| ма који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропаш |
| ме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе зна |
| ала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто |
| у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на др |
| о гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, ч |
| нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она |
| ци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде |
| Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Зб |
| подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, |
| поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа |
| нда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... ка |
| х ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакрије |
| } На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече м |
| и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошн |
| док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја т |
| јском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану |
| страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука |
| ке ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су |
| ца зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на |
| амишљено посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, |
| у, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да ј |
| S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену |
| ега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће д |
| нде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је к |
| бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног |
| .{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакри |
| о бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, доз |
| ње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме к |
| е.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марам |
| дну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем |
| атити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака |
| знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да п |
| неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца |
| да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја |
| вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми |
| на једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у оч |
| спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све он |
| неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" / |
| ћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас |
| p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу |
| и се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се |
| гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме |
| Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S |
| оре, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том мест |
| Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама |
| добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињет |
| д мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> < |
| рети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на |
| између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шт |
| >— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сут |
| з неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана. |
| виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро непри |
| руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Прест |
| мо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} |
| транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми с |
| , запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, |
| учкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с |
| а места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гле |
| рочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља |
| косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој |
| да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жен |
| и киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, |
| дни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало |
| бра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погл |
| , под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На |
| и друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би мога |
| p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако са |
| дари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде дове |
| си из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да от |
| е причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљ |
| бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице |
| ољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем |
| алудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш пон |
| и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је т |
| шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а он |
| пније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене пос |
| ој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју |
| рилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из н |
| луша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују р |
| што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем н |
| о му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} |
| p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.< |
| апоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо не |
| > <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки ма |
| радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко |
| е, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} |
| тадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколик |
| ве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко х |
| чивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком ве |
| посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чем |
| ритискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан са |
| не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} |
| наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А |
| тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде |
| ет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што умо |
| зговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано пр |
| оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>По |
| наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} |
| е моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостив |
| л’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће н |
| езао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, |
| аше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједин |
| воју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми о |
| о тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих о |
| Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слуша |
| зах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И т |
| к не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а |
| о руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одби |
| се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама в |
| то чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си |
| га оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и |
| >Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак ма |
| S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Бе |
| Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} |
| } Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преж |
| њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, р |
| 7" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изве |
| ислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта |
| е напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не |
| плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ тол |
| њах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да |
| ћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља |
| а и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем пр |
| р, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, |
| се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах р |
| е данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са |
| х могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одм |
| зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада |
| > се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана ва |
| те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо ка |
| p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ај |
| S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој каже |
| ени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је с |
| .{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а нек |
| да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> |
| а оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није исти |
| смешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема д |
| их у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лиц |
| пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше |
| Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ц |
| е наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опе |
| сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те с |
| да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Ш |
| рђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве |
| .{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако сил |
| е по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} См |
| , па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориште |
| ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух |
| лиже, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Ид |
| ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, |
| ва лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она |
| е; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вију |
| ло за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и ка |
| да, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врат |
| ном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пше |
| утаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду |
| еје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зн |
| {S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</ |
| кут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слик |
| ограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девој |
| р настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколи |
| ше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише |
| преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, п |
| и је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да з |
| и је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисм |
| те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио раки |
| а, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај п |
| загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и |
| з поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>На |
| то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах! |
| посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођах |
| кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше с |
| цу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био |
| иваду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упит |
| о бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена в |
| и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе |
| колико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она |
| о у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој г |
| х ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, |
| нађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да пре |
| ку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њо |
| отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут порумен |
| — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по |
| то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа н |
| вори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад |
| а вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли м |
| о места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати. |
| даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких |
| Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Си |
| еде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? |
| дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим |
| на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна |
| онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама |
| о по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоосло |
| ах.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједно |
| шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох |
| ветлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за ме |
| о су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто д |
| тито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те |
| Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну |
| тог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, в |
| ојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у сн |
| с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избе |
| старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше |
| колико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох |
| теж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми |
| ! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p |
| на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли |
| догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу |
| а желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њено |
| есе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у душ |
| ања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Уста |
| то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помага |
| да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западн |
| ја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут |
| гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још |
| вати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том как |
| пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{ |
| очи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као шт |
| јен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог |
| уће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ј |
| тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме вид |
| уше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погл |
| стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху крав |
| само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио це |
| док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико рад |
| ети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће |
| причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туг |
| /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жест |
| ="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Н |
| прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p |
| се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то ис |
| знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки повер |
| све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих љ |
| ?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде |
| ади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и сл |
| мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у п |
| тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као |
| } Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекид |
| још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и |
| атог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као |
| м ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, |
| } Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ј |
| /p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погл |
| и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? п |
| ојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој пам |
| сту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми теш |
| , ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} |
| мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својо |
| ло.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> |
| Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих |
| о јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш |
| овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мој |
| и их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим |
| <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав д |
| ац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} |
| син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али |
| нађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кр |
| е до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно |
| верити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па ч |
| е ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</ |
| мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој |
| змеђу мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окр |
| и њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима. |
| ш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по ред |
| оји је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као не |
| ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што |
| да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим. |
| > <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, заш |
| олиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је у |
| мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа |
| , одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шт |
| уде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p |
| но што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо |
| оја купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p |
| ах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — оно |
| се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, |
| итује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после |
| ам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам |
| ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехив |
| е бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће |
| S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не |
| здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да |
| ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</ |
| упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед |
| де ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</ |
| разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бир |
| оиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу |
| служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео |
| ађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} |
| жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова |
| на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бо |
| поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више |
| дно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и |
| ином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога |
| и и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле ча |
| у, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развије |
| беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним ж |
| то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога |
| и се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и пад |
| ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој |
| рбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој онис |
| .{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамн |
| е да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика |
| ах руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаш |
| та, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{ |
| лиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у |
| та“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" |
| у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав зна |
| ине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах та |
| убодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђи |
| одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застад |
| да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњ |
| јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} |
| додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погл |
| то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта |
| >— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</ |
| своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А н |
| ом, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он м |
| м да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох с |
| е димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајн |
| о да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Ста |
| ја беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — |
| p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос там |
| својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше ве |
| тиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом |
| </p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на |
| а.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па по |
| ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека |
| оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! о |
| се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} |
| ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</ |
| и.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Пров |
| и је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња |
| — ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до о |
| воре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ип |
| досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и о |
| ет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} |
| > <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше ист |
| Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где |
| ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то |
| их беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало |
| упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>П |
| да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер о |
| онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим п |
| до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да |
| а? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> |
| ама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан |
| ђемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо и |
| је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде к |
| <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очи |
| жеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n= |
| а за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се у |
| бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозва |
| удно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понет |
| е.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја. |
| и вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће б |
| Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, реч |
| лима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који ме |
| х то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико |
| се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непре |
| у мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену |
| од куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајн |
| поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да ј |
| ’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти |
| /p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И |
| ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— |
| јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над |
| на — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно |
| че ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— |
| у прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пусти |
| дио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступи |
| ову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава |
| ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стиск |
| њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себ |
| и, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и д |
| у, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимал |
| ао занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овд |
| само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> |
| оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S |
| мо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро |
| ко радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито ти |
| ! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> < |
| овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави? |
| дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје |
| и школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особит |
| злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имањ |
| још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише |
| олико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пр |
| свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — пре |
| лекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање са |
| винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумар |
| друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?. |
| она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узес |
| ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај |
| беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине |
| кле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се вра |
| омену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p |
| лас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљ |
| ха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена д |
| вим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шт |
| ј свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не т |
| од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка |
| и и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише |
| то га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запи |
| устим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, |
| то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једв |
| естане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила ст |
| за сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби |
| > <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Поглед |
| о на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гил |
| ?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше. |
| а ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражи |
| ле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њ |
| амишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу сл |
| пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што |
| д себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и ч |
| .{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} |
| то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: |
| села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! |
| да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту |
| огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И |
| ах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрес |
| м муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању |
| јка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних |
| ила је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, |
| њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се |
| ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја |
| пше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз н |
| прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да |
| има тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да он |
| Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} |
| д њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухват |
| ој девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чи |
| стој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурил |
| снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох |
| е да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Нап |
| Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења |
| .{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да ч |
| ћа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе |
| ити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И |
| она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе |
| једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи |
| аше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Из |
| ила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох ку |
| њега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљива |
| тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде |
| на све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што |
| тадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, о |
| осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, |
| аше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав ра |
| рај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе |
| плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад |
| >Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница |
| едем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шт |
| " /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети |
| .</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} |
| ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине |
| ликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћ |
| огох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто ка |
| својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила |
| учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да б |
| јака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{ |
| ане.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола к |
| и до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми |
| идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право |
| чице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим свој |
| им мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и |
| ти зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме |
| ју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Бић |
| а њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том |
| о пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обрат |
| ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девој |
| говарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше р |
| , да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоће |
| е три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта б |
| p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Гл |
| Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме п |
| ..</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах |
| не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у |
| ем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим С |
| моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја |
| и на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да |
| то беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваз |
| пао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказан |
| <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје |
| х решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно |
| зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} П |
| азлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код ко |
| нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог |
| радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито |
| тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и п |
| Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околн |
| м и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{ |
| души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли дан |
| гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки сти |
| ицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их |
| дох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах |
| га ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па |
| на види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p |
| ати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „ |
| ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — |
| а му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И |
| у на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио д |
| на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестан |
| могоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхта |
| е тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се |
| дај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем. |
| човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није јо |
| ацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљ |
| адници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење |
| о по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина |
| е беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарат |
| Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на |
| тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у |
| одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопш |
| боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не |
| пове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошл |
| а не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, |
| да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам |
| коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} По |
| казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била ј |
| тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те д |
| ао мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p |
| 0" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те |
| м.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву |
| ушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих годи |
| а нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих. |
| је у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а |
| шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се |
| шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као |
| ми и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довик |
| чију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав бил |
| и, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је |
| Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ |
| И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми |
| араше некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми |
| .{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега д |
| треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде |
| у као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам т |
| вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караман |
| и пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Т |
| и.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе |
| на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири с |
| као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те оба |
| ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се |
| еханички продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштак |
| аразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне |
| се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то |
| а, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута ч |
| , и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— |
| како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозби |
| оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, |
| е ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет |
| озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, наро |
| на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу |
| наше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у д |
| у овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настра |
| па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим она |
| вређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив |
| је схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више |
| нији према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалу |
| унце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и |
| ве стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме |
| Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и з |
| ше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p |
| Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја б |
| на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави она |
| на ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>П |
| да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главн |
| ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво |
| м.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке |
| у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ј |
| ка туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на ј |
| сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</ |
| ак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго |
| им на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и |
| сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох |
| а алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она |
| сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам д |
| тко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим мо |
| саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе о |
| у, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, ви |
| , али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме |
| ашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да само |
| идим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљ |
| ући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах ј |
| Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и зас |
| ше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како |
| } Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа |
| лавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође. |
| а њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} |
| енут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето |
| же пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје т |
| ече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тр |
| } Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је |
| више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и |
| ...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се |
| да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— |
| ећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим |
| и...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увеч |
| на с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло |
| у.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљават |
| упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто м |
| наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула |
| напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда при |
| роговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће јед |
| дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Шт |
| мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не |
| авља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има врем |
| а, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p |
| но могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају м |
| и псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} |
| де се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах. |
| час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није |
| да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих п |
| некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?< |
| Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише |
| кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p> |
| в прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта? |
| „<title>Рада</title>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах |
| тила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одран |
| пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одско |
| /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах |
| нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за |
| оју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав |
| ваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S |
| дарим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да с |
| а ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те ле |
| и је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што |
| а противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше |
| еше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега н |
| обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се С |
| е мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта |
| ушу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не мо |
| жно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцниј |
| сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима |
| /p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИП |
| ГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>П |
| трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло |
| моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је |
| и једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви |
| ли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њо |
| иповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем поједин |
| .{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти |
| посава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје кућ |
| ца — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка |
| ајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама. |
| пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што ј |
| ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох |
| а морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замрш |
| вио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учи |
| заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда |
| толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чут |
| м ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочи |
| Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <d |
| тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од |
| и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше |
| ..{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</ |
| девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад |
| ; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће |
| уда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, ниј |
| , кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може |
| извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два |
| е осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</ |
| ркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, тр |
| дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а он |
| него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати |
| и се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало ча |
| у гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пр |
| где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да в |
| и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разум |
| > <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада |
| 3" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с јо |
| ћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом рук |
| ови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гу |
| смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сим |
| кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађа |
| на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бит |
| момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора |
| и од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:< |
| Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш |
| ар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> |
| а, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изу |
| .{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, |
| е беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз |
| ам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим |
| о што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не |
| лико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему |
| могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођо |
| нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно? |
| ех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, к |
| , мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред |
| би објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих |
| ако то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те д |
| извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S |
| <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p |
| е и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, ш |
| и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на |
| х прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини ж |
| ешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где б |
| и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљ |
| али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу |
| <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си |
| ашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос |
| та далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не саглед |
| Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кре |
| миреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и м |
| а бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега |
| Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на |
| се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, п |
| тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам мога |
| никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недос |
| да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита из |
| мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући м |
| у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни |
| на не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах. |
| ох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} Посл |
| е.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> |
| ачи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{ |
| , већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и.. |
| Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном |
| да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се |
| мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, за |
| ложај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта |
| ажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред |
| стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — |
| !...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колик |
| па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од ме |
| <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се |
| с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала о |
| у.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде приличн |
| он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оц |
| му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме п |
| рама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа |
| тле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних шт |
| је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предло |
| а ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заост |
| у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми |
| , ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p |
| расмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разго |
| цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита |
| ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што |
| .</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори |
| ако то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам |
| b n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци с |
| а чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно |
| ве ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, |
| м не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Оби |
| могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада |
| иха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одс |
| .“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне с |
| .., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</ |
| о Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав без |
| као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и ут |
| е будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да |
| и.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог ду |
| а све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да |
| S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад крај |
| ах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах |
| око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне р |
| едах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и |
| оји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих |
| аста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— |
| е за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толи |
| ене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, |
| нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као |
| д зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И т |
| иној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му понов |
| ехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и д |
| де гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох |
| иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу |
| тровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржа |
| } А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну крен |
| до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? ос |
| у, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забр |
| пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI |
| Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе. |
| појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећ |
| ко својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се |
| више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац |
| {S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаш |
| ред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — |
| отле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе |
| неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не х |
| тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио |
| Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо |
| с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помис |
| другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи |
| <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Заш |
| пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Прави |
| ивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај нем |
| е учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо |
| м ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох н |
| Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу |
| <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваља |
| не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </ |
| против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпе |
| ута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да |
| ојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам б |
| на.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег ра |
| што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— |
| а једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које с |
| ејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98 |
| а просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе |
| х са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што |
| ирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде |
| о.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</ |
| лушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаш |
| ричи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се мог |
| а њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе |
| и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестан |
| не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околнос |
| на?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек |
| рајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} |
| репташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од |
| тим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљ |
| нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавит |
| доше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах о |
| но на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то |
| исам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не |
| па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице ста |
| ш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, |
| изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, ал |
| е, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукњ |
| дах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, |
| ред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка |
| >Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре |
| густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гр |
| шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене. |
| е, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукл |
| уруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од |
| ским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештени |
| а деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на је |
| тависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чу |
| омак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> фермено |
| ражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до |
| па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоха |
| и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу |
| имаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спа |
| омак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{ |
| ет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од |
| осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточи |
| уда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљ |
| да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли ср |
| примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, |
| анати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p |
| ице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним |
| Ћ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1935</p> </div> <pb n="2" /> <div type=" |
| <p>Штампарија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> </front> <body> < |
| одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти б |
| и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песм |
| .</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} В |
| <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је |
| ох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицам |
| рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да |
| очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се за |
| ше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се по |
| азлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом |
| ијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их |
| на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше |
| ени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла |
| ака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух глав |
| ча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и од |
| ако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S |
| утрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</ |
| ј души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди н |
| познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледа |
| о све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава |
| дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пож |
| p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедо |
| бојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и |
| {S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког |
| зва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за ста |
| а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли |
| неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мал |
| тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на |
| сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ип |
| лије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тис |
| м погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује |
| м шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, как |
| ећ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беш |
| кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; |
| ако <pb n="108" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прет |
| од куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненади |
| двратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, |
| а, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им |
| а, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш кој |
| смо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, |
| ила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше |
| ргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи |
| о да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а кој |
| јући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="4 |
| је, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Ид |
| > <head>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и се |
| онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беш |
| растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с |
| <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где |
| е ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и |
| начи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је пит |
| неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих |
| у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбр |
| каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од ра |
| су врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикр |
| ка објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на неко |
| неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али |
| могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробу |
| а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није рад |
| мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па м |
| .{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још |
| .{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, |
| ред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих |
| а то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> |
| ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох |
| , шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, по |
| у, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те |
| егнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бац |
| вио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где са |
| д сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; бе |
| стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича |
| време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајд |
| е заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то д |
| жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из наш |
| Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих оч |
| јд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога сво |
| чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. |
| доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.< |
| дан кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се в |
| говори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} |
| е у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Ме |
| ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и |
| у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмех |
| х да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих |
| њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он је |
| И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече за |
| о да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и за |
| Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да и |
| трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); |
| се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Н |
| им гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од |
| разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напас |
| упних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и с |
| е, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се он |
| а кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураш |
| д света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми |
| арицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли |
| ији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо с |
| смо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би уве |
| дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између друг |
| у, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега ј |
| а томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све ос |
| пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њи |
| е не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је нај |
| могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, |
| истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сим |
| а, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђ |
| ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је моли |
| се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с на |
| а жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> < |
| ући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и висок |
| здражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што |
| кривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не |
| т.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо дол |
| преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је мо |
| адили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени |
| Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема са |
| видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух |
| а према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига кој |
| па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води |
| ачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер наст |
| се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од |
| ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше |
| о погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око мал |
| мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? |
| ан мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да |
| олико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где |
| е и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно д |
| ама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваља |
| се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније ув |
| отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку п |
| се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу |
| толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не |
| и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне |
| и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S |
| , мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца |
| измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика |
| шли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута |
| уда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих пос |
| и мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци пре |
| бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута |
| ћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; |
| ом посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Гд |
| ицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет |
| Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети |
| реко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у г |
| оворих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у ист |
| Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам |
| о, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S |
| цу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, она |
| варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једно |
| а ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и но |
| н нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је |
| м одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и |
| Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, ве |
| казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и |
| е.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох хода |
| <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад и |
| би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетк |
| ао <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о |
| остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Си |
| аљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро д |
| пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— |
| м.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи ру |
| као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш! |
| ам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спази |
| та тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види |
| тигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} С |
| .</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвоји |
| и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овак |
| ти?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него |
| ња у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба |
| и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мал |
| ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће |
| ште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела м |
| их, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону стра |
| код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна де |
| , изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и |
| што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми у |
| што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам |
| >Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна ш |
| однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једног |
| вац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђо |
| .{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, |
| највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ћ |
| ! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он г |
| утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја |
| нке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих |
| то ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве |
| Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p |
| наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох |
| мо једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заис |
| рнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он ис |
| ојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли к |
| /p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погл |
| еда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та |
| гледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Д |
| штво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, |
| ?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жр |
| се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом прос |
| . сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас |
| асмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се |
| т, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у |
| лманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, |
| лике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— |
| ало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна |
| не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав об |
| сетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жуд |
| што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми |
| ах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеш |
| ла.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах р |
| лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо |
| један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодр |
| не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца |
| а од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по б |
| а...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са план |
| ње ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са женом и |
| сата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би сам |
| и полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред они |
| е време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо |
| о после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{ |
| неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.< |
| — Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— |
| иља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неод |
| дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не т |
| ретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова |
| пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури ни |
| олажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симо |
| овах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицо |
| то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменут |
| о се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако н |
| ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразл |
| е.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку рас |
| <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза ку |
| њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо сврш |
| > <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> |
| крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских |
| олико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми б |
| је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљ |
| ј кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нис |
| а обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена |
| <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јо |
| <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> |
| али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико мес |
| ила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, ка |
| у кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— |
| аше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме д |
| нде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chap |
| и, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да |
| дан ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се ра |
| ах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим п |
| е! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па д |
| расно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.< |
| о ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рук |
| глед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p |
| е према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p> |
| е нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} Т |
| њу.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Ме |
| > <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погл |
| и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а |
| више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да б |
| сто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она |
| ратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хлад |
| у, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут |
| S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у |
| ...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толи |
| о кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих |
| што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Б |
| ђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници. |
| само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках ј |
| ам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да с |
| да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том |
| одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче |
| е, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо вид |
| њижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, на |
| е ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те |
| едлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не иде |
| ки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити |
| е сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч сл |
| ћ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет п |
| ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> < |
| гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи нов |
| ем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници ш |
| рца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није кр |
| раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он ка |
| коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним |
| н би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје пр |
| >— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Поглед |
| ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој п |
| демо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ |
| дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се |
| ећ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице |
| , па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шт |
| по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих |
| н је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Заж |
| е могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљ |
| ротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да б |
| реми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право ш |
| ад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним. |
| је се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, |
| се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја |
| иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знају |
| овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао |
| а и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо из |
| а јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа |
| а мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младић |
| ачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопшт |
| се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, так |
| х нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана |
| најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огр |
| а би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох м |
| есрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> |
| сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срд |
| што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радник |
| ти и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утица |
| им једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чува |
| се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не па |
| ечи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га |
| } Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и жи |
| Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се |
| што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што д |
| удиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљан |
| руги пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрада |
| пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и |
| хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беш |
| сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада |
| но, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{ |
| но је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли ј |
| езда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирај |
| у да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n=" |
| S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима |
| ти спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари ки |
| Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће |
| {S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p |
| истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше дев |
| ека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се |
| ене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...< |
| жан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада |
| ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је |
| разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па з |
| а Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих |
| м рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему с |
| ечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, |
| х кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности |
| што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем м |
| } И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па |
| где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, |
| еда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на В |
| право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедо |
| о брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем? |
| име да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је |
| овиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци |
| право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме |
| говорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме. |
| м дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта |
| (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p |
| Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа до |
| ма око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушниј |
| х зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралис |
| уди; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде |
| блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одгов |
| кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове |
| мевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам |
| уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник б |
| ах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010_C |
| али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када с |
| , тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави р |
| не школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од |
| асторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Јед |
| а више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, о |
| дједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Треба |
| </p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узе |
| <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозн |
| наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече |
| не вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој ј |
| између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често п |
| {S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре н |
| увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натра |
| ах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к ме |
| јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне |
| али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је |
| ом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо |
| ве.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да |
| Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Уз |
| се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p> |
| > <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно |
| ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном прил |
| апред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мн |
| одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не мог |
| p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога |
| аше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успу |
| лом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћ |
| ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут шт |
| о, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лиц |
| и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговор |
| а изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} |
| наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што |
| атим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тог |
| о (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душев |
| <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напр |
| жег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њ |
| нако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оц |
| сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> |
| где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ни |
| .{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се |
| ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам |
| ршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јут |
| абрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право |
| х код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекл |
| ешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и |
| Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пра |
| ом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" |
| што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту тр |
| у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она такв |
| ма ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима |
| кве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити |
| ица, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих |
| дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосн |
| <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне |
| ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренут |
| p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или а |
| p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћ |
| да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и |
| ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да ј |
| асе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S |
| заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад с |
| никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се |
| у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{ |
| ишта с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; |
| о много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</ |
| ега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезал |
| адовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим |
| Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ли |
| м био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем |
| ињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема |
| . „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном |
| еш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном д |
| представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сут |
| би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> |
| Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p> |
| м да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S |
| ем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Са |
| а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало |
| ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја мо |
| дељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!< |
| и.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих.. |
| , јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не |
| ако је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и |
| ма нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешт |
| умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ћ |
| си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општин |
| воју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{ |
| ах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жње |
| кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иа |
| ло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како ве |
| да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече с |
| ке.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а |
| а страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се |
| и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи |
| ну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко |
| .{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да ка |
| а сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двој |
| и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ћ |
| ах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да |
| pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</ |
| посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецим |
| стао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја |
| ро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог м |
| говарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах час |
| него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али |
| .</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише |
| као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је та |
| се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочи |
| во на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у |
| у жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и |
| за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим |
| оро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?... |
| јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтед |
| ноћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми |
| на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако п |
| на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весел |
| ће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка в |
| е узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љут |
| из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни з |
| кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад д |
| и је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> |
| Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборави |
| њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о |
| што није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда |
| а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој. |
| да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казу |
| да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас др |
| е ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње т |
| ше.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда |
| им; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је дола |
| .{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене < |
| оме што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох |
| ише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да |
| адић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p |
| а сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој |
| својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд м |
| пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио ко |
| утао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога б |
| њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бон |
| рши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих |
| м, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Бе |
| часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем ми |
| има и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним ср |
| четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као кр |
| а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне оста |
| ишта лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме |
| што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, кун |
| <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар |
| ух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на |
| онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки про |
| х страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи |
| а њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мај |
| радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, кој |
| лиже — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне. |
| мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже ис |
| иректор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и мо |
| ако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с |
| лави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан |
| м јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се |
| оље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пош |
| погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега |
| олили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин |
| на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман д |
| Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} |
| же.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више упл |
| а ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро ш |
| .</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонб |
| вши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда |
| у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципе |
| образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега |
| ти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од |
| .{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном |
| х, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к м |
| розоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, ш |
| ме.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по сл |
| о себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> |
| са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој |
| , уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— И |
| девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, |
| о ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево |
| чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} |
| повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми от |
| обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хла |
| вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху с |
| небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше с |
| тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се |
| ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше ку |
| шта!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког п |
| његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварн |
| рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“ |
| се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>И |
| одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узал |
| друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као |
| шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта |
| те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозн |
| } Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Та |
| Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се по |
| > <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{ |
| S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} |
| слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље |
| мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња |
| о!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> < |
| памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну |
| девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви д |
| степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сим |
| та да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ни |
| ао мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна |
| ад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба |
| pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине |
| рхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам |
| пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђ |
| </p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутак |
| хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после в |
| е спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и при |
| кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже к |
| ...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{ |
| раг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену. |
| овим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не |
| или густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између ко |
| ам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, |
| и нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох г |
| грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има он |
| а, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и по |
| -о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и |
| лаве, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не |
| м се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пу |
| ра.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио на |
| ође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све |
| цкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, на |
| мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог |
| не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ |
| е, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} К |
| хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако мн |
| да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки нео |
| ном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио мој |
| илина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам |
| што замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу |
| да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни са |
| то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у по |
| .{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако бр |
| <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он |
| оре! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" |
| мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и |
| е девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То ј |
| а.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb |
| мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то ви |
| Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искр |
| ко учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> |
| дириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жу |
| и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се |
| док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n=" |
| и и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким сва |
| а какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, м |
| ици што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, кор |
| да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у суд |
| лица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где х |
| , промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо |
| дмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не об |
| одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су |
| /p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој де |
| а пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у ње |
| види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гле |
| ше ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S |
| и, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, к |
| > <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, хр |
| о лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше в |
| сто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, |
| ко би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах |
| цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једн |
| свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде |
| с се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помисли |
| де ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Х |
| ријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика ко |
| отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> < |
| брус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се св |
| могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнод |
| <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико и |
| својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дат |
| х се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котр |
| у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак |
| и.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бо |
| се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где |
| есам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти д |
| </p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо |
| потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, |
| лико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим п |
| два чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи |
| споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, |
| а да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак |
| и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, |
| вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим п |
| едног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни |
| уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград бе |
| , још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо |
| ој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до |
| д њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих о |
| а ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, |
| pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Р |
| А КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> |
| S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div type |
| еоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико |
| авих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде |
| најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме с |
| ан окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао |
| њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} |
| децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су м |
| е од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце |
| и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка |
| и.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „бо |
| а замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — |
| за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести |
| ева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело |
| дног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као |
| а њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обара |
| будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу н |
| ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{ |
| гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} |
| оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе нек |
| Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од ме |
| и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за |
| они, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку |
| последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куца |
| господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попи |
| , отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и он |
| рајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> < |
| дох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се |
| о...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! |
| е осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у п |
| ароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепот |
| упљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш |
| д би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледају |
| е је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци в |
| .</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном гор |
| ле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше ве |
| кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући |
| сто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не |
| пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p |
| ападу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према р |
| ламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p> |
| и то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мра |
| </p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што н |
| ху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко |
| ва на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо |
| p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{ |
| ређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да |
| отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрм |
| p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону с |
| не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше висо |
| је сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радниц |
| ци остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох С |
| ишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз |
| Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Си |
| че; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој |
| своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо |
| <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао пос |
| ах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам |
| сипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх |
| ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и к |
| {S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузе |
| оходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одо |
| ме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражи |
| оји пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те |
| но далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко ње |
| има се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лак |
| евојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p |
| у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причат |
| те пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице |
| ло добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече ра |
| се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и как |
| рише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гор |
| као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи де |
| у стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше |
| под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па |
| {S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад б |
| мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад |
| воме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сим |
| а што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћ |
| Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба |
| ремена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p |
| е речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у паме |
| рема нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта |
| где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, |
| никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда |
| гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што |
| младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако |
| еше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина |
| } Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем |
| крашеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима |
| о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако |
| ко опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, |
| ц, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спрем |
| е.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад |
| од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погле |
| будих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздраже |
| село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, ал |
| а је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна |
| о тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију. |
| сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се |
| јозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са ш |
| то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што занос |
| мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто |
| кушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад г |
| за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S |
| хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Ни |
| нда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш ког |
| Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све м |
| ра бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусре |
| сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шт |
| јих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му д |
| масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки |
| олико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{ |
| Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако р |
| што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости |
| е за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у |
| о и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> < |
| S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна |
| м то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без |
| ам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задај |
| а надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да п |
| ом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{ |
| е.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Све |
| но да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гил |
| слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она |
| тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумед |
| да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што |
| у одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на |
| тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте с |
| причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога |
| евно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, |
| сећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене. |
| и ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када б |
| а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се м |
| на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више зани |
| дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Мар |
| е је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мор |
| пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете ње |
| говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{ |
| {S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Г |
| је ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Пр |
| га лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима |
| ог ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади. |
| а.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја |
| Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности |
| S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> < |
| осто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна |
| а честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S |
| јах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта |
| ти шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми |
| како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.< |
| де; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.< |
| Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али |
| {S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> |
| те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осе |
| ој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зелен |
| седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем |
| је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, пр |
| кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта и |
| рамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остал |
| олико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не |
| те од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жив |
| гу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стан |
| а жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да буд |
| о лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћути |
| } Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљ |
| ој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погле |
| му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збу |
| ед Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда с |
| тито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо прав |
| очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога ш |
| д осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и з |
| ре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно т |
| у једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и прек |
| н што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, г |
| млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да н |
| пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило |
| .</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не бе |
| састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе ниса |
| се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка |
| ам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ћ |
| .</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим |
| је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је п |
| о рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се |
| смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим |
| а сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p |
| тад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ст |
| .</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим |
| текао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову сво |
| кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S |
| Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за |
| а му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли м |
| и био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да поди |
| но дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке |
| у се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избе |
| p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих |
| мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— |
| : а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам |
| е овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, |
| а кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> |
| тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, в |
| ом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољ |
| онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, |
| одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог сле |
| шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти |
| вању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш |
| куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче п |
| , неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло |
| </p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</ |
| т корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо |
| Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а |
| се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, |
| :id="SRP19010_C10"> <head>X</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло |
| и, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> |
| уће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} |
| зу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава |
| е појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, о |
| Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном др |
| ила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај |
| а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ зн |
| учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступ |
| и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, |
| истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време |
| 33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама |
| меће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету ов |
| е и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правц |
| адох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем м |
| ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спават |
| а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} |
| После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с је |
| стали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани ил |
| у страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза к |
| варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S |
| с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати |
| пет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се д |
| ам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S |
| и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и |
| /p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом |
| че свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</ |
| к не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у к |
| и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за н |
| Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прич |
| нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости |
| ремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку с |
| као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и ја |
| у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и н |
| и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однет |
| х и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисј |
| шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само зат |
| мешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни у |
| а, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радн |
| мне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај |
| елени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој |
| весео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Сам |
| с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изна |
| сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну |
| далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сиј |
| , кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, да |
| љах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и весел |
| мам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене лугови |
| </p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, он |
| n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с мест |
| <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до са |
| ушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све |
| у и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледа |
| њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљ |
| му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче |
| моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да зам |
| p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> |
| онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што |
| нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајк |
| сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и |
| јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније |
| ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим с |
| мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по о |
| је ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да |
| једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-ф |
| је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да ок |
| /p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде п |
| и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао |
| и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, |
| к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и |
| дан слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се уде |
| S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S |
| стима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито |
| ри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S |
| чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене рук |
| , око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи |
| уће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео ди |
| га која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа |
| ји уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је |
| сава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало пос |
| га толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појми |
| еној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свим |
| да; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа |
| ко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске куп |
| те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се |
| унце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим зн |
| долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Н |
| истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке нео |
| готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес |
| стрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред в |
| одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право |
| однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у |
| реда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђак |
| ђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беш |
| го је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много |
| с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колик |
| му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па са |
| терамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} |
| о не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, ре |
| је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо |
| S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара |
| ојима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— |
| /p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох дол |
| а погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и по |
| и се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да исп |
| отребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с крај |
| онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да |
| ој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насме |
| једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на |
| на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нест |
| гу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полуд |
| <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко ста |
| 8" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај пе |
| асветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лис |
| праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за |
| а, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта |
| раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ип |
| а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онак |
| ах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене! |
| а могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није о |
| око ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он |
| аве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио пра |
| неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли д |
| ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о |
| ишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш |
| , а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Г |
| аједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гил |
| вом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам н |
| ојој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, с |
| м.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком |
| .</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркос |
| да, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, п |
| ту.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину. |
| о сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све п |
| те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам |
| муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше |
| Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати с |
| е, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, |
| само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут см |
| а, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у |
| ита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком ми |
| још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сут |
| у и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хт |
| } Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да |
| p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још |
| блаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} |
| <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p |
| то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у |
| било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а л |
| тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако |
| сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, |
| е.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} |
| ака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, по |
| мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам |
| вљује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на др |
| д пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; |
| купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је м |
| {S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с |
| да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страхо |
| ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који |
| >Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у он |
| у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у х |
| није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше ст |
| љено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код |
| с видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори |
| код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми |
| .{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Г |
| ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што |
| ини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиж |
| </p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашу |
| мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутал |
| мађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им пр |
| ах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном ви |
| мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод по |
| сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све повр |
| за зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним |
| то задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака с |
| , те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде по |
| где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро |
| е заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним |
| о мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разред |
| и, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод кућ |
| е зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> < |
| бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Ч |
| /p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу |
| ох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упи |
| сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми так |
| ега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно врем |
| </p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледа |
| ну у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта |
| на.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред |
| бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако г |
| то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадо |
| оме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању |
| м.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као ш |
| на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наук |
| } Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је |
| > <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— К |
| S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта |
| , јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, т |
| ма дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трља |
| се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати |
| ром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници н |
| пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих плани |
| е.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p |
| испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.< |
| осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претвори |
| ече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледо |
| о да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао. |
| мо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми |
| е на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе м |
| Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже |
| д сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и ин |
| оплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим нат |
| е да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем |
| >Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — д |
| ико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање |
| де јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и цр |
| <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ о |
| мејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео вин |
| м јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце м |
| ох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} З |
| лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</ |
| после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за со |
| нам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} |
| аше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и рас |
| и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пр |
| а мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дот |
| љивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз бр |
| ао да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само |
| ео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?... |
| је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то |
| јахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе рак |
| коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са |
| оварасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} |
| амо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p |
| окрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој тр |
| ћи панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше |
| мо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да м |
| што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет п |
| ше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; от |
| ад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих са |
| ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p> |
| вао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, |
| основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да бе |
| устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих п |
| је смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то он |
| отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч |
| ет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепш |
| и лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда о |
| јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном |
| ицу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> |
| је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосм |
| ти пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта |
| једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висорава |
| о пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са жено |
| ену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече |
| } Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, |
| киваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} Н |
| , ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, |
| то је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p> |
| а пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, |
| положен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неко |
| ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} |
| разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако разд |
| } И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим |
| езброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је о |
| н.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће к |
| ним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он |
| и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и по |
| то?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико |
| рзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стић |
| та бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Нас |
| ећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кућ |
| д мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда |
| тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она м |
| анимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређив |
| а и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врат |
| дао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме |
| е не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ о |
| p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овц |
| ли отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што |
| а за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те по |
| остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жу |
| <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чоб |
| — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а |
| — Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потре |
| мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо к |
| и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичаје |
| p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, д |
| <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти м |
| .</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оц |
| ављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се |
| а и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним с |
| екасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се ку |
| ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех |
| нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко |
| p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Пр |
| у друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу друг |
| p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали з |
| рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па је |
| велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> |
| зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p |
| >Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу рад |
| апред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили креве |
| то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам глад |
| нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пре |
| љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе |
| S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о |
| о чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Г |
| ана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом проз |
| евка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, |
| атре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне прокле |
| ним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лиц |
| же очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, ка |
| рах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам т |
| затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један |
| отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па п |
| коре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш р |
| , и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у |
| нови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, |
| први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако |
| доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њ |
| о братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и до |
| рођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све пог |
| ивачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p |
| <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита к |
| ама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим вели |
| т у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, |
| ти на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад |
| и је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помисл |
| о то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти |
| ица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања ре |
| она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита |
| што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим. |
| е тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу |
| доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак вид |
| е, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— |
| } Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито ч |
| ица чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p> |
| видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки да |
| и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутит |
| , и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког |
| а неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољ |
| мео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као |
| се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и |
| она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и |
| гледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, |
| рца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одја |
| осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, ал |
| ше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је |
| а, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и о |
| рану одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чу |
| че се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи н |
| и!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се г |
| е као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, |
| мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? |
| женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше при |
| шаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се |
| к не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи |
| заман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Све |
| е, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није м |
| а, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, |
| о жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске |
| ледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресо |
| погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на трој |
| нда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше д |
| међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако ле |
| , и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним |
| туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способ |
| у нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео |
| се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а он |
| будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово го |
| мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на кра |
| по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Не |
| ="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осме |
| Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на в |
| дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у |
| , сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда |
| тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку не |
| ове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређуј |
| ; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени |
| p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, |
| оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самог |
| де из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу |
| о да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушки |
| поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и уз |
| ицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, т |
| њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та |
| један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, |
| ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... |
| отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се |
| ледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у ви |
| ко.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оно |
| отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; ј |
| ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А |
| се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да |
| веће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике |
| налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито |
| илично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да н |
| и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казу |
| сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу |
| сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан |
| рање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу |
| и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, к |
| бу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да с |
| х да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; |
| два може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p |
| збезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље с |
| ивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше д |
| пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе |
| чина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чу |
| аци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је к |
| да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сар |
| ! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још з |
| ем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се т |
| и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој |
| лако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „ |
| низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршће |
| Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети |
| стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зелени |
| се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као |
| ега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разуме |
| амо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стра |
| да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ д |
| дим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од |
| ише ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Ота |
| ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрза |
| с пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, ч |
| че полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња |
| у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње С |
| дрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га |
| чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да |
| е хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је з |
| заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се |
| локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} |
| ом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја ис |
| нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од |
| о жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, |
| оре ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопшти |
| сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Бе |
| е.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија ж |
| ах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећ |
| на кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута же |
| ад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по |
| њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у т |
| ољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не ви |
| едом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту п |
| ренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених ус |
| е ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од |
| а, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако чест |
| кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тад |
| — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох рано. |
| ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад ј |
| њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.< |
| је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде |
| } Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Сим |
| S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав мом |
| зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који |
| Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пре |
| ли наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху |
| а њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А |
| лих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих |
| , и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као |
| да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи |
| још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и |
| мо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у ко |
| епео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми д |
| пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те |
| врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гил |
| >— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>Т |
| То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене ск |
| да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уреди |
| </p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да по |
| — Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, |
| д куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> |
| лота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Бе |
| у као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плав |
| е обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се |
| аше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и ј |
| } Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих |
| е се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се и |
| p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га |
| о и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као ра |
| , упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се |
| гнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" / |
| ма отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада |
| ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ на |
| почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Ст |
| <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном др |
| ом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— |
| то је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео са |
| у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Т |
| за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</ |
| м на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја |
| ду, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме он |
| е их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виногр |
| стимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Г |
| да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут сту |
| еме ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од по |
| а из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране бр |
| а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нек |
| у с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до |
| Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, |
| и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — у |
| онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и о |
| е ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем коли |
| страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бо |
| остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велик |
| е се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији чов |
| ржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, приле |
| {S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечен |
| сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо |
| липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним стр |
| идим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по год |
| а Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и до |
| ји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме исп |
| то стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу |
| ви.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још |
| ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом уп |
| у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> |
| усти, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на з |
| о затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљ |
| румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим |
| n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она |
| ој звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је освет |
| отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="10 |
| рилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цв |
| са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, н |
| домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницим |
| и Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију |
| лања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, задену |
| > <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВ |
| евом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. |
| свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А м |
| ане.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко |
| руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се |
| редседник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече |
| а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако гот |
| више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу |
| за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно |
| аријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је |
| рца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мис |
| екивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио |
| ти посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он |
| p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут |
| мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> |
| да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да в |
| о, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу ра |
| еч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам им |
| и је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто |
| ети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S |
| водим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше време |
| ница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су |
| ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се у |
| >Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о ј |
| се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче |
| увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој з |
| и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он ра |
| краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сли |
| озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад с |
| х полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све би |
| па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он |
| им од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају |
| е ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p> |
| ишта!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на |
| јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје машт |
| .{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њ |
| иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} |
| и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, |
| Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свр |
| о друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше |
| а и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако |
| у?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећ |
| дника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{ |
| ејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за |
| је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p |
| днике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, д |
| што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>П |
| ђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар |
| .</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?< |
| а заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да з |
| навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са |
| и у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосм |
| малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми сам |
| е.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у је |
| ас видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не мого |
| а га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију |
| рад; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> |
| ји мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <h |
| у купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Ни |
| и она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} |
| е беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је у |
| е ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — чи |
| оцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступил |
| степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако с |
| Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, миш |
| /p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер о |
| а бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох |
| очех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она |
| сиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у |
| /p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} О |
| он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо |
| месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим |
| их се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и |
| це тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу |
| ; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, |
| чене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед |
| p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а мла |
| су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> |
| јио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и |
| им је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Д |
| .{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а др |
| ј страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде исп |
| оше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p |
| ла трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на ја |
| <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или |
| за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p> |
| моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше. |
| на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњав |
| са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено м |
| се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и |
| ином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и |
| д!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да ве |
| мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна ја |
| ете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p |
| ко је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— |
| рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му д |
| а леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28 |
| еше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, кад |
| ом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан пре |
| сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли.. |
| , ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, н |
| ти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>О |
| е бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још з |
| ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и. |
| на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један |
| среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом мом |
| нај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли |
| и о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно п |
| е, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у м |
| ер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само ш |
| е наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ак |
| еза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у м |
| </p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш. |
| р ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела |
| у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вел |
| ребало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да |
| еме, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не |
| брамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек мо |
| ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, |
| нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих трену |
| енутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> |
| >— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би т |
| >— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеле |
| </p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, |
| сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори о |
| p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, та |
| у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе |
| узу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим. |
| {S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити |
| ме не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом |
| p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не ра |
| мо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошен |
| грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је |
| Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом |
| ах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да |
| судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би тр |
| p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њ |
| кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревнос |
| беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми |
| је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуш |
| да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече |
| не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ |
| лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало пр |
| и поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Исп |
| еданпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те р |
| по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} |
| ојим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим оч |
| ло са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густ |
| с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог |
| е, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да |
| им, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила ос |
| у, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу |
| јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не з |
| зује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и п |
| >Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђ |
| аш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да ј |
| бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било |
| уво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама р |
| гледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стиго |
| а.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао |
| емаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p> |
| се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p |
| ску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено при |
| о ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} |
| од мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњ |
| бро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања |
| недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију |
| у, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погл |
| ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обрати |
| Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} П |
| најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учин |
| е да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох |
| и.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше с |
| ој другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и |
| један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, с |
| а, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p |
| а рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основн |
| ајвећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Х |
| х Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Ж |
| шћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, ал |
| извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколик |
| појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух |
| ћи, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што с |
| а врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одго |
| ође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам не |
| к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка |
| оје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И вр |
| мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још м |
| Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не м |
| ошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах п |
| у, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p |
| еше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} С |
| на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најза |
| ајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јо |
| Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} |
| још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p |
| ме ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се св |
| о да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јад |
| путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом |
| ичао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док |
| м брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Свет |
| би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, и |
| Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад |
| колико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Ка |
| ече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радо |
| али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Д |
| Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, |
| , сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао пор |
| где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак |
| стали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да |
| о на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану |
| а, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман |
| же, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по с |
| ненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да |
| је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је о |
| а коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међ |
| од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах ту |
| ске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и |
| 0" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким |
| ужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе.. |
| лади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под на |
| лади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је |
| уљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде обл |
| ога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се попл |
| но нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и |
| под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На п |
| тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног |
| ама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, |
| месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не в |
| {S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех. |
| дајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све |
| уке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле |
| е похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} Посл |
| о су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те |
| о и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуш |
| > <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах ј |
| м осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и |
| њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под |
| ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу с |
| нила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, о |
| .{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раниј |
| е на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја о |
| она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто |
| ао неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, л |
| погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљн |
| ј пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним |
| </p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како ј |
| , преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко г |
| ву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије |
| поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, |
| познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлаз |
| Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако к |
| не главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, |
| ико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, |
| азуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извад |
| ; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са кра |
| цу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме |
| троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним на |
| сату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топ |
| е остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радн |
| у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Ка |
| ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, о |
| еко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служ |
| ед оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано. |
| и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да луд |
| ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; бил |
| на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а так |
| јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, ст |
| а времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{ |
| — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да |
| преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она ви |
| и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку в |
| трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинит |
| едах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ра |
| о ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Дол |
| Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да |
| .</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.< |
| емо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га намо |
| егаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега |
| Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, |
| х љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опро |
| о да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколи |
| ставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и |
| чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до в |
| ити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, |
| , и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као д |
| у до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај |
| бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бит |
| ах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од |
| иже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на нај |
| иле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и |
| падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и вид |
| е одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма кака |
| аједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те |
| , очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> < |
| д мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, |
| при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; |
| жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међу |
| убио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рам |
| икаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, |
| и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек п |
| се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представља |
| дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатни |
| струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено |
| Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом? |
| чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но |
| ислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{ |
| а месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па он |
| ојих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан млади |
| м сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, неж |
| ечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је по |
| наче глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посмат |
| појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситно |
| алендара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се в |
| продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} И |
| Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах са |
| о бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка прес |
| <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућ |
| преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега |
| бјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано д |
| да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љу |
| ах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ д |
| ислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе не |
| иза страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, |
| та имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} К |
| а у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњах |
| се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га |
| — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пу |
| "56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около сву |
| вијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутр |
| д се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, |
| се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час |
| овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли |
| врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И |
| p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих |
| красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањ |
| женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи пр |
| и обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење |
| ан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Т |
| е ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је |
| нај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој м |
| алеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S |
| трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јар |
| и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу |
| ...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки п |
| некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се у |
| че за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p> |
| ж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако |
| о — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по |
| бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опан |
| је се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насм |
| њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на |
| та — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како |
| .{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио во |
| че!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до |
| тетом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? |
| !...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и з |
| зео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам з |
| ретворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат тана |
| ок један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне о |
| њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки |
| тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречу |
| се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, |
| ознајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} М |
| це.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, стариј |
| , онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али сам |
| не њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Си |
| ебе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је м |
| ц, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико п |
| ћи, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао н |
| нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по |
| са би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био |
| ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, |
| е.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на |
| шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако |
| овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не о |
| ех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући м |
| загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће |
| д он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова |
| тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појми |
| аше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што |
| спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и са |
| распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге ст |
| S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало з |
| отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између ме |
| оси.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио |
| га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје |
| коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи |
| и колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћа |
| испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p |
| ет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једно |
| , крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, п |
| биљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> |
| узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p> |
| а срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе с |
| осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n= |
| амо, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет посл |
| S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поз |
| оле, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Раст |
| чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, |
| тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме од |
| вна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{ |
| ош једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, пр |
| азговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињ |
| осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше |
| лично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да ост |
| а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, к |
| исав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, к |
| риликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према |
| трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chap |
| ах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{ |
| казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хв |
| тим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих мо |
| и јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, |
| т, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно ст |
| еда у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алек |
| еликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урлика |
| " /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да с |
| жим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p> |
| ица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са суз |
| његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на |
| рак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном |
| али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш т |
| па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> < |
| уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} А |
| ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, п |
| вши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гил |
| ад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка |
| ше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, миш |
| му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао он |
| има пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или |
| ч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и св |
| у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обн |
| то, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш |
| ене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</ |
| има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што им |
| и знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да |
| о си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> |
| p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве |
| урах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац |
| као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па |
| здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, |
| х о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, кој |
| м му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, р |
| да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оц |
| ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} |
| оје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то |
| {S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</ |
| јаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно |
| у, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов |
| здан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано |
| А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</ |
| о гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пу |
| рам и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни |
| тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зов |
| о, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он |
| ећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, н |
| у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пи |
| ања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја |
| лико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ по |
| <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој С |
| "35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— По |
| ешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S |
| о момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, мома |
| ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, |
| се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су нек |
| {S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, |
| смо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах |
| p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газе |
| , не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беш |
| ш влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Х |
| адоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куд |
| свира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то из |
| одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стра |
| које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео т |
| рка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни |
| а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" |
| е отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? уп |
| даше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав маст |
| ати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да ниса |
| > <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p> |
| да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осе |
| дном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почет |
| дну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипа |
| омислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као к |
| аније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим см |
| кога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то С |
| — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: сед |
| демо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, |
| одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица бех |
| а био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује. |
| ча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час д |
| лико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>П |
| па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору шт |
| и избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах с |
| д мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу. |
| пуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све бех |
| , и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало |
| p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсм |
| ахањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог |
| х још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више |
| а, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и |
| и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>На |
| д се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим |
| ка види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а за |
| и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Св |
| араманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, |
| да као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу м |
| .</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох |
| заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао |
| мало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, к |
| у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох |
| исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, д |
| а обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног |
| е је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава |
| и, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да сед |
| а шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај |
| руго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— |
| х са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сим |
| кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са вел |
| Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?< |
| и се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем |
| ита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед та |
| ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> |
| се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! реч |
| е у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих с |
| ају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p |
| , погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох ку |
| о знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухв |
| по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку |
| погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачу |
| сле.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако |
| нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p |
| еш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш |
| и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигд |
| не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запи |
| зађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, как |
| м често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљив |
| м се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, |
| уних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ниш |
| ех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око п |
| ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појм |
| букох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговор |
| гао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам |
| нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио ма |
| једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке ст |
| } Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, |
| свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук |
| што језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком п |
| ућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Сед |
| {S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи |
| каза очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда с |
| лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> |
| го.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас |
| , он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с |
| ао да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— |
| {S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загле |
| другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једв |
| вацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох |
| вила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} |
| , тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столи |
| до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог про |
| ако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све |
| очих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у |
| а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и |
| рах.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћ |
| ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, др |
| ажношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да |
| м, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колик |
| најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступ |
| Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред с |
| спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше ос |
| ..{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче |
| а, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залуп |
| да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу |
| х за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач.. |
| ћама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим |
| } Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим. |
| вих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше |
| може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном |
| ише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из |
| ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се саста |
| акав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пре |
| ше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли |
| одаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма ко |
| о; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој |
| се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онам |
| S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима |
| /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређ |
| ајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој |
| пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох |
| сну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно |
| цу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — позн |
| х мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам |
| ко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко |
| устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикот |
| граја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" / |
| ...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је |
| .{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа |
| а нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Нем |
| меја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана с |
| р?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама |
| ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим с |
| то пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полак |
| убе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем |
| а ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а |
| устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда кр |
| ана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Н |
| ђе овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизн |
| м хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђ |
| о, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и |
| и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обил |
| ам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркну |
| ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те |
| себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним |
| е се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једн |
| у тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> |
| и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах до |
| да је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ћ |
| ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p |
| гу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше за |
| пити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетив |
| ивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце |
| и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста дал |
| и, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; |
| , али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два |
| уће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и ба |
| где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити м |
| {S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто |
| а?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака |
| ђу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем до |
| а ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врат |
| доше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико |
| поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђ |
| ж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми н |
| е ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} З |
| е речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком ра |
| аш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на ме |
| ман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али несп |
| , таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Д |
| обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људ |
| једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш |
| жио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу дево |
| олазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред |
| на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се |
| екам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто |
| не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да ви |
| оље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ ка |
| с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана. |
| >— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном с |
| то иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рек |
| ната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мн |
| >Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре |
| а, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ни |
| еђу њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не |
| Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а о |
| ечећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лиц |
| S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</ |
| еш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери |
| p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошу |
| страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се п |
| тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? |
| оје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто |
| вараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рек |
| у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и |
| погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све |
| еста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори |
| дила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и |
| на ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то с |
| ој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он. |
| да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђив |
| е не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што с |
| ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, |
| а?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа. |
| љу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу? |
| ставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она |
| а цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њо |
| х се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше |
| иној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се и |
| према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и |
| , с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше |
| реднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Ста |
| крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она |
| но моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова ж |
| има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p> |
| p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближил |
| случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чу |
| </p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заје |
| дари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, |
| <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} |
| радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоћ |
| ићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце |
| е врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао жел |
| их.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запаз |
| >— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и |
| ролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ с |
| акача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изг |
| румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш |
| Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— |
| о је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело |
| красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе она |
| евојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да |
| <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад са |
| те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и |
| Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти |
| могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јо |
| <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једн |
| се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше |
| ву реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, |
| , улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете |
| Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1935</p> < |
| се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не позна |
| ца тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онд |
| мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и сп |
| а.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци |
| , и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, па |
| гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам |
| моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећн |
| ог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућућ |
| рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога |
| Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од ср |
| у.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> |
| оиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: |
| да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспат |
| пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>На |
| нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се о |
| за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као |
| ?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прош |
| , тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде? |
| жих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бит |
| своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох |
| и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с |
| ни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих |
| ретворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот. |
| их се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} Посл |
| зо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код с |
| тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом ју |
| мислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шт |
| {S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гил |
| те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше |
| х све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, к |
| замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом |
| ш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у к |
| што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и пос |
| м ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да |
| звикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гл |
| — Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! реч |
| о бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих с |
| а што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вра |
| ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше м |
| граче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој |
| , и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n=" |
| да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, |
| Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} |
| е у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{ |
| једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љ |
| да се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку |
| таде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, гд |
| ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, |
| ђе из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта |
| .{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немо |
| во што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслужив |
| традан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према на |
| она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бо |
| обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састане |
| >Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме |
| , а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе. |
| о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ни |
| ечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само |
| а, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, |
| па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљи |
| одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се д |
| S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Мар |
| е неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратим |
| з пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Ги |
| д првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја изд |
| авах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да он |
| главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предоми |
| уги што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махање |
| преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну д |
| га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу н |
| ола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошиц |
| потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, п |
| одне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као |
| мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{ |
| {S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегал |
| аило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — |
| је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу о |
| смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај |
| е као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са за |
| често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одв |
| измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога ш |
| латким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} О |
| сто, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто |
| <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђ |
| и се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друг |
| опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху н |
| крет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи у |
| а се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама |
| > мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родит |
| треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен |
| и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, зак |
| од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њ |
| велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то ж |
| руштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље дру |
| лико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и |
| и да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем |
| али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као н |
| шта друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то |
| , још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} |
| угу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах |
| </p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја пра |
| ом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се оп |
| ледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</ |
| , већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Мар |
| јмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино раз |
| причах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да м |
| оцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, ш |
| не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет |
| ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико |
| а украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен |
| и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беш |
| а ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не |
| о пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да |
| p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону д |
| </p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и зам |
| е, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, |
| послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гили |
| ?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да ч |
| за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање п |
| неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољн |
| </p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, |
| бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за |
| некле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време ра |
| ито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници кој |
| опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти |
| ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у |
| х када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том поглед |
| а му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код св |
| та наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим С |
| д оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и |
| ре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да иде |
| ешио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и к |
| шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p |
| , шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упит |
| евојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима т |
| о, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; све |
| томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> |
| и, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и |
| ога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој |
| шао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њо |
| S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину |
| не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим |
| врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са стр |
| >— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> |
| тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман и |
| осле тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда) |
| распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, |
| моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако |
| бо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у тр |
| ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радо |
| реће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо т |
| од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и |
| ом и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш с |
| време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаро |
| се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколик |
| виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће |
| удећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — |
| те?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању |
| ад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, |
| ући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да |
| апиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, |
| ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{ |
| це.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p |
| ареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у по |
| ла. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне оч |
| баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сим |
| > <p>— ...{S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после |
| да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— |
| онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И |
| цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помис |
| <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p |
| /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, |
| одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, врагол |
| ме између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њен |
| у и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред другови |
| кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p |
| себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом ис |
| На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело |
| е гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе. |
| ним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ по |
| .“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих |
| нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се врат |
| месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрав |
| даваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, |
| е не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало |
| а и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Ка |
| нце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то в |
| раве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо |
| ек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише |
| помамни појурише двориштем, отресајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле по |
| мао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви |
| малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Ка |
| , Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} |
| ј гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у харти |
| ледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“ |
| еда.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка с |
| се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— |
| ли сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову |
| е ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено |
| </p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погл |
| слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала |
| мануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к се |
| кох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочи |
| на жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут |
| на лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она |
| е по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну. |
| } Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те п |
| а чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа |
| а?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице |
| ва падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу. |
| и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написа |
| е?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни |
| едах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, та |
| што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ напере |
| ојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци св |
| љоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пч |
| ла.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим в |
| е занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће |
| гу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао |
| њавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пуст |
| м погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p |
| ле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључи |
| им, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и |
| паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се |
| ко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жен |
| p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно |
| нуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата |
| глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, д |
| . </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p |
| реча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> |
| да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки до |
| Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде |
| ом иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и |
| ох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, |
| сом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш по |
| о ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност |
| јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у к |
| чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на в |
| се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи ра |
| своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно |
| ?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мај |
| два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радници |
| Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на др |
| ћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> |
| ћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо ј |
| гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па са |
| } Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Трг |
| о да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу с |
| ћи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— |
| да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{ |
| стане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева пон |
| а би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нариц |
| х жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} |
| .{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S |
| ла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погл |
| истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и |
| јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабр |
| рз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох |
| да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав |
| ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом |
| сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена |
| е видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} |
| обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно в |
| ивиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: е |
| се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице и |
| утито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Ид |
| другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добр |
| танем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, |
| „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у нек |
| што да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто по |
| мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас |
| Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна с |
| кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојк |
| ити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, |
| ћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као |
| Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Л |
| Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у ч |
| Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми |
| .</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, |
| > <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> |
| арамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у в |
| ичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одре |
| нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брз |
| жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ћ |
| му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку |
| ета, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухва |
| оварати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи |
| огледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај ку |
| доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гле |
| , не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе пола |
| } Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав жив |
| упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рек |
| лило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{ |
| да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да |
| ају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према св |
| м око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од |
| .{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S |
| Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не у |
| и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" |
| а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И |
| о, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стад |
| руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мисли |
| за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да |
| чи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери |
| загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих |
| е кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има |
| какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном |
| ласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да |
| ре, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} |
| } Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мај |
| {S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{ |
| /p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, |
| ја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или |
| ах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, п |
| е очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мн |
| оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, |
| то те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох. |
| ’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се |
| ичега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је |
| епо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не |
| паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златн |
| шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака |
| ед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да |
| >— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ни |
| толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет |
| ату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, ско |
| умем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што |
| е.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, |
| та од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беш |
| еђе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима. |
| је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, |
| рећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцни |
| тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас |
| о набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја |
| аштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не мо |
| ледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S |
| ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи м |
| и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, к |
| јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја |
| около поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем там |
| она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хо |
| се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</ |
| Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, н |
| — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем |
| и, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас |
| мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо |
| али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом |
| гледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном ос |
| пко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у |
| ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у |
| радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без нем |
| ећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојк |
| Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше т |
| ако ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Ма |
| </p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче |
| /p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а он |
| И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку |
| их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу |
| , то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не |
| мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сок |
| коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Ме |
| црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здра |
| ; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и дево |
| </p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онд |
| ојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на л |
| и, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне |
| уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шт |
| и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што |
| јући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. |
| а јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита о |
| а, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све |
| да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се |
| он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; |
| се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и |
| е неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p> |
| ах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дуги |
| о ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, |
| ја.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отер |
| <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ј |
| — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуљ |
| е некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренута |
| !...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, к |
| решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једн |
| обично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра саст |
| а с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам т |
| е проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> |
| што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може са |
| А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном сми |
| н родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к неб |
| остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према ње |
| а себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу |
| а западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама прем |
| Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, ка |
| рси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њив |
| Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} |
| мом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим д |
| а престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама |
| Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовањ |
| Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, прок |
| е.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања |
| пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај |
| а.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и по |
| абављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да |
| крзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време р |
| ју, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће |
| се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диж |
| граду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно п |
| метих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту |
| ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређен |
| о, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад |
| уташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселос |
| е боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како |
| и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те о |
| о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је ви |
| {S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг пр |
| то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника д |
| њкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајал |
| едох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на |
| е.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, п |
| за степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше |
| p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио |
| ци, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опе |
| вор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада! |
| ка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, о |
| клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, |
| ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сас |
| кренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих |
| {S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике |
| нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом |
| никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, ал |
| о гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, во |
| ед.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стиг |
| јмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он ра |
| љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но с |
| посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити |
| чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе с |
| као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „н |
| он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на на |
| ...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да |
| ваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љ |
| дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурл |
| да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да рад |
| као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми |
| кох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта |
| .., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах забор |
| <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву заб |
| младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пласт |
| ек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби пре |
| , као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код кућ |
| о у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задирки |
| е прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се иг |
| алисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од н |
| омак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим ш |
| примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним |
| сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{ |
| и не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири да |
| момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по ча |
| ега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах |
| ајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаљ |
| ак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, |
| густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, ко |
| м са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p> |
| /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као |
| а или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па наго |
| .{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сут |
| а.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{ |
| с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само з |
| е и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарниц |
| ога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у |
| једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Уз |
| и ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у |
| сто, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђор |
| ко корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} И |
| руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито |
| и ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је |
| разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, |
| појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих |
| колико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што |
| ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n |
| адиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни тр |
| по и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћ |
| на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод |
| {S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, |
| дама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p> |
| а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препели |
| се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погл |
| ло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, |
| е и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је |
| </head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Беја |
| дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Иза |
| танем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало |
| > <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а о |
| другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах |
| м странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде |
| ћу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... стран |
| одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћ |
| сти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{ |
| "67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и |
| а ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах |
| знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не |
| е у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зел |
| оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити |
| зех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењ |
| унце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над п |
| гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све о |
| вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које ви |
| ипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред |
| к, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се |
| то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, се |
| одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: г |
| е мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одго |
| и и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених |
| плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише |
| ка, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подруг |
| , погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, поглед |
| а није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи и |
| ју.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох с |
| у.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, че |
| је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, р |
| оју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, р |
| има.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми |
| , а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох |
| да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше м |
| учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Луду |
| Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо кој |
| Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије |
| опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече профес |
| же, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде |
| час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођ |
| Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „ |
| тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева |
| кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим пло |
| се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаш |
| о себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Н |
| уге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва |
| меном небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаш |
| , а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} |
| буке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз |
| д у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком |
| видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>Посл |
| стави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површ |
| шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад сти |
| ар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађ |
| па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она |
| не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих |
| сле су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед нанос |
| облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обра |
| д, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помис |
| е додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ни |
| а стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ниш |
| њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пр |
| вахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом |
| идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих |
| ох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође |
| екох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке. |
| бија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к ме |
| шљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишља |
| подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме |
| слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тог |
| } Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зо |
| х се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како сам |
| стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, а |
| ога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде? |
| велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекл |
| /p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш |
| !{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па |
| час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види |
| не.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут об |
| су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, |
| ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце |
| ија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{ |
| а одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p> |
| ећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, д |
| е легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда зано |
| рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изг |
| ле ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђењ |
| ох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Бил |
| а сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да ж |
| ко говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да |
| о, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај уст |
| јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто о |
| ло опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{ |
| {S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекив |
| ри ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{ |
| у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми тре |
| да од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, т |
| о, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не п |
| лубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Заглед |
| у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то |
| ега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнур |
| а не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висин |
| и се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да зн |
| е: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај |
| Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не |
| Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лис |
| у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом сп |
| а буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али |
| се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у шк |
| {S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у |
| е, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича |
| равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља |
| руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| а не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А |
| промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном |
| о дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="chapter" |
| кће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране д |
| де по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде п |
| планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, |
| х име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Ч |
| у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту |
| ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним |
| ој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n |
| , на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђе |
| а се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да |
| а; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи |
| свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасић |
| реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим ме |
| с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} |
| ем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснат |
| а скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да и |
| п, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и к |
| , пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком б |
| рдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај вр |
| мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро п |
| опљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте пла |
| им косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ли |
| S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје |
| олугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седим |
| о са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тр |
| лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али |
| није куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружил |
| ло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где |
| S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с |
| , као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљ |
| ду, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обич |
| е гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не в |
| тигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће пр |
| та да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону стр |
| чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох |
| у који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисл |
| е, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она |
| мо по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>На |
| ропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кре |
| ујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} |
| ра у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху зем |
| ико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их г |
| еља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — |
| бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу |
| мпарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Н |
| } Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их про |
| .{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих неш |
| .{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме |
| исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; |
| >Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, |
| им тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском |
| те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде |
| Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој ве |
| ичаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у |
| ем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из јед |
| Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, |
| ну другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмара |
| {S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене |
| } Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда д |
| г претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат т |
| у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Г |
| д тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове с |
| а уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у |
| ила.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце |
| х, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико |
| у те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком |
| тком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видет |
| ека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се ко |
| а не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прв |
| зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех |
| ећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја |
| лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у |
| ер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испр |
| навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нис |
| и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем вол |
| о и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође |
| ог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему |
| а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пас |
| е задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, |
| им! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, |
| била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе с |
| ам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у не |
| и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима сино |
| p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учин |
| свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не из |
| остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не из |
| ђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво. |
| ех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако |
| е њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој те |
| опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да |
| е старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих |
| видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак |
| ћах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозво |
| ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени |
| ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} |
| ен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећ |
| а изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко |
| адимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у |
| има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка јо |
| у га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си о |
| год проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај п |
| а, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! |
| е ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало |
| и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} |
| више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом |
| вих уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само за |
| након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових вр |
| их.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја |
| ако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам виш |
| ао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да |
| ч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видет |
| а ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на А |
| да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао |
| разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при по |
| .</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али к |
| е хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико |
| бавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не с |
| о стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што |
| ио <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{ |
| ос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да |
| атио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да зам |
| ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се о |
| .. ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно |
| {S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у ов |
| тив воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу |
| да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али к |
| м; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и |
| се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у |
| и сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беш |
| , на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана неп |
| урих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} |
| еклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срц |
| е док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, он |
| p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? реч |
| елу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се.. |
| гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после |
| дном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам |
| где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре |
| све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Г |
| ше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мај |
| рећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија |
| утку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, |
| и, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Н |
| ка, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам виде |
| да површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би |
| био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да |
| сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико трену |
| две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнич |
| а?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицат |
| , свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, |
| ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене ик |
| а.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? уп |
| ати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође |
| ло би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, |
| ујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне |
| и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не |
| ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како т |
| тупила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, |
| , баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на |
| Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако р |
| Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отп |
| њу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p> |
| обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не з |
| узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се с |
| ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни |
| их да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како? |
| прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни и |
| ми к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и мој |
| е колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбин |
| час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући |
| гао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић ос |
| амо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах |
| пи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на из |
| чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но |
| ио одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, |
| гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, ника |
| рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну м |
| ес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осек |
| јући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим. |
| е; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изг |
| ам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помињ |
| мештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах |
| ш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих |
| је, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Ил |
| ам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да м |
| ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што |
| е <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>воли |
| речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање |
| то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један |
| n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? д |
| имо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, оч |
| те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу |
| у те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, |
| ? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој виш |
| дан тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пр |
| ћној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не |
| е стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто |
| ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи? |
| заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за |
| ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића? |
| , шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мен |
| познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не беја |
| онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах б |
| м љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини |
| или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, она |
| истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што с |
| дно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да |
| крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не |
| х се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обуз |
| , из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та р |
| појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћо |
| сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње ш |
| тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похи |
| ања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо м |
| ла чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину зб |
| да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону глав |
| , с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div typ |
| једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак? |
| Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме |
| исли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је с |
| их се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу |
| дих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, ст |
| и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а |
| коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци туж |
| тко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она |
| је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да |
| </p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристој |
| ј би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није |
| таде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што |
| уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, д |
| n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима о |
| га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са |
| а синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид |
| Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> < |
| раницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да ж |
| pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“ |
| да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу вр |
| <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из го |
| ћи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву как |
| има,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо |
| души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни ви |
| и она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да запов |
| адиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у |
| воде време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш. |
| врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам |
| дах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или |
| таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али н |
| едно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И с |
| е иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољ |
| ну ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња |
| но што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад н |
| ну страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на |
| се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на |
| ер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма гд |
| лижише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме |
| е се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек вел |
| оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и |
| рети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти |
| реста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купи |
| , и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лиц |
| Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осеч |
| љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с |
| рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли |
| је, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора |
| питам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеј |
| шем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И |
| о звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не зн |
| {S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче |
| и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем прос |
| ар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, |
| гађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу бо |
| желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном |
| могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном |
| а зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S |
| ује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кр |
| еше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељ |
| руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше |
| је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да ур |
| радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тре |
| ђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од |
| и, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море |
| чка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац |
| ба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И как |
| ри помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она |
| , прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и |
| нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох д |
| о да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек запове |
| еће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S |
| тарији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када см |
| грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно гот |
| илом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викат |
| н да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше јед |
| пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или см |
| а нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има д |
| у већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, реко |
| ?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав |
| ни Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>По |
| лекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се |
| све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен. |
| поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— |
| ам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном мест |
| а.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта |
| но разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упита |
| утим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} |
| под куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и м |
| их коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радн |
| ану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила |
| ћ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не са |
| галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас |
| > <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погоспод |
| може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога д |
| како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, |
| сту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{ |
| ата.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> < |
| е познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S |
| ем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру |
| а би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли во |
| џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано п |
| >Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, |
| <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или |
| а месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} С |
| S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти так |
| Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када |
| > одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе |
| о да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим мла |
| ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздрж |
| по моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не ка |
| а се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на м |
| које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неко |
| и је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И |
| Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и |
| удбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, з |
| појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила |
| виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље о |
| ј Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше с |
| а,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем го |
| свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са ње |
| а јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на |
| чеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p |
| , Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше |
| Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бит |
| мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот |
| пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини |
| едно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те |
| <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алек |
| да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> |
| </p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, ка |
| м тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да са |
| едосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би |
| е, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни |
| адајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох |
| пет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жаго |
| ет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не че |
| м.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет заку |
| а ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, |
| а разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори |
| } Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по |
| толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> |
| аже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равноду |
| </p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних |
| ело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да наро |
| тати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме |
| .</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са м |
| скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одо |
| задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је |
| и у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да |
| ратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ од |
| и је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо |
| овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка |
| !{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ. |
| казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и.. |
| за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуг |
| и, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз |
| и криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лага |
| павало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголас |
| се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети |
| и ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да ј |
| S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{ |
| ла од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми куп |
| >— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не |
| е од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава |
| ох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нис |
| p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожњ |
| им на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Н |
| {S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> |
| у.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледају |
| за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет п |
| е се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли |
| ченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као к |
| ше несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кр |
| ?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p |
| а? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право |
| о... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов |
| ђу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство |
| тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох д |
| ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да |
| шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не у |
| клонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда с |
| p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само т |
| , кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништ |
| а си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за |
| х је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољуб |
| ни тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо |
| и, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући. |
| оравим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} |
| зу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те |
| ућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засе |
| удити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајк |
| у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога. |
| C12"> <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гило |
| а масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из с |
| .{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма д |
| ви она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души зб |
| туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?.. |
| едах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах рук |
| Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љути |
| , да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој так |
| и како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да |
| јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девој |
| ишта, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене |
| с рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не |
| звесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко |
| упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S |
| вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> |
| „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S |
| где ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, |
| какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да |
| а му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> < |
| је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? |
| /p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести |
| После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет ди |
| се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнем |
| ко тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање |
| ни људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркив |
| повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми о |
| ксу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а н |
| ћи јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном н |
| ни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене. |
| нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био |
| </p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— З |
| мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висо |
| тић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе |
| мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утеч |
| х дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ при |
| рим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на стран |
| } Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност пре |
| да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима |
| што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} |
| овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, ста |
| амо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих пос |
| >— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{ |
| јка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наве |
| ике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, |
| авих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли. |
| и.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизг |
| ута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу |
| м, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у по |
| веде на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће |
| пе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах р |
| уда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не |
| е готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти к |
| и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где остави |
| од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши ј |
| {S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим к |
| оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац |
| наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад |
| } Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, шт |
| акле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја о |
| ослује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има сам |
| и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Це |
| пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на груди |
| изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто пр |
| м под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју се |
| о да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још |
| ловима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући тр |
| } Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, |
| вет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— О |
| а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод нава |
| пет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих ј |
| ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, |
| казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу |
| то дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачају |
| а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш |
| ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћај |
| наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, ме |
| али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да |
| ици.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало |
| довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кр |
| но и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета н |
| стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мисл |
| м ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замисл |
| кружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у |
| ...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! по |
| љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као шт |
| однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n=" |
| лим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим |
| нуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор н |
| оведити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издал |
| аш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те |
| а значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављ |
| и не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или с |
| ати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде |
| хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се н |
| иљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та |
| га“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе |
| а, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гил |
| кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да с |
| више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролази |
| ће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| м, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напор |
| како не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо з |
| да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, о |
| има, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног |
| ама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским тавано |
| а неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу ј |
| {S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра |
| ема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда |
| ; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у |
| е оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом о |
| во.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да |
| апрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна д |
| је ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S |
| а мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је пос |
| каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав какво |
| у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али к |
| иже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек |
| е, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упи |
| Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Спом |
| ра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједно |
| је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} О |
| се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан |
| због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} О |
| ју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако |
| ема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И по |
| огло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледај |
| д јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад н |
| а — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он |
| зио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{ |
| ом.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} |
| >— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја г |
| ух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих С |
| неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече |
| ам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, па |
| е моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И |
| винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадов |
| — Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> |
| е говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим |
| ећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — м |
| а против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да д |
| а ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упит |
| поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти м |
| да по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем шт |
| ражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гил |
| така, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно л |
| ада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, н |
| дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та |
| и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{ |
| Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, по |
| х својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужн |
| јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаш |
| ећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> |
| досну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, |
| а; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је он |
| ох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе |
| и само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав п |
| х мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доц |
| >— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n= |
| азити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на плас |
| мичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> |
| S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну прика |
| обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме |
| — А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> |
| Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих с |
| мена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које т |
| о још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почета |
| ни.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, са |
| ! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, дево |
| анем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље |
| их да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од суко |
| аска, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочел |
| рилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече |
| говори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поно |
| док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам |
| а не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљива |
| лу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, ре |
| главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онд |
| мах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми |
| гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n= |
| вој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заос |
| } Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> |
| вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се |
| окажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, |
| поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном ч |
| ла ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} |
| реди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута |
| то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али ка |
| ма у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, |
| послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и |
| , повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У ист |
| ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још н |
| дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш |
| е може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> |
| утака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашт |
| аква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред |
| м Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније |
| дговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а |
| о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових вр |
| еш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце |
| де...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питат |
| а.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш |
| било у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једно |
| едати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где м |
| гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изре |
| се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> |
| де ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да |
| чела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим ств |
| близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш ка |
| код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „ |
| е, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевен |
| да, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и каза |
| , сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни ре |
| а.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Е |
| ај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књи |
| је осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како |
| ак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, |
| ; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном |
| и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах н |
| о мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох |
| али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} |
| и лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она г |
| ви одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он |
| тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко наша |
| после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има |
| био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах ов |
| о ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</ |
| а што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} |
| и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} О |
| дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио шк |
| .{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Ја |
| у је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах |
| сетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти мож |
| ет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, |
| што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо пр |
| ођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може |
| а.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, св |
| ко ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и по |
| унђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених кра |
| аше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> |
| навах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја пре |
| да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку промени |
| иња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али |
| ?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Ни |
| ше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла |
| уга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку |
| х Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а |
| киних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случај |
| Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је он |
| Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и бедни |
| , камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове |
| >— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погл |
| ио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, |
| ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође |
| .</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали |
| Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} О |
| <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{ |
| ко сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- З |
| о ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Ги |
| ао злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! клик |
| ој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим |
| Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом |
| олико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која |
| за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведо |
| а дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је н |
| тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој н |
| у, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане |
| е нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p> |
| отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцн |
| кла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{ |
| о; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освр |
| овори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем л |
| д радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да |
| ћи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ј |
| о таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу п |
| да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме п |
| овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја |
| тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да т |
| лих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Мома |
| p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да |
| е, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, је |
| це, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да м |
| тране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али |
| > <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити |
| братих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ру |
| отребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци |
| ших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку |
| Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипош |
| , да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све за |
| укчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао по |
| вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су |
| тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто б |
| почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се |
| се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче с |
| одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где |
| одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи |
| илине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустиг |
| које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те |
| н себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то ј |
| полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! |
| е нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} |
| откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позв |
| што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито |
| одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к |
| све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!.. |
| е може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да |
| асте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они |
| е зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се боја |
| почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло. |
| ој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим о |
| д сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> < |
| не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу с |
| размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обеш |
| S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу |
| на мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школ |
| онио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем п |
| {S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! о |
| {S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да д |
| и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још |
| ругу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда |
| базре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми ка |
| о одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем |
| е ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодни |
| , а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће |
| послетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам т |
| е, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи |
| ао и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, |
| тање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну |
| ислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, |
| отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколик |
| скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да |
| шена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она вес |
| p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни г |
| го крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} |
| ам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> |
| трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе мора |
| ника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у с |
| иди и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p |
| а ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш |
| текох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђ |
| >— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учи |
| је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што |
| ослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толик |
| е са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица |
| иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те |
| час се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али н |
| бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она |
| шно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са |
| ојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад |
| пак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пр |
| његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухв |
| страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми |
| о мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њ |
| {S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Та |
| већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Ос |
| незнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не |
| рага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох |
| чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна |
| затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S |
| данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пож |
| агледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одл |
| .{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</ |
| пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купу |
| а ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p |
| жно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмех |
| а: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништ |
| онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на о |
| но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младо |
| и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види л |
| обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта з |
| наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, до |
| равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не |
| атића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава. |
| оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали проплан |
| и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у по |
| p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо |
| да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, н |
| све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} |
| </p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједно |
| се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавај |
| уповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне д |
| задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p |
| скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима |
| ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, уда |
| ма колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се |
| и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуч |
| ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види |
| де те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и гр |
| е остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили. |
| и да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће д |
| ш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, ве |
| напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, ве |
| други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разгов |
| а.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и к |
| у моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} |
| ало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док |
| м за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме |
| е тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да нијед |
| пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па пр |
| де доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варо |
| , шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Ниса |
| еће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је о |
| ари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не по |
| ишта! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако ни |
| ујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено г |
| дговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам |
| ио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде |
| г као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда |
| ога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мал |
| Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Ком |
| ло моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према ов |
| е и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми ст |
| кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отиша |
| мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дуг |
| о, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро |
| понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом и |
| очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљут |
| говорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{ |
| > <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— |
| , према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим |
| то је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све шт |
| као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах |
| и једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако |
| о тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста ч |
| погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док те |
| о купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p |
| ругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше |
| Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пал |
| жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац |
| жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{ |
| и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало |
| нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше |
| х о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, |
| је председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{ |
| кох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> |
| отоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме м |
| ако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетк |
| ат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад н |
| Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће |
| намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</ |
| ; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спават |
| на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре |
| о председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, ре |
| {S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степ |
| така, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након крат |
| њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са |
| .</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки јед |
| аве.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су оста |
| апрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након крат |
| и чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа пр |
| ренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, беј |
| ..</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да |
| S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте |
| хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И та |
| они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да |
| ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, к |
| n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла |
| ко, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!< |
| едајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да |
| >— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p |
| е да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаво |
| леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама |
| авом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мери |
| е да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} |
| ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Ал |
| ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за у |
| , те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— |
| S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И он |
| т, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S |
| А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ни |
| {S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете |
| S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, |
| Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: |
| кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се |
| зи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и п |
| њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене |
| уци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије. |
| оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се |
| а се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам |
| е остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећ |
| га, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме н |
| и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и |
| тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој |
| била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто |
| Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{ |
| /p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они ш |
| рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> |
| се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао |
| право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо |
| ког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} |
| бог нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборав |
| че она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки н |
| смо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да н |
| p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде |
| м и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече |
| н после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до пола |
| горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране пот |
| наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. |
| уо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се |
| ави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по прича |
| ршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је виде |
| гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> |
| јим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замис |
| мо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> |
| по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне |
| скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега |
| о којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, |
| а Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђ |
| х себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — доз |
| к крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је г |
| и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми с |
| волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога д |
| х напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> |
| њем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога т |
| ешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах о |
| сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлог |
| х јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не ти |
| S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Т |
| на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и |
| и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Т |
| шла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде |
| да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се о |
| ун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{ |
| али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не |
| Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што с |
| де за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Жи |
| ивот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја |
| Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се |
| а другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да |
| х.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта |
| оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је |
| вито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} |
| могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво оче |
| остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене. |
| та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју так |
| леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S |
| љачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли |
| опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само |
| се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p |
| ло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пи |
| а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те |
| е онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="c |
| еше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</ |
| у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака? |
| о се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за п |
| зговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; |
| оње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пр |
| > <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко за |
| цима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака |
| самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој |
| е се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију иш |
| ших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој стр |
| Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стиск |
| је стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости |
| да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју о |
| као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> |
| и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати не |
| не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој |
| сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана м |
| липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пла |
| суђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најле |
| .{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох |
| во што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, да |
| осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Вид |
| е ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао |
| по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између д |
| дигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{ |
| гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми о |
| х, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах |
| м.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да |
| на годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у св |
| S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да |
| их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, |
| због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, |
| х у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао т |
| ма не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да с |
| стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и ок |
| дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше |
| о што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем сла |
| оком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих н |
| ао да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе |
| дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли |
| да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> |
| у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше |
| већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склоп |
| е, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а |
| ећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге |
| дника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњ |
| {S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и |
| ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право |
| Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у |
| их појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам о |
| д њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брж |
| учене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али |
| а вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако м |
| д нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али та |
| жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је н |
| ...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух |
| риликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколи |
| у да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом м |
| ли, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добр |
| уци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — |
| је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} |
| та.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, |
| тала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она |
| мо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколик |
| се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључ |
| ви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и с |
| И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задир |
| г осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу |
| гледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетрени |
| енух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његов |
| натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти |
| рче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објаш |
| S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што б |
| сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим о |
| уђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истин |
| ка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то д |
| сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог п |
| ку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? уп |
| Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испит |
| се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде |
| идим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја |
| {S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појм |
| вости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} |
| ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере. |
| ш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу |
| Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње |
| прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових с |
| грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца |
| небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брег |
| и ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све |
| ебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут |
| течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се |
| с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одав |
| ватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше не |
| p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима они |
| сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и с |
| Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као |
| гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељи |
| идим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не |
| бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је |
| радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, а |
| мо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би |
| 9"> <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Теш |
| ркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим |
| ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, з |
| ао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након д |
| к, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и ка |
| чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с |
| д више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на бр |
| бље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, |
| та, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p |
| на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од |
| пристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешк |
| ишта да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, |
| вима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки дод |
| а нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као с |
| рзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође |
| ела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали мом |
| де мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема уку |
| прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се труди |
| вести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико |
| ше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а |
| део у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може би |
| у у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само |
| лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не нав |
| ких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на к |
| о сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! ре |
| јах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и мет |
| тао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао са |
| ох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши |
| страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује |
| сећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући |
| а, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је |
| на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после иско |
| с онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни |
| је жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} С |
| позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за |
| азумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и |
| и се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је |
| но рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то |
| до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме |
| .</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и о |
| јући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јес |
| о.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, |
| ао да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И т |
| ше; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она пост |
| } Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> < |
| ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам оти |
| прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога |
| из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио |
| свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без |
| ио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све он |
| S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо. |
| хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испиту |
| иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој гр |
| ње и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ |
| и радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" |
| d>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом |
| јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек нај |
| и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> < |
| арочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени мо |
| ма разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу |
| к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако у |
| бро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнеже |
| о ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних |
| вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда ос |
| е у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, |
| ло, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах |
| али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће д |
| окушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем |
| радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно |
| и.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћ |
| д огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, о |
| а сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ б |
| ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос том |
| е сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но куп |
| дај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута |
| а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило |
| то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг |
| в разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и т |
| вале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb |
| ар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он к |
| да ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је |
| замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, |
| канух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није слу |
| аједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за |
| ило страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> |
| е горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саоп |
| м, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње |
| сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.< |
| ешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти с |
| један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се |
| здржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим |
| им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; ин |
| рбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком |
| , могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Але |
| ашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очи |
| о, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног стар |
| у нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреб |
| Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те сто |
| рзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеј |
| д кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Ч |
| добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познато |
| све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз гу |
| само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, |
| <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да че |
| } Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма |
| </p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух |
| да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да |
| друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно |
| ало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би т |
| авати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, п |
| лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће вета |
| онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих се |
| лекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака |
| оз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и |
| иви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од |
