
ени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, 
 за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и пр 
о још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и н 
е него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао го 
 њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за који 
ох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да т 
> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{ 
лињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрм 
јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога глас 
ош неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим  
рави и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда  
осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером 
их му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћ 
то ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред с 
.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам 
 у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{ 
едомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако  
 било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сад 
зведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћ 
де, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним пр 
ар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју 
ни се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нар 
Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, как 
овање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="chapter 
 стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне?  
о; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђ 
сти.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Н 
бринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита м 
више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда 
од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону ст 
о опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту не 
ред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва д 
, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све  
> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и 
 не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вече 
м.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, н 
 те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време ка 
о да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихо 
 од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се заку 
Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што  
ађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у букв 
анем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој  
а се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, 
вито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на 
ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиш 
ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и 
, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тич 
стави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами 
ој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, мог 
е љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих 
пште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Бож 
 да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека  
акав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, 
рати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник 
 ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је у 
о испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико трен 
вету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наст 
а се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се 
ривиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним с 
 полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже  
оре високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми н 
м на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију... 
екако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем 
та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају  
да је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах да 
е.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S 
ни што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше 
ишта, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зач 
 са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљ 
умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од не 
з груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S 
мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се  
ења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док ру 
уга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе та 
 на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде пола 
{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња ј 
 се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овам 
 поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одма 
и он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи  
небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Уп 
ање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, в 
питах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p>  
овор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше 
великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S}  
мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.< 
случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> < 
начи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће д 
 му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од  
 стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Шт 
таро место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Ст 
с има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остал 
оме кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од св 
м приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима 
а — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђа 
да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном 
 ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, в 
па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио б 
ој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова 
 а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар т 
о ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то 
кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p>  
јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима  
ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па о 
нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех о 
у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима 
е ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је 
 мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њи 
 Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште. 
S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено 
јка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да 
њу, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог ро 
а поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли 
ања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире. 
пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене  
е прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у 
 казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме х 
 ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница 
да кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио  
b n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дођ 
тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан стр 
рину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу 
каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов по 
хватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамно 
ледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и располо 
ећи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему  
и не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадо 
едох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обраста 
ије моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руко 
говорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој  
А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити да 
у беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p 
 тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издиг 
во мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што 
на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p> 
мањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у сел 
о даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде кор 
 жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и  
јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, 
 тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} 
а далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Але 
о повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико  
 се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко в 
е кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> 
орих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли с 
ганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то н 
у страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p>  
м ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређе 
е око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањ 
{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црн 
е, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њ 
гога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло 
а је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, о 
и ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, зна 
мљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се 
е душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадо 
} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем ка 
два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућут 
атих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, ве 
} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпуто 
најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао  
у!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док 
т вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она же 
е и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? о 
нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљен 
 се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под до 
не, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у  
чуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>По 
 ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух г 
р се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те ка 
p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p 
еше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њи 
што ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из с 
не очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да  
ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна ж 
ка збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Ги 
гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пије 
 ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз в 
} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се 
асмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако 
во усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> < 
а је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим 
игосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата 
 Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Тера 
, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у варо 
и се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озб 
а да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p> 
снух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужи 
реме помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну  
што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којо 
 лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше в 
о једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Але 
и се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са 
ема самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед 
 једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени др 
тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском за 
 се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можд 
х лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу з 
ем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматр 
неким сентименталним расположењем према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан ш 
граду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех тор 
} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дан 
но што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Ме 
 Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души  
 да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљи 
S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; око 
V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мис 
кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди ко 
ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>—  
а радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама,  
х се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врат 
ора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са о 
> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обрат 
 поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S}  
чи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хват 
ито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или сам 
ским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у санду 
са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и  
арог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у 
 тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу жи 
ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом 
 неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у м 
егох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним  
 враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мен 
 пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту  
е хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти леп 
>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>За 
мешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му бли 
, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не ука 
е, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на л 
оново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.< 
е скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они ка 
} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био са 
 дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, д 
ијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла  
почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p> 
p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S 
погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног прем 
те ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону р 
{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Ги 
> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли 
p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет 
 Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред  
ишта ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад ум 
..{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним,  
ати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам прим 
а Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не см 
ш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гл 
љивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче ј 
о нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div type="chapt 
илазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против  
а да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због 
људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... н 
{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним ст 
ема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упи 
оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако ка 
лико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми о 
о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, уда 
ма њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међ 
нем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p 
старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета,  
да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дат 
ри — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе он 
или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опомен 
овачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше 
не ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> 
друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега с 
и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари,  
ако ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где не 
резно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на  
нога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилаж 
> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; 
се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам с 
уго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учи 
азива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не 
ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга 
 синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све о 
ше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} С 
мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати. 
а да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103"  
е је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> < 
рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је са 
 до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада  
мена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш т 
би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
и ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Стан 
резаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, о 
а сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопшти 
.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, ал 
а, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад с 
м, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и  
 за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она  
 њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али  
, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} 
егнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна дево 
 ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита 
а оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалуд 
 гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разоба 
памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше н 
 пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче  
арочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102"  
 неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати  
где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечер 
атих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом 
а...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о  
ној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на 
јање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда т 
а прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац 
онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта  
ви мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше. 
иштеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју нес 
аташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме сто 
ти на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, 
/p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; о 
то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Ги 
ано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми 
 она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а ис 
p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с оно 
јано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме. 
е тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Заг 
г, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од че 
ни чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема в 
се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносн 
 девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај ва 
 она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборави 
удбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох  
ом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљ 
 је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међути 
езирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох н 
ену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих 
и не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Д 
 сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, 
и чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да 
тах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања рад 
 мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не рече 
 Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених  
 ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођос 
ине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једн 
елико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећа 
 Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас 
 <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе  
м, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Умо 
да дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а 
<p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овам 
лазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{ 
о, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом 
им, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде 
оћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну —  
 погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети ви 
ама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Н 
 се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним 
Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако  
 пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S 
а сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје  
м куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрли 
 тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде 
 да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка 
моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време 
Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да м 
писа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и  
ени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз г 
Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb  
јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, бл 
разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> 
ре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целог 
инише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је 
дно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме  
ах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу 
</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко 
ила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем. 
{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Ле 
сам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; об 
} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту 
амо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ора 
азореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше  
 неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се 
но да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Су 
виње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја и 
а њених усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чи 
ене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми н 
 доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји  
то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошниц 
ше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безоб 
 ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако ни 
о, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, 
> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док 
ним њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала род 
мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ н 
 гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих  
ет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се 
разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути  
{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} П 
ека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S}  
нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, 
весно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле  
говору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише 
, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко пл 
 могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па м 
ме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино 
адим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим 
 гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, 
ху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста пл 
p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пре 
то!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, н 
тадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се виш 
толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све,  
х тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, п 
 тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само ш 
 и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три дана, и док о 
аху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе  
а наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од су 
н? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће су 
чила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој  
S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи 
, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Бе 
е познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене  
ши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу сав 
елу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју сто 
д нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет. 
одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обуз 
у?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мал 
 па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, крен 
 примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} 
 те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва  
ам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} 
о рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар к 
добраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који 
ка насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} 
 духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу та 
 као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леж 
е да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и ка 
во у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>До 
љаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо о 
ра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што 
оред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно;  
, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако д 
ласто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смеш 
допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, 
реда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли  
е пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у раз 
{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло 
роклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што 
та директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита  
ве, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже о 
} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то мож 
мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да  
 стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун сре 
о ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљниј 
ћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Пом 
 упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на 
ив Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Сим 
куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, 
гу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а гр 
сположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло 
ући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног бра 
А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја 
его ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погле 
муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа 
легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто  
нути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, 
ним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не мого 
 полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђа 
 очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „ 
ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе сме 
а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад 
/p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да 
, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу св 
алима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да с 
ет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>З 
век заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он  
стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу 
х је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе  
} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се 
о име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> < 
 рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и поб 
 се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од м 
 се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих г 
тављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам  
 опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах 
Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми гр 
мо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку  
 прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, 
>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све др 
гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испу 
 <p>После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опе 
{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и  
.{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> 
, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у с 
ун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот  
 морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и 
е тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пош 
на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки стр 
ругој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да 
Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми д 
првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваш 
на није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!.. 
уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, труд 
е погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
на, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S}  
им тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом н 
ка, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме  
алости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не 
е збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да 
њевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задр 
у муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!. 
традан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али  
ој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој 
идиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда  
Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди сед 
 је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам преш 
тим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Але 
, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих нич 
ије то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна  
казао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, ста 
, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се ов 
о близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упи 
и од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је 
 за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем 
олусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себ 
м? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> < 
дах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p 
кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда ни 
в; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S}  
м с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! 
и, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саста 
едах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се не 
гох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На  
а срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље ш 
енуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још  
> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свил 
чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу —  
, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим лива 
ње, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „<title>Рада</title 
ки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не тр 
 за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за р 
и.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га 
истоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{ 
илично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно 
 је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу пе 
е.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У том 
мо <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи? 
аде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не м 
летку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да  
ућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школ 
незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили? 
а.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, ова 
>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља пи 
 друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Ни 
 расположењем према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и 
себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Б 
чи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше пес 
мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах с 
кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кр 
{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све ст 
беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или д 
естаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух с 
о зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопр 
леко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространс 
; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свес 
p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После онол 
стадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и о 
весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са ч 
мо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се 
У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта 
ве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим посло 
{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притај 
S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог прет 
н пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} 
а се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div t 
ом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час п 
ша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди  
Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бат 
рила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд.  
а њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</ 
 топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека 
, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{ 
брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану 
екох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младиће 
боре очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледат 
ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти 
де затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка 
а сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у  
 који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох,  
 васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по ос 
изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здрав 
вом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми 
 кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њи 
м у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да 
о у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се са 
.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, те 
, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосм 
 остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се  
 им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хте 
!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја за 
заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога д 
тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те посл 
епрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко д 
 уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочн 
ај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и д 
епо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певај 
женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И о 
Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то шт 
дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми  
као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговара 
утиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашња 
што.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах с 
 Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви  
помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да  
/p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања 
кривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1901 
, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Заг 
тарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p>  
наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна  
 очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом 
љена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубо 
чају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не р 
</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињах 
м да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ 
јем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим сла 
ву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. ( 
ом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу 
е житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на ок 
е упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања 
ом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на  
о мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде и 
жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао д 
се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа  
естано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, по 
д мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојач 
и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време ј 
лим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густо 
ло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила 
е и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у кој 
 опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који 
кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, грај 
Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као б 
дрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Си 
лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ с 
ше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мно 
анго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једн 
пред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах п 
 мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунц 
је, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој  
оште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> 
ао да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу  
вим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто  
нако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, 
 личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао мл 
пло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободни 
е бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{ 
ине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек 
ксом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим 
 велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Бил 
ам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себ 
S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне. 
о сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да 
дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној дев 
у набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сим 
ао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{ 
, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па 
дем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чуднова 
нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли г 
није.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чуј 
је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На 
ва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у ме 
не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они  
 чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неос 
о брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшен 
 од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му ст 
риметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо  
 Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</ 
— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па нас 
е.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} За 
рам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене 
и и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћут 
је није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног 
еки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху,  
а овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто  
тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.< 
 оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} 
тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, ту 
в разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> 
?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одгов 
ну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи ј 
да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако н 
{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошниц 
ет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S 
а би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако  
" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зач 
једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од  
ом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма 
клета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; с 
нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед от 
ину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало ј 
т се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико свет 
и, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад  
; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч тво 
онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, из 
доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам  
добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох 
не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кико 
 Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних  
ља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и 
е ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степе 
лако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погл 
дан го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једн 
 својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својој разореној  
могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним 
} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о 
сли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти 
 нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разго 
ко разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако б 
 то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p>  
разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана —  
да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу  
ричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо жив 
аше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерам 
ислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, в 
их понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраш 
} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу п 
дине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не б 
говању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да  
 сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих п 
еше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега 
 то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу. 
има, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично  
ајзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох  
о својим порушеним најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, св 
рам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао 
стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћерета 
ледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свеж 
треба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби 
окрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... с 
а, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице 
даше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече от 
ојих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, ма 
стен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што с 
рама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и р 
ти са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан уста 
онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох м 
тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадо 
 па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у 
јекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше 
 сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од с 
и ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње,  
" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...< 
и да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда,  
о ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и вид 
се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше  
метно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога су 
кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је род 
..{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено.. 
Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да  
колико тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Де 
у, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се 
упам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одл 
бо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га  
љавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој  
у празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу 
не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да  
ли мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну 
о не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо зате 
е носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо з 
удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо 
 идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се 
м мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах 
ај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, г 
а сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као  
о ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше д 
 се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не см 
и Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S 
: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах;  
S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч  
 ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p>  
 тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се  
ра.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, 
дном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, о 
уда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу 
ву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам с 
орих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах о 
лех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам  
налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то ди 
ивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у 
ц румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах 
 Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Шт 
ено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p 
рушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, виде 
{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, 
инише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села 
шана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом  
p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће 
 уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту 
 је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И  
ријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} 
још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах 
дох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Је 
а густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погну 
 је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њо 
} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одл 
д ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим 
ше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у се 
е.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се  
иноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове 
зби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био 
ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно са 
е ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, о 
онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку  
 и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео о 
површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S 
ш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</ 
узе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знад 
 мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уст 
одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као 
едаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако  
да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не 
е речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да  
тотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто са 
а после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитал 
о другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада 
ише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме јо 
 од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и ти 
та свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити  
 а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора би 
га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али 
а ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаш 
атих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? 
са.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у  
јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту,  
ама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збу 
.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— 
есечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само 
а доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младић 
 Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржава 
ина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за к 
јурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила зем 
јем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у  
главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекај 
S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, 
е криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!.. 
 тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго;  
 Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње з 
 рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет попл 
е заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се 
и здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за ме 
она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збива 
х у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку,  
ренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито. 
ога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} О 
 ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пус 
људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху 
велики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одма 
рочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љу 
S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине 
срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, 
оло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.< 
етасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад беј 
ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да  
да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући 
 како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да рад 
дити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека 
; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређ 
вати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се  
твари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме 
г помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он к 
Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грца 
овори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те 
по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што р 
ну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те  
Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n="78 
и са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на 
му, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећ 
{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад н 
и, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89 
астадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p> 
овика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто в 
је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неко 
 па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати  
их како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш  
амо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с  
Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа 
њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође ла 
p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</ 
, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак и 
вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер ј 
ар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су про 
не, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнув 
ос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва м 
оже — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да уми 
мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу;  
и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те  
 и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>—  
 се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не ч 
ах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она др 
ћ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећа 
ко.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону  
и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ј 
 не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало д 
ижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом игра 
је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што м 
е пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S}  
 Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, ск 
ку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајк 
Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>—  
е да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је 
 Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете... 
 <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што  
.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању  
помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се ч 
у никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам  
и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опо 
итању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!.. 
стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости по 
очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлу 
тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некак 
} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох ра 
ла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S}  
да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за  
, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге дол 
 И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и јо 
сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право ови 
ак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи 
у.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже м 
не у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мен 
сећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу уми 
 обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и  
 му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сета 
ад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он 
ешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ства 
јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то  
 душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи  
 ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно ш 
разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S 
а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и д 
стру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> 
и снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снов 
 опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе 
о сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, св 
кчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ств 
но смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше в 
диркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Јед 
нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако ј 
ах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за ме 
школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се  
— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радни 
!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и 
та ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да ј 
 у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да 
ћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се  
ко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, 
грану.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки 
.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Г 
S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака к 
колико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том д 
ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рек 
о лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом пола 
олико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме  
{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S 
{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да  
да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, ви 
 згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да с 
д ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га  
> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p 
ј није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна  
сиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто д 
 нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих не 
нувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испре 
сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљен 
> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>—  
ти.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око 
 само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме са 
 ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ гов 
у одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, к 
 и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</ 
 се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да до 
е неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} До 
} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S 
их као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљи 
е што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих с 
ес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, д 
 негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш  
о сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да 
а нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене гор 
и, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, т 
а и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата,  
ој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, 
S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави ал 
/p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да  
n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим 
Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и прати 
у, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој д 
 њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код ку 
не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам 
ако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликам 
угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гл 
к.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљ 
} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ак 
ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>—  
 она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за ти 
о посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто  
</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У з 
традан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb  
лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p 
м на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове пр 
а ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати,  
ем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже 
сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљ 
а у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у свој 
е то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим;  
хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осе 
е, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“ 
војкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> < 
а бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n= 
 да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена 
ош већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.< 
 с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у  
та, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} С 
час ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од  
учујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је изб 
— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јес 
чајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њени 
лима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се сме 
д ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли от 
е да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, ко 
о ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилази 
астанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увиш 
p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена про 
на, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућућ 
шати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, п 
ва препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта  
 настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један с 
све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле  
свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна 
еби.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не каж 
у мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја кр 
 ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мисл 
 да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</ 
 ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено при 
{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох с 
лостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као  
и заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим  
час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни н 
и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душ 
ојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у н 
глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И о 
лаву; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја 
много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављ 
е, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — ч 
врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду о 
шуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опреми 
тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Ми 
 а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њен 
одинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и 
стале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом,  
.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.< 
} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S}  
жно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама  
зах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{ 
змеђу њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гил 
 хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми  
 несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> 
м ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и  
 узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није бли 
си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла онома 
пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен 
<p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као 
и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се  
о сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све бл 
 сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливад 
ало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним 
их тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} До 
ух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах о 
зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</ 
а раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим;  
 ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао 
вати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи с 
ће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех 
стом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{ 
то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако 
 ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p 
 то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње,  
 ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Б 
 право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p 
 крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима 
 у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погу 
 не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S 
прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p> 
, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом 
стајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку по 
е, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" 
ђем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>На 
а бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало  
ој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да у 
тпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{ 
.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у 
вога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не  
мо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, ос 
то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам  
 можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити 
 На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{ 
само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од 
Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? уп 
n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на о 
, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари м 
>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну  
ше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја сво 
утака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна. 
<p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво  
ћи ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се ш 
х, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешт 
ш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не  
која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о то 
ца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам 
х ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно  
томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p 
на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слик 
 Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио 
нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно за 
Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто с 
 видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стај 
 Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{ 
грали на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде,  
 јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељ 
 кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као шт 
дним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са С 
p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме 
ље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S 
том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се  
е да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти б 
 учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мај 
сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући 
у?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком се 
SRP19010_C13"> <head>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз  
, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки 
екси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вр 
 не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене 
} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он  
ека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла,  
то је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беш 
то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, цел 
рвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно 
м, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} П 
 песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несве 
гори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје врел 
ед њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту нек 
 га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и за 
 у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наје 
ад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах  
бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и 
ајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да од 
уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало посл 
 вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим бра 
ао кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку 
зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </ 
знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах  
х на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих  
.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа н 
језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком прола 
 њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p 
ао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S}  
 преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој гов 
/p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за 
ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога о 
 радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара 
.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Ра 
Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не мога 
е, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме уж 
каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и о 
ед улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се сме 
тме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S}  
д мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме 
е нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу  
дне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала го 
S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осм 
и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сре 
гох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном,  
линице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Та 
осле прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијен 
 и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S}  
а црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама д 
тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претр 
/p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља с 
ћа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и з 
лом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што  
се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта неприст 
х; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, про 
 горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене  
анина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се  
тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху вра 
 нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И 
 воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с 
 оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох 
 Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легош 
 Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не зн 
има смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се  
почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осе 
 ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам г 
 све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришо 
зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а из 
 чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друг 
туд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође ма 
 овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад поглед 
беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> 
ретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Не 
ође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и о 
 се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лаб 
утито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија  
ред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни 
руги говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика 
увише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На 
а ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваш 
аше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам з 
а немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном 
чаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов поглед 
ака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу 
 рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} 
 тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага  
, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба  
з села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах  
 као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими 
тио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а  
ено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном;  
ј соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зим 
врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S}  
а доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књ 
...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? по 
> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ј 
, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како с 
бе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се ч 
7" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле 
знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Ш 
 дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да 
епљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочи 
но, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше  
сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и о 
ко нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали п 
едасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе  
а их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој вар 
 у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мој 
p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћ 
иваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога 
е ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скор 
врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беш 
 Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љу 
ање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унут 
трана ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је т 
</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох н 
 нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је уз 
, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беш 
а, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком р 
т глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху јед 
 њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Примет 
ко, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па  
криво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун 
и напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једн 
 Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже 
вика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је  
 захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад 
 једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту ко 
во <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ј 
нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја  
беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он 
 ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упушт 
х заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих,  
гледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Пог 
ашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Ск 
а, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијах 
а, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у ле 
на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то 
ј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде 
ја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним корако 
ласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а 
ред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Заста 
равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим прос 
рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да с 
немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, и 
н останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да  
хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и 
а онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта м 
ека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана са 
 које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед 
ма краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S}  
до.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између за 
том брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата 
ид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а пото 
и за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух к 
Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; 
 само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</ 
казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде д 
 казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече  
 кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се пита 
де, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам уст 
да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа 
 од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточ 
ајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>—  
ш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ  
!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да 
чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као  
<p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> < 
S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратим 
рсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само  
Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да  
чета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстењ 
 у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p 
не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да н 
p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да 
екако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде  
м шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз 
Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грл 
питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке 
.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачу 
у том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нар 
евојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини д 
мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе 
ве то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у 
{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса  
ало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако 
 јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног с 
ко... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, ре 
 Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да во 
то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да  
тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако к 
{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, к 
нице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и  
жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p>  
ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелен 
ом брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се куку 
оће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S 
х и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи н 
аше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако 
м“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то саз 
 ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала  
 ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој п 
? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутр 
м као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва д 
 тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем 
лаву у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гла 
ичаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах,  
Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си м 
ан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима 
ко велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре ут 
 ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S}  
 код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p> 
не, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у ду 
Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? р 
а иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када п 
удих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго 
 и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам.. 
; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа 
 био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешт 
 останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехн 
о загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, 
, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па ниј 
нци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се. 
етих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све 
ни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — 
 види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети д 
пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало с 
 се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах 
 Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше с 
ним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав ка 
ах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; ал 
S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово мом 
године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела  
</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не об 
ло, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{ 
 и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне оч 
са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> < 
право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p 
јем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по бел 
а ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече ка 
То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А после.. 
е диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или  
 и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, лег 
лове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак  
S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} С 
а врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да ди 
х да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у 
нутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наје 
 му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S 
их неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођо 
, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тон 
ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доц 
ке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким одело 
це због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S 
p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се  
 моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иа 
{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај 
и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери  
{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја д 
речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— С 
!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох 
ом осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гил 
риказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удар 
што да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут,  
ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао  
име изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер 
х томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана  
орим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>И 
до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у 
аше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где 
еља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вра 
 те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи м 
једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху га 
чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који чес 
н и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је 
губих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба до 
ад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут н 
сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, 
право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљ 
чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у коли 
рић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се к 
{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зе 
таје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запа 
ојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох,  
 шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасм 
 нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље  
 Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Сте 
 указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца  
 мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам 
жно гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред о 
 сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} 
 своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније 
ајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се 
вот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у 
p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се 
кад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S 
о на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и бл 
а немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p> 
дах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам ов 
лиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово по 
нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми  
куд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не д 
 и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> 
 тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа б 
нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговал 
много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присус 
 Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми о 
ислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> 
да превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти 
 па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући м 
 крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p 
..</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћут 
останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устал 
елу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око с 
 сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море  
ву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</ 
ћ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.< 
 је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у  
 свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече  
ред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомича 
ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће о 
ам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо од 
шко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тр 
одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлук 
м полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог  
оју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад 
ох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опо 
ца, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но т 
бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори 
е нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И 
али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се  
целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с  
о школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гле 
ах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде тр 
е могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гле 
у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним ру 
а се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пу 
 кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је са 
раја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p 
елазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражи 
евком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње. 
 <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ј 
етнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима прати 
јући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи к 
ше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! ре 
ледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, 
срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S 
рај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обра 
ак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци м 
то, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све 
овори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будими 
.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем  
нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица  
у, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо  
<p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14"  
а не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, мо 
мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како 
ледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учини 
} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш  
мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви дв 
{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи повер 
лашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца  
очели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Х 
ња од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам  
— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али 
/p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа  
и ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће  
p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном  
синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не м 
ишта против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни д 
леда ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме у 
а и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се т 
онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем 
тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али м 
страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом мара 
рснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред соб 
а тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни  
гох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху 
>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p 
и.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши  
е Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За  
и се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко 
> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку зем 
овољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној  
о сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у ј 
исташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвоји 
ко отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе 
 све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јо 
и мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорит 
шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада  
алим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p 
а?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка 
 јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казиват 
рила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја  
о разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејан 
езује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се и 
ти.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу 
од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је он 
зађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчин 
осима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари 
дам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре  
.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмеј 
м...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ак 
авати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да уда 
гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> < 
ћан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја 
ло не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бо 
ним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однек 
ори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</ 
 непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, ј 
ала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је зани 
ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S 
А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Си 
Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо 
 полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — 
ако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће 
 погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када он 
дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још м 
пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то 
жи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— 
де Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох  
ли у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у ср 
ејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно се 
уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света 
о као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше са 
ко уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога ме 
ивади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући. 
љиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо ј 
да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико трен 
 Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај мало 
 па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што  
м тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао  
варима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} 
} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} 
х се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он 
ћа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дуди 
ачинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих годин 
мој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита м 
мишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му  
p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да  
, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се 
ст, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покриве 
школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ра 
енутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим стран 
им испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми неш 
о ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у  
>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} О 
х судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах  
 Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био 
 не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви 
ремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколи 
мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све нека 
и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то такв 
и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко 
лом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар  
шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозн 
 тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затур 
вим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада,  
 Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса  
 <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила  
“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позва 
де никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу ње 
га устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се нам 
на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S} 
 две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Ма 
стите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови он 
{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да ј 
нио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>—  
 крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто,  
м од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</ 
мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом н 
х од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И оп 
Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а 
 с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У 
меја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на 
Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвиц 
Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе с 
је бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у јед 
некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмиц 
а Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши р 
ру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> < 
о са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од прв 
 док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој  
 од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми си 
принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да  
не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време р 
јем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, мо 
 да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.< 
ом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам ка 
рдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ће 
Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, о 
ђено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко  
је праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар  
ољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’ 
 <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њ 
илно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао 
алим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, ки 
аш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и зап 
 Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се прв 
да прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и вод 
а ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почет 
ут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те беја 
 једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, до 
а ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне 
ношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми н 
се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао г 
о, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме 
, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> < 
раслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се  
село!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве  
.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ ве 
.{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казу 
ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све  
ици се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међу 
Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том ос 
...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као  
им говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо  
 оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као м 
 <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече от 
а оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види 
а бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око  
="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво  
 брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно о 
 а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, ко 
</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је 
> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред капи 
ешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећ 
пет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговор 
 навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, г 
 се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како 
 скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини зан 
д оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазо 
ћеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњат 
и, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима  
p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S 
де неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са  
г гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.< 
/p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта п 
ти ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па 
то да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на  
жна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у јед 
 узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац? 
} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколик 
S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шу 
уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи м 
ни ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се врагола 
о први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Шт 
тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак,  
стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упи 
и је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном  
 то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђ 
знам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи 
оветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</ 
ито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше ч 
ло пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгуби 
грбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривач 
 увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе шт 
ати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окрену 
т из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ 
имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада  
едах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која 
Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му 
н у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином 
знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет 
 Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И ин 
 сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је  
 сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму ок 
; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да остан 
 спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разго 
 лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих п 
с главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколик 
е скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се наро 
 не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су  
на моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као д 
осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко. 
ше, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добр 
та ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче јед 
итам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад 
равише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољ 
о, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао ве 
е сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И сп 
чекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог про 
 су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.< 
адно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па с 
ој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла в 
 увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде ч 
ова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, к 
ста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао с 
во према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја б 
 ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам мо 
лексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пре 
и, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто вре 
Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapter" xml 
 озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје 
ћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што  
њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једн 
p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си  
уком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту  
е.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се пр 
Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изну 
јак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужа 
} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S 
; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нароч 
вих дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћ 
{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њ 
трану...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручк 
апред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учин 
и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницо 
ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, 
<pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да кун 
о их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} 
 она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста на 
 припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раск 
</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га 
дех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мај 
<p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, ми 
отле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући 
белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на кр 
и да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p 
 беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се 
га да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свињ 
сте браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толик 
едам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је  
 се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлач 
и моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке 
али му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми  
00" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још је 
алека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без у 
 <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у стр 
весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/от 
другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, гов 
крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и изми 
још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p 
 даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и се 
неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том 
љу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="chapte 
следње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и сла 
вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам ка 
апричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш,  
а када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно  
и вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p 
астопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте  
ле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведр 
е спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није би 
ше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описи 
 за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што и 
.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар,  
том, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало 
 све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пуш 
ге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, пола 
е ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испо 
{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, 
девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. 
та, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — гл 
ти се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност 
прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао са 
тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, 
 као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p 
 може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим ск 
их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и он 
 ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оже 
ао ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и шт 
...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и 
 тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весе 
а тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душ 
и главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку 
овах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека т 
ош јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које ку 
х рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</ 
на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан  
 радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајн 
кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је 
мишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не 
ко умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашт 
Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна 
медох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио он 
p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где  
ли при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину ко 
ужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах са 
да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу 
обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу н 
е извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно вољ 
лачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се  
олажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше он 
отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде кр 
 моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити 
о, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам л 
утака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда ус 
ad> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као у 
то из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми тре 
одати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необич 
p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, пом 
Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио. 
јим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатл 
{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла 
ајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осет 
</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па  
 се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p 
ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури ка 
="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, 
нтурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Але 
 сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах 
, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони 
 што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло  
цаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћа 
ре..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа  
аче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" 
е, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чу 
19010_C7"> <head>VII</head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда 
адох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало  
 <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb 
х пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на п 
такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" 
и.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну пр 
но обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она  
за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да 
пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у и 
колико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах  
а, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, 
ога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то на 
 још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но с 
вадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим в 
чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти ми 
ичаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала п 
не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах  
би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто 
<p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</ 
глед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита 
ита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да 
 радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поре 
опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет там 
{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и с 
 <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли 
уга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде,  
ни ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а з 
је име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{ 
лако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n 
икако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна 
ила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с  
и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стиго 
отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за 
 у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздиз 
држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, он 
 мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштро 
очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Ал 
гледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> 
а неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врат 
ћај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама 
у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на о 
p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио 
а ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене  
вога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на 
вих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угаси 
трану, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими 
слиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} 
 за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришо 
х да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} П 
 <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох н 
времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, кој 
иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам поч 
летела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на 
учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, 
ога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, д 
астанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најб 
е, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном зв 
е зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита 
ко себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сун 
посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној 
— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p>  
„Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем њег 
{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех  
 ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна  
ошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="chapter"  
/p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од моји 
слити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живо 
и?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не 
 ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме с 
Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на 
рица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Ги 
 озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насм 
ено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за так 
ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску ма 
оју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— 
епенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунц 
 упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>—  
и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико т 
 <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не за 
p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он  
азовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестри 
.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и 
љутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрат 
 Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом. 
рзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— 
чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске д 
 као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан 
врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође  
</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што 
ађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с ти 
“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и  
 разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде т 
лази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ 
ак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.< 
довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и ник 
Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љу 
III</head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Б 
 сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он  
ила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, 
раве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шт 
само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У  
сли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лак 
! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо 
румене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, на 
ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове реч 
ећ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу. 
зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се р 
ом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочи 
е двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их там 
Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад 
 сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих  
 да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео ка 
укама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разг 
омислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скриве 
 синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не з 
ану.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и  
а се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да  
обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако уста 
чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загле 
е он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никак 
, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим пост 
м ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другог 
а је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти 
ах се ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посмат 
 А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010_C 
 А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, 
.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквално 
мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од  
> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по о 
м мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим ко 
> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из 
 чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла,  
 најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те  
а упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на 
ао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се 
е очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех 
и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог до 
а.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S 
ицу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо ка 
нутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} 
 сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од 
ве уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S 
; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим с 
ренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудн 
S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах пор 
рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако,  
е, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура 
 рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге  
аза!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо  
ме, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{ 
да, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псу 
 као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</ 
X</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми  
>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох 
“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим са 
а?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен С 
да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону н 
сто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу г 
м на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобо 
алостивним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све 
сентименталним расположењем према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта зна 
 се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, 
гледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, гото 
ринех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки н 
иркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама 
{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добр 
/p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене 
тра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уоп 
S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Сим 
ећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од м 
а останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то  
отамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам 
 и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је  
амо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи зао 
ед а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зо 
p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано 
куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљен 
е почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S}  
е неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нера 
екосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с 
то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила 
, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гле 
руге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за  
 шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајућ 
..</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам прев 
сну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>—  
есницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и  
лих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја 
х је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши 
ћи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила  
цу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо пода 
м.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао  
инуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пред 
 створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се  
ореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом трену 
с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах 
о у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да ниј 
ли као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми јед 
а тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у ј 
Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код 
помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она од 
ј собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижури 
радах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих  
 видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их глед 
ама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам оч 
вали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљ 
вега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов 
друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће 
о по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одма 
 пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе  
</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао п 
де је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати 
еном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отвори 
са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом,  
 гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поре 
 да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} К 
S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја 
..{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узро 
...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати 
е пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што 
 <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама 
 отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим с 
јим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало 
/p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад  
кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се сам 
 да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, х 
и то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду 
.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет 
 Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало  
 Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те и 
тах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обра 
.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је к 
 које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три м 
к са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да от 
замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде и 
м приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши  
 срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појури 
..{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Без 
ке где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка  
ће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S 
ка, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу н 
тарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предме 
о на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један ча 
/p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густ 
бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> 
је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је сед 
а.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах  
се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћња 
аху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S 
ађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} 
узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше д 
ма, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох 
лаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога 
рала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да ј 
е, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас 
ота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила  
икама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га  
а не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном св 
да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух  
 друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оц 
Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, п 
пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само 
оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му 
вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није м 
p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше р 
где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и 
 њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам. 
м грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она 
— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лиц 
да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S}  
зини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке б 
о; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се но 
ио знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посмат 
илицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што мог 
о угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред 
јати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно 
девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p> 
есам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на  
х се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, 
но таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза  
збацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време 
ди с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p 
ласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појури 
мањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе 
Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјава 
 не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не до 
 Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухват 
нда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу 
а.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и  
ца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај шт 
 развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Так 
 „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем према самом себи, потпуно с 
уће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не дов 
<pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а  
се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути 
, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако пр 
коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохват 
ањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаж 
 даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скор 
ијина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам 
.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се  
да, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд из 
 идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; ба 
 у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима 
ведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би 
ло могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих с 
покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто в 
 се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећа 
е могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да м 
Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох  
ш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једн 
ице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, 
 Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Н 
, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала,  
 сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Ка 
 тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно 
ја га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста сли 
 Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог 
 неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу 
 њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то  
р се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног саст 
, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груд 
е имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах д 
отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доц 
та ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где  
6" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми реч 
ој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада 
мети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ 
негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и т 
гим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, С 
 и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у  
телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна 
 су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам 
рашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А  
па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (А 
очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да 
франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} 
оге друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се ро 
децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито  
p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном слу 
а са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под 
b n="46" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад  
ђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико т 
 лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада с 
еше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као  
 И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!. 
па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове сл 
репташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада д 
 оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на  
 у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од 
јах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред 
један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки ко 
већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се не 
усретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— 
 ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И о 
 ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, 
и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p>  
се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p>  
<p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не с 
ије ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе 
гледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам 
>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p 
 осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.< 
тидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Т 
та за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут 
мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово 
и, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар  
би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим 
их се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p>  
 као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p> 
</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако уср 
 на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Пог 
рави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен пос 
 Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на с 
 откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја н 
</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што 
 те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</ 
и, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло бл 
ше и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавају 
{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" 
 поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </ 
ам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих леп 
.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши 
зао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је  
ама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.< 
>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се ус 
 Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осм 
 нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познај 
сно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и 
, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да 
Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Н 
чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, ви 
жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћ 
Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљива 
о је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних пој 
стало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} 
се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загле 
акикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, дал 
чи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће пог 
не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да  
лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више 
а собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би 
а до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да зд 
е.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</ 
ореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њ 
заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце шт 
це спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ п 
ју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очи 
е јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене. 
имназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме 
у тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, ша 
тили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на о 
ебо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и  
 може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а 
ијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати 
не и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадос 
p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{ 
 облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један от 
 обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам на 
м притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвуко 
— разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећ 
н; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога. 
тана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.< 
им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе 
 ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на пи 
иња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p> 
ман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путе 
>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, п 
ар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи по 
дижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{ 
њаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћут 
ах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је ц 
акав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S 
де.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао с 
е, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба  
иже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — 
> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га не 
иво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики к 
дника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Си 
 за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад  
 да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њег 
ди.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p 
гледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде жи 
 поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с 
уташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се 
; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због лар 
им да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Ж 
лично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по 
<p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb 
итах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> < 
и у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p>  
тао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда,  
ближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p> 
p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> < 
Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шушта 
неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, ш 
 све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се и 
ћи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> 
 обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да 
наче...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="10 
еће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе  
е он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак о 
ка, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенут 
уга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љ 
 да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох 
 једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда 
сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прил 
аз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, м 
 дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да по 
 немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Са 
е чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?< 
па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом  
 момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, д 
 сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да  
/p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упи 
а сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и нај 
 о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? пр 
Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову 
 ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих  
.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Ал 
а Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Мно 
сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у  
, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на ус 
има.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у оп 
Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас 
рве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејки 
 n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Ј 
, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се 
сох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, 
 и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., п 
дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!< 
 нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што  
ио просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога њ 
 одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га н 
:id="SRP19010_C12"> <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и сас 
то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, п 
 јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— 
ли је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Ме 
ико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац м 
ачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под бре 
нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n= 
 вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оч 
а оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и оста 
м, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> 
м тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос  
тих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сим 
 се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одг 
p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпље 
е сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако глас 
>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се. 
ило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној 
 посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, г 
вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и 
та ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац... 
<p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудно 
 видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ рани 
лио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да рад 
/p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим  
 сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини др 
елиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p 
/p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! пром 
акло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја  
 да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су до 
 замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стак 
аштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гил 
разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, а 
, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперу 
 где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијени 
момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А он 
изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распи 
 мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином 
 пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично  
тао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ 
е онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p>  
а је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али 
 уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за  
} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним б 
, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Ус 
 <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, ста 
} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поско 
лосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, ота 
питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} У 
а точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један п 
 јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p 
престано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао из 
ање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо 
 испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам д 
..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.< 
и газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће дру 
о да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли  
у основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборав 
наш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути  
села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њ 
лађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напуни 
адови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво прит 
ку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, р 
је сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збиј 
рали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, т 
 ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи 
ао да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја б 
 врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава прича 
е казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?... 
лског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради  
кон дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љу 
ше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе 
 комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не  
а напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> < 
о да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p 
ито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињах 
им Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ у 
а ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S 
х још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изг 
пљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га сам 
е се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше на 
исаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке поне 
ледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увр 
елу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим 
влаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле  
дна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто 
рема појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу 
от?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према о 
е сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Ал 
 живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише с 
 од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па 
ба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу 
{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз  
 на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> < 
тио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мај 
 као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут  
како магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како  
дајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно гр 
земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи п 
S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окић 
оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на  
лабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и от 
морно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте 
ота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S 
таше један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је  
ну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и  
бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној 
тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себ 
ух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах  
страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S 
дох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S}  
им, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и стара 
p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах 
 <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ств 
ајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре  
а крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не 
у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се  
 ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све је 
>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух  
 напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало раз 
ш даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом 
убило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на ист 
орених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа м 
обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p>  
анашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати 
х се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виногра 
о! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице  
у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!. 
читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послуш 
 у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном стра 
окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не  
кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одо 
 Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје 
с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој 
ашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред к 
Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта 
 пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредају 
Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с гла 
о гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити 
 <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах пр 
 рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох с 
S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он  
неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? у 
И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>—  
рах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море,  
е, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке. 
и јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се  
амо с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> < 
исоко ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрес 
 да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њ 
ашећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или ј 
и на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ 
љеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, 
етрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, на 
ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух 
као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Г 
, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренута 
о да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије на 
ни понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чув 
ског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве коменди 
.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> 
Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви ум 
ке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> < 
 жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из он 
ох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и  
ти о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота  
/head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није те 
 лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече 
ба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих да 
енутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у м 
ох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да снив 
ва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво 
друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви 
нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у с 
 тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љу 
ити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се сам 
 и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу о 
 донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рук 
а себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} П 
</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло раки 
акати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, 
.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева 
вним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала не 
х до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у 
ам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође прос 
ног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служ 
и и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, з 
ила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља. 
 лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи 
сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта дру 
а.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој  
више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> < 
{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном стра 
, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну 
мишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започ 
реницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде д 
 низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и прича 
подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живот 
х шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу п 
као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, ис 
г Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој з 
ући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрх 
чаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дуб 
етим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао н 
један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој ко 
грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад 
у да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој  
едајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те д 
ђутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу  
ећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} С 
иле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо сво 
, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој пос 
м да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свим 
ођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лу 
ше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда ги 
где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се п 
 хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њ 
е код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на приме 
Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утрки 
 је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Ба 
"7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} 
да крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Си 
S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро ода 
сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Мари 
лако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> < 
нише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту зана 
е доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се д 
ор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштин 
.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује. 
мислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да  
ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, т 
 се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим 
 ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце при 
ао мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се 
атну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако пр 
о о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задр 
 још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе м 
питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p 
 после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њихови 
и он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отр 
одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа м 
знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу,  
та могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ј 
 да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све 
амо обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав пред 
 И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за до 
о сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох т 
е...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо зав 
оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И у 
доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада најв 
 разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас ону 
 кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах паж 
 час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја 
ама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на  
је име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право 
ом месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} 
ијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и па 
м, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити  
а њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је о 
сећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих при 
неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као 
 У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S}  
> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори 
ну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где  
упкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наје 
 веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један ма 
 у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући г 
но љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после д 
S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште пре 
отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и  
> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах  
ужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у х 
ав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као 
зненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза 
зо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се 
рекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка рабо 
вносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Беј 
о, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од ср 
 радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из п 
д нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирај 
>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну  
од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то 
— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете к 
аводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се од 
ђу њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила,  
да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да 
превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти не 
ђаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет см 
биљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје ст 
та, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да  
а је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мен 
имљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Зане 
м — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах 
м ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас 
то.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жен 
и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.< 
шта.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онак 
иноћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме ст 
кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла вели 
.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много сти 
е тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p 
на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену 
, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она в 
е да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, 
 што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим  
 дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на н 
х је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пу 
туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не см 
 и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу та 
м? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше н 
 се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само ме 
еше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после 
 јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме 
 све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p>  
еоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он 
идим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну ода 
<p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више  
од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњ 
и?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је. 
дадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, ос 
 кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорел 
 сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен к 
мејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу 
 хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо  
 <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се м 
ора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих јо 
p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам мог 
ет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Са 
лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где с 
та косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба,  
 за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина  
{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још  
ем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Пр 
разне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи  
ико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламт 
еки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>—  
дна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ 
 ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p 
 дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно шт 
рче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не с 
ара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, ре 
ом скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> 
тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — ра 
} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није 
.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да  
ћ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p 
гог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да с 
</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p>  
ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Тр 
омрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као  
а, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад  
верљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, р 
е смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Н 
х му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте м 
И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила 
до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p>  
старији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено 
вамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима п 
за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако  
 да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бије 
да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ пот 
јно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не 
S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем  
ложен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву 
ту који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме  
.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред  
не нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у  
<p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у с 
 Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска  
, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, нап 
осмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="8 
 да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо ј 
} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беш 
у, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један р 
, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле с 
гох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још з 
д нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бој 
ало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто р 
и, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код се 
аопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а 
који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од пор 
па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разг 
мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, једа 
 неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљ 
но се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту пр 
је; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари 
у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Д 
S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентимента 
ти?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем 
оје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још  
 сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа р 
> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као сед 
Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном  
аше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она с 
кла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира  
 застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здр 
ајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази,  
 Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гл 
мна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах  
то гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за та 
ох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наје 
 бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и  
е просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега т 
тих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе м 
рудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохват 
снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска 
ах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да и 
 је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни 
S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и жалос 
ажаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се  
еме осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као п 
немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" / 
 дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p>  
 сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак ш 
ом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим рад 
ћи ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих  
јке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно к 
} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред и 
ало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто  
а је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p 
Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S 
ао да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што с 
епах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их 
е милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром 
као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трз 
И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алекс 
но трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је от 
 и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи. 
нута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у не 
нда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души дај 
мака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да с 
а се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога 
трашна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем дес 
пим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умир 
ма њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми ско 
а костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати,  
рма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, ка 
ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и  
пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и о 
Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред  
за сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где у 
Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па х 
покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми по 
м.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми прост 
оја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са бел 
а, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепер 
 угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више ни 
још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се 
орих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, 
.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор 
 жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца 
Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих 
 сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; са 
тигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе,  
 кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих 
изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћуте 
ренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> < 
 изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напре 
о и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и  
p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, о 
 ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену 
 узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих 
 му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на до 
 кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те од 
ашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог  
од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не! 
а братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раниј 
задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закљу 
јем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и до 
шта на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћ 
/> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух 
 ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда  
 отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју,  
дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један 
ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p 
м, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> < 
 те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други гове 
 крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а  
лики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, суману 
ших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет  
Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не ч 
горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај н 
Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S}  
 куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме  
.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> 
{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и 
и радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</ 
уђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о ко 
мети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али  
будих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје 
 краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.< 
стре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво в 
но и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p> 
ао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твој 
погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох 
атим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на д 
као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не виде 
мах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја  
станце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох  
 и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се 
дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, 
уће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном на 
ом свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} 
/p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и некол 
ло.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно оста 
е речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што про 
 нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добр 
ила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ глав 
а не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с који 
изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ос 
S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако бр 
обро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж... 
лашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, 
 она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— За 
иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу ух 
змичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд... 
 и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
реме толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осе 
много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p> 
ада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније 
беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дет 
не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, бо 
 крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне 
ела.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се  
маше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплах 
 хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима ос 
 пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој 
 ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да  
есе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дув 
еба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочн 
стао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општински), 
отов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, виде 
је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на док 
збиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да  
раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, 
је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S 
аву, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посмат 
 ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} 
ље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика 
раг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох  
х јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у 
е је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је не 
унце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох о 
да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.< 
имаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред 
едан!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> < 
них.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> 
ило!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њ 
јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно 
 на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда 
{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар 
дра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} 
 по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, 
девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њ 
нај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место,  
нутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У  
девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развик 
ом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та н 
е уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде ваб 
 скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сим 
нако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па  
 без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она 
? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу 
 она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије с 
оме што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим  
илина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, 
вах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесни 
ави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово послед 
рив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она  
им своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим 
х и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно  
ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у ком 
ених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе к 
д“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{ 
о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу  
е да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стр 
отражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих  
ошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> < 
 <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да  
алили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу 
 лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна  
оханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње 
 се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како уд 
 је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи н 
и на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде  
у, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих  
астиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</ 
што одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексо 
усти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што  
, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за 
сећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, 
{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, исти 
ја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове 
као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се  
ирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на 
аскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној ду 
утећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи. 
п, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли с 
тко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је  
а, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало заст 
ем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n= 
 тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да 
м себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гд 
ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе 
ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим сн 
лавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, 
ћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад  
ам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за 
n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како у 
ир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како  
?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало 
 /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведр 
 заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </ 
на.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумед 
 туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свако 
та сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морал 
унце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је? 
омислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заи 
<p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече м 
 препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би  
понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и  
м ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идем 
ју?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне 
ако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, а 
, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, у 
че.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као 
увише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да 
е, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе н 
ега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да 
„Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој м 
 другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не ча 
ога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густ 
браћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, пре 
чекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушт 
 каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој 
и коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом с 
ицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутн 
е сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце сп 
више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја мора 
 у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на  
и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико  
казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисм 
сле спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јут 
тим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>А 
ом и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заи 
 мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се к 
 лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — 
{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то 
у да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа 
ране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух от 
ма радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{ 
цу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и по 
огледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао 
S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држ 
ошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као по 
дари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да 
ока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске:  
, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове кућ 
 лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али ме 
, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе за 
 мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву 
> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јес 
јатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла 
аја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стад 
 то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и та 
у.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтед 
 сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сар 
 код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави в 
раву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам  
екох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S 
трос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачк 
ати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Некол 
увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч  
у помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n= 
ше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} 
— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи  
анин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напре 
о зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме о 
з вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души гри 
> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“;  
пази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Д 
и све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја 
инуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му 
икаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавиц 
е падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато как 
да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осети 
вадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући. 
е, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разбере 
могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки поз 
 ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; р 
н ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова при 
ка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград 
 изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се мала 
скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође  
м седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно нека 
ом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на ли 
ам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе 
усти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошниц 
ету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p 
стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да 
ка неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говори 
—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да  
 песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се та 
онбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу ст 
 који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажа 
е од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p 
 дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје 
или.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, мл 
 то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли  
се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говор 
 неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости 
е се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као дево 
> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S 
мо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу 
 и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и как 
 Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој 
е престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</ 
још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој р 
<p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда 
се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, 
кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили 
ржала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од  
е; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не зна 
 отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту 
на није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашавац 
розора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лиш 
 заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућ 
 потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта 
усти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, г 
 то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво 
гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше  
ласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе пр 
окојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на с 
то се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра в 
ацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> < 
лико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Ота 
, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошт 
кло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га  
.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И 
е раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретк 
, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито че 
Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему.. 
а је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналос 
да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p 
е ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p 
/p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p 
тавише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и 
о је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S 
 викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком 
баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p 
p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</ 
ма.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</ 
>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде,  
</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни 
>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је ј 
>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p 
ашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али так 
> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расп 
</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој  
јвише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке  
 ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око  
више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стас 
ле? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И 
а сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна  
иметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и уда 
!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и 
 добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после јо 
, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла  
гачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледам 
је сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
еби, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Н 
че, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, б 
м. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што  
овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саж 
рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једн 
м.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је  
 Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари ниј 
.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху 
пти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од кућ 
а остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} 
ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама,  
снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачу 
ш двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да  
ио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав тру 
; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chap 
 вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше 
тко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, и 
ас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње 
ше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети  
ом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, 
авих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад 
ака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и н 
е брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и  
 танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногам 
наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га д 
друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцима, уђе 
 скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосм 
ог деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S 
оз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући так 
дим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао 
те не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} 
 кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима,  
{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки 
у, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде бл 
 се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи р 
коле (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мен 
новне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке  
обрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, 
свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у сн 
вно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, па 
 је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, гал 
> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто ора 
ти; нарочито новина с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све  
ирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и 
и где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је тако 
небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, н 
тра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; оче 
чио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње 
{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, ти 
ављао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се виш 
ким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{ 
 загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног  
марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључу 
а, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста неж 
, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радн 
ика, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сл 
во, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који п 
и синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“? 
ешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађуј 
м казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схв 
>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу 
 до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није ј 
а ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита. 
ио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој 
и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвра 
о на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у 
 час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетк 
де сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош 
/p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим 
нут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измис 
</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, п 
се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не  
а сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам  
нух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли с 
ну, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећа 
ко је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рек 
 да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме и 
и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разум 
ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се насл 
 кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онак 
 опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја. 
е у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао  
 сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике 
за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и  
 очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим 
мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем  
е пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то 
но Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Ч 
огледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљути 
и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђ 
b n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, нек 
ислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара 
.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос 
копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми с 
 му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од  
ти све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p>  
!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој куп 
 онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним 
, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div ty 
ије оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! пови 
ази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зград 
ођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Т 
му ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, 
као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окр 
ама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоче 
неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме длан 
ан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавн 
p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуд 
p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је  
ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац 
0_C10"> <head>X</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка,  
огосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо  
="SRP19010_C2"> <head>II</head> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и  
не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врат 
дише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном нашем су 
ојурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково  
Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладов 
ах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво  
ало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.< 
 па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њ 
идим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу  
ок се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно саст 
пртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спаз 
орена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништ 
дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа д 
у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одм 
.{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички 
о збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је с 
ах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех  
невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати как 
/p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у оч 
одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво у 
еда добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n= 
ма са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само јед 
е главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмех 
драви га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред м 
 друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим д 
но сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка су 
а пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још н 
 на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио 
 је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више  
. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p>  
у.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених 
 главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо  
шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми ја 
елео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме 
надох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, о 
стати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а  
а кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S}  
ђосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео 
 део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55"  
 толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од не 
а нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јо 
а и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што  
о као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} 
 n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни,  
м гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу ва 
у, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и ме 
, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да о 
го не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно 
тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за 
 највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Т 
да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се уд 
 али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, 
ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да су 
, те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{ 
а са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад  
 се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао 
емађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном го 
оксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу 
Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар  
о срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљн 
ли да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада 
.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ је 
сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се  
имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу  
 школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био  
S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли 
м мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било  
ађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, правља 
а чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога 
не?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуш 
неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко 
туд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправља 
ин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он раз 
е јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке  
аде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу  
их обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помисл 
 којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; 
е сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} 
исаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S}  
разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све 
м у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз п 
моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од п 
 Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи д 
p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да  
а замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од гл 
како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика м 
{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} 
} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} 
реме узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Мо 
ног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато 
 руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с  
 наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толик 
ну Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њен 
и, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{ 
м, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се  
 са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад  
ихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и с 
 к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на  
S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к се 
ет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} 
малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини г 
/p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и,  
 и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, с 
ам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} 
оседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи бр 
цну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спази 
од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме от 
опственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јасту 
оксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде г 
ликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у с 
д липом за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, за 
 на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да о 
 још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога с 
 за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби  
ехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто  
трудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд 
о оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се пр 
ило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући,  
 сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варо 
збегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим 
 се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну м 
олази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа. 
ох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме та 
у да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, ли 
едног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планин 
pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред по 
мо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па не 
а врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљиво 
Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Б 
 све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаш 
и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина з 
Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег 
е што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљ 
алуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазил 
 црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак  
ад, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда ст 
седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мал 
е што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кро 
о у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапа 
ма руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, из 
већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом бе 
 ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{ 
о кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш  
у у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем  
и као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа  
уља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се по 
Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред  
даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, до 
 више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, то 
у слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену 
имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S 
шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на 
днике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и он 
и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадо 
онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли о 
p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих соп 
да стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кренуше.</p> <p>—  
по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> 
промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме иза 
, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да с 
да...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу.. 
сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на в 
рљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>—  
мадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да 
14" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше ма 
х јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитив 
чих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако 
>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од  
х тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох 
еше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по 
 а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и раз 
како незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим  
м с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} 
ече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без  
, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих та 
 ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, 
ју те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине 
вио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше о 
p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На 
оле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли  
о путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред ку 
се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих  
аху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ј 
 се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно  
се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисм 
да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, 
и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак и 
те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене 
S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> 
на се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је р 
прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У 
аше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, сам 
 у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда  
о ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као  
..{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она мож 
 месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у п 
уде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S}  
 /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море 
врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ с 
бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чује 
ом смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом 
 дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и т 
 мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја так 
она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ  
а оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} 
л вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где м 
ах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја зад 
к ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада  
S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за 
опствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу 
ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, л 
клопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још 
ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стад 
х — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на  
стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужас 
{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Сим 
еувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то 
м обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, мала 
“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, 
е ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> < 
њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика к 
 високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо зас 
страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо  
 да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном  
а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод к 
м владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Ш 
, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу 
е.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не  
мо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и  
 да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори 
м месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још п 
; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спуст 
ан устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме  
шао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напомен 
оме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчин 
илом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од наше 
у се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца,  
 а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру це 
текох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} П 
ураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек ј 
рани што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се 
ег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, примет 
, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кош 
д њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да  
ј се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те 
та! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневе 
 у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у је 
 не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како  
њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не 
ећ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих в 
Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> < 
уши тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да 
вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи 
јем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет т 
 одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко! 
 путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} 
сле вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан п 
м мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p>  
од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно,  
утра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, д 
се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и и 
сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћу 
и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне ја 
ко и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у 
говор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео јед 
ње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може 
а, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби  
 <p>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена 
доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — 
н ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да 
, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припева 
 <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово шт 
рбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по вр 
беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S 
 важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те  
S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је  
дали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих зара 
 дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу 
ле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мал 
ма у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> 
да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у пра 
> <p>Освану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни 
рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те с 
 <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онд 
ма имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима 
а се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не  
га нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? ус 
се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседст 
што равнодушнији према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавањ 
у подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако  
веда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан  
ваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта  
ли.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем там 
о тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!.. 
епери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима свој 
, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</ 
ледњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се по 
и, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са шир 
— задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња п 
ј закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу но 
 са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погле 
војка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Ма 
ше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и о 
 да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од ма 
м, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше 
она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пл 
е као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је  
ад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, 
кнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и о 
 њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са 
 иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и тр 
о је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце  
 руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p 
 мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега оног 
едох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверит 
то од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше  
и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим ми 
но?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто пос 
адом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право 
то не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усн 
е узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се оз 
ка, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем  
 што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ћ 
ока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава так 
о где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мок 
заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али  
p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам  
5" /> <p>Преко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак  
 лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, п 
, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гр 
ико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па ка 
аху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду в 
, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био ве 
ло, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот поч 
 Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p 
а, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} П 
еках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко рас 
дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе 
радан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S}  
ема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе,  
девши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах  
{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што 
ишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Ма 
Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде 
јмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огреја 
еках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се ку 
тва, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепш 
 орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, трепе 
е коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако 
ни, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна н 
з ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земљ 
а да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио 
 је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са  
сага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је  
Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је 
њигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, ка 
/head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липово 
>II</head> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету 
 ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме з 
p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било про 
 при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, 
хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу 
лико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наш 
о.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бунде 
арском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци прит 
ак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње вр 
и она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми  
.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p 
ој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упит 
дно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало за 
речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренута 
ла, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопре 
ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда оши 
ста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — с 
моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка 
је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да зам 
 <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити б 
и.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S}  
ја је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин от 
тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака. 
ахну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а  
 сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да н 
дова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, по 
е пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки да 
ше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако дру 
 тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она  
е увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Н 
што — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећ 
.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још б 
давде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу 
ше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако бе 
њом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је 
ого да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, 
> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове,  
е тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима т 
} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и прокли 
ђах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекр 
ош распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак ш 
а.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу 
оју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми 
еше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спа 
ичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, к 
d="SRP19010_C9"> <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам у 
> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгрев 
 песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, и 
о лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против т 
l:id="SRP19010_C3"> <head>III</head> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам заш 
ml:id="SRP19010_C6"> <head>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној д 
је!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри м 
ше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце  
је, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глав 
>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Г 
?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за  
 и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени 
ну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n= 
често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама 
 ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S 
 кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовоља 
их само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде 
појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у чит 
ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да 
ине најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срц 
ва.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ мој 
а, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, о 
малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро виде 
ићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да о 
ренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимна 
т видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда м 
јах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искић 
ш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мо 
беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, ка 
о одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погину 
ва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече  
у, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика д 
баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај кој 
 да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам н 
дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косил 
 био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га 
весно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито д 
ограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу 
и.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, позн 
 о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div typ 
 се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио м 
оведа у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира,  
ање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, д 
иш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја  
љах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а а 
да збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам т 
ам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Вид 
 Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз гла 
имо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше. 
у пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још мн 
о што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочит 
} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на ко 
збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. 
 што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше  
 пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном 
ку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима 
отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он 
</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах 
ла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је са 
им гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“ 
им“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући 
испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, о 
ше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав 
енути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити 
аткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с  
ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с  
размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанстве 
аци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{ 
е: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, ни 
 знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на док 
 за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мно 
оју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Си 
осмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! в 
наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чуд 
еда као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији  
онових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга при 
е ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотреб 
е, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осети 
 неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, 
ов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p 
.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној друг 
овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми  
>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде 
дна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуч 
 је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог д 
ји је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, ав 
аче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох с 
д ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смеш 
а слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту њег 
репастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да 
ти, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити кра 
х још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим г 
 коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о ч 
мем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим 
 не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно 
} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, м 
е, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, 
одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учи 
шта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврш 
им гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти не 
тив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волет 
замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје р 
и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за ш 
а мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о 
и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! р 
обана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах 
{S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало 
 вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговор 
 и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишља 
.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} А 
 ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто  
та ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом се 
{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> 
илу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене 
 да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се  
иваше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се  
м се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац з 
отоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те 
сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у 
њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборави 
пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је сп 
ај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опомен 
е очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташ 
еки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви 
ледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у ме 
реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} О 
.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жало 
 се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах с 
.</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабра 
о сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам зам 
најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из 
ивно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцка 
S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да 
ко да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само неб 
јало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу мо 
 да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једн 
објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах  
дговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се  
дједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем оч 
} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похва 
ватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом,  
мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам —  
а онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p 
амишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на па 
и они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, 
b n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— 
едном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји  
 /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се д 
амо ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу 
нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по јед 
 причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, ш 
да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба  
, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а 
во у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да 
више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинил 
 шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље 
} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> <div 
е његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњ 
 дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ј 
, одговарах на најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах с 
еду.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као  
дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из  
 средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школс 
 из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и гов 
оноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другар 
е није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога ро 
— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, 
оме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Он 
уга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} 
 да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, реч 
постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде м 
сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца ка 
ену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; б 
м, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, 
је било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, ре 
е беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Ал 
у ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на он 
— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да 
удбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гне 
 они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро?  
S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво  
ве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под  
е оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у п 
речаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S 
ом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвр 
трах, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао с 
 руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>По 
адох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} 
ак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио н 
он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ј 
"38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</ 
ати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву и 
старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих при 
ли да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смед 
S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, дец 
а виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох  
луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бић 
а не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да брат 
им, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо ду 
анос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и з 
псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва из 
вамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Ма 
ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не 
} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи  
то ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, непр 
е даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговар 
сну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те  
асположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницим 
ље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми пр 
докнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешт 
за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још ка 
</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{ 
ало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p 
 оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну:  
сумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Д 
си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта 
о дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерл 
тку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код њ 
неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се про 
 узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа на 
02" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица он 
</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да ку 
ем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него л 
воме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S 
вао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој  
сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао приј 
чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“ 
ишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислим 
м те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми п 
шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њ 
ноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си т 
кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изне 
 како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега  
 упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено 
имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом 
ам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо  
ле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше и 
моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш,  
ом и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху  
 <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан ос 
х оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапу 
и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног 
ад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књи 
 да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу 
војчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари 
 да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} П 
Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе  
а као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као  
е глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те 
 се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за трену 
>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење 
бјаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под 
не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изнена 
лостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом 
асуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине из 
знао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S 
нда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да 
S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну 
ави, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и 
 дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те н 
ет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, 
о не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прили 
собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску,  
ог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаш 
S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се ку 
ља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим  
е уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу,  
 напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре 
јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Т 
> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се из 
 и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра 
е густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако  
еке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу 
 смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на докс 
 и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Вета 
х нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може 
конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при по 
олином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено не 
, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно 
етлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p 
им у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на  
 се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а 
еца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна сл 
чах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се  
лој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном м 
ле гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Су 
олна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започ 
се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату  
де на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да 
дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, 
ој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не п 
рцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас  
 краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат;  
 очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шал 
рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за 
а су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирн 
стова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале г 
 да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас н 
 по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ли 
а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и с 
а, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде ку 
дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а ј 
 дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један сл 
једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо ј 
тлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене 
ећ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не би 
 се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку са 
 с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како 
 час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедо 
које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се 
глед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили 
Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шап 
ао да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све он 
ика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацај 
и засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који 
 опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично  
о лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга д 
тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скуку 
сле подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад б 
 беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S 
 <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се 
 n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у да 
ућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, г 
ма да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. —  
шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајућ 
где никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад  
, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног ста 
гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у п 
ј школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прич 
зната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? 
у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено  
еби да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, 
S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те ј 
 очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} 
 нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да оде 
Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други ш 
ани варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред к 
пуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око је 
ожда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коњ 
 <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, 
 непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из  
а косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да 
им кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да в 
етеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да 
, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен 
видети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али  
напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнут 
> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога  
е ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгин 
умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослет 
коро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам  
пут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем 
ајлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S}  
 што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да  
у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тиши 
ра.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да в 
преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појми 
јаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и 
то су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{ 
{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а 
метио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи 
е је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну,  
ш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ће 
 један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не мог 
/p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав порумене 
"13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избе 
их, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није 
 из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу  
 ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" />  
>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, 
ало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не 
 оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не 
ким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонам 
ном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разглед 
урих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> 
 кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа 
 с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</ 
неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (о 
 изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онд 
мо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајич 
угоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно 
и ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и поглед 
и што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се гд 
те усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црн 
уменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито 
а господска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дуг 
уге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељи 
</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.< 
е из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?... 
имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, 
еши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>От 
} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, 
раду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у 
 велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па глед 
а седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто  
о у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погле 
 ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се  
 ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш 
авом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио с 
ти ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, к 
ивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а  
 попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, те 
 општини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да б 
 (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас ни 
 и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то на 
код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обила 
о љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остари 
ипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати 
журих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од с 
поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпо 
с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није леп 
напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се зб 
 отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и дан 
е баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим он 
, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узв 
адох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и ш 
се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас саг 
х сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} 
, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано з 
.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бис 
а нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи 
ти.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, ис 
да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи  
ј прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, ре 
Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер са 
о да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за о 
мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Т 
букову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</ 
орачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов пог 
 напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се 
момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На зап 
 /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање. 
о се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрве 
ла, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су 
S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на ваш 
 одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се п 
 дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} 
 рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет 
 га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико с 
ко тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око  
ла.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све 
 чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} 
ави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из биса 
а да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљ 
> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих  
едалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, 
 дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренут 
е тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак с 
 па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опр 
лете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пуст 
 који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не о 
 око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озб 
е или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше с 
јке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја тре 
зела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из  
им кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, са 
е из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упит 
гне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па  
 одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима  
а је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тог 
да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb 
еше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и С 
ејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех д 
очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је з 
{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, п 
.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</ 
ога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му 
хватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, 
е покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је жит 
паљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним дано 
атих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи. 
; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих  
већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоно 
удила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?... 
 нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај п 
те у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} 
а и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како 
, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али 
јало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, вет 
Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође јо 
та погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кућ 
олима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зор 
 се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави ти 
оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова 
и, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понов 
аћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би  
 спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кош 
исмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Ку 
им послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони 
читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.< 
по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{ 
о на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну 
јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само 
она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а 
ви?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? 
</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познаје 
рам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем 
 Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше 
Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около ме 
} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако ј 
је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави г 
ко треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ва 
бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ход 
.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе  
ади, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S 
 време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха,  
вори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам поп 
 стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, б 
е?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најма 
хо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких  
..{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим...,  
аш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} 
ављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренутака стојах пр 
еви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се се 
че један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки 
/p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати. 
сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са стр 
сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговор 
а је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Шт 
о слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у в 
> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој  
Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи м 
пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да  
 очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он  
лима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако  
уре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја и 
би тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом 
се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о т 
чима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и уз 
ади, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И как 
е пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветри 
“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Жив 
она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме  
арног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно ист 
свим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми п 
а дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, 
к нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, д 
разим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међу 
 вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све  
p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у 
и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен  
p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непре 
ади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ 
ле ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али  
тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даљ 
 Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми с 
бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све  
е бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па  
 Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за 
 што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту,  
ећ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао?  