| еко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу к |
| , поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за |
| а ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сук |
| по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је |
| та друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја |
| пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као |
| > <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не н |
| иљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беш |
| избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене |
| {S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да |
| јим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p |
| ајгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која |
| вом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, |
| том договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о то |
| задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} |
| И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мен |
| <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо |
| ене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према ме |
| >Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) ме |
| ве нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ак |
| ложају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово |
| браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за де |
| ? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с детет |
| раћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за |
| обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој |
| .{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако |
| S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али |
| рекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох |
| јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> |
| искивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се п |
| удих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах нек |
| {S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и ње |
| дговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} И |
| девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Д |
| ити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се в |
| а жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једн |
| да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> < |
| осао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло |
| буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам |
| ме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учи |
| оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна стариј |
| но школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али |
| у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој стр |
| <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви ра |
| на за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и |
| што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти |
| су и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она ниј |
| ало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смр |
| ости.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирн |
| мислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све |
| е вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи |
| <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздр |
| в труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем св |
| ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговор |
| д ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи нек |
| , неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? п |
| вешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче |
| баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а |
| ве сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>Посл |
| чере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она узда |
| е воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Ш |
| а осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души |
| е.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце |
| ким ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорис |
| кла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми |
| кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p |
| ом, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш см |
| <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да м |
| риво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам |
| мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако крас |
| жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега шт |
| p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио |
| Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се о |
| /p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> |
| рати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то |
| ексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се |
| ку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек по |
| здрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се за |
| целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога глас |
| да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми ка |
| овог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох |
| и шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава д |
| о сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех |
| другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погле |
| ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече. |
| нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> < |
| кчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чува |
| Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и |
| вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Тур |
| а је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S |
| /p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до |
| гова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред осн |
| и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка |
| ним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и т |
| о да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, ил |
| ична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће с |
| вемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S |
| ли, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси |
| о разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав зн |
| е, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они |
| {S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за |
| навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у д |
| хну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? |
| наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших |
| неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пус |
| е ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих те |
| гом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S |
| им себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мисли |
| што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био |
| у, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</ |
| ледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам |
| м.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутак |
| не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми |
| сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила пр |
| неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу то |
| ад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! |
| ко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где с |
| њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом п |
| неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ |
| њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута |
| еби да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме |
| ојме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим |
| да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укра |
| ажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је н |
| ош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се |
| /p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је |
| ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.< |
| мало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо |
| коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка за |
| е случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да пос |
| и и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци |
| позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био < |
| ово наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и С |
| ут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; |
| легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радници |
| Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у ку |
| издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу |
| сле мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ни |
| евојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погле |
| сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разгов |
| и како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, |
| шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтед |
| замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је не |
| знатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њо |
| е сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, |
| не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" x |
| , али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за је |
| тање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} |
| што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према |
| једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb |
| е речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извес |
| та да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, |
| <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских де |
| јна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозеб |
| > <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хте |
| </p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми |
| а ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше |
| у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг |
| може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, м |
| да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто т |
| е Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и он |
| Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој |
| још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна д |
| чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p |
| Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме |
| срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{ |
| им, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Је |
| м да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако |
| Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта |
| могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p |
| код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао |
| они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здрављ |
| Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто |
| Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се |
| <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће |
| </p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати. |
| распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још |
| на, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их |
| а два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочи |
| у беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и |
| јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то јед |
| е, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох |
| p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би д |
| ије Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му в |
| сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом |
| да, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и |
| не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све |
| о усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешт |
| пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи н |
| и једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим уши |
| мрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врл |
| на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљ |
| загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја |
| отле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да уве |
| ош будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред |
| бегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што |
| гра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што удара |
| нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због не |
| } Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да ради |
| , и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, пе |
| дах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обук |
| рође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма |
| их натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један ш |
| и се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, |
| ом руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он |
| , и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох с |
| и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим та |
| ли, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих |
| ду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја сто |
| и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да доз |
| у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздр |
| Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш она |
| синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да |
| да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем |
| што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми |
| кренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем ис |
| , па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас |
| оравио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад |
| стадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, о |
| Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим уси |
| јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени |
| >— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гле |
| брах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће о |
| p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало |
| где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше |
| p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толи |
| у, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим |
| </p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p |
| и крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само д |
| то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати по |
| јмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и |
| ало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на |
| S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини м |
| сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме |
| ти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се из |
| г — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S |
| Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасв |
| ећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p |
| а?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и ж |
| оше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах |
| нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога д |
| о у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још |
| /p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се ма |
| нда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ |
| а му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи |
| ио у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни |
| да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" /> <p>— ...{S}Ниш |
| ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, |
| ..{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прек |
| ег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш |
| и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се |
| ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да |
| ви, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме н |
| о да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} |
| е ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} |
| о увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренут |
| д очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све т |
| ћи, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих ко |
| .{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила |
| гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и |
| > <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко пот |
| азумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; а |
| почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајућ |
| сетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у |
| е упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> < |
| х ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме |
| а ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешан |
| ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</ |
| За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо |
| више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његов |
| а ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје |
| и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем |
| p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> < |
| еједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она |
| Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао д |
| ога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се |
| кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна л |
| да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? |
| очи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— |
| тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбуди |
| — Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком |
| тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p |
| не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те |
| виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, п |
| ла лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада |
| је и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> < |
| само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не |
| .</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навал |
| иљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али |
| клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p> |
| м тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи |
| тра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако мож |
| наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да |
| кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чу |
| тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, |
| смо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сун |
| лица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила мога |
| , па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивар |
| ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да л |
| бјасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу |
| д, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како |
| чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Ра |
| , баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А ј |
| у пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се нек |
| ед огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам |
| ем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“ |
| ај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши нек |
| до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и б |
| на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне гл |
| вуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залу |
| , гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, то |
| } Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она |
| њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мисл |
| S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза |
| х никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ |
| жен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком по |
| ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одго |
| а ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми |
| само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ |
| ојим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарица |
| тах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше |
| — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакл |
| е полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах |
| еко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осети |
| не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадо |
| , умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо |
| волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме. |
| рном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="chapte |
| и је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то |
| не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S |
| вост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му |
| рен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из |
| нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је |
| ах да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалит |
| окојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од по |
| аду; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју. |
| } По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико |
| 09" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих |
| ваду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут п |
| гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> < |
| замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земљ |
| им може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану гд |
| мила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљ |
| као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног бр |
| то одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах к |
| S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну |
| то беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S |
| коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има |
| <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја г |
| смо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци пон |
| се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, ина |
| нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када с |
| репћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!. |
| м изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под |
| ати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ п |
| анталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чис |
| оља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ма њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ни |
| као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах |
| листаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даљ |
| Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, с |
| } Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко вид |
| гледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| е стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица |
| мољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Он |
| <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, п |
| аде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени с |
| за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| а се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих пониз |
| да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако свој |
| } И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још |
| скопала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те зас |
| ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> < |
| је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке |
| о проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила. |
| на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да |
| аква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину |
| х часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповед |
| понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни |
| амо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за |
| е неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до он |
| та ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у |
| е онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одл |
| сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неко |
| е за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Д |
| ах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми јед |
| м радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су с |
| S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало |
| ратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, |
| па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи |
| с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше т |
| зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос |
| е ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молит |
| шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах |
| рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву пок |
| а нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мисли |
| “, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак |
| овори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није вид |
| "26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, вр |
| се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно |
| посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, |
| ју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, |
| акле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледа |
| х срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, |
| х шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони |
| ао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>К |
| тном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох |
| о не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виногр |
| онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се по |
| : хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори |
| ила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> |
| беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пиш |
| де се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не дола |
| каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах |
| је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце |
| ad>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка о |
| >— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговор |
| ле оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли |
| уга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па о |
| д танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одгов |
| их гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притиск |
| д зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих |
| рема наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све |
| пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага бил |
| она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисл |
| окро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаш |
| радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох с |
| реба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиља |
| ка тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном с |
| аћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо пл |
| мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни вет |
| у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде доб |
| ту...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон |
| оста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах. |
| азима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p |
| поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и |
| лог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан п |
| .</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гроб |
| мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и |
| е да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће |
| ли Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— |
| 10_C11"> <head>XI</head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца |
| сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у вар |
| да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах. |
| екати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам |
| беђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе над |
| ана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљ |
| радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима |
| срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени ка |
| <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахраним |
| и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, о |
| остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> |
| нијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је г |
| е непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах |
| ведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан иде |
| И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те н |
| а Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разгова |
| о.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе |
| менух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога |
| неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах так |
| шише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо |
| Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи |
| а је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспо |
| и тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да с |
| е рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још доб |
| ао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим трен |
| се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те |
| уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим |
| ам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину уп |
| ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p> |
| аху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни оп |
| ори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли |
| Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90 |
| оденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и |
| ше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да |
| азих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговар |
| ишта.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уст |
| пах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека јез |
| ешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и |
| S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али |
| ога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разр |
| <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> |
| је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и |
| право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од |
| вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекл |
| бро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник |
| ђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} За |
| рајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки да |
| а му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пре |
| му она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах к |
| C5"> <head>V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће |
| в ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало |
| аше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар ду |
| је докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стра |
| ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз |
| не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Зб |
| које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђ |
| опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у |
| је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отера |
| и без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? |
| да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредн |
| ацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се |
| и могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалуд |
| /p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову та |
| <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој с |
| <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да |
| их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја |
| Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> гр |
| о лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког д |
| Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26 |
| их се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Не |
| .</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се |
| ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне. |
| радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мисл |
| Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где ј |
| n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви |
| пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох |
| они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> |
| мах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у ш |
| есајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и о |
| а ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пл |
| рестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и к |
| избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</ |
| трајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разг |
| смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у мал |
| их на све непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја |
| има беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стад |
| аску у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде |
| адника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху |
| о’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око |
| радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неп |
| и смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би |
| путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле ли |
| а застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим |
| а се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на |
| тало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пр |
| твор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно п |
| лободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било ос |
| лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ |
| га што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке |
| шу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опе |
| еликих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} |
| >Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, ч |
| две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо |
| д купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две л |
| /p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаш |
| ше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} |
| енуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијени |
| му, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудал |
| ше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на др |
| виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и |
| „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; п |
| дех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је |
| ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се |
| Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и стра |
| ету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— До |
| им опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један муш |
| ди, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а |
| </p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се |
| где никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и |
| тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не мо |
| е нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од св |
| ткоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи |
| ну у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} |
| о жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још ос |
| ати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, |
| њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хо |
| } Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— У |
| затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прош |
| <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и нау |
| надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом непрестано.{S} Она друга д |
| луја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на |
| могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво |
| е што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше |
| " /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, |
| какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеј |
| наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се по |
| собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, јед |
| ашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задирки |
| ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим |
| код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— |
| сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{ |
| је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш. |
| .{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не |
| тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођо |
| , и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила |
| елу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто р |
| шуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Г |
| и и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој |
| има указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи |
| оше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли |
| е сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала св |
| и четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде |
| е престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне |
| ве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и н |
| ом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А за |
| да се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и од |
| акикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора би |
| девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође |
| што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква дев |
| едне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије |
| гох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у |
| д љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, с |
| разлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело к |
| се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодуш |
| Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" / |
| ог дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — за |
| мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p> |
| , рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам |
| боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом бради |
| ву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше |
| аше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга |
| <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрч |
| и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у се |
| уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми как |
| ху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја |
| причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо над |
| т радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико м |
| њу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, |
| осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи |
| остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Рас |
| е ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно п |
| S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изр |
| едног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући |
| јим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет к |
| о, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} |
| и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и |
| и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могл |
| омрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено |
| екако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе |
| када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта |
| /p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S |
| p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{ |
| а видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу ме |
| .{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не |
| p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, п |
| и по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и |
| } Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као |
| да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује з |
| /p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се |
| се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше то |
| .{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се |
| ла као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову с |
| , чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а |
| и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да |
| а селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека |
| знавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око кој |
| мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека ра |
| пати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} |
| ати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном к |
| х се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те м |
| е, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном др |
| мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја н |
| Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и |
| им устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми |
| бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни |
| лаву још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву сток |
| да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју бу |
| мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, |
| мо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш го |
| један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, о |
| не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле |
| .{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се с |
| о она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико кор |
| о да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— |
| вих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем п |
| где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за бур |
| стављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, оп |
| и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не б |
| говори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би мога |
| журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута се |
| да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S |
| >Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што ј |
| зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му с |
| мамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих |
| да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а о |
| S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и |
| <head>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с |
| и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле |
| некипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две |
| и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја уск |
| ивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија к |
| м да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме |
| с као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онак |
| нога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, |
| непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека |
| а због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени |
| а Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту |
| асном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки |
| га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух |
| не косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, ко |
| ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да нема |
| етима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких |
| 54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити с |
| оћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном б |
| и се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p> |
| латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве к |
| шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њ |
| љно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p |
| Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјури |
| и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели... |
| чи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, дода |
| ила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило м |
| који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој с |
| ију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>С |
| у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} |
| а ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се |
| p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да |
| !{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смеш |
| Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, реч |
| под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ |
| сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону с |
| си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси |
| .{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76 |
| чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Ох |
| ву моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, |
| шњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне д |
| ругарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих н |
| то било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама ок |
| зих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу |
| зверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према |
| ао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна мил |
| ведар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати |
| {S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај н |
| е Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и |
| ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пош |
| жњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је |
| } На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка |
| њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и ж |
| Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље |
| {S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставни |
| ти среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— Н |
| м погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљ |
| али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене з |
| /p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прили |
| ку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да тра |
| {S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се |
| ...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</ |
| бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, ди |
| ом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пр |
| есма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се |
| ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји |
| Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му види |
| ека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти |
| говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где заду |
| а рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта |
| где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и јед |
| удих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окиће |
| </p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је |
| ј се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? |
| да крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} |
| еним око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливад |
| ика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја с |
| S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се |
| е ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмех |
| е онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осм |
| p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гле |
| ди.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, |
| ...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, |
| ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секи |
| Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке |
| стински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</ |
| ша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реп |
| ах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека |
| S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том прилико |
| њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у |
| и орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сун |
| ...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да п |
| алих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и |
| жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, |
| што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! |
| о да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као з |
| ој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше т |
| доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнут |
| она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е |
| с, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и от |
| н изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако |
| /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој ду |
| гледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало |
| ет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало п |
| ао да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се |
| слих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зо |
| кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <p |
| ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи так |
| самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети там |
| им рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у |
| е за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дуг |
| ошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> < |
| ав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосн |
| више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно г |
| по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</ |
| гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чеп |
| Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, к |
| доше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и |
| .</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са рукове |
| умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Ш |
| му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикр |
| бро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица |
| укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки |
| {S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране доди |
| нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се |
| p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црн |
| упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је |
| ру остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а |
| брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше к |
| које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу |
| к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотл |
| добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе закл |
| т привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах они |
| е је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пус |
| баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и |
| ова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, нек |
| дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора |
| , а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беш |
| о мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше |
| и, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, наст |
| р кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као |
| } Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више та |
| .{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити |
| знатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је |
| овну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам ко |
| p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да |
| ека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из |
| и на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, б |
| ="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај |
| ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у ве |
| е на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, п |
| "14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су к |
| ло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помис |
| ут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му рани |
| она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепш |
| и, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и |
| еше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој ка |
| ује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> < |
| ога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве ш |
| орих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У |
| н то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и н |
| атим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да набере |
| х трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакл |
| 2" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој |
| или су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одма |
| мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њ |
| енуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) |
| у не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са |
| ве смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак к |
| , Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две |
| ш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре с |
| стали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испре |
| ох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме |
| чком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све |
| оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.< |
| се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боц |
| ожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте |
| {S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, п |
| м, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њен |
| смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимнази |
| нама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу |
| то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он м |
| > <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до д |
| низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање к |
| е дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</ |
| и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико |
| <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту |
| p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, ра |
| више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и воља |
| реко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту |
| еш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Д |
| насто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како |
| p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу |
| годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој |
| росто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од |
| вац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три |
| земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле |
| И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стад |
| он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{ |
| И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смисл |
| а.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по тре |
| изнати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим |
| ог пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лиц |
| } А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједн |
| м.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгле |
| бро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том |
| куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо |
| е моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</ |
| е Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и ш |
| да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред |
| д му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, |
| а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ н |
| тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени |
| су, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да и |
| сам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што ј |
| не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим |
| Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али |
| ме шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Н |
| ни врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за наве |
| е главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S |
| очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезн |
| нога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> |
| ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стас |
| је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат |
| ва беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих |
| мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не |
| {S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> |
| да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; |
| собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренута |
| ном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, пра |
| подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се м |
| ити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под исти |
| о враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> |
| има, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себ |
| а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљ |
| лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити сп |
| и.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос пре |
| да бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с |
| ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном ре |
| али краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, в |
| ко година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек |
| ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја |
| и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине ку |
| Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекос |
| а оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада на |
| Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се |
| аље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</ |
| м!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се |
| ше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то |
| а, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто од |
| амисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ни |
| Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се |
| ласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни |
| ли не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што |
| а да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам |
| говорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњ |
| p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтави |
| знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га так |
| ушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мо |
| оједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не |
| p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{ |
| та и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворе |
| паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом д |
| а вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стог |
| продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки |
| г горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{ |
| зађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Бе |
| пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који |
| ће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али |
| на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очи |
| <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту |
| ном по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћ |
| о, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству |
| д ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у к |
| е главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше |
| е...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћо |
| се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Мор |
| есело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто так |
| аху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више ме |
| усту леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитња |
| е некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, трг |
| вај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега оно |
| исоке таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може |
| има, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, |
| ом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се сл |
| ачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога |
| цу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа. |
| на можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зача |
| то се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{ |
| Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукам |
| остивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој пад |
| јеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p> |
| унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, мора |
| и“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује ш |
| се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, |
| он краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбак |
| ано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не мо |
| ојој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбак |
| ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти |
| , и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И |
| како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> |
| ам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близ |
| исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ј |
| иди да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра |
| ао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава |
| же овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{ |
| Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је в |
| еном сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој |
| о бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не |
| о?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред г |
| беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, |
| и тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље т |
| вом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању к |
| и; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга |
| тоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људ |
| а ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох |
| м, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за с |
| аукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто так |
| дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше о |
| дену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и п |
| о неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сут |
| Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а каз |
| аче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површи |
| да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се пока |
| осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах д |
| е, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и |
| е сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободн |
| читати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, |
| тац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да с |
| о ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливад |
| е беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упи |
| о ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, |
| хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима |
| сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Надад |
| апеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не |
| Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толи |
| :</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p |
| ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако |
| има, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? |
| ад беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њ |
| ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p |
| жи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локв |
| оцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се зан |
| сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника шт |
| сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше |
| ц...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз по |
| екса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га у |
| <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка |
| видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје |
| .</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{ |
| .</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је |
| </p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сака |
| рада да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке |
| познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уме |
| аље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, ко |
| окушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули св |
| до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и |
| за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“ |
| Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ни |
| а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.< |
| онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или он |
| азила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао б |
| да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, |
| иди.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми у |
| а Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма ко |
| или од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их оби |
| ачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према на |
| полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до оног |
| свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури |
| е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb |
| слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кик |
| примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би |
| средно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загле |
| једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> |
| <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, исти |
| ноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђ |
| ком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а |
| га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за с |
| ад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беш |
| на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо к |
| ледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и |
| бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са |
| ли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Та |
| је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух с |
| ...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође |
| ив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где не |
| е, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине к |
| атности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе к |
| јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у оч |
| најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на дру |
| брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда п |
| и прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: |
| га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— |
| ње на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту кр |
| ко и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, ле |
| га на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где |
| да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше ко |
| на то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњ |
| т на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и |
| све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела |
| } Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишл |
| оже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом |
| ћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштркан |
| се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и а |
| зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> < |
| е су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па уз |
| на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и |
| х тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, бил |
| сату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ак |
| не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох |
| за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући с |
| изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђењ |
| цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њ |
| Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! реч |
| b n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло |
| ни дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од р |
| има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на с |
| села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тр |
| да све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих ј |
| ође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох пр |
| он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Ко |
| био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад |
| нодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обр |
| бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита м |
| она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, |
| пита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом? |
| се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу м |
| га оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже |
| аках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониски |
| } На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао |
| е у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови. |
| е устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} М |
| Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашл |
| напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Зн |
| озору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема |
| и“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно |
| х ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био от |
| тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} |
| .</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упит |
| д већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Пев |
| зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псу |
| отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он |
| а је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она од |
| гледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} |
| алеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбац |
| ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром |
| ирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасит |
| p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде |
| ело, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окиће |
| саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам неш |
| де испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека с |
| и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идућ |
| о одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не позна |
| .</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред |
| м непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут |
| теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод ку |
| е.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, |
| едне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под |
| покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах |
| е на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена п |
| и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да |
| ову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> |
| ји се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у |
| ћу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније купље |
| си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде с |
| о очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре |
| што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у це |
| као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у о |
| огледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очи |
| о год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко |
| ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (д |
| купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали |
| ено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отк |
| е и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p |
| кво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у м |
| ш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и за |
| наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз |
| да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, п |
| рала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p> |
| <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} |
| о више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах |
| е она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} О |
| лима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах |
| а чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примет |
| г ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих |
| а лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело |
| ад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где |
| .{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина т |
| егову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста |
| и почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у дру |
| о се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих |
| "58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаш |
| смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких изви |
| > <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста госп |
| на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће |
| <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо и |
| ој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај |
| ма његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дот |
| опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отв |
| прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста дал |
| танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девој |
| брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за |
| head>X</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радо |
| како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, н |
| и, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је |
| /p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купи |
| и одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да се |
| м, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те |
| лашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не д |
| до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{ |
| трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми из |
| ога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хв |
| мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдего |
| е беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За |
| е се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито |
| , и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, н |
| а се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишље |
| е шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је по |
| х снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не от |
| ана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто прко |
| ш жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших |
| куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према |
| е поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочит |
| е.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико р |
| ад њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лис |
| беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази |
| оја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за |
| у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне |
| } То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стреп |
| т — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све до |
| ћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се |
| а ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми ка |
| беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не |
| а жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па д |
| да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да н |
| на мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет м |
| зничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Про |
| Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} |
| .{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан |
| очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле? |
| {S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога |
| опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхт |
| ме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех |
| разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног |
| и довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> < |
| p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, |
| у, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не мо |
| риво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и |
| ње око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на то |
| „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и |
| а.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врхо |
| крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љ |
| утем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота |
| кривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом |
| јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — |
| ј кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу |
| ст, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ј |
| кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се |
| шу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Не |
| ра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми |
| <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној н |
| т је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само |
| а, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође |
| за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на |
| о <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и н |
| је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, как |
| } И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и |
| е не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме л |
| шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам к |
| њу говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разред |
| ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за |
| /p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да нис |
| заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону соб |
| с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала |
| уће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако у |
| мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек |
| даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде |
| код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у прв |
| ад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам |
| ди.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мај |
| тања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он м |
| е се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све |
| се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањ |
| па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени нак |
| то поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из наше |
| стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већ |
| се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задирки |
| одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и |
| а сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутр |
| ао збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да |
| ших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, |
| и оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога |
| ледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног там |
| мех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> |
| /> <div type="titlepage"> <p>Штампарија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> |
| то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједн |
| ашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Ш |
| ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као |
| , о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да т |
| удња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и прив |
| е да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки н |
| адости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на с |
| ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задирк |
| небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као |
| да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо |
| } Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати |
| ам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, |
| итави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио |
| х.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у |
| , већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани |
| х на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе |
| духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо |
| } Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</ |
| а као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.< |
| шини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња сил |
| е ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде н |
| виленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече м |
| црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чека |
| а жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње |
| ватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право |
| сти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав с |
| а крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их |
| ло после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми дво |
| ри усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мир |
| ти Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да |
| као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато |
| ека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то б |
| х пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до |
| о све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, пр |
| p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на |
| сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у |
| тих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где |
| о крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало с |
| /p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он оста |
| рата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, |
| неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, |
| ес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озби |
| ..{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пу |
| ко себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о не |
| а вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један п |
| {S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила |
| војка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба |
| м, отресајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се он |
| } Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, |
| а после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила каз |
| смо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини л |
| што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху |
| рај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадош |
| погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p> |
| {S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама |
| и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, м |
| да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</ |
| е.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху пра |
| о растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном как |
| .{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну леп |
| гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Од |
| ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац |
| S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач |
| >— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то св |
| свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре |
| жда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њо |
| но, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана |
| тио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, п |
| пе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближ |
| песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али са |
| и.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза |
| Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} |
| ко сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако |
| иваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмља |
| завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{ |
| Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах д |
| Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додируј |
| а.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче и |
| и оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од бл |
| а вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па обо |
| оље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.< |
| места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледа |
| лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она ме |
| што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају |
| сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да |
| и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше |
| p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Т |
| ближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да ид |
| а па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да |
| <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим |
| еше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван |
| + снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми поглед |
| ак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном им |
| она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без |
| бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам г |
| док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се умори |
| дњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да |
| криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручав |
| сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало |
| ано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љуб |
| с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој |
| ајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад |
| сматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему |
| роз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се |
| ру на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па |
| ставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме с |
| и непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!.. |
| им празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе |
| д ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да |
| уђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право |
| јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одврат |
| пом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас са |
| о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да |
| врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим |
| сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ни |
| азговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене |
| на, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто гово |
| онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрад |
| /p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} |
| и се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Ги |
| ика, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово мест |
| беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес |
| } Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и |
| ас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да |
| ико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу д |
| што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само т |
| } Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова |
| де под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и с |
| аче морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Бољ |
| ни су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овно |
| тана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две жен |
| рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре свој |
| /p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору |
| раховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једи |
| омишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и са |
| е.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да |
| еш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p |
| ости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже р |
| о нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш. |
| ађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће |
| з главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па |
| .{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима н |
| паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој |
| руштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја ч |
| одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, се |
| рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пус |
| избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречава |
| и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима |
| арија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откос |
| ма.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз једа |
| Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, |
| .</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на р |
| заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећ |
| .{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за |
| ео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја |
| рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредни |
| редмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме |
| ове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и |
| еха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше сел |
| за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној |
| у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно |
| ну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разб |
| и откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шт |
| увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појав |
| га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> |
| ога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, |
| b n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Ла |
| говорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и и |
| прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} |
| ркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, |
| до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у |
| аиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше ј |
| у за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собо |
| </p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја о |
| /p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што да |
| ћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’А |
| дна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95 |
| нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи |
| ар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за ч |
| ? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> |
| онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како |
| , све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у ис |
| азуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их |
| о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хт |
| ну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава. |
| ажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан |
| ем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах |
| она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И ниса |
| ражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и н |
| бузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем |
| p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци |
| мех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p> |
| врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо |
| S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна з |
| у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О туго |
| } Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро п |
| Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Ника |
| вему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда |
| да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24 |
| астити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не м |
| у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете шт |
| страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шарени |
| у снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се |
| ох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњав |
| храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме |
| ам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинско |
| ах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кр |
| према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се те |
| Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испр |
| се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим |
| ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој |
| ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S |
| је потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сме |
| ожења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло при |
| ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упит |
| лика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах |
| То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше |
| ко срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и ј |
| S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и |
| аје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу |
| ажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је |
| оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, |
| од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мисли |
| уд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколи |
| се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1901 |
| цаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вав |
| одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, |
| аваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у уг |
| с извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигн |
| испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене |
| прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је чест |
| раја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава там |
| јим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до кр |
| лика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а |
| д да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} |
| у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још д |
| /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи д |
| ти шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од |
| иле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се |
| <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима |
| исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни |
| ај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две |
| дужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се ока |
| кочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише св |
| на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада р |
| ивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара |
| сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од |
| наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још |
| ="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу |
| о изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта д |
| умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="chapter |
| то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на |
| и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман уста |
| Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је с |
| ашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</ |
| ше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно |
| ених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми |
| оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми нек |
| мљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране |
| видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чист |
| то избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио н |
| рата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њ |
| емам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у |
| неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из |
| нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно кри |
| могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева.. |
| оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... оп |
| е Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онд |
| ла.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и том |
| ве се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање |
| густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео |
| опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Б |
| смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже доли |
| ја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не до |
| део са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо к |
| о види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p> |
| у/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани |
| јах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</ |
| "66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својо |
| а хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мал |
| е у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах |
| и.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кро |
| А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте |
| о уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="c |
| ата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разум |
| ав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред |
| врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учи |
| ом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, беј |
| за.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује пр |
| ун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање |
| којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} |
| леда у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко |
| и како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мис |
| тли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох засп |
| сне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам |
| случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да ма |
| срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је |
| агрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време |
| ве да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} Т |
| или; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах ј |
| гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Ос |
| вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме у |
| што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се распо |
| бичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо |
| ојој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час |
| зници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у |
| n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле |
| а црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> < |
| с, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Ги |
| обично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље |
| /p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу |
| а?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакач |
| p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећ |
| нако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши м |
| су?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гил |
| лећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли |
| p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчу |
| а?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} |
| тар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једн |
| тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах |
| за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице |
| у...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше |
| , а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као |
| бринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гл |
| е на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко |
| су.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око пас |
| , и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да б |
| ати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то н |
| зих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да ви |
| јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сим |
| /p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, |
| видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомен |
| ам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете |
| н с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који ј |
| Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се најед |
| се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком |
| и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац кој |
| ало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, |
| ах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у |
| зили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опа |
| рођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна |
| приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас |
| вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остар |
| ка, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, |
| да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, |
| {S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S |
| колико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Т |
| а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, д |
| p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је т |
| чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред св |
| ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом зл |
| лексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче |
| крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло |
| ад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p |
| и враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p |
| ћање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила глав |
| дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да |
| на тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, |
| , и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, забо |
| S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о то |
| не може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се |
| љу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знај |
| !“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све с |
| д момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се |
| као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас |
| усто, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на н |
| нску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с дру |
| тедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отворено |
| При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти |
| аљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том п |
| вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што с |
| та понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито зад |
| слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим к |
| не лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још мног |
| ј црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити |
| а, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у |
| ени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На лив |
| трана, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак |
| ње онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам остриц |
| видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, |
| и.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар |
| т, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па |
| Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са неким |
| </p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је о |
| убави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајућ |
| .{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено кла |
| ко снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже |
| p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одгов |
| тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакш |
| а њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, |
| на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, |
| и, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да |
| страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да |
| ао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју |
| ватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо веч |
| куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље ни |
| овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам |
| ега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од м |
| врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силн |
| , рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена не |
| ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ип |
| мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, |
| , а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је т |
| ле, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом |
| >Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи |
| исао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч |
| о последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна б |
| о ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити? |
| беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Н |
| наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се |
| м.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с |
| о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, |
| и.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био |
| сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} |
| слих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све ос |
| ост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити и |
| ="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој каже |
| S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту д |
| чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима |
| о сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју р |
| мех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што оз |
| ше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, ос |
| убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у |
| слушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p> |
| која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оно |
| аш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одг |
| а ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Б |
| ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, |
| е ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се |
| илом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети |
| нако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговори |
| ...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџ |
| утим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном при |
| ледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело |
| p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах с |
| велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се виш |
| pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако |
| ко стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се |
| ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти стра |
| то?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S |
| ега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече о |
| младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здра |
| о њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до |
| едном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, |
| да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљ |
| погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, |
| аље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких пе |
| ање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кај |
| .{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> |
| дносима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког ко |
| тле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, |
| које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и љу |
| S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде ж |
| двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било |
| Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероват |
| а два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне |
| део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да там |
| на, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескоч |
| и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико пров |
| ли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упр |
| колском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А по |
| колико радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек ш |
| ростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше ч |
| <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг к |
| оћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да на |
| их сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниж |
| женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и р |
| <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше не |
| рео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету |
| е испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о |
| која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} |
| ше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, ш |
| е од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, |
| n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{ |
| ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се |
| и ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, са |
| {S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио |
| и тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео |
| такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — |
| о што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључи |
| на и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надша |
| онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у св |
| .{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане. |
| бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за |
| ој, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од |
| вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, |
| е не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буд |
| н стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она др |
| ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила с |
| Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној дру |
| врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна ли |
| пијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне |
| не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Г |
| онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или за |
| је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одо |
| т лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p |
| терају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чо |
| <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом |
| није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и заглед |
| ва, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних |
| ш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас не |
| ао да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с |
| Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, из |
| хтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас |
| ом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, |
| арочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза са |
| S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе ма |
| ерило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми с |
| глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајућ |
| то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} |
| ек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије н |
| ега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мо |
| егова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна су |
| да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист |
| м смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га ун |
| се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким |
| номе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце с |
| снијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; |
| ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним ра |
| чи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она де |
| замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде мој |
| будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или |
| ти све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе |
| и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се заж |
| е даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прс |
| говорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} |
| ратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сања |
| зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у |
| сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да |
| , да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, |
| сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с |
| е из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним |
| је српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек и |
| иле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све |
| на за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се |
| дећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за н |
| ојим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет |
| на, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене н |
| к Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан о |
| >Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} |
| тница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми жи |
| који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сач |
| ка.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох пол |
| ивена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом г |
| ут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако о |
| шљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама |
| и се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да зна |
| ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, |
| /p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде да |
| снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту |
| споменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским |
| ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живи |
| јаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} |
| е те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну стр |
| ш један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни изб |
| с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа |
| , и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше |
| нао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици |
| већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао |
| ерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи тр |
| .</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух с |
| јало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд |
| е беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, |
| брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукуруз |
| а петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше н |
| од јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестр |
| оби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему н |
| ци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске. |
| , у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у |
| есмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек |
| уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, |
| ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— |
| х као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им јед |
| е питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Ш |
| и кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не тр |
| сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадо |
| ваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја |
| > <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужи |
| , за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва |
| их пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па |
| удих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у с |
| гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p> |
| ругој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} С |
| ти.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на о |
| дмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их |
| Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало |
| осе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</ |
| руга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, п |
| што?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта д |
| S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих |
| е наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију |
| ри мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад ве |
| ... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, |
| иш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упи |
| утом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у |
| Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак |
| чиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзир |
| е буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</ |
| ; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на |
| ам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је |
| аваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре |
| ете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо ко |
| а њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака |
| причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне |
| из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако веда |
| е глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, оз |
| с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и |
| а, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена пита |
| а да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта |
| о, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње |
| пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли |
| да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препреч |
| како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је |
| дговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, о |
| сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скоч |
| ознаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипа |
| собито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом све |
| > <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да |
| , овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега |
| ћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова нам |
| гој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наста |
| што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Ве |
| гледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— |
| p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и позд |
| м ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S |
| .{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни |
| Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>М |
| каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о на |
| на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмља |
| у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушк |
| р да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега д |
| мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он |
| уку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишч |
| траха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времен |
| се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо |
| момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што |
| сује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу ј |
| се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да |
| ареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназ |
| ако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно |
| /p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, |
| ки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вел |
| ла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче з |
| дева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим |
| .{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу.. |
| да мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч |
| а, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Заш |
| мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатк |
| м</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимнази |
| ају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе |
| несе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их |
| за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам |
| о даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песм |
| а примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркива |
| , а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас т |
| о, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испо |
| , кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе |
| p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем ник |
| аху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сва |
| очну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај |
| девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да |
| ко друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о |
| и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нам |
| смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да |
| чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми |
| вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љ |
| за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда |
| } Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изве |
| о се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим |
| } Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало |
| S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуг |
| раво у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти |
| е остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чис |
| логу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње |
| ед њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ј |
| пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим з |
| дравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И |
| S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</ |
| дном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста по |
| авши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, |
| p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о реч |
| са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: |
| њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто |
| , који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} |
| и, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже |
| најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, свак |
| p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је с |
| лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох б |
| не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћ |
| у дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послу |
| ну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, са |
| Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико с |
| ом погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p |
| да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Сед |
| ше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исп |
| ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питањ |
| грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</ |
| p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедо |
| ити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> < |
| беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко с |
| да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она из |
| чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као |
| ам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо < |
| .</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и |
| , тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, |
| учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста |
| око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим иш |
| <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљив |
| исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; н |
| и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми не |
| намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за не |
| дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> |
| њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледа |
| ти.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.< |
| стој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да н |
| живање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по |
| <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} З |
| .{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</ |
| > <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очим |
| а Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то |
| њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених |
| змислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мен |
| е на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнат |
| вара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, сме |
| онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђив |
| се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задирки |
| овеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да |
| ао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узме |
| иву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али ка |
| и, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер да |
| овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} |
| ају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих д |
| ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> |
| ити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на ос |
| м што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један |
| а, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задов |
| не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div |
| одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, |
| ње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја са |
| боко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Вин |
| ђе вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар јед |
| лики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да каже |
| окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div |
| своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључив |
| а се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и ос |
| немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у |
| ми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>П |
| оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима |
| нце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео на |
| метио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па |
| це ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти ниј |
| више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај и |
| >Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Ка |
| арошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, |
| кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, глед |
| пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек |
| љавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је |
| аточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се р |
| ни док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се ум |
| Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да |
| , и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће вре |
| де од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мај |
| ле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, |
| у.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећ |
| ах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ зн |
| S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па |
| еће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред |
| .</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и |
| ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог д |
| После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју |
| а девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга |
| де пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете |
| још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљ |
| у још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју млад |
| њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој |
| е сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се кра |
| а замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p |
| ма.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико трену |
| ом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висо |
| то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и |
| Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом д |
| о? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, |
| јецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати |
| исмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се |
| х се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана о |
| а друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она |
| ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{ |
| оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак сави |
| > <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину |
| ћу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њ |
| ше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</ |
| учак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гил |
| лих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у в |
| и на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњо |
| н пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех |
| есту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и |
| жем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће д |
| мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, |
| га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од л |
| и двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нем |
| д „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се |
| е оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> |
| х просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гн |
| S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена. |
| p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одгово |
| теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем. |
| зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те |
| опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда |
| не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, од |
| одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше |
| стим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као |
| Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко |
| затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог ли |
| аједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој стр |
| ра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> < |
| ђе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} З |
| </p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, б |
| ава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању |
| шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да |
| е око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и бе |
| </p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и ка |
| Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из он |
| Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је |
| иља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немо |
| тање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснае |
| едох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, кој |
| </p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање |
| иловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да |
| им.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— |
| ерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три |
| а се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа |
| зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико |
| ом гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мис |
| ратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S |
| лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и |
| сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, |
| ама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама |
| да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, иде |
| с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као |
| ио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга про |
| х је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Б |
| ј гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појав |
| та ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и тр |
| д ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао так |
| а им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још ок |
| донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право ве |
| његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Б |
| /p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико м |
| разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах о |
| ака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у |
| ој девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја |
| главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један мом |
| ет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само шт |
| гледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто |
| </p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, ре |
| о у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад су |
| стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита |
| , за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко |
| ...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? |
| .</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне дево |
| ај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мисл |
| м не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох |
| у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</ |
| њем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} |
| олач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама |
| а се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Ги |
| ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S |
| о.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто м |
| ? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, р |
| ор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из н |
| <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остан |
| станем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на усна |
| и се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, |
| кријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се |
| ра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се д |
| окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чује |
| дао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом |
| , изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање |
| .{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај |
| поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да |
| ач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{ |
| оше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и о |
| е радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милиц |
| ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Прос |
| рав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, |
| ах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним о |
| сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb |
| ње ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио |
| нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до в |
| момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њ |
| звесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} К |
| е сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми г |
| и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледа |
| царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше јед |
| их, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стан |
| p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене. |
| есели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам |
| о; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутс |
| под каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, |
| кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на |
| више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, |
| ио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога веч |
| ам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плач |
| ј, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој по |
| овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи с |
| ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвр |
| рамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваш |
| момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу |
| а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p |
| .{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојк |
| адшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговара |
| у, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како |
| е.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскиј |
| жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— |
| изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема ра |
| разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође |
| јно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Раш |
| S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то м |
| дрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p |
| о једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграп |
| има, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смисли |
| да као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачињ |
| ако да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прим |
| а...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тра |
| } Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је до |
| то, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чу |
| њем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, |
| жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се наслади |
| редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестан |
| аспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и п |
| нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једно |
| сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и уси |
| и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено врем |
| } Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... наставља |
| iv type="titlepage"> <p>СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</ |
| пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> |
| ехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном |
| кан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаш |
| .{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, д |
| исам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не нази |
| век као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаш |
| лих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза |
| ад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада |
| о застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред |
| миром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то пти |
| лече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми за |
| рно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и |
| она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душ |
| елог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и з |
| Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} |
| агли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни |
| на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Бе |
| е све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати < |
| у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња |
| даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да за |
| ну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати нек |
| е рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоко |
| е онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше д |
| па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни |
| сејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе |
| и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати др |
| м који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе |
| се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p |
| а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам |
| онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом |
| решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, |
| игох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да |
| сам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да ј |
| риметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што беја |
| их се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро |
| другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше п |
| х и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох |
| објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох т |
| е без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што б |
| ледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она |
| а колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весел |
| >Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да р |
| гарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао |
| у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чаји |
| <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S |
| њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, |
| се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} |
| > <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од |
| беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није |
| е мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо |
| астук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} |
| требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после по |
| етих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неве |
| а се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, |
| пеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, |
| а ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрз |
| јурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ дал |
| о ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> < |
| а нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и |
| гледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у лива |
| врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ста |
| ла, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње |
| оплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћ |
| к Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима |
| алим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="8 |
| говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах |
| Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</ |
| е ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p |
| ших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ |
| њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против в |
| м разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, |
| > <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми имен |
| ио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> < |
| е, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{ |
| о с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму огр |
| S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да з |
| ра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се о |
| "> <head>II</head> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег бра |
| она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше |
| ц.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! |
| ге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну |
| даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га |
| једном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на |
| и грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас и |
| се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то |
| <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бриз |
| {S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија с |
| Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њи |
| олико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ов |
| како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао в |
| Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бит |
| оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</ |
| шта ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми |
| та...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, |
| и све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим |
| им и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с |
| .{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, |
| и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није м |
| целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И ма |
| не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих |
| ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, к |
| да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како |
| ме за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Г |
| — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и ос |
| о.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљ |
| ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучи |
| сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Ги |
| као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега |
| оводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и пово |
| не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да буд |
| ема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуд |
| ид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати |
| е у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задирку |
| нови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њ |
| чини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, |
| г вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливад |
| у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, вид |
| е то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не |
| >Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам поз |
| други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не |
| шљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. |
| тави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда се укло |
| села.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас |
| гао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! ре |
| јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута |
| о што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Каж |
| ам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у вр |
| ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свес |
| дно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме по |
| ознам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом сми |
| енимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школск |
| ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рек |
| {S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни п |
| реде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Пр |
| о једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „ |
| вим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облач |
| до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} |
| арамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше п |
| </p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према њ |
| колико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то з |
| им беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те |
| вио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио к |
| ечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на запад |
| еше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше ве |
| ушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да |
| разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено |
| руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о |
| ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ни |
| у тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може |
| ако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом ба |
| че да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах |
| оса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до са |
| ада бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет |
| јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечи |
| и, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли |
| само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p |
| ше покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана |
| , Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Зна |
| — Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што |
| сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, |
| х, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак с |
| ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само |
| на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој с |
| >А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збил |
| о одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, н |
| без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов |
| д куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не мож |
| е две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше |
| ку клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и о |
| раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стиг |
| на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници |
| злеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се ру |
| е више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, т |
| на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лисн |
| у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плав |
| и мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли |
| љати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на с |
| се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од о |
| буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, |
| акав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ни |
| кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква |
| плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</ |
| ими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачу |
| вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n= |
| д вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> |
| звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души |
| це у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} |
| она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху нек |
| а, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи суто |
| као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може до |
| бешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне рук |
| е љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у |
| .</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не вол |
| аваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили |
| <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одм |
| рих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам |
| и за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S |
| бом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога |
| > <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није треб |
| рамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти друг |
| ажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот |
| да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? |
| е да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; д |
| ас ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: к |
| оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благоси |
| си, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и |
| се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује |
| знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју с |
| се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то би |
| ицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова пе |
| поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> < |
| а сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да |
| ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше св |
| упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо |
| бе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми |
| </p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене сво |
| и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу |
| ? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах. |
| но месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти |
| .</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбу |
| Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ћ |
| ти.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог |
| њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила уд |
| ита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали |
| у?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то |
| са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи нек |
| чуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готов |
| рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одг |
| ене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет |
| а једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} |
| е вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак. |
| } Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она м |
| м гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљач |
| </p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако |
| зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41 |
| од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме |
| се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно |
| осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре |
| ар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Ка |
| даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад |
| баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је том |
| као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она |
| финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се |
| </p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ак |
| оже сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, г |
| испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> < |
| лико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не |
| дем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш |
| Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси |
| <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући м |
| <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} За |
| <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто |
| крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и |
| бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће са |
| као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хт |
| ем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и м |
| заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам св |
| {S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} |
| е, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алекс |
| она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> < |
| сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, |
| Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој |
| тке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах |
| вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су ве |
| а пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем |
| обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумагли |
| еђе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тај |
| иле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада дана |
| } Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма |
| м...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и з |
| онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Р |
| сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мисл |
| евојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог мо |
| } Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разу |
| да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцну |
| а уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим с |
| вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> |
| ..</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она |
| м, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида |
| о, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да |
| једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих |
| кше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљ |
| /p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на ваш |
| оје од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло |
| p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још |
| ат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у пам |
| > <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и |
| ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што |
| упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме к |
| ме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађе |
| даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев мал |
| мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемире |
| Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, |
| евну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</ |
| нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади |
| ао да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нам |
| да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем ма |
| ђе ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било при |
| гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли про |
| а жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле |
| и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос |
| конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, д |
| се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беш |
| и Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онд |
| ех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се он |
| Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p> |
| <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било он |
| еоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под кој |
| /p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се |
| капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Б |
| .{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими |
| рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па с |
| глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини |
| бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред ку |
| здих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује |
| м, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, свој |
| >Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— До |
| х до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и |
| ишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} |
| помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад се |
| ше се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено н |
| мо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и |
| кну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, |
| упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за |
| <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да до |
| лике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из наш |
| х се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И так |
| та сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, |
| то дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те ст |
| исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, |
| одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кош |
| м у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет ш |
| знало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао |
| твених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S |
| онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу |
| два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено п |
| .{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од њ |
| иста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ |
| ено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „ |
| и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С ти |
| .{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, ј |
| сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова с |
| >Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Он |
| за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе |
| је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а |
| чега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста |
| да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} |
| ох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што |
| е да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у ср |
| зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа |
| е.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p |
| ичања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико |
| ими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али |
| жним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађи |
| ве је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сја |
| је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око с |
| а дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја |
| ругу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати д |
| } Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође |
| да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S |
| во на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она поте |
| ..{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не ви |
| што да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његови |
| кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих сре |
| икање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам р |
| мислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и |
| м и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и ста |
| зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да |
| се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} |
| д себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз |
| ући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. |
| лица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој б |
| е друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, |
| е.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко ра |
| ах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто |
| најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да |
| а јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које |
| екох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љу |
| и, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог |
| лу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је |
| p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему. |
| ући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они о |
| <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је |
| ла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} |
| >— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главо |
| шнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога |
| , већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само |
| збиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаш |
| удалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну гл |
| Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се погл |
| ко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— |
| . стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, нос |
| S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.< |
| ој гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, изм |
| це жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром п |
| пширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расп |
| ад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, |
| екох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распит |
| ..</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки ту |
| их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погл |
| од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, |
| х уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... п |
| еш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колим |
| } Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја |
| .{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, |
| да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! |
| ку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак |
| њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на |
| поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p> |
| образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} |
| м!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapte |
| амо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, |
| тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на сас |
| а онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења о |
| , и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? у |
| и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти каж |
| се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећају |
| ти да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а он |
| им да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на |
| да сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом по |
| ве туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се |
| нде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са стол |
| а свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да |
| м.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном мес |
| } Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине |
| рудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} П |
| м хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло |
| у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме ј |
| олико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да |
| е да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пр |
| S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; |
| е у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз некол |
| и је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Ос |
| ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивам |
| асред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Бех |
| адох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кик |
| о у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, н |
| S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико |
| ме што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p |
| и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на |
| стадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да има |
| е оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах н |
| и поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> |
| и је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки |
| едох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми кри |
| х се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добр |
| ка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и п |
| ушу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена |
| рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упи |
| ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта б |
| ноћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка крен |
| ва тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да м |
| отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепо |
| статке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то д |
| еше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.< |
| али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} |
| већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шт |
| зак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је |
| отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе |
| ао да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим |
| стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између |
| ан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме знача |
| е ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа виш |
| ам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то |
| ише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби |
| укла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упит |
| ах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{ |
| и, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче |
| ошћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Р |
| а: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад про |
| а, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше |
| в сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за |
| ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим |
| као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци |
| <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучн |
| ојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, је |
| враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим сти |
| зумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се |
| ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за |
| p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, |
| иђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се и |
| друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њ |
| ли.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непреста |
| ра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S |
| око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли. |
| чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да |
| њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове т |
| S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она |
| од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше с |
| дегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро |
| ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим ми |
| оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> |
| се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух |
| неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на |
| и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, |
| е, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хт |
| једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да |
| викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше |
| прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p> |
| е јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, |
| е такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар |
| <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта |
| силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет н |
| се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ће |
| е је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p> |
| у рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај вин |
| ме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{ |
| може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се д |
| он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb |
| ..</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх |
| , поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и по |
| > <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поз |
| своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих гд |
| о се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи. |
| а да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми с |
| нуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за А |
| 10_C4"> <head>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на |
| е жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљивац |
| нце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео |
| их поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени |
| аса ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих бе |
| ле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку |
| и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво не |
| з поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у ни |
| о шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и |
| жији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним вр |
| он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих п |
| овачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> |
| ру, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p |
| /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од |
| лаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очи |
| мишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону пра |
| се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног |
| ло на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад |
| вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чув |
| о на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти п |
| вај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује м |
| е то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе п |
| телачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечи |
| м све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И ди |
| закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S |
| истаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бит |
| за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што ј |
| школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде ик |
| унце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја |
| е могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галам |
| а није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у ист |
| ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах с |
| и оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли |
| па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p> |
| ј страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p |
| потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав |
| ко прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, |
| , и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто |
| ше никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би н |
| ; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и как |
| момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих ре |
| сам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се пос |
| оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да |
| , па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у |
| етка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?< |
| румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, сл |
| тима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме да |
| араманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две ж |
| нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се |
| рођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> < |
| о трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухват |
| ш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано |
| о не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „А |
| егов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према |
| ву казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, ц |
| ох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... |
| итах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} З |
| жем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па |
| о у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној с |
| ти свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме н |
| указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p |
| а око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим ствари |
| на за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах о |
| својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{ |
| о да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, |
| мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках рук |
| сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отеж |
| раја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен ов |
| , да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Ку |
| ји нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се |
| не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па |
| јка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста ч |
| екуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, |
| био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да има |
| а морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} |
| ђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирну |
| опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили см |
| снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни |
| е...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне |
| ах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно |
| еживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нар |
| како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и харт |
| е може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питањ |
| д у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само т |
| <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништ |
| че нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то ј |
| !{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан пос |
| еће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гнев |
| и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> < |
| шљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чин |
| као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена |
| > <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да |
| пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципе |
| она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збр |
| тио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико не |
| ма...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах |
| помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никака |
| о је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака |
| а пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} |
| еше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздра |
| роведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да |
| ући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ов |
| унути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“< |
| Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш з |
| ије то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му заг |
| еко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече на |
| као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад |
| .</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она |
| гу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном не |
| е да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од м |
| не?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, |
| гу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Он |
| чима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, |
| та ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у и |
| мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се и |
| и ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да |
| то ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти во |
| егде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Ск |
| остаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде на |
| се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даљ |
| ћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако |
| <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме д |
| ење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху ко |
| здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? пон |
| , седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу |
| и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да |
| у за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и |
| тао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје пр |
| ева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па |
| код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и |
| дајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о |
| шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Каз |
| рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, |
| офесор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, к |
| 3" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се о |
| том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није |
| ех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми ис |
| има онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако о |
| леда, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сим |
| мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n= |
| н, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с туг |
| где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја |
| секох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вече |
| него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све в |
| ној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па с |
| овараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, нека |
| е на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> < |
| од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плаше |
| е никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле |
| да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда |
| ..{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он |
| о.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим в |
| она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те ј |
| >— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече о |
| а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када са |
| коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца на |
| х и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да нећ |
| вника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту |
| ему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе на |
| о, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећ |
| олико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помен |
| ећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје мла |
| то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S |
| упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере о |
| разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; |
| оју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим |
| {S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страх |
| и дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p> |
| ајбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не д |
| само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да л |
| х прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p |
| ка стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто о |
| Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво |
| тпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре |
| о свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах |
| стеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низ |
| ште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више н |
| иш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш |
| кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред |
| усти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе |
| ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта |
| <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до ње |
| управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да ч |
| на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са |
| <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где реч |
| >— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздрављ |
| могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се |
| > <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет во |
| к велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ј |
| утака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не |
| бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља |
| мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког |
| рати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући нек |
| ашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то |
| А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила |
| ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изуч |
| " /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још нек |
| ица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, од |
| вим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p |
| .</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и |
| им горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у |
| p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој узд |
| е да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p |
| Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет |
| не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сим |
| вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети он |
| а, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ про |
| ах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав |
| — Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки |
| е од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш са |
| дина, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Ме |
| је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће ј |
| у пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То н |
| пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{ |
| ења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном ш |
| јем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све шт |
| као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше |
| p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа |
| сао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда |
| љку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} |
| варасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да |
| којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Изв |
| е њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, сме |
| рожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем |
| на шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, |
| на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.< |
| <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да м |
| кренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим сво |
| </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.< |
| рату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро |
| > <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколик |
| њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох |
| !{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима |
| ан, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта |
| одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа с |
| е! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих с |
| Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, д |
| е дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не рас |
| рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће < |
| да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио |
| le>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не |
| о последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста у |
| лим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за друг |
| е појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини |
| што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па |
| о у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде прич |
| S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плав |
| де је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов пред |
| н, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима |
| } Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, пр |
| ом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не у |
| а у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах се |
| "76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш |
| p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час в |
| оре, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога п |
| е.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дош |
| обро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека |
| збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу д |
| ч да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао |
| Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одма |
| јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и паж |
| Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнут |
| Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! п |
| ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— |
| у.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} О |
| е зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколи |
| ну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде н |
| ивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву |
| идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве |
| , и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао |
| оњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла |
| астили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на |
| објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је б |
| она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Ву |
| ена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— |
| че Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> < |
| као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кл |
| ци легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли д |
| сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја вид |
| сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна |
| да узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је дост |
| учка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских ле |
| ј малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини |
| то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стар |
| тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да беж |
| а ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога |
| ројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим с |
| о шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде |
| ином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је |
| Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се св |
| а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилин |
| /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „ |
| оплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се |
| жину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што с |
| ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да |
| могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то |
| ва слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако |
| ијатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе |
| ма за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соб |
| Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На сре |
| да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њ |
| <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њ |
| еколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека ко |
| } Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} |
| да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{ |
| м кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никак |
| ...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече |
| одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговара |
| видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшн |
| могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! |
| да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и |
| рликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам |
| да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гр |
| и), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно |
| х старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих п |
| , израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод какво |
| д стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет |
| осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чу |
| е, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док |
| ликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох ч |
| у неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— |
| ке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча ме |
| не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памет |
| <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, пр |
| се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себ |
| Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па с |
| или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не см |
| опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ |
| по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухв |
| де прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се |
| и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајд |
| } Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да |
| </p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посм |
| и с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно д |
| иваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да |
| ве стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пу |
| чудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учин |
| јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p |
| г покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да |
| <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила |
| естрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се п |
| е рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута |
| проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, ш |
| .{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, д |
| ропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} |
| обра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Овакв |
| деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода |
| еђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас |
| да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан прове |
| но неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од |
| и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи |
| ешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> < |
| жак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одг |
| а кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па о |
| те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му нап |
| гох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толи |
| ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што п |
| руге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> |
| попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешт |
| едмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, |
| долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и каз |
| му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb |
| прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осме |
| ма беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, |
| и се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила |
| оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти |
| ао да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопств |
| д јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> |
| , Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после нек |
| није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах ру |
| стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Ги |
| није, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и стра |
| </p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о р |
| још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох |
| из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— До |
| S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S |
| пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо |
| обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну |
| лим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „ |
| најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} |
| у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је сас |
| мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи вез |
| рос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи в |
| беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да |
| прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p> |
| те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех |
| незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах |
| аблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах |
| на, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, |
| ија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног |
| говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира |
| тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који м |
| то, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што |
| дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад п |
| и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено че |
| алац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да мож |
| дговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове ње |
| и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатност |
| тра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођо |
| пом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправ |
| м јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвр |
| женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша п |
| са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на |
| } Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасја |
| ишта...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ћ |
| не, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, за |
| вим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаш |
| е некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком вр |
| кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао т |
| p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се ски |
| !{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часо |
| р је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ет |
| ра, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све |
| /p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; не |
| чи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан |
| да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p |
| иш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред ме |
| намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друг |
| здадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; |
| це још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} |
| ласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> |
| шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш? |
| нда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друшт |
| еши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шт |
| изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он |
| ући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало |
| } Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да |
| м, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду |
| их мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пуш |
| несе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} |
| о.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде |
| и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито |
| разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназиј |
| мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је |
| дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђ |
| од нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и |
| зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} |
| закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да ј |
| его ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауста |
| озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, д |
| p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, |
| кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилин |
| о мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми к |
| ах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах ка |
| м дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> < |
| ва — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да |
| би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше ј |
| p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p |
| ки.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао |
| и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Н |
| луци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо ваша |
| ваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Који |
| она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, |
| да у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех н |
| ише а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, |
| , оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта б |
| неколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p> |
| d> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде н |
| после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и |
| ше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по ва |
| стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на |
| ље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из гр |
| да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је |
| се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?. |
| а тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој |
| агор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из |
| на леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.< |
| буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тет |
| скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми н |
| > <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда пр |
| за да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до ње |
| , уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је |
| запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још в |
| један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она он |
| не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом |
| х да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то |
| а, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а |
| по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што |
| авнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије |
| лити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета с |
| глу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где м |
| а као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, заглед |
| креће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донес |
| аду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богда |
| ећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилик |
| о над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама |
| нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако гово |
| атно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка |
| Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда |
| оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, |
| е бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, из |
| јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој сназ |
| и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, |
| о.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb |
| p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарај |
| } Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с не |
| ије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> < |
| Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p |
| Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче |
| румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо са |
| азумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милиц |
| ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари |
| нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где |
| н отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} До |
| гледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа пр |
| и механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она к |
| т, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жало |
| тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да |
| цано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог |
| а ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и поглед |
| лопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А до |
| Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по со |
| S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад из |
| он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у |
| екића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама |
| текла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу |
| ито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачи |
| знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ј |
| ромрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне |
| ао да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде |
| бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма |
| спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађо |
| се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја |
| е господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да по |
| >Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо |
| амо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Ос |
| д...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао |
| ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо |
| зговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем |
| рати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли ј |
| идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и |
| је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем н |
| о.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" / |
| , читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’А |
| од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на д |
| се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч |
| Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочит |
| ештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану |
| мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене. |
| ли.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> |
| им дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, |
| т не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте |
| а ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу к |
| е она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време |
| сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледа |
| S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</ |
| барушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању гов |
| ено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш к |
| гом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако стра |
| .{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав м |
| се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан |
| високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне с |
| е ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми от |
| } Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се да |
| е познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} |
| ох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто |
| Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у др |
| х јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забрину |
| ме што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка |
| то, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху от |
| .{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; |
| г луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом б |
| дећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да |
| у, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она ист |
| да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да бр |
| ују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту |
| он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викат |
| уждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и |
| то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу |
| о где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се пр |
| и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешт |
| се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? |
| Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћу |
| едрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као |
| Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напр |
| смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогур |
| а се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хо |
| p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да види |
| Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једн |
| вече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући рум |
| ао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заје |
| је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ства |
| беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Вид |
| то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме |
| ам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одво |
| жасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини к |
| оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— К |
| о с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђе |
| <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворен |
| и.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг |
| олико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом наро |
| о... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одгово |
| благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, о |
| леда.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш |
| куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из |
| беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{ |
| у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, |
| ен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корача |
| о ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја |
| оћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> |
| трани служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу. |
| , окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан |
| S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас с |
| дне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било мо |
| ам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да |
| </p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох |
| гледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, |
| се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! |
| </p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осе |
| во и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и к |
| ња радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из |
| ше се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> |
| а где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обр |
| одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јо |
| да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудик |
| а то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећ |
| скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише |
| ах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико н |
| е нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{ |
| погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не в |
| ега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, ка |
| да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, |
| им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у |
| амером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...< |
| ви мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да пост |
| ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и м |
| и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њ |
| ..{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ло |
| у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог р |
| е забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; |
| S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам |
| због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих не |
| Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с |
| пита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} При |
| јмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појури |
| себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пишто |
| ислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Мо |
| везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи |
| у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (позн |
| гох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> < |
| снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта л |
| х, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозн |
| ацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми |
| </p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту д |
| — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка д |
| ратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.< |
| пи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, т |
| не руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мис |
| а, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа дев |
| ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку |
| што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме о |
| оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све |
| ло.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи |
| обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја с |
| што поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спуст |
| други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не |
| {S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах |
| е примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познај |
| ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} |
| а теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>С |
| је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, |
| да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> |
| учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо |
| ом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе н |
| срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да |
| ац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији о |
| но извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између д |
| стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} А |
| <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p |
| итам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће дон |
| спах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ј |
| ери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</ |
| ране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут |
| и коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p |
| /p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бит |
| е не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Нем |
| ако си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренут |
| S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да ј |
| нцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, |
| и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А |
| нског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима |
| , да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да |
| у.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> |
| обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на |
| је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити |
| Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} |
| p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање так |
| о да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна д |
| разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — с |
| потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караман |
| ти.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга ус |
| еме ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда |
| мо може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало п |
| асном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико трен |
| а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S |
| мо дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчеви |
| привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: |
| авих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се сла |
| е!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, С |
| оме, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје ос |
| ко?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах суд |
| ох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: неп |
| своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапће |
| p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не д |
| са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало по |
| а што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах |
| да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празн |
| речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово |
| оћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпн |
| ашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је пр |
| је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах |
| ази запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах |
| траховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се |
| дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к |
| а је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим зам |
| обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и н |
| о, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упит |
| дговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час г |
| ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="c |
| Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чи |
| b n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо |
| мах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда с |
| , смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не к |
| мех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јо |
| јтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако из |
| реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлу |
| е слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се |
| е чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову. |
| ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново |
| у, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син доб |
| , и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али |
| него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да |
| /p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила |
| едесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и |
| ук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рук |
| им зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога |
| за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том миш |
| јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ м |
| тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Та |
| ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се |
| у Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нип |
| м.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Во |
| била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} |
| } Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што |
| адиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало мој |
| иво сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, |
| а испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А |
| , моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весел |
| > <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренут |
| да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћут |
| че Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пре |
| м да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разло |
| ем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све |
| </p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p> |
| оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова |
| > <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси |
| подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо |
| пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста д |
| нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у |
| оја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, |
| има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају |
| пет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињ |
| {S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и |
| м и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад |
| и је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, |
| ем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да с |
| ада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био |
| S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог |
| си, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах раз |
| о, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказан |
| дим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежно |
| е све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним |
| ме што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у цело |
| м у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо јед |
| занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и |
| и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва |
| же, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање ј |
| се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обем |
| с севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх ов |
| стрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пи |
| а укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшениц |
| на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу сам |
| .{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од |
| е од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах |
| адирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испад |
| стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој |
| онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме о |
| о, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула м |
| оћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно н |
| да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам шт |
| сперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? тр |
| упила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ гл |
| аспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека ј |
| и, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам |
| би објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох |
| >Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Ст |
| их вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и о |
| и она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници |
| ара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну леп |
| ваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном |
| ће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје то |
| е.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уо |
| оће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак |
| и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох з |
| тано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор |
| {S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласках |
| м, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу |
| ..{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S |
| Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми |
| } Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, |
| по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, |
| , одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплав |
| вадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако |
| ех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} По |
| е право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она |
| о тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а с |
| — Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти |
| ј њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашт |
| алима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како |
| му томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти г |
| ш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева |
| савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи |
| јци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, |
| ојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично |
| е.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> |
| убио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и г |
| а отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, |
| аше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао гла |
| {S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; пес |
| олико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „<title>Рада</title>“, „<title>Париз у Америци</title |
| звах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздр |
| одсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у |
| друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао |
| а вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли с |
| ластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} |
| у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто |
| /p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! |
| еђу мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрен |
| овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује |
| е могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p |
| оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало оз |
| ника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподен |
| гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p> |
| , има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> < |
| маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>К |
| а што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, |
| ко важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо т |
| једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, прест |
| зах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chapter |
| на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бит |
| у почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено |
| е коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их к |
| се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође |
| емаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех г |
| слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} |
| зраз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да |
| их мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапр |
| је су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколик |
| гову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати |
| ојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима |
| а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да |
| остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, |
| дају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимиц |
| или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на |
| а осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир |
| војци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добр |
| .{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах п |
| уто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учин |
| ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друш |
| погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се |
| е, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема |
| донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из |
| а усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо посе |
| ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући гд |
| и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шарениц |
| дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба |
| </p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближ |
| крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, зани |
| Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште т |
| вораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се |
| ица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беш |
| ором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе |
| и случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не |
| н.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами за |
| емој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав и |
| очито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро |
| друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се |
| нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, д |
| ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... |
| омислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо |
| показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда |
| ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово |
| удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљак |
| њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га з |
| уно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао |
| о, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док |
| м наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се |
| ед собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, ј |
| олико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обила |
| p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног о |
| а тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Це |
| да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај |
| едање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{ |
| највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноли |
| но јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, реч |
| у, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнич |
| ети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало заста |
| > <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да ост |
| Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна |
| слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне рук |
| трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах |
| скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише св |
| рљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доруч |
| {S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, |
| {S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</ |
| е нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео ј |
| у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узима |
| е.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јо |
| коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и см |
| ?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и он |
| и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, |
| Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно |
| ти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај ист |
| мо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда пре |
| етио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ру |
| , час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, вид |
| ед нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села |
| </p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно |
| зих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужн |
| оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лиц |
| една висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да |
| ни, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде бел |
| а разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је т |
| у у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> |
| не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и |
| ело са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} |
| ци очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики |
| прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице |
| им јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својо |
| ом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S |
| овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} |
| им на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се с |
| још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајн |
| ише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита она |
| е лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; ал |
| љавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} За |
| а је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, |
| да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче |
| же!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће |
| , изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и зе |
| ама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> |
| у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једн |
| рим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу |
| ос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, гд |
| м случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест |
| н ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради |
| му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве |
| ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправ |
| ина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто |
| тровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је оста |
| о наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили |
| и пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Пом |
| асипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњи |
| у, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како |
| ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} |
| о мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то |
| и га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу |
| нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задир |
| <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде по |
| — Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, |
| блаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео |
| рнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверават |
| ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање |
| ари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погле |
| њу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекић |
| и простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Буд |
| ух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се |
| тах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потр |
| је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох |
| је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог наш |
| е, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да у |
| ј поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у м |
| ластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам о |
| е, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са м |
| ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој |
| ? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне оч |
| ех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! |
| — Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> |
| а.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да |
| <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам шт |
| те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао |
| могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилин |
| м, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разре |
| о, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред |
| — Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се по |
| је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где р |
| а прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“. |
| ад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно рас |
| и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју |
| да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вун |
| а играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p |
| е отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем жив |
| бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу |
| на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, |
| >— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих |
| а брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о |
| вака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола. |
| ужби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњ |
| оди, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Иш |
| !{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те |
| а, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљ |
| ном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?< |
| Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се у |
| и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца по |
| анимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњав |
| >Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцниј |
| </p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже |
| е дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од ње |
| да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му зао |
| д враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазиш |
| познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их ј |
| ом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p |
| очито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо |
| еча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један |
| Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, суст |
| аксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а |
| Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код јед |
| Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... |
| ојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се с |
| едео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и |
| су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p |
| ео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили |
| и прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао не |
| ашну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испа |
| вља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с к |
| ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам к |
| тих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села |
| еде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене |
| {S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и |
| омузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њи |
| зађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна |
| ађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према |
| дох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговара |
| , које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да т |
| је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезањ |
| и имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов ро |
| и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде зауста |
| у покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто |
| мислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све |
| га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми ок |
| <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову |
| ешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</ |
| ћу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођ |
| и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се |
| p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{ |
| који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту |
| да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да |
| о, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу х |
| наш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, т |
| , погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод ње |
| околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циган |
| ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то |
| ви.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина |
| ена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, |
| х посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна з |
| отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још де |
| } У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се покази |
| па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом |
| где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па |
| ему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отиш |
| ознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, |
| некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на кос |
| амо сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све |
| о наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га |
| х једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изглед |
| ој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гл |
| о важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> < |
| слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем |
| p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о гр |
| као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни д |
| а, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и |
| к опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда муз |
| дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} З |
| га дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад |
| лица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се |
| ах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се дво |
| тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и ра |
| она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и оста |
| једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљ |
| о за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| штака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> |
| Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат |
| упи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгл |
| ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да м |
| ега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важн |
| е, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да м |
| моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Ско |
| да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао |
| гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан у |
| .{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жа |
| алама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па ви |
| криваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грм |
| : полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће м |
| војим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет |
| а.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Г |
| ало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде по |
| шах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погл |
| мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За |
| да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од м |
| отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>За |
| е, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажа |
| шљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да н |
| час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: |
| сположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњењ |
| рих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити. |
| не бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да с |
| Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене. |
| ух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене |
| речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S |
| обро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отв |
| , једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, |
| највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момк |
| бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, |
| код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим после |
| хвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом |
| рших посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Н |
| не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас |
| ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и в |
| <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми |
| досмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио |
| анемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише с |
| ејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало зао |
| е? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови |
| х прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој вароши |
| што врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш |
| и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху н |
| и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој |
| нодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто |
| краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Ниг |
| тпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> |
| нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда |
| } Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, деч |
| лаве.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S |
| и. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беш |
| <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помисл |
| .{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb |
| убио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изра |
| д ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме |
| тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да са |
| о и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6 |
| ц...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за уз |
| ну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, д |
| те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звезд |
| себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце |
| о крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S |
| ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{ |
| е сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу |
| че; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет ме |
| х се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p |
| ставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа |
| ћи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми од |
| тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту |
| тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И |
| н откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! по |
| преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; н |
| > <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Вед |
| тане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече сврати |
| ну полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њ |
| > <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о |
| ћ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као |
| купљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у ок |
| и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхт |
| мо срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку. |
| рама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет |
| а.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, са |
| ва вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме |
| и то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра. |
| , као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не в |
| етох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да по |
| е плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак! |
| Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка за |
| елом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми п |
| и био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не б |
| <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах п |
| се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је |
| ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, |
| рија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах |
| ом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора |
| само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p> |
| оварах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о то |
| о.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> < |
| да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека је |
| о ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од |
| да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p> |
| ше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је |
| а као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашће |
| ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не и |
| их ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред |
| .{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше ј |
| ат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> < |
| и неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само |
| једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи |
| ледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих за |
| есе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с је |
| едах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, |
| низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет |
| .{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и пог |
| не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошни |
| пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али о |
| лавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам |
| о пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у |
| као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу с |
| е до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигос |
| за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачил |
| барати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја |
| ша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац. |
| и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и |
| и ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало |
| о да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оц |
| .. настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место |
| {S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; |
| ивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она о |
| о.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с мали |
| Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са |
| песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита |
| ислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али |
| еки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви: |
| јем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запит |
| е од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква |
| вој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то |
| зим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито прав |
| .{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде |
| и нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо |
| е одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа |
| таје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а |
| дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху н |
| мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх |
| нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два |
| тим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови |
| ad> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се |
| .{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што п |
| више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очеки |
| о тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој о |
| она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам |
| дмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах у |
| види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, ниг |
| ченог овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако |
| два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чив |
| плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће. |
| чка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ства |
| ко само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мра |
| е волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>О |
| пожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила при |
| н мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби |
| а.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толи |
| е играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— |
| а; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93 |
| ли.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Иг |
| , до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p |
| ици кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрен |
| бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журењ |
| у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и о |
| е случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи ра |
| боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да |
| шушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица п |
| о и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним ус |
| адило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађен |
| х да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта |
| аљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, |
| ше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одс |
| о као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изгова |
| ош једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Он |
| поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, |
| али, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиж |
| ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да са |
| ребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алек |
| таш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; |
| љно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p |
| ворих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где с |
| ред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу |
| па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе једа |
| беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица |
| и служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и гово |
| ојим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име |
| огућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног ствар |
| р, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда прола |
| м радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без н |
| ди, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила н |
| без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме м |
| зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Поб |
| p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само до |
| је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао ж |
| пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам. |
| ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и у |
| , кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по |
| а мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашат |
| свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда гот |
| ко да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи |
| и без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и |
| еше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим поја |
| буком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у |
| то често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да |
| утећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и к |
| у.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима |
| те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> |
| ц је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с |
| во место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја |
| ећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103 |
| с морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> |
| ута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> сти |
| ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, т |
| и, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она ј |
| p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је т |
| ше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један |
| рио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S |
| , и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, |
| угу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнути |
| смехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мно |
| колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одо |
| о милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јо |
| е, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме |
| сле...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или |
| звесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S |
| азнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алекси |
| по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; ни |
| ди нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.< |
| , туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у м |
| м најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, св |
| ренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забри |
| ше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чи |
| нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што с |
| дно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше |
| S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ни |
| важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, |
| ти да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше т |
| јој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле |
| } Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то |
| и у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Мили |
| > <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити) |
| о рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако |
| да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти к |
| пустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно ка |
| ут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутит |
| јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам |
| аше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је |
| ..{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гил |
| би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те по |
| и мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом др |
| ам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њ |
| о одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег |
| х се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећа |
| ивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабит |
| } Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са нек |
| оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{ |
| а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Каз |
| Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах |
| га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену |
| тио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Г |
| ци што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и и |
| у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и |
| ли да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p |
| положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И ш |
| не, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из др |
| ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја кри |
| да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу |
| ађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се т |
| угом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p |
| реми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они |
| тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен |
| е ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа ка |
| } Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; он |
| сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека не |
| све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже |
| ље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „ |
| и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћет |
| авила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао |
| ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше ур |
| радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што бех |
| ена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, рази |
| че, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да |
| уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем ми |
| ивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверова |
| S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Н |
| азведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да |
| баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непреста |
| <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам п |
| х још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког п |
| сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увре |
| на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика м |
| р сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; пр |
| о право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> |
| му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и |
| ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих пон |
| и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним праз |
| упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме |
| д јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би ра |
| ње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече |
| гао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{ |
| ко исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шт |
| да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} |
| леко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам |
| еба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивос |
| дморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад од |
| S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Т |
| онашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него |
| е наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" / |
| писао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам т |
| умевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да зав |
| ко дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо ча |
| а молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто др |
| онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним ра |
| а ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Бе |
| S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех с |
| а беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на в |
| е вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се ч |
| оре, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се |
| едне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, |
| ко тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Гд |
| аљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објаш |
| ем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада |
| зним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не |
| азивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, ка |
| ао сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах |
| ћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да |
| спод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| о да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако св |
| и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале |
| ишта ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p |
| роватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити |
| ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!.. |
| ђаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоу |
| ој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Ма |
| } Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе |
| останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на ус |
| а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наси |
| <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостива |
| руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад |
| Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па п |
| ркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше |
| ем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} |
| ше све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле! |
| а све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, |
| тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не беја |
| .{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће ка |
| Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на с |
| } Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших г |
| ам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео све |
| поту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам тр |
| е оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и н |
| или.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S |
| ватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одр |
| не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и д |
| Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с пла |
| ођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосм |
| у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече д |
| сипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас |
| {S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је |
| д тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годи |
| ?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те |
| забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви |
| и о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао |
| о ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо |
| ли те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећ |
| p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пруж |
| њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био зап |
| душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамље |
| мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На л |
| {S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћ |
| вету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко |
| а ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили |
| е се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до |
| ила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом |
| да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се |
| што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, не |
| стајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-фр |
| оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама сво |
| , обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што с |
| реко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p |
| е шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</ |
| p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити |
| одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчи |
| , и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зач |
| како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било оди |
| звао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њег |
| ље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p |
| упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>О |
| <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда ци |
| ече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљ |
| <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је |
| њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам |
| да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје н |
| едар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако маглов |
| она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се |
| > <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако гл |
| </p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћу |
| е са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн |
| теља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, |
| пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће о |
| са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко врем |
| од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? с |
| вом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га |
| е марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закљу |
| чурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и |
| ох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима |
| аху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, |
| каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах |
| ше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох |
| отле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само м |
| авдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још ост |
| тићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније куп |
| те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свињ |
| ало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Бе |
| ма — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кош |
| на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загле |
| рата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затво |
| срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај |
| , седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> |
| ама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? |
| ам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... |
| .</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци |
| цама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</ |
| риче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам при |
| ну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Сто |
| изаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма ра |
| агано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, ре |
| а, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим с |
| заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! каз |
| ка јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.< |
| ање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бо |
| е на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола с |
| Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде д |
| сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у |
| шах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора |
| та?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваш |
| а“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико |
| на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тра |
| беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на с |
| једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај |
| робило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и рас |
| де онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки п |
| ваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одг |
| ретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања р |
| оврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих |
| "SRP19010_C1"> <head>I</head> <p>Освану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун н |
| S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} П |
| <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лак |
| ви снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепот |
| заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше |
| ђати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p |
| измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, ње |
| мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш |
| замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном |
| па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код |
| аки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми |
| пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачк |
| ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да |
| на и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за ов |
| охтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неко |
| {S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настав |
| атекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурк |
| хну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кр |
| , овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у и |
| и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне зл |
| ...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Ги |
| дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо н |
| ма, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи |
| које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај |
| <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уз |
| , и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, о |
| , а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних |
| ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, с |
| евојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} |
| ђоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{ |
| ико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кро |
| .{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угље |
| кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сад |
| ом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана |
| чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће с |
| иганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше нап |
| .{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је д |
| да појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово н |
| , и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...< |
| ојим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него |
| погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се н |
| у да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у п |
| <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих н |
| ко дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећ |
| па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима. |
| а, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више! |
| ра.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда |
| диркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у |
| саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој оја |
| овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам |
| ост.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре м |
| дех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се н |
| ађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређ |
| е сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и |
| сила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на |
| ослом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у обр |
| ћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с м |
| у мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не |
| не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p |
| у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад |
| ај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног |
| Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху |
| шта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам с |
| b n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих |
| ислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“< |
| бор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, бе |
| тну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, |
| видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вра |
| сле...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо з |
| е што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа г |
| тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом |
| А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да |
| <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> |
| кој сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директо |
| и га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} |
| умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, |
| го више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, |
| p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспа |
| ви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога л |
| ра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још |
| се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми |
| ш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове р |
| {S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и јо |
| творена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ни |
| ти с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него л |
| е ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колик |
| мак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг |
| уга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донек |
| b n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам с |
| <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад! |
| и.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за |
| се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме |
| ну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим ј |
| амо да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које муш |
| да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, |
| леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени |
| рао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда |
| пште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац... |
| се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше ов |
| ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, |
| цу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по |
| чи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене п |
| ше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грл |
| о ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и |
| какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташ |
| Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше |
| а нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? ре |
| ох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> |
| ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље |
| хта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али о |
| јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим |
| и...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли |
| Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избаци |
| итискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да |
| , рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда у |
| да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедо |
| иде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разгов |
| xml:id="SRP19010_C5"> <head>V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет беј |
| ему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.< |
| {S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то м |
| p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <p |
| и јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у |
| трудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким |
| Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, т |
| <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти г |
| јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нам |
| пкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога ср |
| p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то с |
| неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Ги |
| расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радниц |
| бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога мест |
| ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћут |
| видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! |
| убље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми |
| тих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са сла |
| надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек не |
| и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на д |
| а видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако са |
| ући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, рад |
| и...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зач |
| х се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о |
| за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних |
| ило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, ( |
| ш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу |
| ало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан |
| .{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</ |
| , сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" |
| ђе ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, д |
| ке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипа |
| брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној стра |
| лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који |
| } Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо.. |
| } Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично им |
| напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напо |
| настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда |
| ш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а прек |
| агоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.< |
| дстављати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не зн |
| иско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвра |
| ико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децо |
| узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш го |
| а сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражи |
| утака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно к |
| ћи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ п |
| њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу зн |
| том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за |
| махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повуко |
| и Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— |
| оликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> |
| отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, |
| да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би реше |
| руге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, по |
| е засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разум |
| свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта |
| буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као ве |
| зго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах. |
| ао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала ти |
| онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? пон |
| а ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она.. |
| , јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она |
| и је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало от |
| .“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало не |
| оји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима |
| Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да |
| више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по |
| х неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћ |
| ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ |
| е враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут |
| Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетк |
| ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уоп |
| осутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и |
| p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох |
| ма.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кућ |
| често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из |
| Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, |
| обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за д |
| а је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све шт |
| ћег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да п |
| ако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да |
| прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо мога |
| викну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза |
| одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и |
| .{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали |
| оре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме |
| о би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по во |
| рило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и в |
| отово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиг |
| а пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио |
| та више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друг |
| ноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па о |
| упи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Х |
| сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — |
| оја беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене |
| ових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече |
| а је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и |
| , иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, |
| ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она |
| питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није |
| да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу та |
| мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{ |
| дећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> |
| неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да п |
| мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у рук |
| та зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупа |
| асови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта |
| их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте |
| о сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прил |
| паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где |
| ра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати ка |
| ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се ве |
| Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да |
| епше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше ми |
| да идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ић |
| драже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S |
| е беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од |
| то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса |
| , нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме С |
| дну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још |
| буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци |
| отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом под |
| путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као кад |
| поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не |
| — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може |
| и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен |
| икама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се |
| ше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ве |
| хтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осе |
| м будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим ниса |
| стих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; зво |
| и да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси л |
| и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спа |
| не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављ |
| кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговорен |
| ућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где |
| се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када о |
| презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређо |
| бицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремил |
| е стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, пог |
| м путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге п |
| ла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази |
| зиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је по |
| боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу |
| коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садр |
| овек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да |
| ена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у шк |
| на хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Г |
| ох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онд |
| том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако свр |
| ам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, |
| ратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав |
| ено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то ра |
| рују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике гов |
| она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и н |
| се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчит |
| ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ сам |
| ђох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све |
| свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах из |
| чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у ви |
| авним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том пр |
| а када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, оп |
| д си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да п |
| а је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућн |
| к ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да |
| .</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било |
| н поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима |
| уству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и ру |
| S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди |
| ђаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да |
| ... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе |
| што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гом |
| метно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељач |
| заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од |
| се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше |
| аквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Ова |
| чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито и |
| ов глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} |
| већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испи |
| м дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко |
| а размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запе |
| а у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те пој |
| нда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица зас |
| е руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун |
| и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити |
| ед сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мен |
| у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом |
| дох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није |
| анас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псов |
| и женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш |
| оћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне |
| >После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране ок |
| ај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше |
| >— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пр |
| пут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш |
| ећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је п |
| а сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p |
| беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена |
| без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} |
| рво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се |
| На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми |
| оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и ов |
| и се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је ста |
| S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке |
| свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</ |
| .</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као |
| ручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је |
| а осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), |
| но.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет |
| устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано |
| ено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да м |
| стог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилик |
| друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се |
| у.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми нама |
| Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на кој |
| ваше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у ц |
| >— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој п |
| или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече с |
| и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, са |
| не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима с |
| У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мо |
| међу мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невест |
| p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натр |
| ред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{ |
| ки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме |
| ом светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са своји |
| кле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се |
| ко времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коњ |
| </p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, об |
| видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром |
| а сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше |
| је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше |
| резно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа |
| </p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све ст |
| ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен |
| едељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и |
| з собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо. |
| ло и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гил |
| ом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше |
| чини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пак |
| лена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледам |
| договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе |
| ће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би |
| о се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блист |
| ше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра |
| о, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет |
| ти да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета ста |
| ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико |
| имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућ |
| сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и он |
| као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уо |
| без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упит |
| а, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а |
| едног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неу |
| ље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, |
| опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> < |
| но очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која |
| олико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше |
| љаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је |
| а пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично |
| о к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито ок |
| е као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са ос |
| у.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што |
| пустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто |
| бу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за |
| шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека му |
| да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — |
| и?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики тер |
| о лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао ки |
| атна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, ст |
| трану одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и |
| ио да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као |
| чицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S |
| еђу зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила. |
| дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...< |
| p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац |
| прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блист |
| даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете |
| , рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а т |
| е ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, |
| иваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некак |
| во једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем |
| кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутањ |
| че, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам прима |
| еваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико с |
| дска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог |
| и, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед пут |
| , нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је с |
| це јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У т |
| м и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати с |
| амо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне од |
| игла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадо |
| замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, он |
| од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, |
| ротив тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да дола |
| е некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита х |
| х мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — ш |
| сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште др |
| рвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} |
| идаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на д |
| с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} |
| преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу |
| штена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало |
| њено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да г |
| љати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из сел |
| а ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном |
| тога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам по |
| поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам |
| говора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуч |
| х вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто |
| и ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сја |
| дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се |
| смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам огра |
| .{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио |
| и другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој ос |
| .{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па |
| вим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на |
| н окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да |
| ше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.< |
| сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћ |
| изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она ми |
| ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама пи |
| начај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на |
| чини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна |
| настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало гово |
| рах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к |
| гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затво |
| е и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Ш |
| љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху |
| она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у ис |
| } Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може |
| .{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Н |
| одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако |
| рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи с |
| > <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати по |
| сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чист |
| ту овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјас |
| е, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Од |
| х усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, у |
| о се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној ку |
| отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађ |
| и не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу. |
| последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учи |
| стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: |
| никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p |
| више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече |
| , приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, о |
| сла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} |
| „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под |
| Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јо |
| јче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро за |
| ведим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговара |
| вару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће |
| што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их |
| а учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и пош |
| побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и ле |
| Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не! |
| ше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не |
| </p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио |
| сао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се |
| коро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочит |
| еби у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спус |
| би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био пр |
| да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му од |
| сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стоје |
| је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и и |
| на учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. |
| срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S |
| Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу |
| момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уостало |
| авље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколик |
| х зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као |
| могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, |
| нако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд |
| дник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби дв |
| се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њу |
| <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме јо |
| м њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју к |
| ном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га неста |
| оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. |
| одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и |
| оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред |
| Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на |
| n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је ј |
| чито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком |
| а сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, с |
| ерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесел |
| као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постој |
| поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се над |
| , вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљив |
| и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси к |
| што, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више |
| х Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда |
| тицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, |
| е њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разум |
| да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим |
| девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно уд |
| е је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} |
| н се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, а |
| лашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у |
| вима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се |
| ве као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, под |
| Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај |
| а када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе р |
| м муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се при |
| /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не засл |
| корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога о |
| ли да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} За |
| азумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино |
| <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шт |
| о, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеј |
| ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити |
| ечи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} |
| брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда |
| нде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расп |
| <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и |
| Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, са |
| </p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуру |
| аше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Т |
| лне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим с |
| осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? о |
| њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих п |
| још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да ч |
| х мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам поз |
| еко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> < |
| јући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало |
| е што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S |
| белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме |
| х.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана н |
| на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрљ |
| дну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављ |
| евају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{ |
| сак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, |
| живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="chapter" |
| дње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатко |
| а њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све |
| ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што са |
| спричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљ |
| Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S |
| ји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ј |
| е сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, |
| које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем о |
| да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, к |
| а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} |
| онеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се |
| на весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?< |
| напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови т |
| !</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али |
| онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стоја |
| је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих р |
| ле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не раз |
| тавити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан |
| уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Сла |
| , чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу со |
| и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не б |
| /p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек |
| нух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек с |
| ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам к |
| ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромо |
| остаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити нара |
| е? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутр |
| а дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутр |
| лас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <p |
| е секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.< |
| м јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, |
| х је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О т |
| она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да |
| је код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако слу |
| ижње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са |
| још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што |
| ицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варо |
| ети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљад |
| ој оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће д |
| S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њен |
| </p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не |
| е се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно г |
| де се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузима |
| апазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга |
| ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њи |
| питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах |
| дну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к |
| ти.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентим |
| донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним располож |
| е даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће |
| руго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом |
| мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног А |
| е је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> < |
| задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зов |
| не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p> |
| кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лет |
| једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо |
| женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, нек |
| ину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког |
| руге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда нек |
| .{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваш |
| чине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толи |
| те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пит |
| пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови |
| отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на дал |
| .</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и о |
| асејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на ра |
| итање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} |
| е се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и |
| епо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} |
| ине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка ј |
| век лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марин |
| у, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то |
| псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо |
| p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време примети |
| за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а |
| њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да че |
| ко ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га |
| осподине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча |
| — Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу у |
| неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S |
| је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што п |
| за тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{ |
| ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У |
| данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче о |
| еко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, |
| даше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи |
| оћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} |
| Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „ |
| а немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то |
| на за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одго |
| окнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах |
| ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет |
| р.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама |
| ођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће в |
| ним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јас |
| } У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе. |
| ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и рав |
| амо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима т |
| а.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмањ |
| научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време у |
| них.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја укл |
| шким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.< |
| мо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пу |
| е кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчек |
| S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као |
| с мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је |
| удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе |
| мо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у |
| а му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се д |
| ене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо |
| од липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, ј |
| ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!... |
| к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и |
| могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра не |
| сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (он |
| реду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећа |
| е после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја |
| емља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још |
| аше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом |
| који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, |
| ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћем |
| .</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оно |
| ом имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога с |
| и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те |
| е можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двој |
| тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је |
| } Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је |
| ема његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га и |
| ео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођ |
| ј положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само |
| ћам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све |
| ш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио и |
| које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми с |
| е као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми гл |
| и, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више ни |
| {S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међут |
| S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> |
| дсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти ка |
| ма нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћ |
| дговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једн |
| ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа |
| нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућућ |
| /p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!< |
| равих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, зн |
| доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет з |
| <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} |
| а!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код с |
| е, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то беј |
| са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности |
| ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух |
| ојим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „П |
| та и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p |
| дрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за имен |
| } Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p> |
| ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога |
| ћах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу |
| звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим |
| који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико |
| и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на шко |
| ца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S |
| са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да не |
| и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар |
| } Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ |
| стиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још ка |
| на ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{ |
| неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој |
| ити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући.. |
| т да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо мест |
| ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборав |
| сто грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с пољ |
| несеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, |
| атку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, |
| ч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није |
| ата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице |
| а попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гле |
| еце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода с |
| , и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разло |
| ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред о |
| ој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам в |
| е задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— |
| лад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах |
| сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, |
| ед свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, |
| , виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разгово |
| га вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> |
| овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мисли |
| ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> |
| да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми |
| от беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост |
| {S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријат |
| се.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом |
| ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не |
| ити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више о |
| е шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гил |
| мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце |
| ох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од |
| Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што |
| ити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш |
| је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње |
| и и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да с |
| у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљ |
| што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниш |
| ам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима с |
| S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разу |
| и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{ |
| так, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у јед |
| ице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, |
| преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих зака |
| потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у углу и стол |
| ела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, в |
| вилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на |
| м је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обм |
| и беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и н |
| никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих. |
| црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, к |
| бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у т |
| вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p |
| мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} |
| одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе |
| опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом |
| ислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше |
| ватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за |
| примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом м |
| аксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свог |
| Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лак |
| риче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише |
| И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку ов |
| јка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога |
| јем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> |
| /p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испи |
| наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима |
| а разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лич |
| зреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у |
| једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и |
| в поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даљ |
| ене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда в |
| та ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се |
| онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда ок |
| пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те |
| вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и одн |
| ече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико |
| да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се |
| и да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да |
| сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се испове |
| — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да и |
| њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим |
| уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и та |
| ако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљи |
| тећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да |
| естију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у т |
| кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, ис |
| не поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше на |
| арих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих мор |
| е знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограби |
| таром гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успа |
| а сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца |
| ало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива |
| .{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим. |
| жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се |
| е нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и о |
| .; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведр |
| тана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезах |
| p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пш |
| вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не мо |
| е.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.< |
| толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} По |
| и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда и |
| ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије |
| илине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах |
| /p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њ |
| о премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема |
| наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих |
| дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа |
| } Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се |
| плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се н |
| груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небо |
| — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше |
| х је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</ |
| страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ни |
| — Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да ниј |
| е опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно з |
| вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче д |
| је уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нага |
| по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих друго |
| па, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметак |
| од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све о |
| моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као о |
| легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да |
| це из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са |
| , Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И о |
| , румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се |
| е сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа |
| , које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за |
| вде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да т |
| ,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће |
| угих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилич |
| то иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара |
| адох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пу |
| т погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече |
| тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у од |
| — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једн |
| тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми човека |
| себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхт |
| амо како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих |
| и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему |
| а.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да |
| рвих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сим |
| и, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од т |
| претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> < |
| оздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у |
| љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шт |
| ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од |
| има усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па |
| моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бит |
| и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам |
| једно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако избли |
| х кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није ис |
| але се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.< |
| лима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од мин |
| у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, с |
| <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне реч |
| аше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука |
| м оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније ре |
| дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу |
| је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разум |
| <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и назив |
| мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избега |
| уташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађ |
| разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд |
| ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себ |
| S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Ст |
| лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем л |
| едам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да о |
| аше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, н |
| стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао у |
| и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта |
| во што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S |
| ух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троно |
| ?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да на |
| е.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила |
| ташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед п |
| јући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха тр |
| ох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} |
| а ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, |
| ајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да |
| а који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и јо |
| , и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ак |
| сплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта са |
| Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме |
| више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Је |
| аге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо об |
| оди тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Г |
| Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи с |
| је.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> < |
| а?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пласти |
| нај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше обор |
| да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?.. |
| тедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пут |
| једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p> |
| за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те ост |
| а је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се с |
| упу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам т |
| вале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би |
| о никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Ка |
| ед нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} |
| ка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када |
| ма, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} |
| заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је |
| е вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога о |
| едно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћем |
| } Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други |
| браћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше |
| децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им |
| ници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, са |
| не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропа |
| доше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Ми |
| једном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да |
| ким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, |
| менова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; зна |
| беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јав |
| ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно! |
| {S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их |
| моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, |
| <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех ви |
| мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу |
| и ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— Т |
| доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, прим |
| Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао зб |
| да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом |
| су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела |
| Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> |
| сматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и с |
| мтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њ |
| ле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незг |
| .{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и в |
| лажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сети |
| о у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви са |
| се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај |
| ог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! |
| едаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово |
| ..{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем... |
| онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један |
| е друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачк |
| , осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде пл |
| p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко пого |
| најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вар |
| лога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од п |
| , и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! реч |
| о?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> < |
| мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједно |
| ете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на том |
| да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредност |
| ли како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласк |
| , у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у но |
| лико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти |
| еколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише |
| душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као д |
| еним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кро |
| ло!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приб |
| .</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађа |
| ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко |
| едне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важн |
| ући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, з |
| спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу |
| а га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у с |
| Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му |
| према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, |
| {S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопшт |
| рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја г |
| кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом њего |
| атило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати |
| љих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, р |
| ем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здра |
| и је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разувери |
| ане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне пород |
| и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет |
| ојој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја буј |
| х да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плаши |
| отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили на |
| то он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих г |
| ну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до друг |
| </p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам у |
| S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја |
| а ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он |
| при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав |
| цем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увреди |
| па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах |
| за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе ж |
| момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него |
| номе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ни |
| себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њ |
| ету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили |
| е мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још не |
| девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p |
| на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јалов |
| } Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb |
| ном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упред |
| ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може в |
| Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, пр |
| ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, от |
| ем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чи |
| а Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не тр |
| да креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно |
| јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и |
| >— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, р |
| преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела |
| S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом см |
| к пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио |
| сли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она н |
| је моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном о |
| додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву |
| кох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, |
| галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, |
| одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако |
| да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих дво |
| ред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И |
| е, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурн |
| нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{ |
| везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле |
| оји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи |
| у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака |
| } Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уоп |
| ом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох |
| онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући окол |
| кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; он |
| пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Ги |
| био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле |
| м дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако избли |
| унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем |
| п?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао |
| у кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу |
| мех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја ж |
| говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући |
| рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} |
| Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког |
| чно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах ура |
| мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје нау |
| гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не ра |
| е, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоре |
| немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са |
| ...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од стра |
| забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у л |
| и снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу измеђ |
| еко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и по |
| т, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али н |
| биће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она с |
| саге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леж |
| ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напун |
| Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је предс |
| } Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сва |
| е на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих |
| ме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора |
| она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а |
| ече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве пе |
| — Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто |
| х још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутит |
| и ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим |
| ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{ |
| питах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим. |
| ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем |
| ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су т |
| .{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко |
| ам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођ |
| ајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно |
| се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се сп |
| даде се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} |
| Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра |
| у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} До |
| немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то |
| ек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с |
| ју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово |
| аче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толик |
| е ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као |
| Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем. |
| е остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве ш |
| т тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика |
| знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пут |
| бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вун |
| лико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она к |
| туд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио |
| места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S |
| ричаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга |
| јка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у пра |
| ш мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с |
| .{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> < |
| b n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до |
| одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, |
| у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила с |
| ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах |
| „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разум |
| жих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми |
| не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично |
| довољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не |
| есе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" |
| је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Спомену |
| и оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, |
| тих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак |
| х се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад ид |
| ражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан |
| ах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> |
| да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане |
| егнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене цр |
| д се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма |
| разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, с |
| леду, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилик |
| и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретос |
| а ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p |
| ечи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И сме |
| рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе г |
| ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полак |
| ло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да и |
| — То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S |
| лачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни |
| згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она м |
| на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње |
| донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време |
| она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад |
| раше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} |
| и школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка, |
| реперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си м |
| ље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање |
| љајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му пом |
| говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о т |
| ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један! |
| нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> < |
| ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p |
| > <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па син |
| кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли |
| ио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати п |
| а ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико |
| слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако сл |
| дам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати |
| Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се |
| моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи пр |
| њи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb |
| к прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одгов |
| мети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, ос |
| зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности |
| а сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву |
| акључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је |
| а диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и |
| у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на |
| да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бе |
| У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају. |
| ледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да |
| умен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами |
| азим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох |
| ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједн |
| ико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочи |
| ао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је |
| <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, |
| у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно |
| право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она п |
| </p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p |
| ву, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати з |
| јци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро! |
| погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>К |
| а.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, т |
| ве.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} |
| и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" |
| , и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да |
| м ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови се |
| ше мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекива |
| и бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погл |
| ознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли |
| а опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, |
| и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p |
| им осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли |
| гледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се нев |
| е у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређан |
| <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах |
| њах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, |
| а она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз р |
| да с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати она |
| ку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада н |
| ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не мо |
| питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, |
| инуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div t |
| а чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играч |
| , по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи с |
| > <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није |
| м кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кућ |
| ије истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заг |
| окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да са |
| ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на докс |
| ива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и |
| х и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, |
| ли баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај |
| е некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми гла |
| олазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да |
| таде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво ужив |
| .{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније |
| не само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и о |
| „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим кака |
| ах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допр |
| случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њ |
| лађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, |
| ене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда |
| сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оно |
| .{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће ви |
| радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах ви |
| хну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: ми |
| називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке р |
| тах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успу |
| јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S |
| ле!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S |
| а воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи ш |
| нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} |
| мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли |
| арицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо п |
| евојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро |
| ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и |
| ку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она др |
| вор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто чест |
| нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба до |
| умеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све |
| — Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при |
| не, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, ј |
| ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заб |
| куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухвати |
| не како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мис |
| а.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио д |
| едно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупн |
| и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у ме |
| х на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да |
| е у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| >— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одј |
| понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту и |
| >— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="7 |
| меших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима |
| твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти |
| дном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је л |
| да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије |
| иво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и |
| не се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! по |
| а какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону ст |
| и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајк |
| одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао ко |
| у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — |
| почети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно шт |
| на друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох |
| где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје |
| на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја. |
| нце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> |
| p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да сл |
| , помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене т |
| Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И |
| Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисл |
| Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</ |
| <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у |
| х му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми д |
| ло с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, по |
| љах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вра |
| , би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш |
| де одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад |
| т он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И са |
| И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} |
| <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђав |
| бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> |
| — Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти |
| } И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што с |
| анас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се |
| ашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте |
| пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; |
| ше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</ |
| ође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и са |
| љније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек н |
| ћи, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих др |
| надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече |
| p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, |
| иш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Ос |
| и, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} О |
| ше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је про |
| } Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе |
| <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p |
| што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зуб |
| , заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <p |
| озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пар |
| а.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта |
| Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, |
| >— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и сед |
| јах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тог |
| b n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепасти |
| маш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p> |
| , неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што д |
| /p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</ |
| ам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи |
| од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се |
| и си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али |
| преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, |
| амо док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја |
| ани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја беја |
| сталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се |
| Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли |
| ђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, |
| не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и |
| та и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дођ |
| равуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, |
| неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прил |
| она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мраву |
| од кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља |
| њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећ |
| ти по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p |
| нак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухв |
| коло свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне |
| S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руч |
| } Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе дво |
| творе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стан |
| ада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стој |
| онесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загле |
| } Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма д |
| ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех |
| Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако? |
| не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше т |
| осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се |
| а га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> < |
| х ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па о |
| им, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, види |
| а жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од ж |
| опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време |
| оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на рук |
| че ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задр |
| ц и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, на |
| ори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на пр |
| истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не б |
| на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, |
| енутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим |
| ба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на ње |
| огама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с |
| да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спор |
| ли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу |
| мче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> < |
| мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих ст |
| што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не |
| <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одо |
| н не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледа |
| твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом река |
| укуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види к |
| е.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако о |
| , а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| и ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и |
| ање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Ми |
| тац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на зак |
| евну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо в |
| дан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше про |
| се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Им |
| има.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус д |
| села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</ |
| } Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташ |
| ... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и ж |
| само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих |
| де је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми |
| д њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара. |
| есних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} |
| и узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој он |
| сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она |
| и све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да |
| х.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чу |
| Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће т |
| че ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шму |
| е <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног наше |
| p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени |
| шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише |
| мукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те си |
| во грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што сто |
| идети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не |
| шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњег |
| и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., |
| отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живах |
| аше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом |
| иле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, |
| плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на д |
| ај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, |
| и паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> < |
| м.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, |
| она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем |
| понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изн |
| олако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — |
| оји ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим о |
| то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</ |
| као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не вер |
| опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то |
| најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, |
| као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше |
| е то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} |
| Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје |
| њег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а лев |
| а идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у |
| </p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни б |
| о подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> < |
| цу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу |
| ете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, ни |
| дужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој сме |
| е руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљ |
| оје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} |
| и, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварат |
| да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!... |
| им Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! р |
| > <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћут |
| </p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило.. |
| ране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> < |
| ек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— |
| у, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му |
| иком рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њем |
| ља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па м |
| тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не |
| .{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за |
| драви.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је ист |
| Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да |
| ла да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са м |
| јају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да од |
| таре књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих оту |
| воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу вид |
| а њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрес |
| ...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати н |
| би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заб |
| ах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имен |
| , њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах сми |
| рема Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а им |
| осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Ал |
| али, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да ј |
| ећ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох м |
| и ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш |
| е покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене |
| а.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да |
| котренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених |
| .{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочит |
| риво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање |
| ко не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према |
| Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај |
| меје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта |
| ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је м |
| лоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међут |
| жава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у ми |
| </p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помис |
| од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном о |
| {S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ух |
| се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном н |
| ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она |
| ћаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме нек |
| где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb |
| ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му |
| се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ух |
| н је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном ру |
| меје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку |
| итница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> |
| } Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашућ |
| ерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајев |
| ими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и д |
| ла дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а |
| ко месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се |
| к паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада |
| рах; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да |
| ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли т |
| једанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довик |
| тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући |
| вао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да к |
| ао да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кре |
| p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш |
| ушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала н |
| Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степени |
| ет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одм |
| д ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се на |
| задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се уч |
| као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико |
| чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми |
| ем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела |
| ојешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, за |
| апротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> ра |
| ој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, |
| грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њ |
| за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот |
| ругога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да бу |
| Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако ч |
| год спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одос |
| адох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околн |
| више изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно |
| ију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скор |
| м то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не раз |
| песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којо |
| коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископал |
| да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та р |
| леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У |
| чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе ш |
| ишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па |
| ше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје с |
| ти на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прик |
| пше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и |
| да кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи |
| , а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај |
| ње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као ма |
| ворих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! |
| еколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по ч |
| ерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, |
| азгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак. |
| му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је |
| у, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не в |
| а она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угл |
| и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох ра |
| чи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло с |
| жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.< |
| у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох |
| и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после |
| <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало |
| о, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја |
| и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Б |
| нимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мук |
| тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, бр |
| сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{ |
| опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми с |
| е, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Г |
| : он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, см |
| ка црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при з |
| а не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког пок |
| и преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена |
| м.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опе |
| еко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да н |
| Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам |
| лепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја тра |
| , не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са ра |
| ом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека |
| е понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја са |
| вика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи с |
| ох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још |
| што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као д |
| ац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће |
| утра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на јед |
| је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи |
| обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту |
| обом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подиг |
| ри самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздав |
| х.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не |
| ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада ниса |
| иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара та |
| ени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме ост |
| е жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како |
| аним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се |
| лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом |
| да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb |
| >— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут к |
| . „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не за |
| .{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се пок |
| а.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због |
| у остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани |
| или у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две го |
| Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— |
| <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да |
| упује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p |
| а застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадг |
| ема њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је по |
| игох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сл |
| ов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојч |
| запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није |
| ца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас ј |
| ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо н |
| } Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она |
| </p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога тол |
| разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Н |
| се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим пос |
| а!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похита |
| да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Б |
| главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих |
| ноћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „тра |
| луд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је |
| мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би ц |
| зих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није |
| птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања |
| ше строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} |
| између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да |
| им све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу |
| лиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Але |
| леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га с |
| тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно |
| етање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb |
| е ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је ост |
| а сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} |
| ној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац |
| бегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да |
| не, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} |
| ем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог пред |
| други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и мах |
| иди; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим |
| ле ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, су |
| зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих т |
| х се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми |
| оме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се |
| ма преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једн |
| мо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, |
| а најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се |
| слабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи ве |
| и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништ |
| знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред ку |
| а ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо из |
| ица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћут |
| дна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош. |
| а жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село |
| дићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У и |
| ради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више |
| зити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ ја |
| лих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} |
| врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у вит |
| и се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које т |
| р на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада |
| стати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грознич |
| грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав н |
| , нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђе |
| мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне ве |
| енији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја с |
| пет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку |
| /p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице |
| личаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах |
| ем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која прем |
| та и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где ост |
| о кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога |
| ан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на |
| е купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да |
| мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на |
| , а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} П |
| S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — р |
| ..., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, |
| /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам. |
| звадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу |
| сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, |
| ива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— |
| дан момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу ша |
| але жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насл |
| /p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћу |
| танино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила пола |
| } Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се н |
| арим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледн |
| неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада |
| вно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мај |
| и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита |
| сао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и јед |
| а беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, |
| и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодо |
| амо један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непро |
| таде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љут |
| пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито д |
| он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах с |
| , и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај стра |
| то љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, и |
| е?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</ |
| Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола пр |
| са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли |
| тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао би |
| т што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из н |
| г места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих п |
| p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно и |
| ше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да |
| ј помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим ј |
| еме.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим |
| з пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу |
| месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад о |
| престанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не мог |
| у кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех |
| а то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту |
| м знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{ |
| висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила во |
| <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек она |
| о чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос о |
| у срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос о |
| ра са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном и |
| ак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевш |
| ух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да види |
| !“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох н |
| адох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда |
| упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме |
| то беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше |
| и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај ст |
| а, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјасни |
| упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} |
| е не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање |
| а ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се |
| ом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположен |
| ива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му |
| .{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са м |
| сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми |
| ити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми |
| и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на г |
| ах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Мож |
| онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> ди |
| а њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она д |
| дних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важно |
| колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, |
| вар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађе |
| тидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и |
| о наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго |
| режуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њи |
| а туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах. |
| {S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем |
| ас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.< |
| дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли |
| том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху до |
| ећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање |
| е бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме |
| p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јо |
| се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана |
| ење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то |
| лиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ поп |
| ремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што |
| урово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шт |
| ну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратк |
| ре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко с |
| гох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> |
| /p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака |
| еда ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погле |
| , како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p |
| /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Ч |
| а онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давш |
| ма, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила |
| олико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p |
| том; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је над |
| атног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и до |
| у она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа н |
| ше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— |
| им!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за |
| код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али оп |
| е бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце |
| } Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, |
| , рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпун |
| пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка |
| оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на |
| ито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погл |
| ти жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>М |
| тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи он |
| рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им |
| емо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо по |
| пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пл |
| у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо |
| ?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, |
| извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовит |
| Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да |
| лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на тр |
| , тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, |
| е нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; |
| е могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је |
| баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог по |
| ругом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по у |
| ње оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} От |
| ма: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону с |
| о.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ |
| , и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала |
| ање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако ка |
| љах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да п |
| у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она |
| е чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој бе |
| р њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озби |
| о-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рук |
| лико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} |
| /p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те неб |
| био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени |
| е да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме ј |
| ло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале |
| Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној др |
| Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача сам |
| знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми |
| пује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S |
| би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те че |
| злени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута |
| .{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хл |
| тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и |
| анас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам рад |
| у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (им |
| /p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је |
| ати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит |
| ам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја |
| о још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, п |
| ти награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сас |
| не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанс |
| } Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох |
| д поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осети |
| ије нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то руж |
| еле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већ |
| ах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођос |
| мо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем |
| — Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима с |
| кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? |
| а, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој к |
| ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда м |
| узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да |
| едајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још м |
| сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, |
| </p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Ни |
| ши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету |
| зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно р |
| а о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава пр |
| престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваз |
| а да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да ра |
| купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, п |
| , ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одо |
| дна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— |
| ше на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, паж |
| учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њ |
| и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је |
| лас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да он |
| то наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, к |
| не.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S |
| деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, а |
| авалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то |
| ни од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчиц |
| рани, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не преста |
| тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад те |
| Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристад |
| ј њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло запа |
| и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрх |
| .{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, |
| олако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном |
| пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне |
| ног лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не м |
| и само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе |
| ак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и ве |
| то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, |
| и је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали |
| о презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање оног |
| али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мисли |
| и ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера б |
| о образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем |
| је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда о |
| Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну |
| де где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капиј |
| стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се |
| дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво |
| о.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“ |
| обођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући проз |
| се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али намести |
| требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обра |
| ао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављуј |
| ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, |
| а у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо нек |
| није дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата |
| он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мен |
| о што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био |
| > <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, и |
| и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног п |
| храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше |
| ; а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем |
| /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво |
| спроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито д |
| свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Доне |
| није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени? |
| ба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, за |
| устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} М |
| одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом |
| у с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дуб |
| то могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет ун |
| оду.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут л |
| аве са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен |
| даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону |
| у поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаш |
| со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пас |
| акав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи |
| да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да с |
| само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђ |
| ђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и |
| у држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не д |
| у бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше |
| док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љут |
| !</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари |
| удним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако |
| ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш |
| з груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а |
| ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе он |
| нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она дру |
| сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледа |
| — А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми вр |
| , рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да |
| псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано мест |
| ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга |
| ет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} |
| } И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од |
| ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими |
| да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, |
| па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то |
| као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува |
| од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да |
| ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом |
| S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равн |
| тских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се |
| двојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не |
| војој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зе |
| ца по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децо |
| еђу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, |
| учак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох |
| се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прела |
| иваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који |
| похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико врем |
| влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром |
| у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак |
| у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке ка |
| орих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, |
| То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а в |
| њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и |
| ори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Ш |
| претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си |
| ам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак |
| а је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гле |
| одиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јеле |
| и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови: |
| е се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то ис |
| е!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, к |
| <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не ч |
| х се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу |
| рзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом креве |
| не, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тоб |
| Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре он |
| би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се |
| за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, |
| /p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам |
| и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни п |
| ј кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— |
| већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а |
| уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... ре |
| а седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?. |
| требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се |
| одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ј |
| као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је в |
| е послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има |
| е обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одго |
| тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то |
| мом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због |
| видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S |
| данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела сн |
| медох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, ш |
| није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не |
| о није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S |
| чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше м |
| се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb |
| да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога |
| ј белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно |
| њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех |
| тко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p |
| да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше |
| ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен ц |
| до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новин |
| абих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изг |
| са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на гр |
| ш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, |
| па срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим |
| {S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Ја |
| ху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођо |
| био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је |
| чнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно |
| аџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да о |
| , седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах |
| цаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело |
| , и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох... |
| много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и ов |
| могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека. |
| еме напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Е |
| азију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада са |
| >У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде |
| ед капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи |
| p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појури |
| глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те |
| епи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе |
| таде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи |
| , како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо ча |
| адници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се |
| о ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Зати |
| н у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог па |
| ређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, |
| војка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме |
| амо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па |
| е да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти |
| не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га з |
| еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога д |
| након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувиш |
| ало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одје |
| како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држе |
| м, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али |
| изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ни |
| е пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и ш |
| ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> |
| да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши... |
| , кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; |
| злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и а |
| шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ |
| Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се позд |
| кав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да |
| ко пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И |
| м <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком |
| ислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у |
| иће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног с |
| Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бес |
| ажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих в |
| ам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се |
| А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркиват |
| не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, |
| м на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог |
| вато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих |
| ц замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац з |
| небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицам |
| ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао гус |
| ма светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само |
| <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Те |
| да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она |
| Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руч |
| с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фин |
| , он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на |
| д ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака мес |
| мо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а п |
| туда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну |
| не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја да |
| иже и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се биј |
| био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада к |
| а помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом |
| о, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здр |
| ска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га |
| ране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвај |
| село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обв |
| Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко оби |
| но пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, од |
| рују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а |
| рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> |
| ?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене |
| то је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у о |
| тово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се д |
| шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих с |
| Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али |
| ћа, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} |
| м је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајн |
| ..{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и он |
| неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурад |
| ћ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих |
| таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће д |
| S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђ |
| а.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не реч |
| Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратно |
| доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за пос |
| удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније |
| ни ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са |
| паде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, од |
| за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чува |
| ти ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна так |
| ам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!... |
| горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видет |
| не.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не д |
| оз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, |
| знаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гран |
| анци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као |
| ном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом ру |
| — Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам |
| лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не мого |
| S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једн |
| наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и п |
| тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, |
| овреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом |
| видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беш |
| од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која |
| S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва п |
| а девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и ср |
| и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично |
| из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се ки |
| </p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насм |
| о сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу |
| ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по |
| с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли |
| Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја |
| тан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз |
| код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану гол |
| се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а |
| дном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за ј |
| ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено |
| ећ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним бр |
| е издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да |
| {S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обу |
| девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна дев |
| поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далек |
| епти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз др |
| ледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напре |
| безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше в |
| уће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из о |
| при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја ч |
| као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање сли |
| имала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мал |
| те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Б |
| му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах |
| <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{ |
| реда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или бо |
| етак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гле |
| удућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам с |
| е узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћ |
| олико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме |
| <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тре |
| уда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као |
| тојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не прово |
| ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједн |
| p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у п |
| и преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег виног |
| да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пр |
| гор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, |
| га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, |
| овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Ги |
| цали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху |
| е видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.< |
| какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} |
| ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, |
| деш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ће |
| ше.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долаз |
| стаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зден |
| и ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пш |
| звах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не |
| Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогов |
| а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, за |
| м; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кош |
| .{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} |
| S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих |
| ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од с |
| оклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприч |
| екох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} О |
| и је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, н |
| лити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{ |
| е не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе. |
| адох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко |
| право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред |
| p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њег |
| ницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по |
| она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли |
| ној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; г |
| ре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетур |
| обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам |
| , Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо он |
| је зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше |
| близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда над |
| а и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То |
| насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где не |
| малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, |
| дао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међут |
| њи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку к |
| е кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, |
| сев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше не |
| акло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо з |
| /p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њ |
| но стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, |
| аспознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном ц |
| ам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе |
| својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљ |
| е волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасм |
| од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <p |
| а мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али ње |
| заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав |
| ом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај С |
| а тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се |
| у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која |
| рпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те не |
| епристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дот |
| на радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, |
| а чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се |
| Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> < |
| ет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да з |
| о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно |
| S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу |
| у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n=" |
| >Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто |
| сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећ |
| .{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лев |
| му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врл |
| раже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — ве |
| а.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као |
| ено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дође |
| ама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој стр |
| како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} |
| питах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном кол |
| а мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, |
| понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побо |
| пети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други л |
| Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, |
| мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо |
| кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седи |
| , слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, ка |
| а спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да м |
| Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина |
| уби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и |
| главито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном чове |
| тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је б |
| Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те дон |
| јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно ве |
| лена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а |
| те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при |
| ица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, |
| чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва |
| м заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{ |
| ј гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Он |
| књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уре |
| онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али н |
| > <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се н |
| стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојак |
| /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не з |
| {S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гил |
| о великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{ |
| ну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу. |
| а једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена ј |
| .{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без и |
| лачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време |
| а се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако |
| о <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше |
| ше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то |
| ох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причиц |
| дно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, шт |
| мо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S |
| осадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одгова |
| на, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не |
| да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Ис |
| да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи д |
| } Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развије |
| орачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане л |
| зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— |
| бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да |
| м.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је та |
| рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.< |
| д се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с |
| , и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох |
| тине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Ги |
| одице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S |
| што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше ш |
| } Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> |
| њу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за ш |
| и девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> |
| да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— |
| p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не |
| ну кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах з |
| {S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет п |
| јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, |
| а, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући |
| све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па по |
| ста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита |
| p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово мест |
| ко удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додирива |
| овала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!. |
| ј руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше и |
| Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива б |
| видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у |
| им вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу |
| {S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом |
| ама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својо |
| и се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — |
| ..{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из |
| чаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо |
| ико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S |
| к, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у вр |
| говору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и |
| ошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако ла |
| ата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога б |
| а повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се |
| изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми н |
| ућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну |
| се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велик |
| а, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танк |
| а око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и з |
| шицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше пове |
| црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју ка |
| еколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је ч |
| иму.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да |
| живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда м |
| би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече |
| Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с т |
| етнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта |
| као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила. |
| , и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, ал |
| ла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочил |
| ад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у оч |
| еђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{ |
| расто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рук |
| је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све |
| евојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погле |
| е, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гил |
| о ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу |
| исмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за ост |
| и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} П |
| леда као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће |
| ети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста |
| ријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о |
| {S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни г |
| сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако б |
| га и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После |
| о.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је ваша |
| рахом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуко |
| ора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како |
| коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да н |
| од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога с |
| ало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Н |
| ћ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ.. |
| ти и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано |
| p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што |
| ена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху по |
| . (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уоста |
| бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, |
| човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећ |
| им, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о |
| } Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, |
| ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p> |
| и има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови |
| ј, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни ле |
| већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико трену |
| а парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта |
| о да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула? |
| ? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То |
| ајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </ |
| p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох |
| а другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци |
| дох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се с |
| и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; |
| замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како |
| ељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње ср |
| енуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </di |
| етих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па |
| се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{ |
| е, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? је |
| те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он с |
| Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она |
| што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да |
| никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више д |
| рудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S |
| зумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам |
| еје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура |
| ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други |
| стане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више. |
| е противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} |
| њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> < |
| лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— |
| </p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми |
| овну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загл |
| а срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе |
| адржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да |
| бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да ра |
| треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како |
| ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</ |
| ркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ве |
| И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не зна |
| <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то н |
| ад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа о |
| тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</ |
| </p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Ра |
| чера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не |
| p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам |
| је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али т |
| те...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да |
| ј нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједн |
| , рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p> |
| зна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb |
| уши смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се |
| ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим |
| доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> < |
| дајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да |
| нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Т |
| едном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог |
| о потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке. |
| е ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се з |
| поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p |
| е запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање |
| ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она |
| по да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не из |
| ..{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућ |
| p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет |
| икну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.< |
| близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се пој |
| рнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну |
| а погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима за |
| га девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени |
| громним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде о |
| у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, |
| редосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само ш |
| >Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући |
| дговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изд |
| је бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци |
| огледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима уса |
| p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе пр |
| .</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са |
| упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То с |
| још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а он |
| питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је |
| ем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше |
| с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се у |
| <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча п |
| дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не |
| како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S |
| онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не бри |
| S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада б |
| ко срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој ниј |
| ...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох радн |
| ј милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, зане |
| " /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила ка |
| ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше |
| .{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А шт |
| ни, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p |
| е она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— |
| је очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој сн |
| после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што |
| Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, |
| речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодн |
| мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</ |
| рао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; там |
| од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.< |
| е да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватил |
| збиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави ј |
| Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас изм |
| и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С најве |
| откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми с |
| ово позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено |
| невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљ |
| у? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и з |
| ече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично крив |
| ила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; |
| — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, з |
| орио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој по |
| идим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њ |
| ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз б |
| иво ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах |
| а?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о том |
| ста на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи зас |
| просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да з |
| p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! реч |
| д мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се н |
| у: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напо |
| нама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваља |
| крзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних |
| а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као у |
| о јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њен |
| и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи |
| ака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што б |
| дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем? |
| иком полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој бли |
| остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гла |
| и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш т |
| укла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти каж |
| купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и |
| рам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да м |
| , гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад |
| >Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло |
| ко.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, м |
| Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се за |
| и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш |
| у њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то |
| огло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она го |
| /p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи |
| е да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се |
| {S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука д |
| ме нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна |
| е.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p |
| на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отег |
| а кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину |
| је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и |
| утасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном |
| II</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој |
| на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погл |
| мо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на |
| да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам |
| ад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по пр |
| кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем |
| м путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, ода |
| о, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору п |
| ти само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на то |
| ђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприме |
| ејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да |
| а вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна с |
| p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их |
| мо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није бил |
| као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p> |
| ебу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци мо |
| цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава |
| умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух ј |
| треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам забора |
| "47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, |
| же.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, ј |
| ица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четво |
| Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и у |
| о стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одос |
| еби.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не м |
| да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S |
| тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо |
| задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>А |
| че.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — |
| p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек. |
| је гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем с |
| о да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о св |
| самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати |
| не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолин |
| увам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше |
| ош било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, пита |
| ебаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадов |
| х.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, раз |
| и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколик |
| већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p |
| тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо |
| ом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, |
| аву, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се уп |
| ко корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасја |
| а ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је о |
| рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу |
| , и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.< |
| ко да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? |
| само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураш |
| неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше |
| Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега |
| ојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </ |
| ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих |
| сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог ко |
| грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стад |
| једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, |
| } Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распоз |
| >“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не ид |
| ва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна у |
| .{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, |
| је, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страни |
| гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је саста |
| S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хт |
| .. почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори |
| лагосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одм |
| <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако |
| чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S |
| погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, н |
| акав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно бе |
| у се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ј |
| една слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљав |
| нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо по |
| сао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тач |
| х и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.< |
| ас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S |
| урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје ос |
| није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је |
| акви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> < |
| ом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{ |
| асићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јеса |
| о пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још јед |
| она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се |
| собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли ј |
| , не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се |
| вртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> ме |
| икада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p> |
| уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја |
| {S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и из |
| па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао |
| упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p> |
| вице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и |
| акнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпут |
| и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још |
| и сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S |
| о су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњ |
| , не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда о |
| га је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{ |
| не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="cha |
| , притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем |
| ати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, ка |
| Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку з |
| једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито х |
| та љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Мил |
| х кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочи |
| горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а |
| осла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Он |
| ти о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим дев |
| му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомисл |
| а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби сто |
| .{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље |
| очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, ду |
| уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећа |
| Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговор |
| ном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не |
| ан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих с |
| ад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара она |
| и оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, в |
| најући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непри |
| д љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час виде |
| о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну |
| !</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се су |
| p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, |
| :id="SRP19010_C8"> <head>VIII</head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али |
| {S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре |
| и сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда по |
| ду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече |
| икот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама |
| густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се |
| беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше н |
| Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно м |
| налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опе |
| елазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођос |
| , сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, |
| њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то |
| ало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране. |
| е их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се пол |
| и отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везив |
| као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, дец |
| приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како беж |
| или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук |
| много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са то |
| м којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно |
| о отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — |
| ти тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко |
| е бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми |
| чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ст |
| ло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, т |
| , рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати |
| колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико са |
| наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не дој |
| говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче |
| ? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине |
| мо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S |
| да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш |
| да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи |
| два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш там |
| се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном |
| зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао |
| ста поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада ту |
| аш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њег |
| погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И |
| ом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу |
| n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и сре |
| ов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ног |
| ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на к |
| оз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{ |
| ло, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на зе |
| p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадош |
| , па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега |
| о, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло |
| браза!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје стар |
| ву да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми |
| скајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То |
| и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота |
| име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање |
| помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој |
| /p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове |
| ах да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и пл |
| казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз гл |
| мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и п |
| ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими. |
| боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дн |
| врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке ка |
| дело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као |
| естано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља |
| Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме |
| у, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре? |
| и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} |
| и, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете |
| >IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга м |
| <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Диг |
| тео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?. |
| ри Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те |
| {S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја |
| d> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах при |
| ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, сво |
| {S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.< |
| Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ |
| оља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је |
| вљаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна ј |
| погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увуко |
| се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бог |
| тави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, |
| ти. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде м |
| стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад! |
| о свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n=" |
| ето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Про |
| е.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих |
| то, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала |
| дем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео |
| с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говори |
| ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложн |
| е.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији чо |
| е.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме |
| ом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на кра |
| међу другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у |
| ишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{ |
| {S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми неш |
| е, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не |
| , не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја |
| ах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће. |
| а ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S |
| </p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} |
| Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да |
| !{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако |
| > <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p |
| А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} За |
| ко тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те ве |
| смехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затреп |
| примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажњ |
| се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. |
| и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{ |
| д умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме занош |
| тало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи с |
| кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, |
| голасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p> |
| .{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њ |
| ца играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упре |
| лађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са о |
| оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша |
| <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хл |
| си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— |
| ц, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар ј |
| ћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у |
| се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потер |
| охитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљ |
| им.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испр |
| ки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух |
| к што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{ |
| осмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Ка |
| ложена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да |
| д једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа |
| слиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљн |
| змилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, и |
| ша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, ј |
| о поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се |
| одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} |
| , а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу з |
| шта не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чу |
| ну.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгл |
| е, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бел |
| мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се |
| ешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровд |
| се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{ |
| да упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима |
| е.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и поглед |
| ако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као д |
| у; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко |
| се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде |
| S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној |
| шах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да |
| помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p> |
| упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си |
| љним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да |
| спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ће |
| за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда |
| е то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег че |
| е озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.< |
| ћ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох |
| кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да |
| — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од |
| да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се п |
| Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, |
| у муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брд |
| ко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само |
| дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се н |
| е кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу |
| о помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће би |
| екса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, |
| што.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S |
| арочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S |
| >То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са |
| а у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени |
| је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, ув |
| ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох зап |
| ео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја |
| изину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет по |
| це живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај не |
| је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мисл |
| љно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито |
| огуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се |
| ех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учеш |
| а да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори |
| одом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога |
| је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао са |
| ако су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео |
| ога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на п |
| даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли |
| је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хита |
| колу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први м |
| и.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да |
| за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у |
| Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то |
| и; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, |
| а ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздрав |
| онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих |
| раше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за |
| кну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише г |
| нови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах |
| усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми |
| сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа. |
| пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но ка |
| тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала ша |
| ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље зн |
| е она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи |
| срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласко |
| ах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како |
| p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p> |
| онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо д |
| стим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место |
| id="SRP19010_C13"> <head>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше к |
| а ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек |
| и своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих д |
| беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо јед |
| е баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb |
| толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину |
| љине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, |
| и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих д |
| и је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих |
| оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили |
| м Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да с |
| нут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније о |
| раг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се |
| да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих к |
| а је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око |
| е нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} |
| овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрад |
| вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} |
| а.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је |
| {S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох д |
| евојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по |
| оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{ |
| речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ст |
| ше занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку на |
| да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама |
| о како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу |
| због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да каже |
| Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, |
| 9010_C3"> <head>III</head> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто |
| умеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна |
| е бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међу |
| ош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се гото |
| сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за со |
| од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бес |
| S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажа |
| д сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и з |
| мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави с |
| ј лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелен |
| г живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{ |
| у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Је |
| са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило |
| илазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је |
| а сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијско |
| {S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини |
| разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као |
| са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми |
| приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком о |
| отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху |
| ило онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао ме |
| ешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да к |