</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ак 
ве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после  
д ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} 
е док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с 
стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је 
и се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} 
ш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану,  
уке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У  
аде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа 
 Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је 
на.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окре 
обу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад 
о сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео 
да мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А  
 Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздрав 
утуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} К 
} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни гл 
ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није ж 
ачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово 
а знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше 
/p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим 
то?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с они 
ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шали 
аде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>—  
кох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе глед 
Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73"  
и Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у  
 као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој  
ма, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она из 
дник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одг 
.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке  
епше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да 
едаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледал 
дном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још 
и.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах м 
у и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима с 
рбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било од 
, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако? 
збиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — 
, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је 
еком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к ње 
 не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех 
 ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов  
 ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну 
читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео муха 
м плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Б 
а онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девој 
> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жесток 
и огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав бл 
е што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа 
 првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије ниј 
 да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Б 
ло ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35 
је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S}  
јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом гра 
ажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Да 
авио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио 
брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако см 
 пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцедну 
<p>Преко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од 
.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Б 
има је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћута 
иђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њ 
сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори  
ма осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децо 
ео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околности 
 да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души  
киру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p>  
а младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Н 
лији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет ти 
што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда 
како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва 
ву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да ј 
ође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа 
х није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочи 
ди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нек 
{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих  
 распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мисл 
на.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливад 
шла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које  
ml:id="SRP19010_C9"> <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта с 
 од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са 
а није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо  
де по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замисли 
иш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „К 
 заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непреста 
о утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико о 
b n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само г 
шта то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у најв 
ој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не и 
што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију во 
 вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошл 
г момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, С 
 љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ 
иш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти  
ј снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p>  
д ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се  
и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопш 
ма, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у п 
авах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени он 
и као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: д 
д ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке 
 доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног 
 да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја 
и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косо 
но.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек  
} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, шт 
о време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (т 
мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило прот 
 што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако бр 
ad> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне год 
душе и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да нема 
е? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, з 
равдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у душ 
поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени н 
да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мен 
 куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да  
а двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре  
 његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не б 
 да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сим 
 једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала  
озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, 
а да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније  
пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико поз 
ође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ниш 
 пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут ш 
ј свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен н 
 Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао,  
еби, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив  
се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притиск 
ај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако теш 
 ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где? 
<head>V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, 
носу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се непреста 
а ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо 
зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту. 
дох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио д 
ивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Ал 
ше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам с 
 <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S}  
зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми те 
ритискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа 
ах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав изл 
 погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој нем 
сао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а в 
ено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да нап 
на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} По 
т да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа 
; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за  
е — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са соб 
дих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ј 
 ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, 
је видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао 
ах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А  
 опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!.. 
ја?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S}  
 ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох 
а праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше  
/p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолик 
/p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно. 
требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да  
 Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни 
ини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш 
p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође м 
на весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не 
м.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућу 
ити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака ка 
} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> 
јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљ 
{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду  
драво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си 
зва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у стран 
 капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом 
 Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— П 
т</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу 
p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад  
, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми  
ицима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жали 
 зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.< 
и чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад 
} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...< 
несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратк 
 вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац 
ђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а 
ућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти м 
 у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Са 
S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али 
Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p 
ад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујућ 
 кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} 
ам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— 
 <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? к 
ако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се. 
.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што 
ад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Ст 
тадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти 
ћући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло 
 око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде су 
о пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше  
Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ  
, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и 
 поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па ш 
радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Н 
} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— 
једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кр 
о пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатк 
 могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</ 
рлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или бо 
љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта 
 да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</ 
наш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он 
а:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих мома 
Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевај 
ад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види  
ије, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба 
ји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво  
огледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, по 
о нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јут 
другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно м 
ма са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у  
 што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре ову 
 раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина 
ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунц 
оре, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> 
отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и 
ас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да  
>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову ре 
на.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам т 
ах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах узд 
 одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам  
јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би ради 
 се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> < 
 волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље би 
— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p 
p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа 
, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена заглед 
</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљ 
стано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је 
а не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, 
ребала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме з 
99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> < 
еш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у  
х кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац м 
ште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигн 
их врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, ве 
Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само 
о шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Ј 
 сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Поглед 
же мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на свој 
p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана,  
ах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} 
омендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говора 
 ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према 
е на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш л 
S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме 
— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здра 
ко их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд  
 обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући  
 „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беш 
и!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког  
ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све 
га кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p> 
 питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска поја 
лака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не д 
— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Г 
/p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе  
пљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>О 
 Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, 
да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све ус 
нало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је м 
х, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговор 
мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећ 
вана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, ко 
стадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — н 
ви, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и пот 
 с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох 
 жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за ње 
е на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па 
е шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да пр 
то му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па 
 промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељ 
S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој  
м колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> 
 <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што 
ћ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љу 
газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља 
ај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах за 
— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода пр 
им... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теб 
мех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} И 
 чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све. 
моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ћ 
потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око 
лазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb  
и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ —  
т ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код на 
лаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће д 
чи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! реко 
 заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито на 
 јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугла 
аточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, о 
 засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, там 
да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем,  
ечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да  
лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну г 
еше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не с 
о бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — 
ђе уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново п 
смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш т 
је младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да нас 
та се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разуме 
ико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, 
 свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у они 
ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут избл 
 кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одг 
рлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу  
у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код 
ије ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна доб 
х, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сут 
омућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али 
те.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; 
с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кри 
акву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мај 
сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опе 
кажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, к 
 видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догу 
у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у среди 
х је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Ал 
да слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Исти 
..{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја  
 далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог м 
уо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, т 
ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оно 
е што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било веров 
ју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржин 
ек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она з 
о си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> 
орих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за т 
жењем према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта зна 
вих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда 
е ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао ли 
да већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње 
м необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништ 
ом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </di 
<p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њег 
доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху,  
сма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и ј 
тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно тр 
 плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? пом 
 ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> 
<p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш б 
ајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алек 
 рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скр 
ам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да не 
ама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и н 
какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S} П 
 имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да  
че се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год он 
че ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, гл 
ах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p 
а ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изг 
даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те зб 
, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жа 
 сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја  
сам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те 
з кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ са 
е, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добр 
а ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пре 
еће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех пос 
...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене 
45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветар 
уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} С 
те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} 
еше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њо 
 један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен 
о одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око глав 
лици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S 
 из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, 
н и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, од 
дем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али от 
аза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће  
н се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А за 
и ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде оста 
коро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање о 
за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено о 
ио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех ми 
ма њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p 
неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечер 
иво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта 
а.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} П 
им ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталим 
S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S 
м по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се би 
 преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и 
 и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа  
е Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким пос 
кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све;  
 Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S 
чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не м 
друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружи 
уде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна 
ет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана 
 певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара,  
, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вр 
му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то  
г лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S 
.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неко 
ше се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом п 
будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор 
<p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах 
ш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И С 
е.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то 
к и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињ 
 и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пруж 
мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предад 
ед нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто ом 
ести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радник 
ладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпоче 
а на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као д 
и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се но 
рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто д 
војој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Н 
 чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враг 
 вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с пита 
 гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ,  
о пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као 
лико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се 
 проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај пост 
м, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да 
ц, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније 
пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би су 
ито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, 
 да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивањ 
ђеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек нећ 
p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви 
а држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја глед 
ех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има? 
аљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којеш 
ети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ј 
</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буд 
ечи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну окол 
ко отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да 
емена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, 
во што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси 
ренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и б 
јаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ с 
одина?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме т 
ћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да н 
 она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам з 
p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени,  
тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати 
им.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад  
ни као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврд 
 села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити 
ала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу,  
>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на м 
ен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да ј 
ариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све  
ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она ра 
1" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући м 
меде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа  
 моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховит 
уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и виш 
да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, 
и који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке 
, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми 
лост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја пада 
ој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем од 
ве те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; за 
, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песа 
пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једн 
{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S}  
них усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше 
та ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разл 
еде на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а  
ога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са о 
ше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрет 
че.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која  
, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да 
 косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она  
да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, 
 Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуш 
 о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да са 
е не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се 
мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мен 
и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњ 
а што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата 
/p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због по 
астати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, 
 Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешт 
 састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго 
ви моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је остави 
 стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипа 
љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или  
је према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не  
 не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попуст 
час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{ 
јући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми кри 
уђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно река 
ву слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох д 
 и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она к 
 он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајућ 
 јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враго 
е остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је т 
њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Каже 
о кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце. 
помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да беја 
да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, пони 
/p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и  
цу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срц 
</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S 
рио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки 
гледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осме 
, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Ка 
 тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва 
што да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невеш 
ће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно ху 
сма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно 
њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколи 
е истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах д 
 гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огле 
аквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица,  
 Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у св 
 Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p> 
жњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то нај 
, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутин 
ме.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми бе 
морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, ш 
ата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше 
Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље 
Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али  
 ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помисли 
 приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и  
 и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег се 
у, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију,  
</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем,  
ка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе  
тресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у ш 
 а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да л 
ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог св 
дан и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук... 
 Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста 
Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да 
двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили ш 
— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>—  
 ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, по 
емо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве ј 
и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао с 
падне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И  
 неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од то 
м, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, 
 — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да с 
 да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега 
е мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на  
ене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S 
 што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка п 
где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се прос 
сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто  
с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено 
забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; м 
ова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих  
то је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онд 
ког страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не 
х иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој  
.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука  
а данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био зн 
 што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој  
а је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што  
ио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гур 
 су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико  
аде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде 
иди, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде 
ажности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, д 
 замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу,  
 <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све 
 одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покр 
ном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; 
јући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште н 
 се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде,  
ет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>—  
 велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> < 
аху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући  
мешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, 
} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград,  
ке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад о 
 мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројур 
о мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога  
ички продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, п 
груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чу 
га не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав 
сле шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одма 
о — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја ви 
<p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb 
 само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p> 
ко гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, и 
у се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас ж 
врти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набре 
не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што он 
и пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе 
/p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека по 
раним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— И 
штољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје  
 из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама  
пртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда м 
е речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} 
p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да 
нати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих  
 сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем 
} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша 
тадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да 
 с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одго 
досмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, 
е на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> < 
им.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окрен 
труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи  
јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онд 
ле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче  
 па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да ст 
роћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не мога 
 дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше некол 
док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зач 
а!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само  
јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не ли 
ном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне с 
ешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза 
но у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О т 
о — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вра 
ко дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руч 
аше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стад 
ати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле 
могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb  
а ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањањ 
 се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у м 
то.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако д 
ише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад к 
стина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се  
то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се 
утра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело 
 невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, ј 
 ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме 
 Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште.. 
ако иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не зн 
 у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у 
данде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на ка 
т и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја 
ном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Су 
и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девој 
 оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} 
разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш л 
ах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на  
отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих к 
>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с н 
 тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми са 
лину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{ 
слих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега од 
 моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“. 
тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох це 
а машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онд 
е у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p 
авих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p> 
доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један 
сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. уп 
ем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, п 
сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} 
мо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме ота 
о у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава  
да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даљ 
 другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као м 
ах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати 
о да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код н 
м образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гил 
продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и с 
игани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после 
гу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред 
 јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уоб 
усмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, 
 упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора б 
уту, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге прос 
сле дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око с 
 нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли  
ев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео  
у?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшени 
рашан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека т 
м све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе пит 
новне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); 
х таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У шк 
о сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нест 
 онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи 
о, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то  
као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико са 
{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад 
head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саоп 
с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до 
своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачек 
ежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њи 
окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на  
II.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p> 
трани као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја к 
 кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој с 
з врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде 
 ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!... 
м познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око 
о ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну те 
идим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани,  
о место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког 
 разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем ко 
Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то н 
пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S 
мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толи 
, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толик 
а.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћ 
ње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом ње 
 једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су за 
мака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно 
и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До 
ном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради 
 не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Си 
 дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавање 
нао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљењ 
е занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се  
 о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе 
ш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле  
било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да м 
главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — 
целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Б 
ва.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и 
<p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту  
Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за др 
е <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да ј 
упио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека н 
ћи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упит 
и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а 
тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може в 
е врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се  
још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
и шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво  
нда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из 
е овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задав 
мо се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стр 
ејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том  
ћи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како 
њу да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У с 
о, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле од 
и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачк 
 n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p 
е опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у  
<p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S}  
није.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру 
, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јур 
 смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на ср 
ах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сун 
 ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан вазду 
тити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и 
ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се  
, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не пева 
крену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где  
 караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „В 
њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улог 
е очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим не 
е; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отво 
ише, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разго 
и; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном посту 
 и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако ша 
по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, мо 
во осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп,  
јмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што к 
пет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n 
његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прођ 
авио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада  
нам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p 
ем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу  
о врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се  
..{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</ 
 али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, 
у тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да са 
зим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се 
ажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах С 
е.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници  
ћ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разг 
жно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у  
ом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; доб 
а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасн 
механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као 
аднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао! 
како, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о с 
ољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се на 
не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кућ 
Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али 
дитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе  
ах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече С 
вао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И  
о што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>—  
аспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да 
</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она с 
о.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно  
/p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> 
о питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени смета 
у, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да ра 
оже да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се 
их од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе  
ене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му. 
агради не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести,  
ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам мог 
лија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При раста 
отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да  
 да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се сино 
тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и ка 
ан леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло руж 
е мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће. 
сеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не м 
х казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она с 
реме хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да 
м, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, диг 
Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај...,  
е сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учи 
тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао ш 
о мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам  
м видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p 
упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, 
 се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} 
и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хв 
ћ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на  
ачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит п 
се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} По 
о захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила г 
етих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лис 
е тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења. 
 већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је сино 
кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где м 
 се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они 
е опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђ 
е може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да 
дина, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сиј 
жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли  
 изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлега 
ано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече 
зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху  
о, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја 
.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше  
ледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти 
о доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Он 
ба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшен 
 прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се при 
м тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да о 
 сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш? 
д куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Так 
знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и с 
ав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, поми 
 неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И  
 беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, 
има, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и  
p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задов 
им.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од  
едам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш  
ака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p 
и једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала 
је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га  
 Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, 
 Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, к 
етку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због 
 разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{ 
осила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше 
вадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{ 
{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се 
 чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог д 
сију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуља 
дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час п 
ивим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицај 
тав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва пос 
ним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, 
ко треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S}  
, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још  
што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, и 
ед зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних  
у!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="cha 
иш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид о 
пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, ш 
И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и 
 истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу 
 мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у 
ао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекив 
руд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.< 
Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледај 
х грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она  
уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p> 
сле ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена,  
и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљ 
не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} 
х се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим  
вори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> 
 се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не  
та учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам з 
а једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за ј 
ребају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће. 
ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она  
она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> < 
м да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и пр 
 отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад  
ох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога 
 било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога  
> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт 
 кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало 
пште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих он 
ује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место,  
да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али  
{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ни 
тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што  
цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, 
 тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће  
у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало не 
ћу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — о 
иних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећ 
ина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’  
е кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех 
{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплач 
 <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у варо 
ласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „п 
> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној ги 
 не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је м 
као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ов 
е на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу 
е своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђавол 
е, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца 
вља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</ 
асмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да 
илу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбор 
 <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> 
лућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано и 
} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збил 
ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју с 
ишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто  
олико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Он 
p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним  
којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се ба 
 се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као посл 
онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ пот 
ила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једн 
ораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леско 
ога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Ал 
о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће п 
Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тв 
ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о сво 
Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што вис 
ет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде мил 
 види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и ин 
стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем п 
аманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли  
 рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И с 
, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бег 
ну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком за 
ха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} 
> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} 
и ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања к 
ладости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслући 
н црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва м 
бравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепш 
 кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих 
кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте. 
ледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109 
едра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, 
 којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; наро 
нце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах  
трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; д 
, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу,  
S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а там 
едох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тад 
Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко 
мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лиц 
 и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бун 
етиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S 
лико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колим 
цније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне 
пе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У је 
 n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца си 
н ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам  
 она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „К 
Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „тра 
село мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме п 
 дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече 
она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак 
њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет  
а очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухват 
е, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га 
да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да се 
и, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њ 
управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се ок 
оњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито са 
уће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобн 
а све непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја миш 
 проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан 
 <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао  
ијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час п 
tle>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покуш 
 Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како б 
х, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chapter"  
 празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је о 
апћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана  
авих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где реч 
 ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} 
ра бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило 
" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четв 
ућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварно 
 бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет д 
мо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као н 
да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, теш 
тка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје 
аром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога  
у за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмањ 
!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми др 
х је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мисли 
уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је п 
је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с т 
аг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, ле 
 „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима  
и онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ств 
ина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам т 
пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њ 
и је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у кој 
 га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће  
једно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с 
.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> < 
да.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.< 
 Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам та 
 врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово г 
це ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за теб 
куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна де 
<p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако глав 
 поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" / 
ка из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда р 
стите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она ре 
слу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми 
е куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога. 
аздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима,  
 нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија  
 свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у г 
на мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском н 
у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим 
ојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са д 
ио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смед 
не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се н 
рају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да н 
 ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога ш 
х, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе врем 
текла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стад 
узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што  
исмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред 
ег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шу 
 бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на  
тога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег виноград 
зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек она 
зити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући 
це, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, з 
есне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је мог 
 где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед ј 
 Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек  
а не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} 
p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских 
 ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем ње 
вао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитуј 
 те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека па 
 срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стр 
окојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као про 
а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком рано 
о уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам с 
менутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метну 
 ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уо 
ена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до п 
 бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после ду 
е, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога пос 
кама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох чит 
.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.< 
мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то п 
облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље,  
— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у ва 
е беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па 
е полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедо 
аде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <p 
. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази  
ред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у гор 
 неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих с 
ј њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њим 
вију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну 
што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у  
себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести  
. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он н 
ше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову 
 место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ  
 главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно  
арамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како ниј 
адрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; 
ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p 
.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу 
ене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не позна 
комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни 
је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p> 
винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих  
ше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше ту 
>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубок 
ра бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расе 
{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих јо 
е, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А  
 Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако д 
p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена  
>XI</head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири п 
абринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу 
ње може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажа 
 себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} 
 раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чист 
оред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећ 
 ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душ 
 разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, 
 проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко изв 
ах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, о 
т, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не мог 
рође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути  
руштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У 
, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То 
 полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на р 
<p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њо 
ћи се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећ 
м, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменам 
код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима з 
је ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ве 
ми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када  
нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли 
ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не с 
 ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје 
 рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, 
је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње  
гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како  
жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сар 
та! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми 
 њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше б 
ејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах м 
јемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађ 
, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђ 
 грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натер 
мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповеди 
ерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, 
о ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, ла 
ана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали 
ебом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно по 
 као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости 
ајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задр 
 попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за  
..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се ра 
таху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно син 
гледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слуш 
лине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од 
 у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта ос 
ало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је 
икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као  
ривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да са 
угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о 
хова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из  
 осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведр 
в, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука 
е дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене. 
ла ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Јо 
м мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и 
рилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и пр 
е она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опе 
"> <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом,  
тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање бе 
идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах 
више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S 
несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још 
ше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помис 
изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на  
адника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му  
грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S}  
или, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љу 
S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{ 
еља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном  
дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— 
о; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло ма 
ду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја 
ао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима  
исли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто 
Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме 
е ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових  
е одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје ст 
 ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај 
тка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, би 
 тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сал 
заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо,  
ову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и злово 
 подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гил 
је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сам 
 не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао 
вари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не доби 
ош дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мис 
њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони,  
 Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</ 
, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све  
осредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хо 
а не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</ 
 томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми 
ренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Н 
тах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Кој 
огледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда у 
 поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Ме 
>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто  
, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно з 
никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде исп 
ерим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет ран 
ах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку  
бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађ 
а одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, 
с да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој  
 се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох 
опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо  
ка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових 
редстава за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај  
.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, ос 
нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ниш 
и ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, с 
Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за  
ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} С 
7" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако с 
ем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако  
љиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ п 
} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се пи 
 немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њ 
њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да и 
 ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред  
а, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" />  
 <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита ј 
Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану < 
 ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље д 
ема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сун 
о тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том мес 
каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прек 
 слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја 
ово грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме  
да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми  
 зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што  
па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом к 
аљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне ј 
е збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у је 
могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз ов 
агледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и гд 
уго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да и 
 таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети н 
ој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.< 
е међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не  
} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох 
 почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим  
<p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд оз 
.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куд 
ући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S 
едан откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! 
м у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема т 
е загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар ј 
ан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети  
есем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих  
жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не  
, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико  
мах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао;  
лом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе  
 збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разл 
ије близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш 
да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов 
</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет усте 
 <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> 
их ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло  
је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда 
велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је 
је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити 
ију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам 
а.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стог 
 све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас  
<p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико  
 је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру,  
и главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и вино 
.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек п 
а преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} 
та, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље о 
 шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да 
нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи 
ко не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али ч 
шалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде крет 
рави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе 
 Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако  
ећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Јед 
латку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети н 
има потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву 
ена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји  
.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n 
а долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p>  
очне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом п 
b n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Шт 
} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Н 
ени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим? 
дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо 
 Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо ко 
 то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p 
 столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</ 
 не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица 
а тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плав 
 да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, 
раше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше там 
весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не до 
о сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судби 
јде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног  
ло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко  
ким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила 
</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не  
е међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алек 
 се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, р 
му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити. 
их на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она т 
 да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па преко 
доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре на 
исто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа проти 
ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те пр 
питиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још ко 
их.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа  
љах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и 
м ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.< 
ог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењен 
трану, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капу 
да!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мисл 
ема самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да 
> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узал 
 добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председн 
ах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} 
, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико в 
 тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с  
 пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито  
p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бо 
S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помо 
Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме пит 
е воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они —  
 бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја са 
..{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал ј 
се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; нат 
оравио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; глед 
.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учини 
се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошу 
 лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Ос 
дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па пис 
амо може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би 
сли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошт 
о; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађем 
ла неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се  
миње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и 
видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} 
он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној друг 
ајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше 
S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас дво 
 као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом 
 и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у пам 
S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој? 
 да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити. 
бављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="cha 
 последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и  
ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао 
и и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од то 
каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.< 
а хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох 
ђе још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зн 
 а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми оста 
ељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одб 
Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам 
 вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— И 
о њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, н 
</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно  
одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле,  
с напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборави 
да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спаз 
жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод к 
 смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не мо 
је нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а в 
еђу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда 
е, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се 
 ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p 
а? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у заб 
>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <p 
 Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам 
ма, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад може 
 Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопс 
ка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те ре 
ад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који 
шчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу 
ипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима 
у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, треб 
јах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једно 
 шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, п 
едох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из гру 
ече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p> 
умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише  
 иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана 
 Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и ч 
ехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи  
име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице,  
> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>—  
о њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да 
место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева.. 
од небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што б 
ајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих 
а околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне др 
 <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди 
 тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћ 
<p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, 
утах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена ко 
} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погле 
а ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пут 
врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она д 
<p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече о 
; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у једа 
а.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и вра 
и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над  
ве те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај с 
 опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто 
ила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја  
рши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да 
м према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само 
јао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је т 
дили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем т 
одније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пруж 
 сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пр 
м ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на  
 се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојак 
 онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место 
гову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са о 
 унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S}  
ти никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака моји 
а Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља 
} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало  
 леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за со 
се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као гр 
ху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, 
 — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним  
 не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n=" 
и велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне оч 
оворих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седе 
 Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашав 
рне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим  
едео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли  
 тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце  
ући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чу 
, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толик 
твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече  
 може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој пол 
а сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна 
е врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} У 
ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи ст 
ако ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну  
аде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињс 
 прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Л 
</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде он 
 рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запом 
рипети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други 
 се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре?  
 чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{ 
а као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и  
 видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани 
ене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на от 
ног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком 
 пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за  
але овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца зад 
 попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах 
ечом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, б 
каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује  
гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха 
пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не 
о на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њ 
и срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; он 
 пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећа 
чем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос. 
имах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; с 
ено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пш 
S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муљ 
вом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само д 
мом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} 
овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне 
ао да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подруг 
е.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипа 
о ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог с 
 далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врб 
 Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а  
од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох ј 
Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} С 
.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то  
а...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене стра 
а, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</ 
 он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе,  
о моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може б 
ца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и  
ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на во 
е.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p 
тио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, нек 
лика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке  
игао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p 
игох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна прич 
 нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуру 
 према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гоми 
ну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се п 
} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, ј 
та, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и  
у и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S}  
/p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да п 
мо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих  
у снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем ра 
аспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У  
х се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да н 
 кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а 
по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем 
гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да 
 да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> 
а као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беш 
 да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које са 
ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким  
 више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако раз 
зао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвали 
сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све у 
е и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно ста 
замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону п 
песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p 
се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву  
ети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном пос 
и мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута та 
 не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, гал 
ича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о вр 
 на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли р 
а, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па  
му; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="ch 
једно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота,  
занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, 
ће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је от 
паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{ 
 сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p 
ако је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p 
ду поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја с 
д ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много осл 
их онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и од 
 површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме оп 
нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој 
ка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да 
...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</ 
ед на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S 
ного би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве,  
на! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати ма 
 сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним 
а ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмет 
з сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, висок 
Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у на 
пита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут  
речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јо 
, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одо 
 страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем д 
> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, к 
ке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди с 
авуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде о 
аћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, 
 Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапута 
у, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако  
мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерск 
аклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заде 
ека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> 
 Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p>  
 и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће ра 
у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници виде 
ице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па с 
у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгодниј 
с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично се 
Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А 
та и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ве 
оветима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачки 
 отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке  
ме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздр 
и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохвати 
акав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, по 
а девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех 
завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни о 
едне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>—  
пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не  
ључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми с 
силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, 
е тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па че 
"60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неки 
Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, 
м; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, 
оме мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогућ 
о; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем  
} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за  
, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом,  
 у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљ 
че: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна,  
е да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом ј 
 </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па о 
х ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати  
 она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да с 
...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сети 
љиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп 
 за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</ 
бе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан раз 
арам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то  
 се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уп 
ање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право 
 па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а 
 уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој 
 журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да поп 
што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је б 
од срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадо 
 поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
и се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревно 
> <head>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће  
ки друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без  
на?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре не 
путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S}  
и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, 
е пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у са 
, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор 
 да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од ран 
та ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећ 
 га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, з 
тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) 
а узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше 
ну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му  
, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да с 
месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не 
 према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шт 
 <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташ 
данух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли 
е из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али  
 а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, 
мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и  
 поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n=" 
де остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и јед 
момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да 
то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у 
н оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да  
уг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре  
махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо  
а Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад 
 хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху п 
ђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, к 
.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај С 
акве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио 
 питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први 
 и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио 
ледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S 
од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не  
о разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковач 
а жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к  
њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад  
з гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ру 
мах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она 
и нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно к 
— не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах  
ах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учини 
аспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не ум 
 површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђав 
е волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно 
и у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p>  
да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам та 
сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Оба 
оби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима н 
нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред 
но појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочи 
; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје  
{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загас 
а смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш 
а са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење,  
ну којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S 
 да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад 
агледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и  
е онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли 
не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу  
>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим  
ери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што м 
срета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око г 
 трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми  
моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да н 
ље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете  
жаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда 
 <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих с 
ре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не! 
 шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разу 
 средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај п 
а не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом п 
егов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p>  
 ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуд 
 са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом живот 
онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кренуше.</p> <p> 
е једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од  
но.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па о 
мо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаник 
 беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога  
кипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаш 
ово погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод с 
Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна. 
 Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше н 
 ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно;  
р, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не по 
шим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, 
врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је мој 
 али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, боје 
а идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да 
ео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута пита 
најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што 
из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше 
х што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова ту 
ко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној др 
да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само 
ам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с  
осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од 
 и „<title>Рада</title>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покуш 
вљаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, 
а је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> ц 
} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, 
у ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао 
 досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одго 
о вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није 
аш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уред 
х при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да  
 обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необич 
шљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта 
, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је п 
чи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Ра 
— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с  
рзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Ко 
 и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун ср 
рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се ш 
о по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</ 
ут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? 
и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну м 
} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то 
/p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — 
к, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају о 
 <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше 
неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај ш 
с да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам в 
 сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико де 
о, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег прим 
ета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно,  
<p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове на 
сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фиста 
петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох за 
S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја н 
Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закљу 
 усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се с 
е стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао 
 рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох н 
за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехн 
ове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе м 
је, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње,  
 <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољн 
све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type= 
отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ј 
о случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да  
ех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја па 
тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рек 
лиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гил 
>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и  
ву за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелин 
дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати с 
’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може јо 
спођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p 
ажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S}  
ох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки А 
а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота из 
и ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни с 
р, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... че 
купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си 
 сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало 
дном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш 
За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говеда 
 бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних. 
а тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудно 
о тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у  
 мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушав 
ли тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на  
о.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо 
 мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре  
бема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне пр 
{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гле 
еже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ре 
ца, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ј 
на, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и 
а средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен 
пу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотат 
вуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту  
 и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњ 
аш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} П 
о Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p>  
 ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она... 
 опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb 
м његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај пр 
веједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изб 
ти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разгов 
/p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање 
еобјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано 
 да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би т 
 шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те  
 стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на ова 
 сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбо 
лима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стад 
обих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; д 
истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову с 
а кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи. 
сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако из 
се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна тр 
ставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тад 
али шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да  
 потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећ 
посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, 
ог у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох с 
х Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли л 
ма; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њ 
од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашава 
сиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својо 
атом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим р 
кићеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се  
.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у 
Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка. 
 исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам до 
она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видим 
 са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице ње 
веним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад 
се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се  
ка, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, ј 
после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог ј 
...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне 
 па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух  
 ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и  
тац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи д 
вог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни 
 ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прич 
то игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра  
 пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живо 
м срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да ј 
а дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час 
м о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи ја 
а, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?. 
тлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже 
еколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на 
Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред 
на.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чи 
ет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трч 
 кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем 
рочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке 
</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново поглед 
олико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљино 
о сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо  
 гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух св 
хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића 
х правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки 
 устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега  
угих мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове с 
ене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не 
тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако 
 добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понављ 
имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} О 
и се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на некол 
ла, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она  
> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут зак 
 Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне 
а ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, 
.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у  
! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах  
очито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беш 
p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја к 
 Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме ви 
и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то 
<p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је  
о ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p 
ећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би из 
 видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи  
занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово 
 време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али  
х се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше  
<p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли  
еђено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох о 
pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца  
апита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав п 
мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше  
ћам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са св 
 оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О 
рце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010 
нину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осе 
вне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S 
ове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јур 
мех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опраш 
ожен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све 
ђавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, не 
ш мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо 
, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним с 
о где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, 
собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли т 
јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пус 
стали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврља 
<pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече о 
е долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} 
а и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу 
шетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гоми 
 мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је п 
 а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале там 
ађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху 
у тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме  
икога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се по 
г, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог с 
два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што во 
ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слуша 
том грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, о 
 још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Бе 
н шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да  
p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у л 
нео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и по 
жавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љуб 
им дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припет 
век, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у  
 он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја има 
ине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног на 
у да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје  
.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до 
 поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S}  
ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо  
азговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, 
образне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себ 
а, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шт 
оге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, 
ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осм 
кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађ 
 разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мен 
јана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто го 
о бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— П 
 приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тих 
 ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред,  
ше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које м 
 кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и ок 
 познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих. 
како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли р 
о да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S 
ајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, реч 
а имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњ 
е, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у к 
рих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није  
 чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Г 
 се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у к 
/p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!... 
, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и 
е искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звез 
 да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да 
 сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадо 
ац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни примети 
низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке 
лас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше  
жасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Он 
ој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвени 
ођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари 
! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме и 
ише и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.< 
 исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лак 
 души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спо 
и себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих  
газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам с 
е даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита,  
то виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ћ 
тина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>—  
сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је нап 
 ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја? 
синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она са 
а главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу  
 моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, 
сетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p 
 загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње вре 
Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака м 
 ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно 
 Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запла 
 неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p> 
Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из 
ух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у о 
ко не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жен 
p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> 
олако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох д 
али смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да б 
игнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Сто 
гледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше дос 
 небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда м 
јку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас 
 одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гил 
ави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} 
 ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пењ 
 Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n 
за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Си 
ла је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших ш 
 потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња,  
своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.< 
отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у 
ти пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи пок 
још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што д 
<p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Бр 
p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</ 
невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} С 
хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као 
 осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.< 
 знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p>  
ратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, 
оћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мрж 
?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, ка 
тком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, з 
 мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво с 
таше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примет 
ао да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме 
} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнел 
 ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружава 
а, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках ј 
, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима из 
врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како  
ога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и  
ога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побес 
рену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се  
 им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох 
код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} 
ерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи з 
ла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се т 
о пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она. 
пред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и  
</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непреста 
е куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљ 
але почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S 
} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том све 
ј погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини чи 
 све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} 
ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се 
х и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похита 
</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у к 
и задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад зак 
е да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе  
а задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан п 
</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к ме 
ји шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отвори 
 плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих нико 
ишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем лист 
 И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу 
да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да  
дарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом  
>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цич 
ошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, в 
чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и  
ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не тре 
" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужасн 
о да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне  
ити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пр 
 свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гил 
м, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла 
о која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет з 
е, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онд 
она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране  
ко отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју 
 она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не  
аше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако не 
ље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извади 
> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још је 
о и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не раз 
једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} П 
>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и з 
д, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда н 
, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поган 
 предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песм 
си је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог 
 то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где с 
ml:id="SRP19010_C10"> <head>X</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше заш 
удо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше в 
о...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу: 
лико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се р 
иђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и ст 
нце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији ч 
лом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, д 
 То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у оч 
ам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не 
мисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато 
са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и др 
је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина ма 
луд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда ка 
се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико трену 
жда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах... 