| ико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p |
| епашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког |
| чито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи |
| , гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута ма |
| } Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрс |
| и за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} |
| није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари ка |
| иш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p |
| } Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</ |
| Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме з |
| збиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до |
| па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољ |
| о, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Ал |
| днем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тич |
| уда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не |
| осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти |
| /p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <p |
| лика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p |
| Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу |
| упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у о |
| о; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на о |
| Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Ми |
| аћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечур |
| за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуг |
| је, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, |
| же бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљ |
| ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заб |
| очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још нек |
| о сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и |
| ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> |
| ти.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му |
| у сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да |
| весно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког |
| н да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени |
| варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара |
| Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али... |
| жем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Са |
| приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па |
| >— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? кака |
| на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се |
| не.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега. |
| а и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p |
| уци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> < |
| ћу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, |
| кох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да |
| смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се ниј |
| ћи ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да ниј |
| е кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!. |
| лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу |
| очех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долаз |
| уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегн |
| јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окре |
| питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шт |
| мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се |
| онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог о |
| равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад |
| ад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар |
| је, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај. |
| а је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој каж |
| учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, н |
| p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на |
| риметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Мили |
| то се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> |
| је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох т |
| ред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре |
| хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="1 |
| ле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна |
| друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој д |
| p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.< |
| ехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле |
| син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} |
| њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај на |
| </p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о м |
| им оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло |
| а њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође? |
| } Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном |
| тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном раз |
| ме реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, |
| > <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих |
| их је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шт |
| е знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>Н |
| једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило ма |
| дити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, |
| сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом м |
| ре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам... |
| одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мај |
| а мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она му |
| каше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, |
| али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Мо |
| го се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се |
| } Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, |
| ош једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се |
| о да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И о |
| једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но |
| едар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох |
| тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле м |
| ратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније з |
| есима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради |
| ућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и по |
| мо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па |
| и, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене к |
| и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рек |
| брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећ |
| м већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи м |
| по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобо |
| аљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико |
| и стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до с |
| чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p> |
| {S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја ње |
| враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку |
| се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто це |
| пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да м |
| онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако |
| д и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и мој |
| не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да не |
| S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p |
| </p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Је |
| ћи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> < |
| алим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозб |
| уде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од св |
| а ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> |
| >— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— |
| ог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога ка |
| вог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p |
| има се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p> |
| <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да |
| она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, је |
| е њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она гово |
| ко, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам |
| азлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна дево |
| рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања. |
| а радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта не |
| опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио |
| на, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога |
| и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али |
| е доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могу |
| це одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога |
| оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живел |
| S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само нек |
| ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не |
| у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>К |
| елу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрез |
| аве ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу |
| вор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и т |
| нам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гл |
| елој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не б |
| н превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, |
| Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети |
| ричувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода преве |
| разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изј |
| епрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио је |
| ead>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то |
| о што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше н |
| е вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна л |
| н, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Бе |
| ла тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, |
| песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разу |
| нио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не мо |
| талим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако поп |
| изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Там |
| Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах д |
| а, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног мест |
| :id="SRP19010_C4"> <head>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао с |
| жим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отим |
| Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он |
| а је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски |
| Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата |
| мо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на пам |
| х део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разум |
| аније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, д |
| но с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, п |
| како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више пр |
| ће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у |
| Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> < |
| а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка |
| е сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, ре |
| тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ам |
| :</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема р |
| S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим бр |
| које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљиви |
| ти на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> |
| улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне к |
| ам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам л |
| е.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако дру |
| и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје |
| а само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше уза |
| Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетко |
| апне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у |
| </p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а от |
| сли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, |
| боко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шт |
| а и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја мора |
| } Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и п |
| м ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — |
| сташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, |
| свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, |
| аш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши и |
| то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p |
| лих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{ |
| ликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке |
| у Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међути |
| на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потруд |
| а, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} |
| е зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче цел |
| а, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Забор |
| ицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш с |
| На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— |
| ли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не |
| Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху почели не |
| шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила т |
| нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено к |
| Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни |
| ву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје |
| љено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити купов |
| шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ни |
| па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то к |
| боне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори ус |
| еког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата о |
| љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кра |
| то љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо |
| ишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном |
| појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини он |
| бјашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш |
| и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по варо |
| е из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, |
| нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} |
| {S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли |
| о сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, ти |
| да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог |
| прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици |
| рати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја ск |
| , а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S |
| сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не |
| и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> < |
| уче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пу |
| жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p |
| ве.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими. |
| зи врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, |
| а да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} |
| ; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар г |
| S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</ |
| вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у |
| и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, |
| е ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ру |
| бицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепоса |
| ћи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби о |
| ишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том прилик |
| н не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, |
| уцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви ст |
| Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу л |
| цну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се укло |
| онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је поју |
| да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.< |
| их се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се |
| ен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни т |
| те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да |
| у разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где виде |
| з пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору о |
| ут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да каж |
| прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сл |
| длучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и зами |
| се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да ниј |
| д стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш руча |
| ити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац |
| но ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само ст |
| је могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам |
| >— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма д |
| тку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало мн |
| е ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица и |
| ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је |
| /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све |
| удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мис |
| и — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, за |
| араше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо гд |
| ; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам |
| бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Н |
| тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога |
| ами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је оп |
| ако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатк |
| апрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да глед |
| у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из в |
| иге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не с |
| ао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се ос |
| шину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Про |
| сцима, неких старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и з |
| н.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јо |
| напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се |
| колни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, ја |
| одне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сим |
| беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? пон |
| } Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту |
| е онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, ниг |
| то је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div typ |
| м свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари |
| њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, ка |
| е смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљк |
| д главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне |
| ења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђ |
| еше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренут |
| ужно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме свак |
| , што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима |
| ећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?... |
| еч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се трг |
| за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онд |
| нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој шк |
| у ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме п |
| то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подс |
| ох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба зем |
| 4" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим нек |
| ренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико трену |
| у шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивни |
| поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше |
| , упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S |
| представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очи |
| а то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало |
| и да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</ |
| , по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да |
| то ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капиј |
| јлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој |
| на, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито с |
| , у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме наг |
| своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазрив |
| као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја сво |
| мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“< |
| шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> |
| одно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећат |
| је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на |
| о да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих да |
| оме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, |
| е расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак н |
| ица, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном |
| не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} |
| она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да м |
| з кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближ |
| право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље |
| само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} |
| едаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде от |
| S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! ре |
| ицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста изме |
| у врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} |
| е издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га че |
| езану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрв |
| је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али |
| } Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека упр |
| гавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Ос |
| а сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаш |
| ствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже |
| то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да види |
| та не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— |
| више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жаг |
| што због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобри |
| бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам зн |
| к Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као |
| ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се ч |
| сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ј |
| , па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је |
| не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), гово |
| само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем |
| потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осет |
| Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} На |
| Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у ва |
| још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да поми |
| као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...< |
| јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањ |
| } Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта и |
| ога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало с |
| ћи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто |
| и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долази |
| а треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљ |
| дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, др |
| е радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах |
| да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим |
| ах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отв |
| ање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном те |
| Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо пр |
| {S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми прав |
| га? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и о |
| шевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да с |
| ушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошар |
| приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешт |
| пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам |
| е обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} |
| е.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напр |
| ао да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, та |
| а сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, ал |
| сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде |
| ета?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окре |
| ом приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Не |
| стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на св |
| , Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се |
| ој руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова же |
| , то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела. |
| чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до |
| на стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а |
| есати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом непре |
| Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за т |
| да смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме нек |
| и кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или |
| само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са п |
| чима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је вазду |
| раше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ за |
| S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене |
| с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откос |
| , не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не |
| {S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} З |
| <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обе |
| у око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас |
| атког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љуба |
| прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тим |
| ци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Г |
| енуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на |
| сле већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих с |
| вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе. |
| ане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, она |
| с погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нет |
| ш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обрат |
| иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску |
| оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег бра |
| ци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех д |
| ле сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под |
| ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? |
| се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа са |
| окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону њ |
| звесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, |
| ка, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устад |
| би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да |
| је.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> |
| котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто о |
| ки.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, ш |
| ца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом. |
| штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи. |
| га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном понов |
| женства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе |
| да се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у |
| .{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има |
| зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— И |
| евојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све |
| да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопствен |
| мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка |
| {S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде и |
| да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде о |
| о, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш ког |
| га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не |
| азривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам |
| его ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да б |
| онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, |
| скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем к |
| е баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у х |
| .{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да |
| према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно. |
| од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понов |
| м, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога |
| ном небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога |
| } Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} |
| дне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто |
| иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си |
| и и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајућ |
| уштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попуст |
| n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситниц |
| дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими реч |
| а <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — де |
| притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова ж |
| ога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде |
| оиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се |
| х ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадош |
| ренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки т |
| p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима |
| гао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан |
| .{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{ |
| } Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се |
| х: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она |
| ео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу |
| краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, |
| па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестр |
| ом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке н |
| се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао |
| ше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако гро |
| па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме |
| S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепави |
| ше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену о |
| ару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, кад |
| то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођо |
| жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно шт |
| 10_C9"> <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} |
| очеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="2 |
| рда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Л |
| , упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} |
| сио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Ал |
| овезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Нак |
| ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, |
| води чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чин |
| Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога н |
| о дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и ње |
| врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје |
| к и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаш |
| бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити б |
| а непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше |
| ћи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухват |
| а написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећ |
| еби, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и ко |
| слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све |
| вог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сим |
| ћи је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори о |
| лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш |
| иђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да укр |
| са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки |
| изу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S |
| усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде |
| лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, |
| p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо |
| ао да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, к |
| е некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен к |
| не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му |
| евесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали |
| додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема |
| та му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу |
| аки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се т |
| } То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другов |
| а оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, у |
| ој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неко |
| } Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука мој |
| е видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што мож |
| улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у с |
| није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не |
| учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што |
| лавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора... |
| елачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива |
| право сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту |
| а њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем о |
| казаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се |
| и бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и |
| адрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стоја |
| увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласн |
| Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окрен |
| оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле |
| гу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматра |
| >Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и п |
| — Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све |
| да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Н |
| а једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страш |
| тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после |
| ишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина св |
| речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи з |
| њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад |
| Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда ниј |
| ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ног |
| авно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се св |
| где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и ос |
| трајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са у |
| и није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{ |
| а се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се см |
| а ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом |
| разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да |
| х знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашња |
| неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо |
| осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна зад |
| ар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што |
| он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} |
| ежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се на |
| сјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе |
| оговорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води там |
| ђах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, от |
| ко око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се пом |
| гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за |
| и се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ј |
| г месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма |
| за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да с |
| у...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда с |
| о, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли к |
| ри проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер |
| о иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше з |
| једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женс |
| .</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онд |
| кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, |
| рбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив |
| Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и н |
| о сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} С |
| у, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он |
| ј.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још |
| , у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два |
| ском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обе |
| рилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у |
| х најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{ |
| а.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече |
| отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и од |
| ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али с |
| га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па доб |
| шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да д |
| поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толи |
| и, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до |
| у са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ко |
| S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је о |
| у себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира |
| гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загл |
| сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и ос |
| се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којим |
| служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говора |
| а, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, од |
| ом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја. |
| е припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе н |
| лазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег сел |
| ва, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да в |
| ђе твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и |
| ани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћ |
| им те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{ |
| етеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских |
| аво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, |
| оше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута и |
| Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена |
| време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, |
| ене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шал |
| својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена се |
| позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.< |
| колико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али |
| о ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— |
| тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави |
| љеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњев |
| е оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах |
| води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажах |
| оста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с по |
| у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пише |
| , рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, п |
| окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врат |
| едне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Си |
| вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох |
| ндије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше |
| но одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лак |
| ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је |
| собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био ста |
| кох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па г |
| "1" /> <div type="titlepage"> <p>СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б |
| све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околнос |
| радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико |
| одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без он |
| све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у |
| оже да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже |
| м.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах |
| гов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да |
| — ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, |
| Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз |
| е загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и |
| лу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се ша |
| и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и д |
| иђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки сво |
| како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узал |
| јас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у |
| еколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стуш |
| Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} |
| она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присет |
| у јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мен |
| нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла с |
| е што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништ |
| читати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља ис |
| > <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и поглед |
| и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећају |
| дном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слат |
| е се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да |
| на, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чује |
| иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећ |
| /p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да во |
| /p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах н |
| се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше |
| м смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме к |
| ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме уп |
| Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћ |
| ?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не уме |
| а сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} |
| е ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напос |
| а идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред |
| е то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари |
| Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у то |
| еше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у т |
| визну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух г |
| све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом врев |
| .{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да с |
| авати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред |
| вадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онд |
| тових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вече |
| .{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и |
| напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p |
| да не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тај |
| ијем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, |
| о ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> |
| ш неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затвор |
| књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај ви |
| неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову |
| се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокру |
| .</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, доп |
| p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> |
| и поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако ј |
| х се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу |
| ој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет |
| </p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам |
| уде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> |
| но страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да |
| рави и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; нала |
| ање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по је |
| да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се |
| Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах |
| ки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила к |
| та, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах под |
| а отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак |
| који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> |
| еда онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше |
| ити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах |
| Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога |
| примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да |
| ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, |
| } Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашће |
| сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, |
| ести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом ра |
| и и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> |
| доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Си |
| то су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о |
| p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> |
| ђу два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, |
| чају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онд |
| одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као г |
| ори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није |
| .</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за к |
| међу њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> |
| {S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p |
| </p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш |
| Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправља |
| ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застад |
| {S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати |
| олико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у он |
| p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унут |
| p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао ма |
| код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило |
| {S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да в |
| ао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео н |
| S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с |
| — А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</ |
| само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као к |
| трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име с |
| омрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још д |
| пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим |
| х онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се нам |
| аде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја с |
| ђу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече |
| о је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и |
| д, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошу |
| у се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене так |
| ме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чис |
| х отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту посту |
| Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наје |
| ене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћута |
| рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима ко |
| ице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позв |
| а чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао |
| јаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену |
| заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, ко |
| м жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би с |
| S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући п |
| аде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу п |
| тујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово ш |
| измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако |
| разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка ил |
| радима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог |
| </head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне |
| да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освеж |
| ани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно |
| аге, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и |
| ње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне |
| но ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема |
| одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да р |
| х се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда оп |
| х слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојач |
| цу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тад |
| а не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми м |
| а, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зач |
| ди другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одгов |
| е да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва м |
| адржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, |
| еничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> одне |
| х њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што |
| } Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је |
| уставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажњ |
| имало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста б |
| а сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно |
| а бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио. |
| алца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, |
| рог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божј |
| имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за нед |
| <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја |
| тарија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.< |
| пазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завиј |
| е права препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах |
| беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, ба |
| , и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да засп |
| ри о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима |
| и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније |
| адох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, |
| а њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмех |
| ом, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је д |
| девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да л |
| а она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми |
| д нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, п |
| амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим |
| нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и дру |
| ињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p |
| је лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме |
| Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да са |
| а се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојк |
| о, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и |
| тове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беш |
| негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући је |
| се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да с |
| алеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, |
| о винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех кот |
| .</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико |
| епих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке с |
| и се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног |
| Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умр |
| а, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изглед |
| из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме |
| егох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устад |
| не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда м |
| су, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној ст |
| говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чоб |
| се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{ |
| куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.< |
| } Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено |
| а бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога! |
| распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, |
| се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће са |
| ашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу |
| лед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше |
| ш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како |
| шем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прс |
| .{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.< |
| огата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисци |
| и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с |
| а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, |
| вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарап |
| секох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ни |
| обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коњ |
| аном, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако ма |
| на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; |
| овољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми |
| } Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху к |
| јој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се са |
| м младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S |
| ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И |
| ко буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} |
| њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње ни |
| а дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> < |
| онађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не мо |
| е више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањ |
| ош ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост |
| те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда наста |
| но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Си |
| то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема з |
| не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах то |
| о себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обича |
| на и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал |
| е је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, |
| раве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи ма |
| </p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.< |
| дих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац б |
| S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један |
| Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмере |
| оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да св |
| ма стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У |
| ху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име |
| е мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра |
| >Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља к |
| ата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изго |
| жан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам |
| ира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајк |
| на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми |
| за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао у |
| брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад |
| сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и |
| ли смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху рад |
| ђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрат |
| леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погле |
| и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калу |
| о одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S |
| нка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи п |
| а му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му |
| удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна |
| лаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? у |
| никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу |
| лу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислил |
| љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за |
| на мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја |
| жо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обрати |
| доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору |
| сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко п |
| } А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и остави |
| радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари |
| а кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног ју |
| <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео |
| ишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене д |
| е, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање |
| д куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да |
| сетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисл |
| признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих |
| та не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, |
| јим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на |
| ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све д |
| ава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, п |
| еше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, |
| се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће |
| звестан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом гла |
| асмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене |
| и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ |
| за! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" / |
| а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упозна |
| идети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шт |
| соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у др |
| вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну |
| ти, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича пон |
| ред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на |
| ас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она д |
| упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маш |
| дног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, с |
| дног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта |
| ед.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад |
| Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде |
| она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као |
| о лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И оп |
| ед очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све |
| Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за |
| , у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са |
| ас ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што |
| Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало шт |
| том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих |
| а, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми |
| а дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} |
| жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запев |
| лиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опе |
| S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, тан |
| оца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Ота |
| p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља |
| аше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се п |
| а и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тр |
| {S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза |
| аху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име бе |
| шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између |
| мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја |
| а, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изг |
| је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, та |
| ико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сун |
| ја толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади |
| и је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда |
| ноћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада |
| е бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, |
| ком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви |
| /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и за |
| у, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима. |
| д зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између м |
| ј снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Пос |
| ину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се ика |
| и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ре |
| е само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} |
| p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од који |
| о сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но |
| Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја ос |
| , те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе |
| иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Але |
| па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади |
| илу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлеп |
| ох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, тру |
| као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу |
| игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра бр |
| ита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав пор |
| идим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене к |
| их се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се |
| нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором |
| осле ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњс |
| ка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, |
| етоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па ст |
| оследња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. в |
| и у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се |
| на, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остави |
| /p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој со |
| сао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, ј |
| рицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом ка |
| , већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а јед |
| ћ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку |
| и што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не д |
| ад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице |
| жу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, н |
| и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки н |
| и стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љ |
| а највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње њего |
| фу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци |
| ...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана у |
| И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на |
| — Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> < |
| шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и |
| дем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће |
| телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| у, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо н |
| шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равн |
| Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као |
| и се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад |
| таде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах о |
| апомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још виш |
| ека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех не |
| рудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— |
| м! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Ч |
| зрасла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој де |
| према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само з |
| оже сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој полож |
| Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у |
| ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао д |
| у некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао пес |
| 101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у пр |
| сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти |
| аво своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах не |
| а увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупује |
| <pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто повер |
| играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> |
| >Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега иг |
| age"> <p>СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. |
| оглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27 |
| гловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само мо |
| једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оц |
| ојединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да ј |
| ити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљ |
| право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због |
| епашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њено |
| о лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разго |
| 1" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>С |
| — Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> < |
| е исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех |
| , и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехн |
| ко ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, с |
| ам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то др |
| утрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, |
| жан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се и |
| Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде ре |
| , шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ј |
| и, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом |
| ше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас с |
| ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, неч |
| > једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се к |
| кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже о |
| у чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не пр |
| собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Паз |
| а излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаш |
| неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде к |
| у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена кострет |
| их очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{ |
| ло, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, кој |
| ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, зат |
| и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не |
| че да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хт |
| асно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле иш |
| } Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем с |
| чи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се рани |
| ="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматра |
| на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није |
| о већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сва |
| отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што |
| и да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је в |
| {S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ |
| ко само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, |
| .{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводо |
| кљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше |
| села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло бр |
| но на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено и |
| ма прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, п |
| , ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима |
| леда ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се |
| тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих |
| урих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, |
| мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори ка |
| ху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и |
| упила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли |
| наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А |
| n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко |
| ања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Ње |
| е ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нем |
| жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака оста |
| м на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке о |
| се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох |
| ече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја ви |
| е му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова с |
| нем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио |
| стину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на |
| умела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се трг |
| гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручи |
| хватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</ |
| е обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и д |
| с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, |
| ђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као д |
| ма, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале де |
| огама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пук |
| а ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да с |
| има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Ве |
| тан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишав |
| мо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се до |
| ља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да с |
| јало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала |
| <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља шт |
| лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по |
| да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— О |
| морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, |
| е је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, бли |
| земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, |
| омрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!.. |
| а, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p |
| велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сет |
| обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху н |
| Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> |
| урили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попре |
| шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, |
| ју овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то |
| сматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један |
| ке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега чет |
| и да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати |
| едати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста |
| p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну |
| кнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но |
| ене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по. |
| ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи |
| еда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; нап |
| се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда г |
| под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно г |
| p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она к |
| једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p |
| одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана кос |
| p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низ |
| е врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако |
| загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <p |
| њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је |
| х, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према каз |
| им убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и |
| еоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да |
| а се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пође |
| он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још з |
| до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тиск |
| објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нис |
| Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда |
| кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах |
| .</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стал |
| како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да |
| чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S |
| ој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше ди |
| ори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се |
| коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и |
| у, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, |
| осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по л |
| нице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу. |
| крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да |
| девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво |
| и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по |
| едесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} |
| , па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођош |
| их поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене. |
| ека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем |
| за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих с |
| илазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Ста |
| еда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као |
| оју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем |
| езвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши с |
| и.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме нек |
| шнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ |
| {S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То |
| Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше в |
| n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњ |
| носе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога |
| едном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао изд |
| мо, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка |
| оју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине |
| е пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ра |
| леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уп |
| с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди г |
| рца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз кој |
| се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо |
| милице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце ж |
| ао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посм |
| , отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основ |
| е?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу с |
| , да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за |
| а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову ша |
| г погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Ра |
| где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посм |
| брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте ко |
| врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> |
| ам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљ |
| о на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде |
| напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикрије |
| " /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиг |
| репавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,< |
| та вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам д |
| из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код |
| троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, л |
| за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим и |
| погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као по |
| ј и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало |
| не гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђ |
| им крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на |
| укње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да сам |
| нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим |
| кох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе |
| чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, |
| а ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а је |
| још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви |
| лако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — ја |
| запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оста |
| стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена |
| никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене |
| зва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да сво |
| ети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што на |
| ринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружн |
| та ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут. |
| сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p |
| весно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао |
| види Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе |
| .</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан кора |
| /p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— |
| > <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} |
| та за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газ |
| рушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говед |
| не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} За |
| у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох |
| ах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах м |
| >Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо |
| да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и |
| p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према |
| са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, |
| ах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухва |
| наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога |
| n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повија |
| гове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплаши |
| те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да |
| глав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на сво |
| едоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам |
| још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И |
| це не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> |
| ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајку |
| закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах |
| оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најм |
| и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде |
| ри, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто ид |
| и шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што |
| у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се из |
| ш више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пу |
| .{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о ч |
| донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде |
| чело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} |
| аше се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо |
| штољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбуди |
| у, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу |
| ах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, шт |
| ће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type |
| ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу |
| седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене. |
| <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> |
| ам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло |
| ; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао |
| сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо |
| упити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотиц |
| та је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме уз |
| е Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво |
| се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да зн |
| е ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш |
| ле, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Су |
| то се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шал |
| изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за он |
| ш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љу |
| не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ћ |
| им, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом у |
| >Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{ |
| и, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасполо |
| пријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше крив |
| ајдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{ |
| аваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да |
| да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напо |
| тих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то не |
| е Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од дв |
| од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> |
| а не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010_C |
| џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком |
| једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бон |
| ова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш к |
| пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми |
| ом.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блист |
| дног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, н |
| .. -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много. |
| мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа |
| ивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада н |
| тио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да |
| женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи по |
| а дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} А |
| арочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно |
| западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што |
| шу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и о |
| уштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се |
| ше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога шт |
| танеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну с |
| х, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зид |
| роз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} |
| загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мисли |
| читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајд |
| е ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и на |
| на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њ |
| Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што |
| е запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Мари |
| се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих |
| {S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим |
| угови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од |
| а.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну |
| тигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где |
| ијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих |
| час, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ н |
| мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коњ |
| ећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под |
| >Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девој |
| и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде |
| доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла н |
| зех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини |
| могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— |
| поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отвориш |
| .</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се ка |
| а се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се дав |
| ва, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове |
| о које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са јед |
| које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како са |
| једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово сао |
| н, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надмет |
| ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овак |
| } Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господск |
| ојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих цр |
| држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли м |
| ли онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато ж |
| отока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, о |
| пита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догл |
| ном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Г |
| азмишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех г |
| остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно |
| и, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде д |
| } Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој зна |
| као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, пр |
| ног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али |
| ао да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се |
| } Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сес |
| ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и изд |
| ја, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — е |
| и што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојк |
| угу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох |
| > <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Др |
| е ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред |
| а дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше |
| , Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али он |
| ах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у |
| дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два р |
| рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?... |
| то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, |
| кога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва прес |
| куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да ниса |
| у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по те |
| {S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и з |
| ; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће |
| } Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p> |
| а.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, |
| /p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у ја |
| где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко с |
| тране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут |
| ла стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њ |
| ога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом |
| кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А з |
| а разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, и |
| .{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, |
| нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она дру |
| ла озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и д |
| рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да доз |
| од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује |
| ем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми чо |
| мљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, |
| је, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} |
| олазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа бра |
| S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к |
| ах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, про |
| и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме |
| се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не м |
| еца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купује |
| угом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш |
| са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а |
| олико <pb n="48" /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— |
| ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно |
| судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је так |
| Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче мо |
| аради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купуј |
| и шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} |
| сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима |
| кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одма |
| ки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па он |
| е одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, |
| но и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, |
| } Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео мно |
| а тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мисл |
| м воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} |
| /p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешт |
| аду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отвор |
| пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад |
| оказа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања п |
| води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе |
| отока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку |
| , у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет л |
| х шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера |
| по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом о |
| се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код |
| ила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху |
| ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим о |
| ле сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто нераз |
| >Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, ју |
| чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше |
| ном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена к |
| док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на проти |
| само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и |
| дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S |
| г Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хва |
| кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој < |
| ог тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњ |
| м је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексо |
| уће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта |
| Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а |
| шљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква |
| ај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколик |
| о... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, ш |
| руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па |
| бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да |
| био.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим у |
| је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, |
| Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало д |
| ља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле |
| ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном |
| ери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не |
| ма.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чек |
| па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне мног |
| дарих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема веч |
| де отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручај |
| воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом |
| едним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да |
| ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњ |
| гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p |
| ти како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — б |
| елу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте |
| бе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не зн |
| самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах |
| просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати. |
| им воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати |
| ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} |
| када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о |
| грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим |
| р док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива закл |
| одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где ј |
| х краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као д |
| игох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто д |
| а састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Диго |
| д иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом |
| то нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мај |
| ре по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две |
| са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхо |
| нице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се |
| м спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пу |
| у по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да не |
| е молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти |
| ли у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред к |
| који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену к |
| роведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме т |
| ођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшен |
| њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разг |
| најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нов |
| <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који |
| о и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да п |
| земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза с |
| оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се нек |
| .{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим м |
| ечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђа |
| а, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи |
| брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јо |
| собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на |
| па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само |
| нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту |
| ош унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се |
| застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мал |
| еколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се |
| о шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране |
| /p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одј |
| ћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али |
| чих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох оста |
| тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} |
| остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо исп |
| и, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под ј |
| х; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајућ |
| ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, |
| та да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме |
| те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице г |
| нда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, |
| не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и |
| поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су рад |
| мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми |
| хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> |
| , ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Ст |
| ли тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи |
| > <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — б |
| итах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знањ |
| ем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љути |
| .</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од њ |
| асећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p |
| је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунц |
| ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбо |
| ећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и |
| мео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, м |
| } Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих |
| х после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништ |
| ml:id="SRP19010_C2"> <head>II</head> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мај |
| е и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да зн |
| у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, |
| ице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као |
| </p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам |
| у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и |
| {S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њ |
| х се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S |
| о! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех |
| ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних |
| јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и о |
| на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да ве |
| мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опр |
| о школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста ран |
| аврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да ид |
| ораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} По |
| јка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском |
| и а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима нас |
| обом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} |
| е виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало пот |
| тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" / |
| осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној к |
| ројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, |
| морим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на гла |
| ајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко у |
| у је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врба |
| срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад уста |
| плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље ч |
| нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко |
| а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p |
| /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у п |
| као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с какви |
| > <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било |
| .{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ак |
| дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} |
| а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе |
| ро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвор |
| обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста |
| за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он м |
| аде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонб |
| преда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом |
| уте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве |
| у кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, ј |
| ужених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху исп |
| то засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на |
| мисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се |
| ама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беш |
| тићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене. |
| а се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тај |
| дбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не |
| ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, |
| — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Де |
| е, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се |
| {S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар |
| све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, сме |
| ини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског д |
| само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му т |
| очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње ост |
| треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели |
| дравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја п |
| ту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... |
| n="29" /> <p>Радници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико кора |
| и, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох ран |
| /p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопреш |
| хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>С |
| и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми о |
| женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, |
| Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Н |
| p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степ |
| терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем. |
| дех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим р |
| опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и |
| ашан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ноша |
| е сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са |
| огнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се |
| о ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочит |
| ило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, наро |
| а музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, |
| ај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако |
| љка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У дол |
| врх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху реч |
| о до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одгов |
| једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од он |
| чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом д |
| да притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми |
| S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно |
| оћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра |
| и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које |
| у, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише |
| што жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на др |
| гао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину к |
| ући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, |
| p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми не |
| } Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да |
| вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутр |
| крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} |
| >А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах узда |
| азговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и |
| , и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> |
| е оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остал |
| } Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах ун |
| Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу |
| раше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору н |
| чи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али н |
| и.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по |
| оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо |
| тедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој ку |
| b n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши |
| е опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, спле |
| — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купу |
| е:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко |
| дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, |
| инасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах С |
| атио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p> |
| ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мал |
| о, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да |
| ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окрене |
| ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па |
| рчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топ |
| кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више |
| дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо насити |
| метио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ру |
| ..{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> |
| ега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно |
| то?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; |
| а је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и |
| ; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега са |
| ако досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја са |
| ехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{ |
| горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се о |
| нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и |
| сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, |
| ово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуч |
| <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, к |
| коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови жен |
| сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чи |
| латко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у вета |
| е која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.< |
| ор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну |
| да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од |
| ога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом |
| > <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах |
| ду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје |
| туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да |
| ара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим |
| А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити |
| латко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, |
| а заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са |
| е нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми крив |
| ене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и ка |
| до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, |
| сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, |
| ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из |
| а, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо |
| ле, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и има |
| но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и уд |
| > <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није |
| не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништ |
| атле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам |
| <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацим |
| справише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније |
| ш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на пут |
| а бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим |
| близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан |
| ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет |
| на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично д |
| ећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се |
| рце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући прав |
| ...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велик |
| , а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом |
| зи, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати ка |
| другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, кр |
| грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све |
| беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна с |
| ти него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, к |
| прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и попис |
| тадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, |
| иља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју |
| бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се ра |
| очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, |
| ми ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хл |
| га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црн |
| то на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, д |
| иноћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне об |
| е пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме вид |
| че пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа |
| сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о ле |
| дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} П |
| додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. |
| ледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио |
| итах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, п |
| им.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити |
| ајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било |
| не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; |
| е може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али |
| с живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... - |
| дром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром н |
| едну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор к |
| до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Ги |
| остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је |
| рса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а |
| и простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђ |
| опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог не |
| и би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, |
| оста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два |
| Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да са |
| {S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео н |
| њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Т |
| се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да |
| ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му исприча |
| вали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам |
| А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини к |
| И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај |
| едају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после по |
| у за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с п |
| ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то д |
| као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрди |
| и, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одг |
| зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p |
| оведим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њо |
| у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} |
| та?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени ј |
| нао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах о |
| не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај с |
| ину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад |
| чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори |
| љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type=" |
| дне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p |
| е, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S |
| и пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је сино |
| се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, ствар |
| у у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног |
| ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она ре |
| {S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли |
| > <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? |
| и?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рад |
| е некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што ви |
| "107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онак |
| да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са нек |
| n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p |
| сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врели |
| на памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповеди |
| ам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједн |
| воњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знају |
| овнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} А |
| за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратк |
| е је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда |
| ује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само д |
| начи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху |
| е смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам |
| злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух |
| ознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најб |
| ри; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли д |
| у девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је |
| уги разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор |
| S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола |
| оћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да |
| улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бе |
| даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p> |
| нутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сад |
| рњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока |
| инем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </ |
| бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се ски |
| еби тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао |
| о.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, а |
| да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце |
| а као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо |
| раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли с |
| мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се |
| аш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси |
| ријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако |
| огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обр |
| свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке и |
| оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и баци |
| а за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по |
| данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш |
| > <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесн |
| а беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауста |
| обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се |
| стог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни |
| Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да |
| нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — јед |
| ицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова |
| бљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да |
| онесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје са |
| /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у |
| рпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт? |
| аваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} |
| и око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој |
| .{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се |
| утку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо глед |
| ојој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох оси |
| време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да ви |
| низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Ги |
| одсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— |
| радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није |
| и жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех н |
| уком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше |
| и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{ |
| Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече |
| p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, |
| > <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... п |
| е, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— |
| их девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се раз |
| крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Ст |
| и коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих |
| погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох |
| и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Ги |
| оја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Ш |
| кује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила |
| Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њен |
| е као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кућ |
| тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно |
| биђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ |
| .{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виногра |
| да секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја |
| еста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва м |
| е дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> |
| е нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да каже |
| д не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гле |
| е, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? реч |
| S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз |
| са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После вид |
| им питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и дево |
| затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде о |
| и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не |
| и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће не |
| угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <di |
| де ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Зад |
| и ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива иг |
| има, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећ |
| питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на д |
| драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли с |
| замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и се |
| ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то |
| ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну с |
| дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд |
| ање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна |
| до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не см |
| ли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</ |
| ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не |
| е на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и |
| /head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер |
| пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се шт |
| </p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да |
| ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун |
| Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто п |
| ах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одум |
| да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да оч |
| здух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима |
| у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових. |
| ни отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неко |
| илно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> < |
| војке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме са |
| јну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, |
| ном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Са |
| непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не |
| њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И ви |
| х на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она |
| смешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она |
| > <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак н |
| много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде! |
| и и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не про |
| и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> < |
| и разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се |
| најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако прове |
| најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у |
| ај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је на |
| дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p |
| спих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече ота |
| виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту тр |
| тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јо |
| знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?< |
| ања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе м |
| да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох не |
| е и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао |
| е одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапута |
| илоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те прест |
| као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> |
| јаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.< |
| си далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а п |
| зрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брд |
| , пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се виде беле |
| разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је теш |
| изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земљ |
| срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима ш |
| од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници ста |
| чића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речиц |
| долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ пољ |
| и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике |
| т оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мраву |
| сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше |
| се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој |
| мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} |
| , који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— |
| едном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за |
| И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не под |
| Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш |
| спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно |
| и ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{ |
| а сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у |
| осе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, |
| ву ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове |
| Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, |
| оврши, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавај |
| Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, о |
| да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с н |
| одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушта |
| оводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То |
| лу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзин |
| ити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд н |
| ко осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило |
| купим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те м |
| озор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаш |
| рака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце. |
| у већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је н |
| у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, к |
| м опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда мно |
| тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са ха |
| ао злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две |
| киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, ш |
| тискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам |
| страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим |
| ић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало п |
| м кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала м |
| а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба |
| дједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче |
| но уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и пе |
| лице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си уст |
| што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху н |
| а високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плав |
| то на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког |
| т загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом ку |
| дајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увеч |
| .{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с |
| школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви |
| колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а н |
| е.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здрав |
| ј срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну |
| ду и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мој |
| е и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех по |
| ш пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде ко |
| p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну |
| ињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувени |
| наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули не |
| вајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Ре |
| же главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. |
| адић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и бр |
| .{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му |
| ане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави м |
| црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па са |
| аш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом |
| тра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну стр |
| p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече глед |
| та, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} А |
| а, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да |
| озебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом |
| апред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, исп |
| аш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Ви |
| а ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту з |
| престано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још |
| девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеш |
| се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се |
| ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се поз |
| у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као шт |
| да ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо |
| дим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква из |
| ав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојк |
| јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да |
| им у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном |
| марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред |
| ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослаб |
| овршило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет |
| ђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на |
| средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен ц |
| а се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кренуше.</p |
| на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветл |
| ног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стаклен |
| толицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајец |
| /p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна |
| чно од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени |
| емати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе |
| едаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то не |
| каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, ал |
| други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} |
| ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се |
| .</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као |
| о за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код ма |
| ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, |
| ветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да за |
| е којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где С |
| е појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка упла |
| бе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне |
| Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <p |
| и долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S |
| >Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је |
| с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да нас |
| а предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о |
| округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и н |
| е засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе |
| се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом |
| кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> |
| дираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p> |
| и, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb |
| а срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побесне |
| >Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ћ |
| на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> |
| м напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазр |
| ушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко |
| помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изгов |
| </p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Х |
| што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна |
| а кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио поглед |
| рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ј |
| ј варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на |
| На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелен |
| спрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад т |
| n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> |
| рцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах |
| поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање крас |
| авом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између |
| ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде м |
| чи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном |
| чи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој |
| о бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је бли |
| пео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше |
| а загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, |
| ута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и т |
| ињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца д |
| о опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Ос |
| а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње |
| не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују сво |
| иком промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми тре |
| ца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем |
| арија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> </front> <body> <pb n="3" |
| ћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и ч |
| а ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на п |
| и ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дво |
| , који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну стран |
| ође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја о |
| идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се |
| БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРА |
| главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и |
| томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам с |
| им расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога |
| их дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свид |
| има се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно вр |
| а које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад сп |
| амо с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</ |
| ог слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да |
| а и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих броје |
| ако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало |
| овор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— |
| о на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене |
| е, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову каз |
| оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?.. |
| лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиље |
| тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу кра |
| врати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у с |
| аље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, |
| себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И так |
| >— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше |
| еће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће |
| вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те |
| ико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилази |
| војака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с |
| за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти с |
| о ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно |
| том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога с |
| ни боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигд |
| тац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицам |
| водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не |
| а лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је |
| > <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти |
| ма ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиље |
| а је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех |
| што у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје с |
| ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да до |
| а за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неко |
| ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећ |
| по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ д |
| о сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђавол |
| е да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, |
| , да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без |
| итавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима |
| утио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су т |
| После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, ве |
| Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p> |
| су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{ |
| таће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми |
| изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он са |
| е нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требал |
| Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто |
| {S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жен |
| кох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с |
| ећ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комед |
| пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од је |
| дном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна |
| — Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед |
| ан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, ис |
| .{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми н |
| до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покуш |
| ао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе |
| а чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? |
| гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели? |
| сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, |
| Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам как |
| овуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико трен |
| >— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспа |
| А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће |
| вем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица |
| p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и са |
| без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} О |
| е мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју јо |
| {S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет |
| не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је м |
| алим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад |
| ме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је |
| > <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, |
| о последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми |
| еш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ б |
| /p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито збо |
| ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даљ |
| ратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да |
| p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој ра |
| драв, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене! |
| х.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која бе |
| мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам |
| арах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе |
| <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да |
| о на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено |
| Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе. |
| >Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Бе |
| p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш |
| смо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кик |
| ико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се уч |
| и једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, |
| p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од А |
| дем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" |
| ба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, |
| осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да |
| и играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми |
| сту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох |
| ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је |
| ишта, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена п |
| жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме |
| с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на |
| S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осе |
| е она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу т |
| јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размиш |
| ко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} А |
| ричу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужа |
| како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p> |
| ишта да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни за |
| м последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам |
| ица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће |
| то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници в |
| } Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима |
| тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам |
| о задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не ле |
| жне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста |
| еку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но |
| а соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да м |
| рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати н |
| е, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешен |
| , Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како с |
| бље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништ |
| оше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и дови |
| о, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за |
| гама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме |
| никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох |
| се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива пр |
| ују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све о |
| </p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и |
| , занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата |
| аду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита |
| дрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> < |
| лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао |
| му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што б |
| </p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> < |
| и, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Ст |
| ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним о |
| ђе за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— |
| и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у соб |
| их му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! ре |
| онбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше так |
| /p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах |
| ке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће |
| дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако преск |
| p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе |
| трица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, |
| иш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а |
| Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта в |
| а.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека |
| да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрс |
| о загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца |
| кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра об |
| теде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љу |
| S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погле |
| о да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда с |
| те сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S |
| твори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави |
| ћи, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</ |
| груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунце |
| во саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето коли |
| огао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека по |
| ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{ |
| те оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам ч |
| х.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из |
| p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осе |
| — Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после |
| оново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запев |
| <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p |
| ..{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах |
| ксе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући. |
| Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим |
| сти разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми |
| куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а |
| њалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућ |
| друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> < |
| иним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, |
| се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху |
| ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших го |
| <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашт |
| елом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, уб |
| ај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах у |
| рзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p |
| не, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече м |
| ди земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде |
| дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега |
| ито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо ј |
| нолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми |
| грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не мого |
| а под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као |
| тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш које |
| </p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? у |
| p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о |
| Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше м |
| бећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се по |
| родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нек |
| е да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да |
| а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намршт |
| ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помис |
| враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, |
| </p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за с |
| о пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, син |
| отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истр |
| дморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Сими |
| али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да |
| p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степе |
| из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкива |
| ти на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми ма |
| утиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и с |
| ени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о |
| S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да |
| те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако |
| лико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; а |
| ј соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети |
| девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много доб |
| вих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад |
| још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! од |
| натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и |
| ић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, дал |
| уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори |
| мену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и ка |
| ти полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично |
| још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког пут |
| ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за |
| на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још |
| — Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погле |
| заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’А |
| редини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај пот |
| обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљ |
| ведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; ал |
| замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом го |
| ј му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех т |
| , једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело |
| а још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила |
| ледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на |
| ли пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливад |
| е.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у т |
| сти, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се |
| ражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун |
| е она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са ов |
| х, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо ви |
| мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, |
| ас не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при пр |
| хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази. |
| рло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</ |
| агледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну м |
| и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часо |
| е један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— Н |
| евима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме |
| с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај с |
| нда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не б |
| о ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе |
| ега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па |
| има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај |
| а се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он поно |
| .{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво ш |
| ш једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не б |
| и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вич |
| мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, забора |
| /p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа |
| бразима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у |
| {S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш не |
| усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си б |
| о.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не зн |
| е, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да |
| „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи. |
| е насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сар |
| тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још у |
| ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{ |
| е остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га ота |
| као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар |
| х се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми |
| ирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <p |
| д овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гил |
| и је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у |
| мо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што |
| је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p |
| едан час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно |
| завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?< |
| } Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши с |
| његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се п |
| данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> < |
| ну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распу |
| срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да |
| се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да каже |
| ији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се |
| е киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> св |
| о равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда. |
| ађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, |
| е и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ |
| се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш т |
| жим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне кр |
| се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p |
| с збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико |
| ном а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} |
| се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да н |
| а...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} |
| девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посре |
| етосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навл |
| ога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} |
| Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога |
| ј осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па |
| едио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да |
| дино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан с |
| не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејет |
| А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? |