уком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и поглед 
убе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих н 
ем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S}  
то заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за др 
љив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја  
 из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толи 
е стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; 
а.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; 
рема мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док 
е покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и  
 — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану 
ко света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак 
 Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а  
познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она м 
отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој ву 
{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја к 
ну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале 
прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара гово 
јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништ 
хнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој  
дох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико трену 
 код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку с 
а пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, дру 
а.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопш 
м/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, т 
 то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што  
их кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладови 
оро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на на 
е не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! р 
 у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> < 
уга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну... 
ако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити до 
!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити д 
 Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја 
хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а  
 реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они  
ех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито  
 сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p> 
.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, д 
моћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох  
даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња 
сту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S 
е издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети  
мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — За 
а.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси  
еше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осет 
 ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једн 
, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније д 
из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне 
понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се к 
ћеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се ле 
м, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар н 
аве до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, су 
очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде  
на гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.< 
доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од ме 
све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избри 
 камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма 
трану где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеј 
игох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрез 
 куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло по 
а га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>—  
 мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, сл 
.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код т 
ну Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ 
<p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а н 
 тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх о 
 куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, 
 тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се  
 <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Нем 
лостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> 
ам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут н 
 чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S 
ше живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="chapter" xml 
же главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека  
 неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загле 
ја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена м 
дем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.< 
 после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Си 
игавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, дод 
 је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на  
ега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њег 
дари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруме 
.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало 
о ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према по 
чка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну и 
аш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута и 
 добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе нед 
не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ват 
ећ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће на 
погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше 
ој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити т 
p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— За 
.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога 
ико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена 
 браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико,  
удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели 
та нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкч 
, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уз 
збиљног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало з 
ако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо с 
p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређ 
ј мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S 
и то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне ст 
 испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљ 
еко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, 
 <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас 
 своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је  
ка која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке об 
 одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при 
тедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим 
, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скор 
коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као 
 куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чам 
на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила,  
 доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадо 
е!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</ 
ве не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође  
у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица 
ћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, шт 
јка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима 
Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледа 
{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква гове 
ела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око вра 
том реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим 
..{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S 
ега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих гор 
ок бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора  
 к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји к 
некле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше 
уца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говед 
ђах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам крен 
риђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, д 
и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај м 
ом, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p 
 рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле у 
осмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Шт 
, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Ника 
но грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслаби 
естано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено ли 
ли <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на свом 
.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговор 
ињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверава 
х молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме 
на где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ к 
з овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до т 
> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око се 
/p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле ј 
епоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опа 
{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема... 
ш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће 
b n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о свој 
Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нес 
уре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и  
мо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си 
тим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Ис 
од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква г 
, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као  
 цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се ди 
гор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разабер 
лих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p 
ах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах 
 тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} За 
соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тре 
ло, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010 
не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћам 
адан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух пра 
 леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p 
и ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <d 
и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је  
>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих обл 
жно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци 
ежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцрт 
дрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави б 
 глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам з 
Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле 
смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се коли 
мо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и баци 
 знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну гл 
и је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка  
 почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разаб 
.. тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох 
о куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији пре 
м свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Наш 
а кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи 
7" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар ни 
н ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души 
ађене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луг 
ш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Н 
!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмеј 
вима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S}  
иву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.< 
са осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; 
рп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, 
 <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пру 
рло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли н 
и се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима,  
скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца пост 
ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну 
 Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, п 
илина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом ду 
едан његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стан 
о ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С 
 ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код ку 
главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим  
е је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао поне 
} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше 
 пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан 
ашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки  
их врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре т 
е, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не х 
 оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше за 
м приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у у 
у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита  
да у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пу 
еном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар,  
ео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радост 
илици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како с 
Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се  
 да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не  
ац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, ка 
јке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај 
а да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удар 
пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p 
м се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутак 
шај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта тре 
 сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све з 
на постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледн 
киваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, 
ене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше 
ети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни о 
 дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <di 
 и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, н 
једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брз 
иђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и заб 
оје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, 
е трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођ 
које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.< 
n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p 
мо још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам ве 
о дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда 
презањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад 
их се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох н 
 <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, 
бог чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима  
ипрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрав 
чети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што 
осматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто сви 
рави ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, мор 
један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, 
да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на 
јој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговори 
колу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p 
ву јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Г 
да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи  
ох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се  
а данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се у 
на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шт 
опов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она глед 
 очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже гла 
и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме ос 
нутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забрину 
риво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још вазд 
 ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се разми 
"79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у лив 
о; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи. 
абли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана обја 
 стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n= 
они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не бе 
 који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка о 
жње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с  
ки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло у 
а синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој  
ано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше в 
м која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се 
о то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њ 
 што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога 
орити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од 
еким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти 
/> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти?  
олико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах  
издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљај 
м гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био 
S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја 
 да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог ра 
 боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему б 
{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми 
да право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио б 
 доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу,  
гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину вели 
говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекакв 
зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи  
де ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох. 
еш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја 
 нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам как 
ме нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друк 
/p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу  
о: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих 
поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} 
све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</ 
Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар  
 пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да 
> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је  
ку! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она и 
ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше 
бављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div 
. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, 
да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах 
има никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још бу 
...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опе 
, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше ја 
 настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.< 
грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрип 
 још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Ос 
 не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах 
а, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, беја 
знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви 
са, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Н 
х.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано види 
аше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и 
газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако мили 
е дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми н 
заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p>  
о.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На о 
а се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико  
Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој н 
 самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли 
еби, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш зап 
издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам б 
од нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешт 
 ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону н 
ужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу  
ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n=" 
вори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али 
ах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах  
ћи шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријата 
 прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога 
већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се на 
 познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда  
 сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић  
бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она 
 под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би г 
ети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас  
ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби  
тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухват 
адох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако 
аза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а  
а.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто н 
ће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако л 
им покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље. 
 <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p 
задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан про 
е закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је о 
играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Зн 
рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам 
ињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам 
о, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не се 
аки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем 
Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она  
о човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас и 
х ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао д 
ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је 
дех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско,  
 n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са 
шљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> < 
наче помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — он 
а жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми рук 
еху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не 
ова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто 
ченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте по 
p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој 
 да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> 
е нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> 
ина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његов 
<p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то С 
>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако не 
о рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се  
ца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ниш 
<p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа 
<p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шт 
т што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Б 
ћај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што неће 
о јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, с 
љи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по 
не.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, намест 
дах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} 
о отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, 
>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти 
, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба  
 мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући с 
> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p 
си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S}  
 не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах д 
о тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговори 
.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ва 
празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића ка 
на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Н 
а сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову  
>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох про 
оси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да х 
и разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> 
>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га 
ице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p 
— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољ 
ечи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један  
вих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да ниј 
весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах г 
змишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упит 
мислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се,  
а мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а 
акон дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осет 
е пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> < 
p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа  
ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак 
шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде пр 
Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да гр 
м чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче,  
p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата  
с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедо 
а ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање вољ 
и волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за 
 ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окре 
другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да ид 
 приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја каж 
 уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто 
 крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>—  
разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одг 
> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест и 
ну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече оте 
ом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си 
о, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чин 
 лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— 
њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти 
.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи... 
 А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој к 
ма.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{ 
 главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи  
их у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? уп 
о да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</ 
здржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто  
Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казу 
тина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, гд 
риљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бо 
е сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S 
ушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах 
о није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— 
 се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу з 
кав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговор 
ће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да  
тала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори  
нуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где про 
рекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори 
 је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да нема 
.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекат 
 прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљ 
аху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га  
на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сат 
ше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одгов 
 она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљ 
у.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, зби 
Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох  
ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био о 
p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од как 
p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђа 
а здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вече 
но.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да  
еши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к м 
та ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених  
поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах р 
е од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми 
ком друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорит 
на непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се  
, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи јед 
оложење, осећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наје 
е ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци к 
но омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> м 
грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно 
аде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не 
с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да  
о, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рек 
 обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p> 
зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми  
ад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледај 
рилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех. 
познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не 
Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, т 
то, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много  
с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p 
м ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покрет 
о не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занет 
 и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше пр 
 он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то в 
 речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да ч 
лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка м 
 усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо  
а покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село. 
јих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да 
ље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону др 
змем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и  
е ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ниш 
авцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p 
аше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори 
и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца 
 Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац 
е овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се 
"16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађ 
чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављ 
атрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, о 
игра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> 
 <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоре 
амо то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумариц 
е и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрест 
<hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с о 
ј неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње 
с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; раз 
а немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није  
ита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p>  
о једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— П 
ох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме тугова 
.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да н 
у неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као 
биљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеши 
где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око  
p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{ 
 прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и з 
е задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то с 
у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" /> <p>— ...{S}Ништа! промрмља 
 овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто к 
ве.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог њег 
сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да 
ао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" 
ка радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни  
уљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, под 
нета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављ 
сје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљива 
е сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густ 
сини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, 
у као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не  
 оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица. 
гледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблис 
 видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше с 
врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упи 
се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у о 
вор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке б 
рне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља  
зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај,  
шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још он 
 јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? уп 
 видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, ј 
 тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010 
ила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на  
једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учи 
рећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе  
о када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор  
вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јест 
врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке 
х истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је оп 
док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Про 
љну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њо 
 да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S 
 расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, н 
е оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном на 
ана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам 
лизу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нек 
клоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да  
е, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу.. 
; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу. 
олико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на д 
м још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно по 
и ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себ 
зиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженств 
не лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забри 
ружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зача 
као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у н 
и више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да пот 
каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка  
дим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обрасл 
ора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше. 
Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се 
Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> 
 саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милиј 
ког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p>  
 он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тет 
ше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Ал 
, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох 
>I</head> <p>Освану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не  
ан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <p 
да код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја  
сно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упи 
му, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећ 
отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, уси 
и блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом 
 <head>III</head> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан,  
зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није 
уто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уп 
} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни 
} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну. 
асмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Уск 
S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерал 
> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је оп 
и да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{ 
сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према к 
 беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло 
ознаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</ 
и прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи 
момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочес 
амети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те  
<p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p>  
 да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрск 
осле неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и по 
кама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— 
 ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас и 
да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто 
 јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено ма 
 и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—-  
у они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</ 
 о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после 
чи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово шт 
полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} О 
скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући сна 
 што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не го 
 окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило м 
зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, 
ао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што  
 дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво  
јније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само 
све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморни 
нио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година,  
/p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми до 
оја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрат 
осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p 
 око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена 
иже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја  
тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро 
Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло сти 
ке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се кла 
це и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} 
нде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрет 
о, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Нас 
Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{ 
ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу кал 
 тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткиват 
вораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Н 
о да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остал 
ани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њено 
средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомил 
илу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по не 
мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гле 
нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој  
 по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} 
 не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам  
ше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да ј 
и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и 
дих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, 
аш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођа 
риђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— 
се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка в 
да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом јед 
/p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онд 
таде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вар 
то рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да при 
, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недос 
> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</ 
зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не 
 руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} 
ла, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се дру 
, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p 
} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у  
ена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо 
, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га жен 
ва наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S}  
, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то м 
ено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p> 
роза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У  
утња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, 
..</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у 
асвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, 
је баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Н 
јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варош 
ав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размис 
а љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и заш 
за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи с 
отле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бон 
осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њ 
 оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бе 
 као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим 
</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на т 
 њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друг 
х толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дођ 
кав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а н 
гледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу с 
страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као  
а њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S}  
ри о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— М 
 јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се п 
пет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи 
оваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступа 
 ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је 
а дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да са 
ажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да 
љивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђ 
есе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ух 
 да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као д 
 коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред к 
ли што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао би 
у:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће 
 девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Б 
етири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше  
’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то так 
испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто  
дан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p 
црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу 
<p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се  
проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Ос 
ти поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као  
мучног платна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на  
кочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, п 
ив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носи 
вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Ви 
а девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди 
 пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не з 
их једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико 
е то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S 
блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стуко 
, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Циган 
рахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико  
ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили;  
.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чист 
рај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове,  
м мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у ко 
 и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши  
анас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиш 
 кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало! 
 дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито 
 мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић  
мљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на висок 
е пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није 
ној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појми 
секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја пој 
нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух 
мо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застад 
оје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на 
погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини чита 
, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако др 
 се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој зада 
<p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве ова 
на говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непр 
погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни погл 
ном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је  
чину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели с 
 растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Наву 
 ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади 
ад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено неб 
о сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погл 
 не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, 
 <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> < 
ако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да  
 рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло с 
а ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја  
ам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p 
 надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p 
, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, тр 
ало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и  
.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се по 
е, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у сре 
лећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на к 
елим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окре 
 постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> < 
.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се п 
у другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударај 
ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеј 
 Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми о 
ароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а ј 
задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, обо 
да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдањ 
ћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види 
екох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поре 
ослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Ка 
мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осе 
е мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад пр 
 љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило 
што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S}  
ужи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да иде 
 лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ј 
ти.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да 
та? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јави 
 тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку 
ућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одгово 
., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја 
то, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које  
сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам к 
осматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} И 
нде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</ 
 даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Да 
рани опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури 
 — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен  
исли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ про 
оју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уо 
емо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— А 
купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да  
Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{ 
е.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! 
еш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само 
за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне  
пита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>И 
.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш 
} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</ 
 и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а 
м.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па  
се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и п 
цало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како 
 стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Мо 
 ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као д 
 се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у цел 
нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и 
че Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где са 
се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва пор 
аје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки 
ним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и 
је.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити 
оваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је от 
есело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p>  
а отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја о 
а сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем 
смо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице о 
а се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ни 
Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" /> <p>— .. 
иму хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свим 
Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је ниса 
само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој  
мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он  
 данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што н 
 мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју 
Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кр 
иђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох д 
, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох  
 раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да 
 извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових у 
 Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их н 
обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи на 
S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му 
.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ 
местили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S 
 да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{ 
о страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у  
енух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се 
иђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких стар 
 Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза з 
 страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом 
кивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе 
ано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p> 
S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауст 
адох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше  
овори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да по 
онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухв 
а једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је  
ра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква  
<p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује мар 
о: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнији 
 срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао,  
Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећ 
 мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка 
ренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што са 
ност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје  
Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не  
>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S 
 духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке 
сину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S 
</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз 
о њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше  
и је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав  
апред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и ја 
 о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она с 
 дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се  
иштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех оба 
десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуц 
х пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p 
ан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Зас 
 ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S}  
{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи к 
Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи д 
но име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} К 
луд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сети 
 краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Б 
љању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, г 
не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекив 
, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни он 
врдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, за 
рвог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она  
ј на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња 
ућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и 
сно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне  
сто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, 
сећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n=" 
 такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима 
...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаук 
као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут 
опуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{ 
ебом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мно 
То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету 
, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица об 
итне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не з 
 створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа! 
а оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, н 
S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не  
 Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мисл 
потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n= 
 <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном  
е на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад 
аве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, н 
и и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих  
све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца  
ас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага 
о време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више о 
 се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да свр 
а и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S}  
је мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па поч 
изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслаб 
ије радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђ 
да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће у 
?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга 
нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цик 
.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Ва 
т, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка  
људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла  
 у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац 
} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати 
Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии... 
стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразн 
промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} 
тем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Бе 
 ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки  
заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} 
рог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном мес 
куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на гла 
ар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити  
а, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> < 
 упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме 
, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у 
едан мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели је 
, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати. 
ом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце 
ади веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и о 
ано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као м 
 брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу 
а учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту 
е буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми 
ња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час ука 
ошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S}  
зио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} О 
им баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не треп 
акне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак  
 заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја  
јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе,  
али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању 
простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будал 
чи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу  
 пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено  
} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да луд 
> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да 
арија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{ 
даше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p 
ој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и  
, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, ј 
вијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабр 
о угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, п 
pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, —  
ледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одма 
латне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, 
ти.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах бе 
 поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека м 
 коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњи 
аде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али с 
 главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исе 
амишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> < 
рај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем мес 
них очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко  
 и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „ 
м крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраст 
оведаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђ 
 мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Изве 
ах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом  
чкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми с 
ведаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остан 
ошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, ш 
веједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позв 
мо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, п 
лико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Г 
ислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чиња 
а којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све до 
лски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и д 
а.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше н 
вом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме не 
с по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, и 
есело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на  
, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподев 
у обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд 
ола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с 
 пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи 
на два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених ус 
м полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се крен 
рна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до к 
описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех м 
 <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим  
за све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити св 
асположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ств 
дјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од  
вој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидет 
дан у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то 
 моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се се 
 ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шет 
рати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да 
ном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше,  
ом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруд 
на.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што н 
се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах 
 онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити 
} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; по 
ало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>М 
, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону стра 
пак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разго 
и ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се 
ња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена;  
ем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли м 
прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла  
њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не б 
стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Ги 
а реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пу 
ва последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич ј 
аву онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Ми 
појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а  
о њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет б 
очито новина с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше 
Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и  
 <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми 
у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше 
} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац 
е.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не 
наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осме 
о!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам се 
 ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном 
{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{ 
 тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из ср 
 не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке р 
х признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да  
S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p 
очито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по кој 
 да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} З 
/p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, 
исли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} З 
аку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео н 
ај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за  
 Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших пр 
о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; 
p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале т 
, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори 
 што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како  
 би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можд 
ћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре  
 мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S 
ити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да 
 скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво ш 
пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећ 
> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако м 
доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, бо 
овораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја у 
p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стаб 
ет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се,  
Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе. 
пре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошл 
..</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао д 
 „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те д 
о ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не зна 
 кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зуб 
 кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто,  
ли отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одо 
<p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме 
друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о том 
још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{ 
смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> < 
вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, ов 
при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се 
барачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично 
, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падо 
кав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживља 
> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> 
о волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђ 
а мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да ми 
без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, о 
е бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
е мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам 
робудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше  
х издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али  
И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, 
, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изм 
ико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до 
ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше 
ту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесн 
 увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, ко 
к, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осе 
ишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљн 
не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> 
жаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то бех 
дни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те д 
свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{ 
идим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да д 
овоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кућ 
 нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се  
о у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ов 
ка.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у од 
 а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још  
брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једн 
м ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе  
ђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам  
ом, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S 
 да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у 
Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године нај 
се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши  
 најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце;  
тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се  
почесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја  
l:id="SRP19010_C11"> <head>XI</head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недељ 
едох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о  
та онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Приле 
 малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као д 
 малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухв 
 стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се  
па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета  
во.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је воле 
два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже мог 
 /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једно 
равио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о све 
<p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му  
 стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у 
да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми с 
право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се  
о што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с л 
не да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, он 
а, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честит 
мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч од 
једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта  
о час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким  
оследњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се 
мам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и пе 
рас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми  
 те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се  
p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! 
ата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А 
 Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта  
 јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умор 
вежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, а 
матрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимнази 
го ружно гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох п 
ах оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах  
 очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док на 
х да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, уси 
а погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи 
ма, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од  
>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре пог 
шаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изго 
а по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бе 
аше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често  
лим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мно 
оредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам 
и ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало л 
 гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прст 
ди.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да л 
 изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме 
ном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни 
с, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи виш 
илу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим  
 али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увр 
гнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко 
чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тад 
ође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — де 
 допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чуј 
ићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац 
ла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и  
а реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде 
 тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не раз 
са, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дају 
вори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи. 
оме коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, и 
Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто н 
, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно о 
 оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n= 
 усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то 
 У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим  
се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, т 
 се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикам 
да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта с 
гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, ка 
елики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да 
 непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на 
S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пи 
век од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и  
, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ор 
сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна,  
 кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи  
сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> 
д оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Н 
 ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S}  
школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па 
е никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање д 
орен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда 
p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву ш 
 Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па г 
дах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво  
 још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму 
ћу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближ 
 после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три  
вала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешт 
 велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких старих часо 
ања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама д 
у се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе ду 
 Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из п 
шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окр 
вом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све,  
 ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједин 
ћ беше неколико радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И  
ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох та 
 Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека? 
оље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе шт 
 испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта 
њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се  
лностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли за 
м ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— 
пак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију к 
тана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује 
и и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђим 
та, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из  
е, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p 
а њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако нек 
не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, 
ац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може  
једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар 
.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у 
о да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи  
оро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни  
им односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет 
ама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд 
нај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њ 
вај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} 
вио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га з 
тедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47"  
а реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> <div type="chapte 
 ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им к 
но „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагну 
{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она 
 знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не  
ати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; са 
ћ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онд 
азаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако сил 
е доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пр 
н.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> < 
а све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом 
д кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{ 
 узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, 
жући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако 
} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже? 
ао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И з 
о осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се с 
} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли 
S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам не 
Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грож 
ени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох  
 потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> 
епомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја вр 
’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то ба 
овара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорс 
но ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога 
н ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад 
о нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја  
им како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи  
адох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп  
ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли 
слећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш х 
д наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n= 
м стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох с 
аше моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се  
а, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред 
на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже вре 
 тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</ 
} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке  
не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казив 
 кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S}  
има.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами пом 
 повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови 
и Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Х 
ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа д 
ом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само 
 да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако 
о свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јо 
се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим 
едно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</ 
p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>—  
осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му 
<pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо гд 
ца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S}  
а ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бо 
, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</ 
и ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74 
 се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И оп 
танак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох гла 
 томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не 
а, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању,  
ану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</ 
ава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ј 
иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чу 
на јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада не 
 гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! 
о гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да 
 ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори мо 
ло па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам су 
а.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љут 
ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> < 
а осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу  
а, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођ 
 приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му  
реме док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац 
строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Сме 
а боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p 
на и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и 
роз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га 
и удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право там 
а!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Б 
ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет поруме 
p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми по 
едаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа прот 
ене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка 
 ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљи 
ч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p 
е.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну гу 
 преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кр 
 по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено зак 
е заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="2 
Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? 
мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне  
> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опе 
им?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта т 
једном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слуша 
 име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих н 
S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз ма 
ху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} 
 насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Ста 
љивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годи 
е, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па 
 ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шал 
се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ п 
ох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окр 
у ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одго 
а оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претв 
их да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу 
дох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе р 
, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се с 
е ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и  
 да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онд 
ла дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{ 
чка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли п 
еч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?. 
} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и о 
b n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика 
рисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, по 
} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> < 
, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и 
о пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, з 
ох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које 
то, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, 
Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си т 
а ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским  
ох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би 
пљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си б 
а кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух је 
и! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и на 
ш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне пр 
час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стиго 
 ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу. 
одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за  
p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> < 
 ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда распол 
оше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец р 
и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада ст 
и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила  
а и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, о 
Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни р 
ој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Ко 
оше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ак 
утрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као ју 
се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када б 
и, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стан 
здржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако 
ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздрж 
се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p 
ву. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући 
 поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; ме 
ад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да 
оликој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да глед 
 је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> < 
боме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вал 
аше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене. 
ле ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у 
з његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада с 
уме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико 
 мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на 
х.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашиш 
ен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све д 
 отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се ш 
а грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> < 
у врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p 
ре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках 
вати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће л 
ајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Из 
а, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста најве 
{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност 
е данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго 
и, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме о 
то се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се.  
ога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разг 
тим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене к 
мишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; 
римаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше  
ала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и  
p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути 
са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн о 
борим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она 
м.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствар 
ушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати  
и за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће 
/p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина 
се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то нек 
ама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда м 
S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто 
 Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пит 
ног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовем 
а, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; в 
 ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, 
и живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем према само 
о небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и м 
 да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љ 
„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу. 
неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим 
е их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и за 
на како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми 
в.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после нек 
ка дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} Н 
 соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креве 
 сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколик 
ом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш јо 
> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање;  
 да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој же 
а имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам он 
ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета. 
 моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун срећ 
ам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Ота 
ћи да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео ваш 
ага.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајућ 
на два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не за 
 n="48" /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му 
лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> < 
ш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!< 
еле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, 
еном извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није  
а беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама. 
че исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало о 
е му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Ода 
емиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у  
јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек 
е кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мен 
н висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она  
е када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пастор 
ујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, о 
} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то 
 промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек  
 се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох 
о познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз  
губљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па 
кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће 
{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састај 
м себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Р 
а разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим шко 
м: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор,  
, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше с 
ш замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје 
>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> < 
на сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не прип 
 науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад з 
дем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пора 
у се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није 
, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она на 
нувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљ 
па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> < 
послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекор 
 навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред 
ко да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто с 
наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p 
{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и о 
ам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, д 
не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом про 
еко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка 
S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Б 
ад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p> 
рбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} 
и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах  
етам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врл 
И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој пр 
 и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме ни 
хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазв 
о не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом 
а противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад 
ах као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Прит 
>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S 
ног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и 
> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било узд 
м, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p>  
 одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити 
одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.< 
ок а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљ 
, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> < 
е беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84 
и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу,  
сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, 
 кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудо 
е опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза 
дох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилин 
а сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка,  
 себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и 
 по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поре 
ле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n= 
ти.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше 
 простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, п 
.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је из 
 која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се за 
оље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како м 
не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ни 
гло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене?  
 неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Б 
ме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара  
p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим  
ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана 
тињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео 
 осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је д 
срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> < 
{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим сам 
питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја 
ућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — 
брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Мар 
ми да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сим 
 чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењ 
а,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буд 
це!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој  
ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што н 
вара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам т 
едом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан,  
{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме 
рамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Ст 
 као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је к 
задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. 
да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двој 
10" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где лег 
; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да к 
у, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, д 
сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још  
но да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!< 
и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S 
ако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а 
лиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p> 
 к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> < 
.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме  
тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да  
уно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} А 
— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да бе 
ј, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плах 
 укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, к 
ти о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном д 
јмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а он 
а њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си 
вему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ј 
ему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и 
н према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да ј 
еба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало стр 
 отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У ов 
нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или с 
ко тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{ 
не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи 
/p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми кр 
ас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли  
>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти о 
} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p> 
{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ћ 
вајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да  
 упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана 
у <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p> 
ели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако преми 
ујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласо 
ј више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече нако 
 није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ћ 
таде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадо 
 и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је 
мо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује. 
ће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Он 
ш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>—  
мањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>—  
упи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p 
 она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам...,  
S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Н 
а, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p 
зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96"  
ргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Поглед 
итују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да г 
то.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох 
рину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p 
ах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох д 
то.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није  
 готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина де 
се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама 
 ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти зн 
ислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми  
дећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да 
иле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Ал 
 питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! ре 
..{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p>  
 на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговори 
о оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се с 
сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>—  
ка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} К 
д срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Гл 
и овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна 
 и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговори 
тиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори 
</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени з 
ог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као не 
е.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p>  
 што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо та 
ш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у ч 
х до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S 
> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, по 
ше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сања 
 изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изгов 
је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb  
ар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код 
зах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да на 
д.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — 
грала? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми пр 
лосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме све 
...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам 
S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах 
ћи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћ 
ст, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али  
азивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна. 
ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтед 
о срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима н 
их речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И 
 ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; 
и се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком о 
ема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде 
о да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствар 
} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто глед 
ан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појм 
 се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога 
 да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је виде 
пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{ 
 поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет 
мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку сла 
 заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима;  
 рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли 
</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњен 
еђутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не ути 
аука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако у 
 руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да м 
есу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за  
 Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оц 
р се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми кр 
.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико п 
, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене про 
 Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван 
} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пус 
кне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим 
ма да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким наш 
е поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта 
 онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам  
 па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх  
урих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S 
шта, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према то 
е на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и рас 
души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, 
зо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или б 
 руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја по 
е је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{ 
> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре 
а оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми њ 
 свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељ 
ико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумед 
њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потр 
ући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање 
 што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде 
.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p>  
речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде 
а тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али с 
ако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и оп 
 под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отв 
е синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то  
, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједно 
тпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај 
рати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер  
шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, ил 
и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гл 
p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно  
ну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече  
чне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па 
ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и он 
е.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и са 
ко само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требал 
{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли проле 
љу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрав 
лу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не 
зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у  
види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа,  
тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо  
 себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва  
 к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом ша 
 што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И ост 
 <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>Штампарија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Барту 
к у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко 
м на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одгово 
абелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и н 
аспознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито п 
проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ 
 за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе 
жни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{ 
аш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде 
ег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коњ 
г! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично  
 оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже,  
} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, 
аху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стиго 
 до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку дец 
јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога  
, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам мога 
<p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засм 
ћа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро 
арочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме пита 
 Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћ 
крих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али нам 
 и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико на 
гљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? 
/p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусм 
оје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не  
 <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! ре 
све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја о 
 задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, п 
тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и поте 
г, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, ова 
 однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код  
-топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успа 
целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће  
а ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим  
 оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом! 
х мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше из 
о погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покр 
те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо 
.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при по 
а ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно оном 
у фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава 
>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два бр 
на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S}  
ер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ мара 
е очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јес 
оја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене 
} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за 
е нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појм 
/p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих  
 Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад  
ти пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани 
ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се висок 
ар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навра 
гледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и ок 
мо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она 
 исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па о 
намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме некол 
>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{ 
е девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да м 
испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, 
<p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разгово 
анем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мен 
како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар  
, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваш 
сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p 
0" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идем 
 по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше с 
то њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио гл 
 руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Ба 
</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се  
је криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се н 
а си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше н 
 јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако  
носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се ј 
>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p 
погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци,  
ије жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свег 
 њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Си 
е опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> < 
приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, 
p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Плас 
сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То ниј 
ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ не 
/p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено поглед 
p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји  
 који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одг 
ло до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нек 
га што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми 
> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те с 
ој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздр 
 ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! реко 
 ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с нам 
тњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сме 
се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и 
амо док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица 
S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да 
<p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни 
 одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, с 
х, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не по 
дах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим 
</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно д 
није.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је 
ах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката. 
епљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бек 
p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не мого 
/p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана п 
p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било по 
вах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ  
не?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа т 
а купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p>  
 Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не к 
и! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој н 
тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, 
 смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морат 
уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутањ 
 дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој с 
ла; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом 
 да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се  
.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S}  
оворих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Оп 
умедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника,  
 тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и б 
 гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замис 
у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S 
 да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ 
Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад 
х од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим марам 
мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да о 
еше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} 
још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратн 
имназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењ 
почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе  
 оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да  
ејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се б 
уњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где  
</p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и  
" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и р 
ачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим пов 
у, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан и 
дан доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетел 
стим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред мал 
о час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох нек 
"50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милос 
е к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као 
ругим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда 
да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста чести 
е уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а он 
д тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говор 
нио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S}  
" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће д 
да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се  
ошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавш 
ог краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до  
: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њ 
S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоћ 
ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љ 
ме, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше ул 
S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми реч 
у сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он  
 се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које 
скање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће,  
{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох на 
ила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју м 
 ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад иза 
нем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кес 
х дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, к 
е намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, ко 
мна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога  
во што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Пор 
 само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код 
њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким при 
што жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и 
 да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, м 
а, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и 
томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да н 
и ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што мо 
а немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој,  
најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онак 
браћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од св 
 мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва че 
, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче 
 сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва ч 
 се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох је 
ој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> < 
 гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дра 
о нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао зн 
п младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... 
очито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло 
 Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели 
пицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.< 
нуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима 
 ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој 
испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка з 
ши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њ 
пазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било  
ј Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време  
а неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле 
: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче 
е упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, 
Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после некол 
{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" />  
све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{ 
сађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у д 
душан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто на 
ва што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивил 
 којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p 
м.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S 
поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме 
тање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече. 
едало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћа 
ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да н 
астанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло  
</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада  
отице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S}  
 још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, а 
 сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким 
 сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче  
колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не  
око одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом сви 
х одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај пос 
</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ов 
зивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>—  
 кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је 
ога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овд 
разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да л 
да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она у 
уг што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опе 
како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеж 
у, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише 
Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, пом 
да престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка д 
аних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, т 
реко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сум 
адића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назва 
 одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, на 
 небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се б 
е предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох пол 
ојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S 
арочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о  
ћи.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је  
 одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Ги 
било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{S} Али 
ле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене п 
у ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог 
гравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца 
} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљен 
тавивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па о 
ледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p 
ао да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје кол 
 ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само поглед 
ијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада,  
а је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али 
има како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било 
лу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним мл 
 заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао ж 
о главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као 
 корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који у 
ку за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам 
е хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи,  
о свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утек 
 те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, 
 ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, к 
их о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но тр 
ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита 
дговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њо 
дем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: ш 
S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хте 
 његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, кој 
наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па 
десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“ 
о мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће 
вање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи 
ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> 
х где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи 
 одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Мог 
ељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што  
 Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је о 
S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко.  
Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дете 
гове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и  
 сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила 
 Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда пов 
 <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја 
дех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заје 
ш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз 
сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке ви 
дну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро  
дох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој ш 
у и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ни 
очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако 
рља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја так 
леб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун 
 мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем 
а треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље с 
след наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман т 
чић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах исп 
ам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бој 
о срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њени 
е њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али С 
ану, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Бе 
сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени по 
м онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох,  
 Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хо 
се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо с 
еравати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам  
ад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац 
, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о т 
рибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе 
даше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како са 
азим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао  
} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, 
тим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, 
 опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S}  
рани збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах  
 ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беш 
е.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му бл 
да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу 
метио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то примет 
траховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="cha 
пламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p 
ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбо 
 ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме 
 пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} 
ога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, реко 
е ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и 
"95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на 
 има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да 
ки трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни 
друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као 
ух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блат 
.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у д 
/> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми н 
оји су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и  
 да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и 
рину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можд 
Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње зас 
 то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ погл 
ије још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема  
?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана 
коро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напоји 
од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже 
<p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он ме 
} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко 
лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи 
х слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“  
 ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без веч 
 оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде 
прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p 
мео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај њ 
а појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>О 
ај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам 
у.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажас 
ренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више окол 
мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто 
 дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док  
више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председн 
 шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не б 
но видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајеви 
едности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{ 
 ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног рас 
међу неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то д 
елу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и и 
ај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После 
 узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је о 
цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она... 
кога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам  
p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кућ 
иву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мал 
а ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим не 
а родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ј 
 полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде ни 
 што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} 
ушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући 
 около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгу 
, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Т