| ита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ |
| тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим и |
| беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, пог |
| сталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали |
| д навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} |
| све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше |
| ет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мен |
| високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јел |
| јући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем |
| осе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у |
| из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пл |
| авио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се |
| ве године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је о |
| н.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сј |
| S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вр |
| ли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жуде |
| укавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи |
| да узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пи |
| му је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе |
| нет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше оту |
| ки другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваш |
| } То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к |
| жих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито с |
| дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута |
| идиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођо |
| е Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу виш |
| <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као м |
| ерем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не з |
| дох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху |
| лужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где з |
| <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није рад |
| дох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и рад |
| ћи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није |
| ош од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше |
| напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се |
| > <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми |
| ази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла да |
| е, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си до |
| ..{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад |
| ћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она дру |
| , не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих |
| ину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше ка |
| е отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да |
| ом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда |
| Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што би |
| аиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах б |
| амо небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том ме |
| усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме |
| шару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све т |
| рих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре месн |
| о, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила нап |
| са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, п |
| , то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим п |
| ак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!. |
| тем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црн |
| оследње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је |
| ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Г |
| сталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима |
| Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нем |
| е теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ј |
| Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да види |
| Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну |
| кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, |
| је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање з |
| видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она п |
| и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео ду |
| амо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се |
| ена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по |
| погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је |
| од мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са |
| се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилин |
| дно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као |
| p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћу |
| окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Как |
| <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, |
| и сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и |
| дала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} |
| .{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласт |
| де даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи. |
| <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{ |
| пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па |
| ља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице о |
| , мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</ti |
| оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> |
| ђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шу |
| духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах дол |
| <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Ме |
| беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се |
| ан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мисл |
| По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али ме |
| еграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — |
| лу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју о |
| нако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односим |
| еном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пл |
| писане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и з |
| лас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— К |
| > <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој д |
| са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми глав |
| и необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и ж |
| реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче не |
| нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга |
| е чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљи |
| ћа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина |
| ђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме м |
| х догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да |
| о Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После р |
| ајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> |
| иста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у гус |
| ену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по |
| је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног м |
| куруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе ку |
| етно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, к |
| а узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се же |
| p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} |
| >Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус |
| м.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? р |
| ри које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништ |
| мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих ј |
| упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми при |
| адох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипа |
| д ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у нам |
| <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајд |
| прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо |
| p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да |
| че! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах |
| о?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S |
| } Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто |
| џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њи |
| који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p |
| потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољав |
| рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она |
| р у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>А |
| S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми |
| ога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и |
| p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном |
| во објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спа |
| иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p |
| љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе |
| посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуч |
| ем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам |
| ој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи |
| ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, памет |
| ди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p> |
| е бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, |
| ука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох пор |
| те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом |
| помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S |
| ,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} |
| дскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем дов |
| моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме |
| у у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше до |
| Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она у |
| ећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим |
| Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се |
| ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, к |
| сто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с ка |
| тић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим д |
| да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши гл |
| нај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни до |
| гледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огле |
| бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вече |
| и.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне ј |
| смехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мој |
| л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од м |
| ским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко |
| ко да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, п |
| који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шт |
| а онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, |
| , мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са кар |
| овор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да с |
| оже да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и л |
| што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по и |
| а би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Ми |
| .</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела |
| S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми |
| олико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи оба |
| лисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{ |
| ти неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у |
| да весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећа |
| оше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p> |
| за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да |
| х удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу д |
| размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не у |
| } Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим |
| и некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ о |
| беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бе |
| састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун гроз |
| и, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не |
| гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњи |
| те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Нем |
| а и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињаст |
| ејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднет |
| к?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, |
| огледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} До |
| помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних с |
| а на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао |
| раш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не б |
| мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушн |
| га поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p |
| кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца м |
| ло? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво |
| а шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и |
| Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; с |
| ексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не х |
| че она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осм |
| а и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што |
| .{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштв |
| /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарав |
| вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих пр |
| м.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одгова |
| аподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад сврш |
| о.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— |
| е питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p |
| уда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</ |
| еш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам др |
| води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</ |
| шега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да в |
| оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то к |
| > <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; к |
| еда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што н |
| као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си ба |
| гледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још не |
| ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да и |
| ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онд |
| же.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му о |
| рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој |
| руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како обл |
| гу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто с |
| си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да |
| пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта |
| прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако в |
| “ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао п |
| и ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди дев |
| е, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану |
| да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{ |
| а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мен |
| ан грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу така |
| могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође т |
| ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад |
| њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај |
| p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упит |
| то јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајеви |
| о беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} О |
| у.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако |
| p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И оп |
| ац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не |
| кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико |
| љко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му пр |
| Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем |
| елој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</ |
| иш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се |
| плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!. |
| он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда |
| х је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на |
| Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи сна |
| њ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на |
| ма.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах |
| ре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако пр |
| и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „И |
| истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а зати |
| и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах |
| мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мис |
| к ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, |
| аст, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао пого |
| рва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радн |
| , па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да ј |
| врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме |
| те наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја |
| не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежу |
| до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> |
| ежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време |
| .</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наве |
| моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не |
| као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљут |
| да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови о |
| устила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, |
| ар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко дру |
| ше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите |
| сладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— |
| ика приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја |
| ма усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где с |
| о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих д |
| ом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p |
| Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да |
| /p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме |
| он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била с |
| да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: |
| па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио |
| рчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се |
| се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, |
| ?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механи |
| рити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да |
| } Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се |
| но жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> |
| исам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То м |
| рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о то |
| е! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше |
| к се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше |
| н.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било прав |
| нам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза |
| и звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с к |
| и онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху ми |
| лећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се он |
| пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли |
| ј с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана |
| S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће да |
| о.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.< |
| нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и |
| наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омаху |
| м.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p |
| вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> |
| уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја би |
| махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух |
| умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера с |
| ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не м |
| да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— П |
| он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што с |
| њи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли т |
| Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми |
| у.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше |
| цу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове реч |
| и с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне |
| но, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један гре |
| ча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам |
| о праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да с |
| p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>О |
| вијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ј |
| де да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти река |
| ући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито д |
| и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох |
| ајозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не уме |
| — Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, |
| ам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако с |
| и да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, |
| а будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну |
| Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда се у |
| , и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, |
| боравио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах забора |
| е опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослет |
| е.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситн |
| ожеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој ус |
| после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и врати |
| ем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и |
| ом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох |
| и, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.< |
| о неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој сна |
| онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p |
| једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим. |
| црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упи |
| раћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погл |
| ој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу |
| ште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Ос |
| увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ теп |
| Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи д |
| мећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која п |
| ме мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време поми |
| е ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш |
| м ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она о |
| ало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и |
| х у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни б |
| Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ |
| ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Ра |
| ше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свем |
| да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црн |
| ух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S |
| > <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ниш |
| а и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху |
| је само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чека |
| ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, п |
| </p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми и |
| а, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одгов |
| чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</ |
| селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се д |
| мо од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, |
| ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо с |
| Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а |
| инут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не |
| д њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном в |
| од сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класј |
| у; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу виде |
| И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи |
| ким напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{ |
| јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми |
| отраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дођ |
| рамо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, |
| а што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радни |
| к неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам |
| 1" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> |
| ишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гл |
| ампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирај |
| алосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта |
| обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је н |
| тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још је |
| , по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврд |
| није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готов |
| Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње |
| диркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али |
| у, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</ |
| да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један сл |
| та, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље |
| без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као |
| и, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цел |
| па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо |
| у стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују |
| чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста |
| у мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беш |
| иво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из |
| трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах г |
| ко сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} |
| угог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сув |
| када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао ка |
| издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратко |
| ак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не виде |
| их морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, |
| ом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угле |
| и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојн |
| вари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечег |
| ило вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна |
| оглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговар |
| о што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загле |
| н, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, как |
| иједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напос |
| ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох |
| по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, |
| вљу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="7 |
| ном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, |
| смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здра |
| ху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да |
| често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да |
| <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, при |
| ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе ви |
| а момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми от |
| у међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње не |
| м одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста поран |
| и се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па |
| Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше |
| ио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад |
| један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, кој |
| талима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ј |
| етела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, |
| азумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам о |
| ојим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се |
| аске баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, |
| ко.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озби |
| испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} |
| пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех |
| у ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет |
| — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, |
| Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што |
| ош једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, |
| та покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама |
| ао јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном д |
| љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па м |
| Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш |
| рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и са |
| тедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, |
| и усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити |
| тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нис |
| ке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајк |
| ао да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да |
| <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Н |
| а поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно ј |
| ори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети |
| сло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља |
| ма већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им |
| е све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагну |
| тече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се |
| еје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздражено |
| иле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што |
| и је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.< |
| ко је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо |
| он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што |
| се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио |
| оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стад |
| м главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде |
| ене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, |
| ћем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима он |
| p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од ме |
| а је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мал |
| , али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим |
| илица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</ |
| срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она |
| године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и з |
| молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа |
| х туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву м |
| чима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, |
| што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар х |
| Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта |
| ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> < |
| ћи ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што м |
| могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пр |
| страни, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један стру |
| одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла |
| ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро жел |
| закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мај |
| о слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том |
| их година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{ |
| од куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| а мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време |
| ојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Би |
| ао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се об |
| — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мис |
| па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разгов |
| помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А оно |
| озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упи |
| </p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} З |
| гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да |
| У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S |
| нодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало |
| се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде |
| ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{ |
| е да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Ми |
| ћ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p |
| туда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да |
| види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима к |
| чим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или |
| и што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допус |
| мета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе д |
| ницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце |
| задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак ј |
| за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хте |
| нимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, м |
| неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме |
| са, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} |
| о је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> |
| онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одма |
| с двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и |
| ! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајк |
| та и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од |
| не девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Је |
| е постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у |
| а се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љ |
| здрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој о |
| волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, |
| у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p |
| о погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод сво |
| } Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледа |
| , и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја. |
| а сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено |
| а дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми и |
| замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак |
| , рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли |
| ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, ре |
| е паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, |
| , што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да |
| је осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни нај |
| а постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био |
| им.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупа |
| ле подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми |
| да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радн |
| е побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, ре |
| } Кавице!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Ал |
| дно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она он |
| мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита |
| тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измрав |
| S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, ш |
| о, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, |
| врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим пит |
| ах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у стр |
| роз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух |
| мењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, |
| овору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чује |
| /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у |
| и се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код ме |
| е.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p |
| та ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече |
| ашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у ов |
| тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одм |
| онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с |
| ије радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти за |
| акло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би |
| то жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у |
| ти новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог дру |
| Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Т |
| онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дун |
| амо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, |
| ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном |
| ет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S |
| ко ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, он |
| где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клу |
| па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, |
| и замолих га да је, како зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло в |
| да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плат |
| зала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз глав |
| оље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну |
| рха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као |
| пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S |
| ада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} |
| P19010_C6"> <head>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жен |
| као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо |
| вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада исприча |
| то Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се тол |
| ше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке за |
| е! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствар |
| е видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> |
| пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед |
| </p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше |
| /p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође та |
| м.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S |
| из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али те |
| што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга |
| у, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, |
| а мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од |
| >— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам... |
| Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто |
| ет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око |
| а отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој г |
| мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено.. |
| p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па |
| да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено |
| ила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуд |
| ивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом рук |
| ву жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што |
| кочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у л |
| .{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни шт |
| то би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху. |
| ше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, |
| Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и |
| ку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина о |
| едох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања уч |
| бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права пр |
| з.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на |
| угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела |
| а црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечер |
| бе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где |
| ш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте |
| х горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И о |
| немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћ |
| сна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све треп |
| ђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S |
| послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко |
| тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод? |
| .{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као не |
| .{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Ц |
| едва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањав |
| о да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих т |
| нопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се |
| оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини |
| За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, прос |
| ио дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те |
| е то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегст |
| еђутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из |
| и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око |
| С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} |
| а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спаз |
| да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи. |
| и се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледа |
| ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не саста |
| и још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, р |
| туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја ид |
| ив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила м |
| тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!... |
| „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о с |
| плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме |
| ељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њ |
| а и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песм |
| <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по св |
| се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим гд |
| м?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово гр |
| лена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми |
| не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом у |
| час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети |
| незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграби |
| испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се пол |
| а тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у |
| х, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу.. |
| себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце з |
| видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, о |
| ако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце сл |
| а.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесм |
| ше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мен |
| само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одв |
| руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусре |
| тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} |
| м ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем оп |
| и показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „ |
| рос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хле |
| бух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у |
| једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам |
| узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на |
| сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, т |
| д самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Али то није ду |
| неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, |
| измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда за |
| о мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошт |
| еси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, ва |
| ечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи |
| јком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да пев |
| има, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој |
| медох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да |
| дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео! |
| и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми |
| м приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам пре |
| после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, о |
| ј судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не мог |
| јичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не вид |
| ахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да в |
| ком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на |
| ави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њо |
| ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити с |
| о, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам |
| > <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као д |
| .{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан |
| јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најо |
| гачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та дец |
| изу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад м |
| ешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја |
| сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позв |
| ека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Из |
| уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало |
| ке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог |
| рема којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све |
| насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком |
| ли ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати н |
| јући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да изб |
| ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа |
| етати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога н |
| тало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} |
| строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, |
| мом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој ка |
| о помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p> |
| то даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слабот |
| ља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема |
| х главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог |
| м као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја во |
| оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p |
| озничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; а |
| ио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али |
| ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а он |
| жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђо |
| мљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одо |
| стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; о |
| т и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, к |
| ш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ве |
| ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми ви |
| о? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да |
| седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже |
| г смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му |
| себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила! |
| у, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затва |
| <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да с |
| е што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увелич |
| будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред оч |
| дох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај |
| Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре |
| е усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта |
| стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те чит |
| кања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разја |
| оју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући |
| она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{ |
| вде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> |
| ом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} |
| е баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добр |
| шаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег п |
| до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем рад |
| могне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у |
| замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада пов |
| терали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми ка |
| > али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазв |
| }- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што |
| а чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе он |
| она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш кад |
| отрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, д |
| места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада |
| не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна |
| њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{ |
| о се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стиска |
| неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и |
| обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, |
| се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.< |
| узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох |
| , опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то |
| p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове |
| на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне |
| SRP19010_C12"> <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати |
| ку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Ниса |
| иже; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде предст |
| ном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је он |
| већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А |
| она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не ум |
| сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам н |
| то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер |
| тах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно ш |
| груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; |
| ћи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саж |
| еђутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мен |
| да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осм |
| тојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она др |
| ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка д |
| она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли |
| а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах |
| ође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p |
| ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} |
| ново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми |
| свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и располо |
| збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али |
| ри гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи |
| Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо за |
| мка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па |
| околностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли |
| ом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери |
| не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи |
| жио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу с |
| уна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам |
| опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда |
| стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да тр |
| ао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто |
| езика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} |
| <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— |
| све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да |
| не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужн |
| помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу |
| уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузел |
| своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не бе |
| риметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра |
| Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло неш |
| све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана |
| на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фи |
| Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао... |
| чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беш |
| ући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потре |
| акла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој |
| ротив Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са |
| е бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да |
| у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што |
| „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох |
| ло промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у он |
| ео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђавол |
| ужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и |
| едаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко |
| капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче |
| p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> |
| жда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} |
| обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И |
| о врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} |
| но, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем н |
| ени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћ |
| а, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала ос |
| оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго |
| само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије |
| оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и поглед |
| и велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан |
| ше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох |
| бан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ ј |
| мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна. |
| чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласо |
| мо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се ра |
| необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам ле |
| апућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> |
| о да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} |
| Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{ |
| и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пу |
| уста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с ту |
| на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа д |
| та, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила |
| не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видет |
| ц ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово некол |
| муцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} |
| атио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох гл |
| тадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непреста |
| S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у |
| !</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов |
| тле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, |
| а ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из гру |
| о.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић |
| ћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морал |
| тих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бе |
| о, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од |
| рећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још ра |
| о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку јез |
| бона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу б |
| море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb |
| ута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаш |
| ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих д |
| 4" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара |
| еки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара |
| им, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> |
| е, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и |
| и отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, ост |
| кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх |
| инити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод по |
| е ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад |
| адници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се ок |
| м спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко до |
| шта немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} |
| се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћ |
| од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено су |
| а боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе |
| е ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето к |
| и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзове |
| {S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> < |
| у није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам к |
| бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то |
| а.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини ( |
| то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох |
| к, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом жен |
| га срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им |
| азиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> < |
| и могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека |
| му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обу |
| крену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њ |
| ач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним м |
| } Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још јед |
| ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> |
| руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} О |
| , којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који |
| грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће |
| уштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми кр |
| не куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколи |
| илом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и |
| еше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито јед |
| с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав |
| бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; |
| утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ј |
| на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумар |
| е ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— |
| о.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ј |
| по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше |
| и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке |
| је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> |
| ида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! по |
| а што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до |
| ати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{ |
| изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног |
| то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за |
| шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозна |
| јашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гил |
| ене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло |
| тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— |
| це зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми |
| у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича стра |
| осиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам |
| ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога жу |
| да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можд |
| се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђ |
| мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гнево |
| стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један л |
| асом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од само |
| ни, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедо |
| а четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; |
| шено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све |
| <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мал |
| види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасп |
| непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше к |
| а.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово |
| не године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузе |
| могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, |
| адници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми ниј |
| ђу Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ за |
| ади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове |
| ах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заост |
| ш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; в |
| ажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Зб |
| ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да к |
| Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чу |
| ам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатк |
| јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника п |
| не.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не |
| мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села. |
| се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S |
| их како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а |
| рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" |
| о на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од он |
| е, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желе |
| сећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са ј |
| чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{ |
| рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним |
| а се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак |
| ини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију код куће.{S} |
| се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне |
| да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да п |
| се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох |
| ке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p |
| ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> |
| шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не дад |
| својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по |
| у, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После |
| и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцим |
| оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па |
| >Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече |
| S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А посл |
| м се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? и |
| , а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, |
| волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ип |
| о.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S |
| о на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да |
| мњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај ма |
| } Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Н |
| ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче |
| сетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе пр |
| убе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом |
| ве ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како |
| рошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким од |
| лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном |
| .</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми |
| на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, |
| смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S |
| аше усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих с |
| <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да о |
| ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока с |
| ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути |
| ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе ко |
| љиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толи |
| лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих |
| дима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно |
| .{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} |
| ар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но |
| е загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често |
| даљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n |
| н се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад ка |
| м, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, зби |
| ем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... п |
| </p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што |
| ије рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одо |
| ло за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осм |
| да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би би |
| могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знај |
| да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с |
| х већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја |
| ти.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место к |
| има.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше |
| еће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њ |
| знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јо |
| ок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини |
| ике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда |
| ам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми изме |
| уседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико ва |
| да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ј |
| не речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p> |
| а сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам |
| крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>Посл |
| Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и на |
| рукове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу довед |
| а мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој ч |
| ави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то |
| брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда м |
| вог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, |
| <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да |
| у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да |
| о какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p |
| да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— |
| <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у |
| о, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у |
| ела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало ја |
| с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да |
| ди да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се п |
| у приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго у |
| моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак.. |
| нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пу |
| .{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, |
| и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли мог |
| о тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, |
| удих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог да |
| авати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и |
| озборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> < |
| ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испред |
| ешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не мог |
| утака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога обор |
| њаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и |
| ом осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекива |
| дај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале ов |
| како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва |
| ао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: |
| 4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја н |
| и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радов |
| а жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се |
| волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некак |
| ворих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону с |
| се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, мор |
| не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико |
| уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јад |
| га, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Оч |
| шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да прон |
| о стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао |
| што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а др |
| г брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне |
| ешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налаж |
| ио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са о |
| ју код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна |
| и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} |
| и се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање д |
| има, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се ча |
| ш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, зд |
| упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казат |
| се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</ |
| „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за |
| ица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} У |
| с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху |
| а, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да м |
| реће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коње |
| во што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што |
| к не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слоб |
| дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најл |
| ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова |
| ам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, ш |
| ма, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да |
| <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са г |
| оји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетив |
| <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до др |
| ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И т |
| м да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те |
| <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зн |
| у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бо |
| о вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њег |
| лио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках |
| ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам |
| да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него |
| се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који |
| речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и гово |
| о!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? |
| њу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гил |
| /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на јед |
| е полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се |
| неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да за |
| а ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунц |
| е он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да |
| изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба |
| ђу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху |
| дна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар |
| ђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене |
| да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не ша |
| Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поп |
| узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} |
| мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} |
| пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох |
| хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љу |
| шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и |
| вор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? |
| оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је |
| ега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— |
| лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше он |
| ко сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје о |
| а краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пласти |
| друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље |
| тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да са |
| но истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} |
| све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где |
| тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца |
| ле вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох там |
| де затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после п |
| није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи |
| ута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одо |
| сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и |
| чајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} |
| опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх |
| очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с |
| тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно до |
| дала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане. |
| ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; |
| се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајн |
| гледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и см |
| нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јел |
| а узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око |
| Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> |
| се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећ |
| жњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, пре |
| !</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се на |
| , по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Д |
| {S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам |
| и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало з |
| ено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе м |
| ца.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ј |
| ку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне |
| p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у |
| есмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не х |
| ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледав |
| не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да це |
| ита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осе |
| очех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па од |
| ип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка... |
| тављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да |
| ко гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на |
| едно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милиц |
| е она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> < |
| елу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! о |
| овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у ист |
| пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође |
| идео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! ре |
| ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиш |
| уком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Сврше |
| дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> |
| оних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се пока |
| јој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури л |
| х неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се |
| це цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У ви |
| леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путе |
| олови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> |
| још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу |
| S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њо |
| ује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је |
| ћу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране бре |
| оја су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у с |
| смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ј |
| ве то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам ст |
| потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S |
| њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" |
| , те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је вид |
| >Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, по |
| ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, поми |
| шта.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} |
| томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{ |
| и уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви |
| </p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемир |
| n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Ма |
| руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мисле |
| уши.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долете |
| пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, |
| н?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упит |
| омислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти |
| е у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам |
| ојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто д |
| он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка кој |
| Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Уч |
| чном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час миш |
| тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— |
| маше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне да |
| односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће |
| ћа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{ |
| S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмеш |
| а може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Д |
| беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила ниј |
| ох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано |
| ох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја |
| ивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потру |
| и.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих дев |
| бива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не |
| ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, |
| ? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све |
| <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упозна |
| шњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није с |
| је њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> < |
| тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупк |
| е отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текн |
| <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на ме |
| и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио с |
| томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, |
| зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство пр |
| а то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умед |
| не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и д |
| умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му од |
| ислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто |
| ох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хте |
| куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здра |
| о нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој д |
| алудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и |
| дим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не |
| не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном о |
| не, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли |
| о, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се це |
| оварах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих приз |
| н на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{ |
| з реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва |
| вету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна |
| овања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с |
| и.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух |
| нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто |
| ах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срц |
| : „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и |
| не и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на |
| ше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{ |
| ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам |
| да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се вр |
| е приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јурах |
| више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима изме |
| за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трз |
| ратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увел |
| их.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, |
| {S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за н |
| есту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима гово |
| још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је ур |
| .{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге |
| сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми |
| „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... |
| заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресре |
| љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним о |
| о желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не м |
| тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из пет |
| оздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно п |
| на.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутк |
| једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то |
| дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта о |
| све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким за |
| Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више о |
| љно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да |
| наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је |
| е, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш |
| > <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се ти |
| право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема т |
| ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од му |
| си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у усти |
| друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја те |
| правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лу |
| </p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Зап |
| шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да |
| ме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, |
| ј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше т |
| м знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...< |
| деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и ко |
| с паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} |
| је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну с |
| х врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам уме |
| га места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; |
| тигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} |
| оњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по |
| а свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друш |
| Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он до |
| {S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађе |
| док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с |
| м знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у |
| пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се |
| зо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадо |
| ох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе ш |
| м.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} |
| сматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, поз |
| } Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тр |
| лико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што пр |
| е на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти к |
| ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговара |
| одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том |
| ложен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим р |
| но да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на разм |
| и ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беш |
| га ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим. |
| има толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим. |
| .</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати |
| <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> < |
| Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што |
| живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше |
| досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад во |
| ка: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошл |
| адници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што м |
| наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми |
| својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од |
| у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла сам |
| и остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, |
| а, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо |
| реведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћ |
| а селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих нек |
| им девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја |
| вршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо |
| .{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ли |
| а/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се бе |
| ма, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а |
| дна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онд |
| и бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем ч |
| пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих ј |
| ху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутра |
| једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, |
| , безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много с |
| о, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то т |
| и се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, прав |
| дох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а |
| кивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> |
| „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Ги |
| лико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па |
| ед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и суви |
| колу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа |
| идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> |
| а.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна о |
| сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде н |
| од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех |
| њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени |
| мо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у ве |
| /p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p> |
| х не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жен |
| тео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буд |
| њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећ |
| .{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас |
| , и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, |
| ече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуд |
| леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, |
| сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, н |
| ру...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густи |
| душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојк |
| а сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој |
| дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше |
| S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој |
| S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} |
| лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не раз |
| ед очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах |
| за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце так |
| рих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље харти |
| ђох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало рак |
| а ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри |
| — Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар |
| } У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> |
| орђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то ка |
| овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана |
| отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> |
| х сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар |
| од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ств |
| мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја |
| ље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све |
| н.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу |
| о слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се |
| она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше |
| о сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста |
| зговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о дево |
| ша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бес |
| S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових |
| таше и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави |
| е до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалит |
| да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, |
| оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отисн |
| е доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да |
| S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздрав |
| смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остари |
| зва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета. |
| .</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па и |
| а ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „П |
| зва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, о |
| ме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу стр |
| јима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Д |
| ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно о |
| пре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено |
| редише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рек |
| ј Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао ст |
| ем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам м |
| мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред оч |
| оглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима ос |
| уђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни |
| една мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљи |
| орумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после |
| издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га д |
| кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женски |
| т на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Р |
| >— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око мене. |
| нако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, |
| погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која и |
| тих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у |
| прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама |
| /p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ћ |
| , а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густ |
| >Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још вл |
| о је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље |
| му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се о |
| урине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмл |
| ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задирк |
| страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти св |
| м могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити |
| ада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према оном |
| и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозни |
| се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према |
| рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко |
| S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да рад |
| од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадн |
| има синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручк |
| ешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} |
| неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку |
| како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими |
| } Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, не |
| једном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, |
| им свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! |
| га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насме |
| јно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S |
| деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно де |
| стина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? |
| ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутр |
| што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} |
| кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као |
| ем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У исти |
| етне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па |
| ти прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми |
| могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрх |
| нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за је |
| ир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или |
| , паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља |
| песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао |
| {S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем |
| Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејк |
| ека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њ |
| ах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под је |
| .</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Ги |
| раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан з |
| жаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим уш |
| истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} |
| пао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Ги |
| удновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш |
| та, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко јед |
| престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? |
| е две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер бе |
| тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Н |
| снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за д |
| же добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о ов |
| љавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствар |
| смо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, ко |
| све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у |
| егово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој |
| шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у |
| рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли |
| ан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано не |
| да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у |
| као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој |
| о, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао |
| е!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао |
| је морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми кри |
| е, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{ |
| p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је |
| млађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, ал |
| Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу у |
| ита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја |
| ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно сино |
| гу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само |
| кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти каже |
| ласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? д |
| вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извес |
| станем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> < |
| још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? поне |
| далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух |
| оврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати |
| цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сли |
| Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p |
| е.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти |
| ш мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене д |
| де је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире оте |
| отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани м |
| ајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одј |
| /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли п |
| ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не м |
| адио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој |
| већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чу |
| на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за как |
| черам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} М |
| ећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, д |
| кву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја |
| у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и заглед |
| а крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њ |
| а, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада д |
| и...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: |
| онбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n |
| гох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, |
| ри тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме да |
| — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у |
| о није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p |
| подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не ч |
| ако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да |
| ашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — |
| погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх к |
| ешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих |
| здржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, г |
| г да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мај |
| ене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сно |
| камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом |
| лажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Ч |
| зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле к |
| S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ниш |
| ем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад |
| аније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испава |
| у, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове |
| поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у |
| ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па |
| ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, |
| д се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се врат |
| ках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми к |
| ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду ми |
| од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о том |
| о ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и |
| маш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту с |
| нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто вид |
| ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да |
| балу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још м |
| к не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам мог |
| и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му у |
| ан од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} |
| акав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојн |
| S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно |
| сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међут |
| дох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли н |
| а рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме |
| } У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, |
| од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице у |
| ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а |
| p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш |
| сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар |
| оћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— |
| роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, |
| прека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му |
| је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пл |
| сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже |
| ако буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно |
| густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да |
| лексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо |
| те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш |
| ебо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, |
| п, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше ми |
| S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да з |
| е.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту |
| ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад сти |
| те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замиш |
| д казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као |
| ито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе |
| стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељен |
| ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у |
| ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада ј |
| имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа пог |
| ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми к |
| <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам |
| а, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде ни |
| те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потруд |
| , дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има ј |
| , изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу |
| е казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а к |
| ђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда кад |
| ј ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало стариј |
| } И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег с |
| раше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се то |
| ри чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, |
| да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза |
| и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у варош |
| ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос ко |
| а ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанп |
| ући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор |
| ђе.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам ј |
| пита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га |
| елича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сам |
| зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гл |
| и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, з |
| онело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам с |
| и, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах |
| резриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога к |
| ом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у па |
| ме да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не |
| их да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниск |
| исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме |
| ,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, |
| Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} |
| а чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете |
| увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дају |
| ч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само |
| тадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега |
| p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех. |
| ислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно з |
| е куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем т |
| да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми ј |
| омцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} |
| шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо |
| реда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одме |
| жни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима |
| до сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како |
| ли узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли до |
| се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг м |
| } Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за јед |
| е се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта ве |
| , мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало ча |
| љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, р |
| дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и н |
| на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове о |
| .</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га |
| је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, |
| би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то са |
| нам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја |
| е с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где реч |
| прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</ |
| о врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?< |
| им уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за |
| ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „ |
| да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало годин |
| ве.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p |
| је, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, |
| </p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћ |
| ше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а п |
| лас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из варо |
| то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одша |
| си ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголас |
| ма рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне прос |
| ашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> |
| занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како муч |
| њем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим |
| <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да |
| се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом с |
| ; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећ |
| ет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како |
| што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху и |
| говараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} |
| акључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мо |
| гађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог мест |
| нда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим це |
| омуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су п |
| медох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} |
| Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чи |
| моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко |
| ; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим |
| искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Се |
| тркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, з |
| а им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да |
| ше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у |
| гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те ко |
| т година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни п |
| е...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или мо |
| а коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало |
| о ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, н |
| етих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и руко |
| ву моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му л |
| г Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком о |
| ве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио д |
| репћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми та |
| бе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то |
| и га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} С |
| ричица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу п |
| ам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико од |
| и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} От |
| вих рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив т |
| истић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало |
| и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прили |
| се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће из |
| умњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напо |
| о да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности н |
| мче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није и |
| огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа |
| е небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби |
| беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до ко |
| се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносн |
| пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила |
| зда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрет |
| јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до |
| та, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беш |
| другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беш |
| а и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>На |
| >— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она |
| е смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p> |
| Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је |
| ђаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А к |
| старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом |
| е овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нароч |
| јурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Поку |
| је место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто |
| алуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очај |
| ртију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног |
| еним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од |
| ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за м |
| рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мај |
| да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и с |
| ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још |
| Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише |
| групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разле |
| p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти |
| едах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка |
| , и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ј |
| рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар |
| бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће тру |
| p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све нек |
| оједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} |
| једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, п |
| меје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— |
| олике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он прем |
| а неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p |
| беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после м |
| n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шали |
| ја непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се |
| за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, |
| и и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маш |
| арочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико прич |
| незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па кр |
| утим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у м |
| е ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старо |
| ба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо о |
| и: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну м |
| се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њ |
| амо са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њ |
| о о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали |
| ласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још |
| падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</ |
| p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство |
| а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак |
| </p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли |
| и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико т |
| м бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, са |
| /p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— |
| /p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запр |
| ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих |
| е нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ј |
| како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим |
| /p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се |
| нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говори |
| мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом! |
| где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или о |
| и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он |
| Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, п |
| p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге |
| прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта ј |
| то на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично вре |
| вах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p> |
| руди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а суз |
| појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па |
| приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће |
| Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито |
| ама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене |
| кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <p |
| да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да |
| де ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком |
| ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, прому |
| ве то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све... |
| Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се са |
| {S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на ц |
| аше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде. |
| би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође |
| идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосут |
| о лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мал |
| не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни |
| епашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ниш |
| испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пласт |
| да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна ост |
| ницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме н |
| остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Д |
| иних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и г |
| нице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да н |
| и кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија |
| трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</ |
| њигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече |
| ој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече |
| Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гле |
| брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, |
| ућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да |
| :</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како с |
| одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама |
| е да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико оте |
| о ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледа |
| ка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих |
| >— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с |
| море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? о |
| осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> |
| оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="1 |
| да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> |
| ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те |
| да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пласт |
| оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који |
| кушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се |
| на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту и |
| Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје |
| (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њ |
| е женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, сто |
| ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на |
| ишта није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ с |
| абрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше поч |
| е смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Шт |
| о брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознава |
| остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онд |
| е сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Бр |
| зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда |
| дарим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне ко |
| рага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да |
| одушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било |
| да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себ |
| немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах с |
| истану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{ |
| несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја оч |
| ба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замис |
| то ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као |
| пособан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нек |
| м јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати ш |
| и зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљ |
| . почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов до |
| нити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се о |
| густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, то |
| и с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у по |
| аву, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда к |
| ах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предом |
| ели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се ос |
| наних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не јед |
| стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не д |
| она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напр |
| е, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше он |
| мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса. |
| а скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту |
| страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p |
| Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему |
| да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем |
| но озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не у |
| Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми с |
| /p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жеља |
| S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде |
| Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>В |
| ј сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, |
| оју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тич |
| аше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један прев |
| е синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне |
| или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сут |
| та, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, |
| лико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи |
| ке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један ње |
| ито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} На |
| лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уме |
| ди; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза |
| уће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на |
| ји му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожен |
| и неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Ос |
| ну боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну |
| и, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према |
| ио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би |
| се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не уд |
| и, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слеп |
| оро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и ч |
| ам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље |
| еше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставиш |
| е долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа |
| е то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb |
| пшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од св |
| то за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш т |
| их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад т |
| ав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и св |
| каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више |
| {S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.< |
| ога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао |
| ше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведри |
| , онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и |
| у.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се |
| сто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} П |
| .{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зн |
| девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ств |
| Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије |
| це да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} |
| и дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и |
| збиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако те |
| ајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих |
| и.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, уд |
| ло сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их |
| очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S |
| зивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То |
| очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p |
| ности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем |
| о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, шт |
| се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S |
| Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час на |
| са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у |
| ринуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и |
| а, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Г |
| том. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p> |
| јкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, |
| и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скор |
| ?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p |
| мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас м |
| уњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја х |
| домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и |
| p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— |
| од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час сев |
| речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, ал |
| и код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је н |
| де испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцн |
| навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам |
| ође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са велик |
| сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи с |
| тинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика, |
| ањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако |
| та хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане |
| код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог ко |
| грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво о |
| > <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> |
| последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаћ |
| ећим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после м |
| он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло оту |
| унди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да он |
| е од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, оту |
| ај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег сел |
| с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Зас |
| маш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лисн |
| љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те |
| нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тест |
| доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се не |
| ио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све |
| е <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле |
| да је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег вр |
| а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не зн |
| } Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, |
| иму.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а |
| Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Зати |
| <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушк |
| мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не п |
| женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожње |
| адне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а кр |
| шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, д |
| исати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам< |
| } Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су та |
| жма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; по |
| па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина |
| јајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и |
| ечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладн |
| погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као ма |
| тане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица |
| старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене |
| Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепос |
| о плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред |
| у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род изм |
| >Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, |
| рло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је мо |
| еликим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамен |
| ре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она... |
| ај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> |
| нако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Ал |
| упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да |
| јашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жб |
| јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повећ |
| а мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p> |
| год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на св |
| p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} |
| ут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих оград |
| ај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на |
| кога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84" /> се к |
| сео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на |
| града, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једн |
| ишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад |
| оже ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ва |
| ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, с |
| за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки пра |
| S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на ч |
| шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, ста |
| тле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забра |
| олузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по |
| егових рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напроти |
| и чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у |
| разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се |
| речила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; а |
| ве.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пл |
| па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно |
| неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћ |
| ти, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте |
| еше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, |
| се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки р |
| нам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радн |
| те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} |
| са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини |
| и тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у ги |
| ах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека |
| пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужин |
| и дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>О |
| ржећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само об |
| коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет пева |
| а, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто.. |
| а.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да |
| унена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се |
| једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи. |
| оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина |
| маглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си |
| да готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, |
| илично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>М |
| тала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним |
| како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде о |
| е могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, |
| е времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом. |
| нао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да п |
| онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно |
| опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах з |
| е речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну о |
| {S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажњ |
| екако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно |
| главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мисли |
| ивати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи |
| ури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко |
| има што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошав |
| ао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и |
| ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и су |
| кања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Ни |
| та испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе. |
| а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде |
| икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} |
| год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим ру |
| ле видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>П |
| зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испреч |
| јком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваљ |
| о ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и бли |
| а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под ли |
| , и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговори |
| е нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво |
| м тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва же |
| која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на нога |
| ви пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осм |
| .{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар |
| азује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, м |
| времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за с |
| ивље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколи |
| ом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стаја |
| ев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, |
| јући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се |
| ом маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено поју |
| .{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она из |
| мети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онд |
| а:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш |
| окрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} |
| е шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није мо |
| е сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где |
| да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа |
| много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећ |
| раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и |
| {S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он |
| себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само |
| сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја |
| вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући |
| Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упит |
| лота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињ |
| да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох прав |
| погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта |
| пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шал |
| ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и |
| да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух |
| аше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој |
| е, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мар |
| сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к |
| н ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи |
| је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где ј |
| прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти т |
| мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да з |
| опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мал |
| .{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распозна |
| а му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, о |
| са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не |
| адох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора б |
| омислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, |
| ила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да н |
| на.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп |
| ца, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да |
| де, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да |
| панка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Ал |
| ав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на см |
| ајдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — |
| тар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачека |
| е му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај |
| ој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасви |
| ко у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо јед |
| живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Ги |
| присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а ве |
| а тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} |
| као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S |
| криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да н |
| n="56" /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около |
| едох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, |
| кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку гд |
| ице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, |
| </p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче |
| ена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитат |
| лас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног |
| малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, |
| p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу |
| устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се намине |
| једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Р |
| дарисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} П |
| Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, п |
| а сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на ја |
| пасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни |
| буњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да д |
| ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| е сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гил |
| други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— О |
| тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњах |
| , Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим поглед |
| вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и ве |
| а књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, |
| у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив |
| и сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову л |
| већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи |
| а оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гле |
| дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене. |
| оре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме неш |
| прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> прели |
| гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то |
| њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он |
| лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, ве |
| да одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо |
| које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми |
| необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не |
| упи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и |
| другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то |
| се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Ра |
| Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час вид |
| еше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да са |
| ани служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</ |
| тим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p |
| видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах |
| и година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово м |
| на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се сам |
| скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узм |
| а“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с кој |
| а радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да ра |
| Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то н |
| <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), |
| аше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разл |
| и листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми м |
| оје гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај св |
| S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљено |
| мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад од |
| дети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет врати |
| и се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радни |
| , оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад м |
| } Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила |
| иди се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку |
| вицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој |
| ти како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{ |
| ако ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спа |
| поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, д |
| је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме |
| пут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче шт |
| ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да пита |
| , како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где |
| да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, |
| еч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, |
| етњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах |
| доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} |
| ња, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу п |
| ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а ср |
| а одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа |
| с да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима |
| од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори |
| би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену |
| е као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим |
| S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно ш |
| мо погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као |
| унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; |
| естито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници |
| ита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вече |
| вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, |
| ме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне пор |
| огу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то од |
| с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она уте |
| је чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдим |
| спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да |
| ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах |
| ?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мен |
| уке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> |
| ико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако? |
| сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То |
| S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — |
| ри.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, |
| едох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да |
| ашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бу |
| њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу бл |
| какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{ |
| S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и |
| ју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитив |
| ји ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. |
| на туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја |
| је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после |
| и и девојке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђа |
| лошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштр |
| о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од |
| нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу |
| а ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни |
| неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знају |
| ем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S |
| и, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па |
| жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање н |
| тежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој р |
| крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Ј |
| вом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред с |
| е? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине |
| мама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују |
| очити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љут |
| нине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји о |
| ео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И |
| руго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох. |
| лу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину |
| врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста |
| на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? |
| ру, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врел |
| <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и др |
| где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце |
| {S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка. |
| .</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва |
| езеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ |
| ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право |
| сподине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Им |
| вим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међ |
| >Неколико тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. |
| овато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио |
| ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах |
| то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаш |
| ро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукур |
| под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио |
| шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти |
| опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука |
| поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, |
| у ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар |
| јах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, л |
| оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два |
| анета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рук |
| еном: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директо |
| ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео |
| љава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена з |
| е и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај |
| вај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапави |
| ио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед |
| то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно |
| ислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима |
| их гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да н |
| и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада |
| упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ она |
| издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну |
| одитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не |
| кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опр |
| месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, али је усле |
| земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела д |
| е, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се по |
| , а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомили |
| ј страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је мој |
| тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, |
| борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуд |
| ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, |
| знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што |
| могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али |
| и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где је |
| обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурл |
| ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо ча |
| и, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{ |
| > <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о |
| роз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу |
| се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повук |
| ше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју |
| у ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону |
| а имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луг |
| лност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, а |
| е онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачо |
| , као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једно |
| го ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да |
| би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја |
| едном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> < |
| ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с |
| унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране стар |
| уца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њо |
| додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, |
| зију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивал |
| ох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма |
| ију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг |
| авукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, преск |
| ?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вар |
| њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега |
| рестадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се |
| у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? уп |
| ох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.< |
| <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с |
| сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја |
| био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; п |
| >— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти вод |
| ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочека |
| тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико |
| што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и |
| им сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима как |
| на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те пр |
| ах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим св |
| о село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван ок |
| очих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко |
| .{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину |
| но загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих глед |
| авајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха |
| Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим виногра |
| <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— |
| тар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а |
| , нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као заст |
| да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> |
| колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу |
| . „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жаг |
| спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> |
| за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи |
| да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети |
| ажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам |
| слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке гроз |
| је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну |
| о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо |
| илом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све |
| бично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазн |
| Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао гд |
| лопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима ник |
| ко ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом |
| жећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отрес |
| у уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не б |
| <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не |
| повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако ун |
| разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених |
| кама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, вазду |
| и они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах т |
| блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може |
| каше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак ва |
| .{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и по |
| дник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и |
| имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, |
| кренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> |
| едах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема |
| из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим сам |
| мо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајућ |
| г и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна |
| оћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец |
| } Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} По |
| развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како |
| свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно |
| руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} |
| сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој |
| јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме ма |
| а...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, к |
| ам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да |
| тога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да |
| S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашт |
| ње, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три дана, и до |
| ретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о оно |
| , сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне |
| де и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше |
| ећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у |
| шег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спаз |
| м што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде з |
| лу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна з |
| } Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег виног |
| аших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стад |
| ребало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме о |
| е и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спу |
| а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, шт |
| ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, гд |
| ешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и |
| p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко к |
| и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданд |
| Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гили |
| > <p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово м |
| што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што прола |
| >Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање |
| аља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, |
| х педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{ |
| тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се |
| ам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, д |
| аса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда |
| к, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{ |
| мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само |
| лностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нароч |
| .</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети |
| ање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним |
| аже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене пр |
| их је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пун |
| S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су |
| га девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна о |
| ина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Је |
| чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме са |
| о, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомили |
| пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, |
| а, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело з |
| појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад до |
| смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не каз |
| ц...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са С |
| оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима с |
| и ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да б |
| и? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко |
| p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> < |
| о, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем плас |
| ?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли |
| ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} М |
| о не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Н |
| ко у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколик |
| е на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зл |
| рди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мај |
| } Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад |
| а се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако н |
| hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, |
| слађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки л |
| слити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени с |
| то се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један мом |
| агледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и од |
| , ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> |
| у испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само |
| де иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразгов |
| рочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало. |
| сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> < |
| а пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно. |
| ме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме |
| ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на с |
| вежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми |
| је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор |
| је ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито н |
| одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја |
| > <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p> |
| а тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед |
| шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеки |
| екако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписм |
| децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} |
| и насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, |
| у; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја за |
| речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онак |
| не очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах |
| усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседа |
| је са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је доб |
| објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у стариј |
| тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам |
| је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана |
| Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш |
| у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да |
| ма у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одј |
| дио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљиво |
| не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да |
| ти се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничаво |
| {S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Ба |
| огу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коњ |
| ху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања |
| риво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S |
| јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својој |
| овање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, |
| зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја |
| која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има |
| киваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку |
| председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} |
| у; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на |
| ма.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је |
| некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко оч |
| да друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отре |
| рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Мо |
| уста реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте |
| рна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, |
| им. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једн |
| ори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кр |
| единих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању |
| руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугач |
| и, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и |
| нам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам |
| луд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p> |
| ако да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се |
| а, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да з |
| ли, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скрив |
| говора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Ш |
| у моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од С |
| имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се |
| где насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш да |
| агу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p |
| иза степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан |
| времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља к |
| чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говед |
| есама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим же |
| ах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се |
| авеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, |
| Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђ |
| сом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> |
| нако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?. |
| ј, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После р |
| ешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, доне |
| а онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још |
| ошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших |
| љко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по |
| онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празни |
| з икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме мес |
| етих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <di |
| тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање м |
| и то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако о |
| стали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки са |
| ко њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чу |
| крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног |
| самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз јед |
| а и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати |
| и један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац... |
| их се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану шт |
| има између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се уз |
| {S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили |
| х крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и в |
| дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{ |
| колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она при |
| учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шт |
| се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} |
| азговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш |
| кли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пласт |
| е и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, п |
| а Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не |
| и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио с |
| Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје с |
| } Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> |
| Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја позн |
| раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која н |
| купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и г |
| и у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> < |
| му и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно, и |
| p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађ |
| ало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Мора |
| в каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, б |
| а Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и |
| се оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — н |
| и трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху |
| иваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше к |
| очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђ |
| срећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p |
| еког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!. |
| ти мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не |
| пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се |
| вуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, кој |
| тадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно |
| о хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос |
| ас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга |
| асмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се |
| те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово |
| м, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмеј |
| и да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеј |
| , отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шт |
| погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p> |
| </p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да ц |
| .</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми |
| о чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем п |
| </p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух |
| да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степе |
| их неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девоја |
| стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Он |
| да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуљ |
| т лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Ги |
| м дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад на |
| шти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Г |
| све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у |
| неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p |
| , али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то |
| и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— |
| знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух |
| е уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби А |
| има ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S |
| у вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда |
| p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметић |
| има толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док |
| лућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах |
| ано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет |
| моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван |
| тњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљц |
| че, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило |
| ад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напрот |
| {S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпоче |
| е да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У р |
| посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Ме |
| а.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одгова |
| оз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју |
| но увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао |
| слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где ј |
| а — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? у |
| као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и |
| ђем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли ма |
| о у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да |
| ласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казив |
| приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да м |
| ило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједно |
| деље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} |
| беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испри |
| Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овак |
| у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} |
| им, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гл |
| хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој пр |
| агледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је о |
| селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p |
| жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb |
| пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у м |
| ним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својој разореној и за навек униште |
| е, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— |
| беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је |
| тио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p |
| > <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здра |
| ој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> |
| мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја зади |
| нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљ |
| озбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важа |
| ажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p |
| p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај мла |
| же.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечн |
| каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи |
| урно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојк |
| дно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено |
| тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; о |
| ку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, теч |
| да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да |
| .{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађ |
| ам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом |
| пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да зна |
| p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се с |
| да у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S |
| радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да |
| времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, |
| или човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S |
| аде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак к |
| си, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њ |
| х, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници |
| ад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо |
| 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онам |
| ше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са бело |
| што да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико |
| јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај |
| нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањи |
| тем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле |
| Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> |
| оји не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Јед |
| н’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом дево |
| е наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одма |
| воје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема к |
| ним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно ш |
| з душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поре |
| е овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаља |
| ану...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа |
| нде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљал |
| Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покрива |
| о, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута п |
| е чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зеле |
| ет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо н |
| један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону стра |
| ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да |
| ло.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да |
| е песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми |
| Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме |
| .</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беш |
| дина, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узме |
| ном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренут |
| ушу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ош |
| ебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој к |
| ли не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да |
| аза осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да |
| где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обрат |
| ћући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p> |
| х неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} |
| лела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и |
| оје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Ч |
| ад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона |
| тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на кр |
| ут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се ви |
| Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило |
| вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо в |
| ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху |
| </p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> |
| кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимал |
| дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах |
| леда.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежи |
| очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред великим б |
| осмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо ка |
| да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продал |
| <head>VIII</head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да вид |
| и човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, |
| по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.< |
| цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан осећај прожма м |
| вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па посл |
| но опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе |
| е и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто |
| стао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само |
| ају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово пос |
| поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему дру |
| ..{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигн |
| е једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се том |
| летеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе д |
| ослушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са изв |
| могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутр |
| у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године |
| оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, р |
| ви за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, о |
| едном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</ |
| да расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се м |
| > <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене |
| аквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да на |
| лу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је |
| рити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак |
| више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда |
| и право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам |
| мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овом |
| већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може |
| о наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n=" |
| } Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти о |
| а непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравиш |
| елече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџан |
| лави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, |
| — Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само |
| м даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На но |
| и чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} На |
| о крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да |
| е гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} |
| ше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнуто |
| ти једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплаше |
| да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе |
| Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич |
| ре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара ву |
| ци шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је зв |
| па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај ко |
| авио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори м |
| аво могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{ |
| ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац |
| и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после онол |
| а, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p |
| е воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зи |
| велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах |
| е трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље |
| 7" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, та |
| е осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, |
| хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни во |
| аборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека |
| иваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледај |
| е да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње |
| ђаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах |
| спитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, при |
| не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, |
| <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од |
| ругој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да п |
| е брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим |
| те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној б |
| то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико |
| твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас |
| ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним |
| као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен. |
| Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно оном |
| о запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја м |
| ешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} |
| ечи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само |
| ао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за в |
| да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, |
| се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и из |
| ито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној |
| број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких старих часописа, ал |
| ажих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас |
| миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стад |
| а као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, |
| ше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад нај |
| да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где |
| у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је |
| ки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца к |
| аскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух за |
| ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ни |
| е беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за пете |
| а онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме |
| ио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки |
| ше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође по |
| у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити |
| роши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег вре |
| атрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате г |
| позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зов |
| на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На |
| се.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред о |
| еле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој |
| еколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на о |
| ити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као д |
| ле ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, |
| е лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са |
| да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих о |
| ди новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} По |
| опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што с |
| ице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торо |
| на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њен |
| је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљи |
| ила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто |
| етку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико ж |
| ци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би |
| је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи т |
| ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и оса |
| Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога м |
| силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби у |
| и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се |
| Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— З |
| о дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној л |
| има и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — |
| кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оста |
| ка био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код то |
| м другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је |
| равиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код на |
| а ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо |
| сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да с |
| или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Н |
| за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђ |
| смо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висо |
| една локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постид |
| да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, о |
| ко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погл |
| после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} |
| идех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи до |
| ог онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ ле |
| је плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" |
| зујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!< |
| дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најоз |
| сле вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S |
| ао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити |
| <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} О |
| тављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек |
| успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ев |
| Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с п |
| ују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика |
| ти.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим |
| асу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из сусе |
| тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших сн |
| а тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака зб |
| се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, |
| А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине оп |
| о.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко вик |
| ће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.< |
| апама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и |
| то то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а о |
| м за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим |
| не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро вр |
| иво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручку |
| се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже о |
| чео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах |
| послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече |
| та, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n="78" / |
| пет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја ч |
| и да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се сме |
| м...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко |
| учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем пости |
| , чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој |
| одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} К |
| јвећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после онолики |
| је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању |
| ативши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не |
| ка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно |
| ..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкају |
| рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила |
| се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" /> <p>— ...{S}Ништа! |
| „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густи |
| седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> < |
| >Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво |
| ше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина |
| е је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и |
| од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и пр |
| листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ј |
| има и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, ј |
| не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах са |
| цу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да л |
| нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше н |
| "SRP19010_C5"> <head>V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код |
| леко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} |
| се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче. |
| а...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и ж |
| кад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на дру |
| ајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње |
| ај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јади |
| га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једн |
| пих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> < |
| мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у п |
| само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени |
| жем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам п |
| мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомичан н |
| асвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох т |
| је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да |
| да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу |
| заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога не |
| мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога |
| спале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се н |
| а ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као изра |
| изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради |
| <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} |
| ђем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни п |
| } Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом са |
| {S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом |
| е она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, |
| , рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не провод |
| то да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са |
| е, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да к |
| сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако да |
| да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књиг |
| дсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох н |
| >И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви |
| д опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш |
| опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе. |
| реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и б |
| p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока |
| сле вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има им |
| о те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одм |
| то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> |
| оре, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— М |
| ам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у |
| оме само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девој |
| м овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опе |
| и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива м |
| шице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те |
| p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— |
| {S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се у |
| е смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежућ |
| еђу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима |
| говори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</ |
| м колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећ |
| уше.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске |
| понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још |
| ох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и о |
| аје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак.. |
| ...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од |
| потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прође |
| а му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео |
| е њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину |
| пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, |
| у њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њи |
| и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на |
| ље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а |
| неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу |
| ?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и нама |
| виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити д |
| пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила |
| бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и |
| /> <p>— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда в |
| } Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.< |
| о неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} О |
| ...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, |
| у; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је зап |
| ош много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне |
| 43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> |
| ди да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један |
| сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жу |
| гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах |
| о сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећај |
| тна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што |
| а према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Он |
| ичав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох |
| е да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чу |
| ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето њег |
| ђе ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свог |
| у Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, |
| љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p> |
| ку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покој |
| <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића како облеће око ме |
| егова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Би |
| усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} |
| и истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја |
| а моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједн |
| м.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики ко |
| уго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не. |
| увај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном поглед |
| дим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Т |
| запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с |
| беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S |
| а чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не б |
| <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, д |
| роведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања |
| рабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо |
| е негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} |
| утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, |
| но као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало врем |
| их ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме |
| е постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде |
| а седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души |
| а сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох д |
| има!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудит |
| ђе, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а о |
| село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно о |
| знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да до |
| </p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред |
| само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спус |
| јах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што |
| е најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцим |
| у, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ц |
| аш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека |
| /p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се в |
| Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече пол |
| умњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила ме |
| пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико |
| /p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се рам |
| т.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих |
| рстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху |
| још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно |
| вно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</ |
| синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како |
| је, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? |
| ји се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну ј |
| нађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, неја |
| жњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Так |
| жњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и ве |
| обу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у |
| ! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испр |
| адох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз |
| го-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом. |
| Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што м |
| е, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране |
| преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, |
| , девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог |
| не?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узне |
| упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко |
| а и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> |
| ?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шал |
| ене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а |
| Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњ |
| х, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и х |
| </p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет |
| да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за |
| доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, |
| нку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако не |
| една остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купља |
| чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора б |
| што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њо |
| не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бог |
| и му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу |
| а“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати |
| весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијск |
| оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер |
| и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче н |
| здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неко |
| аво тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S |
| са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од дру |
| вао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У |
| е не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње пи |
| ући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде |
| S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> |
| те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га друго |
| .</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то б |
| ве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} |
| глед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Сам |
| х стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје |
| е, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слик |
| смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађо |
| едном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,< |
| } Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, др |
| аш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не |
| дсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, |
| гле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад |
| е уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински он |
| ејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њ |
| ма беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле беј |
| ди код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те |
| о да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да ниј |
| одно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћ |
| ет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш |
| .{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не |
| ршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да |
| још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мен |
| илу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! |
| з гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздраж |
| , ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p |
| ај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што д |
| гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутк |
| тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</ |
| е знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са уса |
| тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шт |
| А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} |
| х, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивар |
| ма; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто ш |
| из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отво |
| се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана вара |
| о где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире |
| унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног с |
| но времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да остављ |
| ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— |
| н нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на |
| е!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један |
| а њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не з |
| ост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред ср |
| <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога б |
| згледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим б |
| је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и биј |
| ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна з |
| </p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити |
| та измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда сли |
| или их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропус |
| ави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда |
| је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дан |
| доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чуд |
| тварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даљ |
| доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обаз |
| вирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и |
| да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?... |
| сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста |
| њаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што |
| 69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да л |
| Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више н |
| е време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} |
| ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња св |
| узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама |
| куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајк |
| стиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рек |
| да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока |
| ста и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима |
| пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо |
| о? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући |
| ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} |
| која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе шт |
| ици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече пол |
| ином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто. |
| војили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их |
| е доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> < |
| и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по |
| упљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> < |
| ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и пову |
| е ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је бољ |
| а, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках |
| ашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако |
| иком нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико |
| обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико п |
| онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих |
| но гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину в |
| стојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко с |
| , ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци |
| ти, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пу |
| сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе |
| пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зов |
| мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од су |
| свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих |
| Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам |
| и јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то по |
| ом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, |
| тог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? |
| е и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за |
| рзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозвол |
| вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S |
| о нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је |
| е иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења зади |
| шкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Си |
| после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је |
| ак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео |
| радоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је |
| Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно |
| p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах н |
| ло против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и т |
| може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о |
| варила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</ |
| уши; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и д |
| професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме |
| о пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као |
| такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и |
| у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање са |
| и подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећа |
| ући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, |
| наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату |
| ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гил |
| само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох |
| и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре м |
| ="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих с |
| .</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа |
| осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> |
| било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сети |
| усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неост |
| и, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку |
| еко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{ |
| у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питањ |
| радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p> |
| .{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Р |
| доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и ту |
| непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу |
| <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, дал |
| на питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} |
| ћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе дору |
| ко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима о |
| о грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да |
| к, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава |
| па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изго |
| , да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, |
| ажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце разди |
| ја је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљ |
| S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сн |
| да, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја |
| ренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери |
| ке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— |
| е“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упит |
| аг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и заг |
| с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, кој |
| пине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо |
| нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам |
| ођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, |
| е књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, |
| е си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n= |
| јем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сим |
| и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало |
| S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет н |
| све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћ |
| и, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаруг |
| беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше др |
| ранга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука н |
| о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету ни |
| окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што |
| и ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да |
| , по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра |
| а његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у не |
| лоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и |
| наиђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких с |
| зих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежућ |
| требу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава д |
| бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она ме |
| {S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али |
| м путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко пл |
| вати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким |
| о, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли из |
| преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разум |
| о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала го |
| хором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— |
| од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет |
| ем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, |
| ишта учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и |
| кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само |
| почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми |
| Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питањ |
| што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да |
| и, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те |
| уменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у об |
| их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не |
| ука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, о |
| аху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и руме |
| таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз об |
| свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја с |
| а се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, |
| многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се |
| осле ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, |
| , граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен |
| траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, п |
| ри више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! р |
| и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и |
| да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" / |
| њу какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S |
| већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> |
| препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да |
| ше рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На та |
| једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра. |
| ко пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да |
| ом децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочи |
| екох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?. |
| аза, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше |
| да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и |
| ћи ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уз |
| анеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и |
| , а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</ |
| илу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— |
| уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места |
| к отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да |
| се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми р |
| ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто |
| рви пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што д |
| а.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му на |
| на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам |
| .</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан п |
| о коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито |
| дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег |
| да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху |
| оју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке ру |
| ислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онак |
| ога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се с |
| погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, |
| који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио |
| ано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не ди |
| рошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сус |
| у, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} |
| х да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и укл |
| дим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра |
| .</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном |
| д како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са п |
| оведим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом |
| дех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох вид |
| кох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb |
| 6" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш т |
| , док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно с |
| м се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше |
| ци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаро |
| над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама о |
| не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја и |
| шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рад |
| ог тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку |
| примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје |
| не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш |
| пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало посл |
| је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замиш |
| ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се |
| рпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита |
| ква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од |
| {S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопш |
| аз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да ј |
| мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред |
| ју, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице |
| ли не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на ме |
| о, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини |
| исам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тад |
| поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мок |
| ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили б |
| имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођа |
| а стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; |
| а чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важнош |
| риге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, н |
| ихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам |
| сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу ве |
| се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> |
| беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једн |
| ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оц |
| за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је би |
| до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо |
| је зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а он |
| да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И |
| им бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не в |
| ватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и |
| Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га |
| се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до д |
| дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан |
| никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S |
| .{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда п |
| ркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у же |
| pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p |
| ..{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и |
| ..{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђ |
| е.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште |
| уте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова |
| о преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници |
| то говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којек |
| то што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> < |
| моран телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано |
| моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по |
| ех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и о |
| ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисл |
| и друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, |
| иди.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том |
| {S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроз |
| оксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у |
| ше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу |
| к.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за |
| ше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се |
| </p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ глед |
| ен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у о |
| уђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави |
| и ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је |
| буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она |
| и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што реко |
| не би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!< |
| добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говеч |
| љине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?... |
| одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у |
| p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да с |
| од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она м |
| ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог |
| од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши |
| >А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до друго |
| рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога к |
| риво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако |
| ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не сто |
| </p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу |
| ам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе |
| пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучније |
| од густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; |
| дахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком |
| утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим. |
| м.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; |
| меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало |
| питкивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у т |
| ешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с |
| њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. |
| иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све т |
| е види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који м |
| о песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим |
| {S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{ |
| ега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, глед |
| чера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Ка |
| ши као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о |
| > <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он с |
| , узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даљ |
| но до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати |
| к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S |
| х за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад |
| /p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да б |
| а да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као и |
| е могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падос |
| опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа к |
| осао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам з |
| адан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с |
| ом, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да |
| ? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим в |
| алама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђ |
| с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђо |
| шницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, |
| нских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколи |
| иди да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог |
| стала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше |
| дговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.< |
| могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: по |
| је него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, св |
| ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на је |
| а за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и |
| мрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света |
| , и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, |
| омишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, |
| т из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сад |
| еспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће н |
| која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце |
| се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све м |
| Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задрж |
| естано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> |
| једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, п |
| предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не |
| да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући |
| и кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има |
| пита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ј |
| одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми |
| себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да |
| јим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми |
| ред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, гд |
| у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на |
| баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим |
| опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући. |
| шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беш |
| било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти ј |
| па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући с |
| ве погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не сти |
| мо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозбо |
| ја не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с неда |
| ма.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— |
| ке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а |
| азговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, н |
| } Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га |
| ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n=" |
| роши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањим |
| ржи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах |
| шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах о |
| ечи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко |
| ната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — |
| ажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p |
| ред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу |
| се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мисле |
| кох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он |
| ање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да |
| </p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако гов |
| још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смис |
| авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам нас |
| едам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах з |
| м јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто |
| <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје з |
| ао да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, ал |
| есо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Б |
| че?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да |
| е реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад так |
| или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чем |
| аћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника |
| посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете. |
| астове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уре |
| а кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах |
| ути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али пл |
| а..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док |
| стало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра не |
| им шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Дев |
| одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош |
| да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Оста |
| ру, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљ |
| ија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух си |
| луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде |
| е требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као |
| ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њено |
| није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми |
| одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуст |
| ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да |
| толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа ж |
| рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где |
| јке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Н |
| га него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто |
| дох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и |
| ећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше одн |
| {S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, |
| з бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <p |
| а се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао ра |
| тах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само те |
| дну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— О |
| беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадош |
| > та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење кој |
| </p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну |
| ?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> |
| види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се наг |
| јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова |
| нице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох х |
| Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густ |
| гледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је заустави |
| .</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах |
| зорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко |
| ине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само |
| најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, |
| S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по глас |
| } Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш л |
| игде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше д |
| /p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Ка |
| ко би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напосл |
| , а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у соб |
| родужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних |
| га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима |
| упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и |
| е? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили |
| та ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно с |
| а учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му л |
| је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лиц |
| орно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити |
| он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— О |
| се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — |
| обу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за те |
| дила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје среб |
| јом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи |
| тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем |
| дама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и м |
| иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда |
| рце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и об |
| ком.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, |
| јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само ка |
| кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Н |
| Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се дале |
| ко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да |
| и, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — такв |
| моран, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка оста |
| роз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети |
| то модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тих |
| нимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, |
| а стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз гус |
| кречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпурич |
| 30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној |
| исину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору |
| људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтал |
| ух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: је |
| ајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То вр |
| ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли ик |
| ..{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, |
| но да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се крето |
| сно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламе |
| задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог |
| > је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекл |
| астанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити с |
| их деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше |
| е, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво н |
| пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљ |
| е задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам н |
| да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? |
| мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не |
| Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? пр |
| ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ |
| рене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам за |
| е решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа с |
| тих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и |
| ар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био |
| p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама |
| очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, ж |
| тало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак |
| на воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч? |
| х се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми |
| сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куд |
| >VII</head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао |
| едњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да |
| не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута |
| ше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи |
| стио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале ла |
| лије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чек |
| Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се |
| p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чи |
| огледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало |
| као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као |
| (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, |
| м га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо г |
| је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте ц |
| , осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на вр |
| празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледал |
| а дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег т |
| пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред ку |
| — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја |
| н то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја |
| ајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{ |
| чан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек |
| рен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећајима љубави прем |
| х извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} |
| е зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С нај |
| сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво |
| нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, обо |
| а.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{ |
| ом осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се ст |
| х је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа |
| је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n=" |
| ишта!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, |
| екој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и г |
| а певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ниш |
| те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нем |
| ћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би |
| ака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми не |
| се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све. |
| новања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отр |
| аш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S |
| ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на мест |
| Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учи |
| ђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пре |
| </p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право вел |
| дјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је н |
| Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још дана |
| ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необј |
| зио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва с |
| а собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда |
| } Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање во |
| е још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ пр |
| се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш |
| живах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, |
| боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беш |
| ам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу. |
| иђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, пр |
| , целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, д |
| Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је так |
| ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, |
| ех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} З |
| ...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела з |
| још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то |
| о како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плави |
| ног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чуд |
| е обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: |
| алити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради о |
| p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па |
| рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} |
| и је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слив |
| у ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прси |
| .{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист |
| атрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна земља, |
| м, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно < |
| у, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Сам |
| ана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{ |
| јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за ког |
| а.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај |
| <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{ |
| због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудов |
| сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не в |
| а жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути н |
| исли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, |
| рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.< |
| је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имен |
| p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и |
| едам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође |
| но или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним.. |
| Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође |
| је волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза |
| носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут. |
| младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и н |
| злажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма |
| но.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у |
| уго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на |
| мо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо |
| , подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се см |
| оја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да л |
| ешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем |
| <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А? |
| Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n= |
| Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, |
| ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах уст |
| виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама вед |
| реташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, |
| воме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће |
| ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио |
| пама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох з |
| испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху |
| м, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идућ |
| све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у |
| ло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита |
| ме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону |
| ла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то |
| амо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у |
| та тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у пос |
| но седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би |
| ли га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручи |
| занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, |
| наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на |
| то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух |
| осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле п |
| адости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упи |
| <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила с |
| х заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше так |
| p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S |
| обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страхо |
| мих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто |
| том, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> |
| же и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и |
| ом заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се неп |
| ан слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, |
| то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то п |
| ем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва це |
| еху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претвор |
| а коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад |
| само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије |
| сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде |
| ко? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми |
| 08" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— |
| се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он |
| питњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подиго |
| борим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рек |
| д бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја |
| упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с |
| изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лак |
| м истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> |
| је, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школ |
| .{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; је |
| од томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док |
| о је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> < |
| ођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>П |
| у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слу |
| и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у се |
| и.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оно |
| е само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њо |
| могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствен |
| Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљат |
| и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радос |
| илу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављал |
| га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух |
| ло, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; по |
| {S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону |
| м осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо |
| малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећај |
| х је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође |
| смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем према самом себи, пот |
| а, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправ |
| да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је вес |
| /p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да |
| А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!< |
| ох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену |
| Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени т |
| х читати; нарочито новина с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календара, и тако даље |
| а.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, т |
| м, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, |
| сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам н |
| о, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> |
| их страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе г |
| о вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвал |
| те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка. |
| лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и н |
| а пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, о |
| ца, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и п |
| .</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и |
| ого прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!< |
| туд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погл |
| .</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са он |
| вамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S |
| разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињастог |
| <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бо |
| ови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, |
| икотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој |
| ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога ш |
| како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он ст |
| м нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим |
| а њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних н |
| да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од |
| рестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога др |
| да у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше |
| ег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој стран |
| Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распоја |
| ; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ј |
| улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то ј |
| сећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут пре |
| ци спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо |
| х преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их зна |
| Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори |
| де чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недав |
| да ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — шт |
| — Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Г |
| ђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, |
| лудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа ј |
| ане старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, |
| кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, как |
| адницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сен |
| бјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не за |
| и надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бе |
| сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо пр |
| ји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, |
| остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{ |
| их.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; ал |
| као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало |
| а за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „<title>Ра |
| аше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткива |
| еше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жали |
| аше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да |
| ати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и |
| ке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у сноп |
| нам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она р |
| иже, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадо |
| има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек |
| све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што |
| Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се |
| у.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала т |
| и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу |
| их, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу |
| намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох |
| ћи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расу |
| ос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али |
| ше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах |
| она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех |
| окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди |
| , те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима и |
| у.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе |
| о нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад |
| сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми |
| киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног |
| огу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније купљеног шећ |
| ку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једно |
| ес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех |
| И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не зн |
| а узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи д |
| тито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу иг |
| ој ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним. |
| дрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са женом и два м |
| /p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Н |
| ао да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што неп |
| шких које женских.{S} Девојке и жене, и неколико мушких, жањаху, а неколико момака и људи везив |
| пљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у окру |
| се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да |
| е!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се |
| за саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут |
| го што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда |
| аше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је и |
| добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се |
| е мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некак |
| дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, ко |
| нимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац |
| азмак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да |
| нда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} |
| тах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу |
| .</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с ма |
| верио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се д |
| бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејан |
| у да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да рад |
| а Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи |
| посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и ј |
| </p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше |
| абла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пс |
| е у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски |
| ребало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жи |
| а се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу с |
| не речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, |
| Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и т |
| ах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се |
| "SRP19010_C8"> <head>VIII</head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу |
| Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, ка |
| ма, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појури |
| и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох прост |
| брзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомичан на своме месту, |
| воје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и |
| ц ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласо |
| правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки с |
| стао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега шт |
| ћах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после ма |
| ађује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушки |
| дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и |
| дна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка пла |
| е могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и к |
| , ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нек |
| тавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> < |
| сећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом би |
| и ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би т |
| ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама |
| Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а с |
| јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случај |
| то, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих |
| p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах |
| мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину ж |
| бро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми д |
| ољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! ста |
| да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p> |
| еда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад |
| час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} С |
| леда свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, |
| > <p>Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} П |
| , пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> |
| же опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, |
| емој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39 |
| ца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један т |
| их унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох н |
| а ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопр |
| емљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове. |
| сец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушт |
| езно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чек |
| амо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да од |
| а целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки по |
| шао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене |
| еше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још |
| .{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и |
| ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толик |
| н мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Г |
| боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} |
| очило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољн |
| им и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S |
| али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему |
| по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{ |
| тврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах радник |
| не, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам |
| ир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде |
| о срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет |
| е, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради |
| е ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар. |
| дан остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да |
| дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет |
| истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?< |
| т закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неко |
| Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже гл |
| ати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> |
| } Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и вели |
| оше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим послов |
| на већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожур |
| одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочит |
| м.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку |
| Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли |
| и да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да |
| ма девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друг |
| , и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах |
| ише! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу |
| осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео |
| <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p |
| ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> тр |
| {S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{ |
| ас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњев |
| ј да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу јо |
| <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се |
| p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити заб |
| иле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос |
| х неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле предст |
| је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепст |
| м уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — |
| риближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удар |
| дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћ |
| здрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мисл |
| S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога |
| а ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему беја |
| /p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.< |
| о зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много п |
| бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се пр |
| запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на |
| сећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио |
| хну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одо |
| х, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка |
| >Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срц |
| о да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Г |
| почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> |
| опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помисли |
| ј се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника прим |
| ао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећајима љу |
| не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где |
| ="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком |
| њења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, |
| гледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, |
| не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица п |
| чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми |
| као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија с |
| ше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоуми |
| а трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, |
| амо њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, |
| да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најсла |
| Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмеше |
| рећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? ре |
| траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали |
| жњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, ј |
| еда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па о |
| младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да диса |
| ко удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхта |
| аг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима |
| ржимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођо |
| остранству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом |
| а слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац |
| уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој |
| осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно с |
| ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се т |
| вах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нар |
| едам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним ка |
| у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и |
| се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој |
| нови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови в |
| љан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кућ |
| гох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни |
| заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока |
| на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох д |
| рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, |
| и прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других м |
| и појурише двориштем, отресајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматрах |
| нутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах |
| {S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може |
| је! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, с |
| д да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном.. |
| иљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломи |
| а мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се |
| осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах |
| а се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три дана, и док отац |
| ог разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављ |
| плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обича |
| им просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше |
| се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскала |
| ана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима |
| астао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо забора |
| ња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратит |
| омињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим |
| S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојк |
| p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно |
| на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њих дес |
| е то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на с |
| шало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, |
| не!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што |
| <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> < |
| го ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане |
| ре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, н |
| у, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно с |
| ачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S |
| аше.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут пр |
| да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свак |
| да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, пок |
| на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакн |
| ажих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, про |
| асито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да |
| у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Ти |
| ло страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, |
| ине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене |
| ам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донет |
| ренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је це |
| да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи ра |
| p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једн |
| ако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја |
| а треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намеш |
| и даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућу |
| бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгу |
| пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А д |
| како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох |
| p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се |
| мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да |
| колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се св |
| >— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме г |
| имало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто же |
| ити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столи |
| објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам |
| р једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња |
| дату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана |
| ремена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> < |
| } Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и нек |
| да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех |
| локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех с |
| удбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— |
| >И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомил |
| е и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим. |
| досмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни с |
| лашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме |
| ма, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може |
| овореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> |
| ах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле ј |
| Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ.. |
| е за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехо |
| > <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шеће |
| е ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да |
| </p> <p>— Ко мене може да наведе кад ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађ |
| штини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да буде |
| ово осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p |
| дном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} |
| икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о |
| мислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да ј |
| чувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређе |
| неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка |
| стаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан |
| е реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} |
| ј, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљи |
| ој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изг |
| смо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио п |
| „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше |
| уку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од |
| ј мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцим |
| , и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и |
| ећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, |
| то, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, |
| а јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут |
| ако ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где пр |
| ма се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме ви |
| шуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и |
| ама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек из |
| а нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је |
| и засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.< |
| едо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметић |
| , у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, сто |
| и рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да |
| устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах |
| едох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, |
| гства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео д |
| </p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Ш |
| ке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај |
| уну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бо |
| одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— |
| крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шт |
| ођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми с |
| као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то деша |
| њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Г |
| ; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад с |
| г мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њ |
| ог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} П |
| а, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У тол |
| отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— |
| о онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> |
| и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Исти |
| и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка |
| ити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме от |
| мах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бит |
| послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радн |
| љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске |
| и обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта ј |
| ан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} |
| дам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, |
| коро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он м |
| ане све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посма |
| смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више |
| во се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беш |
| дна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додад |
| и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, уси |
| на изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p> |
| е, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну п |
| !</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а |
| речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она |
| ејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марин |
| са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{ |
| и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала остав |
| о уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не |
| мо мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S |
| Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том |
| вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} С |
| ко ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме |
| упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здрав |
| тах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.< |
| крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и |
| >— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми |
| рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у п |
| јно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка н |
| Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> |
| њу проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар те |
| и.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене |
| у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од |
| да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, |
| ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство |
| оиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим нек |
| не.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зд |
| се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши с |
| што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, |
| кси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и |
| ругим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, о |
| спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана |
| сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на јед |
| ја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да |
| залудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грознич |
| мао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не |
| легох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где нек |
| им нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признат |
| <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да |
| рих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p |
| мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погр |
| ? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, |
| тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила |
| ешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекив |
| и.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека теш |
| ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће. |
| а.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S |
| , и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити |
| епо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, |
| ој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срц |
| > <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусрет |
| а, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посум |
| едај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, ни |
| еше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са м |
| х нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много. |
| в рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовољ |
| p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затвори |
| <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као умора |
| ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта |
| ах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, |
| м страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не пом |
| м сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То |
| тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у |
| цније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежњ |
| њима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде н |
| и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те |
| да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о |
| нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} |
| е? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А |
| каш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја |
| Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво пи |
| да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је како треба, рече |
| на озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? |
| > <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хт |
| амчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" / |
| /p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу дов |
| ворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак г |
| им са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да |
| ика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатк |
| на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом в |
| је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћ |
| прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић д |
| .{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је |
| аш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и н |
| о што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни о |
| нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Н |
| } Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што |
| д сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, |
| ао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране мл |
| ар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах |
| Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч на |
| мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одгов |
| да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А н |
| S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? |
| исам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Ш |
| и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих ун |
| ако их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— |
| ане.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те д |
| то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смисл |
| на, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, вид |
| /p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> |
| шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни бреж |
| н од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку |
| рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце проб |
| огох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту по |
| , бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио |
| говор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужн |
| о сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; нап |
| дајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Поглед |
| ро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с |
| зузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Ц |
| редовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној бо |
| ила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шт |
| > <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој пос |
| неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита |
| ћи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отп |
| е само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не д |
| е нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, |
| ...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним мало |
| ели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p |
| би препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово |
| едња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће |
| другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, наву |
| ?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од по |
| тарији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па |
| ем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се за |
| близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих |
| д сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од |
| онбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> |
| и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. |
| вља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново ј |
| нако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отворе |
| и да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" |
| ли икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело |
| овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан |
| и се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} |
| /p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико |
| е чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, |
| га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они с |
| ка посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} |
| нех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, |
| , — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога шт |
| агор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако нас |
| да равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе |
| не, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она |
| ко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога |
| а стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не пр |
| с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и пољ |
| пасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он с |
| о је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гил |
| p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, |
| се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена че |
| а вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек леп |
| ну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут в |
| појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети |
| пита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одг |
| шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању |
| S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што |
| братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бада |
| ни оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали проп |
| не и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у |
| се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из |
| ину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се нај |
| .</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, т |
| нако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па о |
| ече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</p> <pb n="68" /> <p>— Ни за Гилу? изустих |
| зала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећај |
| свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчу |
| ело, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, ма |
| а, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на гус |
| У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не |
| , стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да |
| {S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном обла |
| </p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло |
| на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз |
| , нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту св |
| Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан |
| >Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пр |
| } Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, |
| че да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, |
| видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку |
| узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у |
| .{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нис |
| аћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А о |
| p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гл |
| и и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустав |
| се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по ра |
| бани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Је |
| <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се |
| откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани во |
| у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен |
| <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме |
| а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг |
| се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Мариј |
| екуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном |
| е речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима |
| {S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, су |
| а као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се |
| ох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме ник |
| опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! |
| тнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређ |
| „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред |
| {S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће. |
| најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он м |
| , или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се |
| нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{ |
| p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} |
| ма оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра |
| кор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} С |
| и је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после не |
| ке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царск |
| што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох |
| о говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада |
| <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њ |
| оред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} |
| ива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој бе |
| То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а д |
| {S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав о |
| што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала! |
| о било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто. |
| м да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} |
| о.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни са |
| ејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истин |
| о време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; да |
| уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задир |
| е, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече |
| и се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} |
| иноћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид... |
| , видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или бо |
| што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешт |
| т на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ки |
| ајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао |
| војим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна н |
| е ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на |
| о што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није |
| али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзи |
| ре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже. |
| и он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; |
| а! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није |
| а не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Ст |
| е? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n= |
| сним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу ова |
| глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу |
| и тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа |
| класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радил |
| ође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожур |
| разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу |
| еше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мно |
| о што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће са |
| вету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео |
| појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са о |
| а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово шт |
| ова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у с |
| лим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим с |
| није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је |
| овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба |
| S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што |
| дају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не |
| p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око ср |
| пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разу |
| а му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да |
| е тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да |
| ао да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми ј |
| сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не раз |
| час се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</ |
| о пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да |
| брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају варо |
| Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих н |
| ко у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одист |
| тањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколи |
| и ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегн |
| ти како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и ре |
| дох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам д |
| ећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је |
| ма.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? |
| што сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> |
| о, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало |
| а тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам. |
| Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упит |
| а ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била |
| на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао би |
| уће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</ |
| , па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа н |
| екох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше |
| и, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Ј |
| ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{ |
| вају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као |
| и продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па с |
| мо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да |
| нку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако |
| теше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p |
| ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, |
| асом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше неки напрегнут, дивљачан и |
| све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме јо |
| где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сва |
| ати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а по |
| Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме |
| p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> |
| рајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих |
| им баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, |
| Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него ш |
| се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше |
| је истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Ба |
| пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, |
| запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.</p> |
| ох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној |
| е доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, ос |
| м „боне“; бејах га навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио |
| њега и говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Ск |
| Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет |
| , ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена |
| ако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> |
| пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. |
| ах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, |
| му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Су |
| састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} |
| е ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу |
| Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо т |
| ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n |
| куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то м |
| минух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{ |
| ке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора изм |
| једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем |
| има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>П |
| уца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико |
| ако доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Ал |
| ко је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао д |
| једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и до |
| доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао |
| вари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када |
| дало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледај |
| нда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и н |
| наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на |
| ну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња руме |
| то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалост |
| и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи бр |
| осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p> |
| могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да п |
| ш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да |
| м тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на ра |
| и волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p> |
| а степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох |
| се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја т |
| , осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не преста |
| угу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљива |
| главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре уста |
| едах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њих |
| .{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека? |
| братих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врат |
| а сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он кака |
| ицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној кру |
| ером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p |
| Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа |
| Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, |
| сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један в |
| ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— |
| шћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Шт |
| а, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у прв |
| евено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} |
| а као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљут |
| Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</ |
| од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје м |
| аху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју |
| то она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осети |
| дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о |
| мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наук |
| и?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као |
| риче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба |
| е иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако из |
| исам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљ |
| братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста н |
| е ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, жи |
| да у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</ |
| говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> |
| а изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одго |
| ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! про |
| ада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше м |
| данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да леж |
| , ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох |
| е?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну |
| и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их ста |
| оћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да ниј |
| коро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само зб |
| ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} |
| p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се |
| акав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону стран |
| ка тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли д |
| у — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу |
| , о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио |
| души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и |
| е није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, ре |
| ше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах |
| лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и |
| отив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равно |
| ен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни |
| она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а |
| ри, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, ма |
| боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не м |
| и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу |
| себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио |
| х је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После |
| о мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, п |
| Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас ј |
| неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох јо |
| да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те |
| и и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где сед |
| осте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш к |
| се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најг |
| а се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потреб |
| њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у помен |
| се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну про |
| опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} |
| а за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и одне |
| , може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах поз |
| ут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Ст |
| и све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, |
| онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити |
| од куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, |
| похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу. |
| ред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах ј |
| Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављ |
| утито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица. |
| .{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима. |
| о да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и ка |
| је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало за |
| ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, оси |
| а докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у |
| то је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је о |
| дговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> < |
| јеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштин |
| /p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном |
| — Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу |
| итање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осет |
| дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима: |
| ачка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерн |
| занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погле |
| ој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна буд |
| радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге |
| азах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо |
| мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p |
| /p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева с |
| ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То |
| чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав ра |
| <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?< |
| а рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, зам |
| Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговор |
| , који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код ку |
| о!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је м |
| Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за но |
| и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> |
| траг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти каж |
| им припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде. |
| ако је не знам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, ре |
| говорити како је неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са |
| хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми |
| де Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па |
| луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, не |
| ина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништ |
| Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те |
| о? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} С |
| у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем да |
| о говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> |
| одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с не |
| а о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод т |
| е чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар |
| ита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принес |
| и далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче |
| њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чиња |
| д облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то иш |
| треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватро |
| мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно о |
| ше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл |
| лити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве |
| томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ак |
| оз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да ни |
| ном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити |
| p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на |
| оже назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p> |
| снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у |
| ди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном |
| м, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка |
| , једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о |
| .. поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби к |
| узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састане |
| о жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега б |
| а; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачк |
| о у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био т |
| то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам |
| мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кр |
| реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си |
| узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих |
| ве заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав ра |
| а.{S} Кад мајка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" |
| ећ близу заказаном месту, и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, смета |
| утрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа |
| м тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки |
| е.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву |
| ет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њив |
| јаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита м |
| где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде н |
| м где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доње |
| е биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седо |
| кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> |
| кох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо |
| а ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце |
| усиљено...</p> <pb n="34" /> <p>— ...{S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојк |
| шког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се |
| као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га |
| смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече |
| мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па |
| томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белос |
| 42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} С |
| исам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} О |
| жаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не |
| ецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам ка |
| а невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и ост |
| и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупот |
| сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</ |
| пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забр |
| аш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, |
| роким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јо |
| } Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} |
| мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да |
| а ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је |
| ред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мо |
| приметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога |
| тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне |
| > <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да |
| ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} |
| и, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к |
| , тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет с |
| азда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао раст |
| а које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, к |
| међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се |
| избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p |
| аше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под н |
| и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим |
| стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми |
| на црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се су |
| ги купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово |
| тку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грозниц |
| а и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух м |
| онових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по кој |
| ох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у |
| то их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем нап |
| га јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S |
| у ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај њег |
| ази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу |
| х се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде з |
| је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда |
| окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане |
| зирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, |
| едног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужас |
| ом чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па пог |
| лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињав |
| идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљиво |
| рзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да |
| p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да куп |
| с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за н |
| еси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час |
| Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго п |
| ос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ |
| че!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, |
| нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и ос |
| ма оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама |
| тка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом г |
| ен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Сто |
| се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он |
| лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну |
| ар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловит |
| сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар |
| пуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, |
| ...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ ви |
| .{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа |
| ре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S |
| 9" /> <p>Радници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, |
| p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим п |
| доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би |
| Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекидан |
| ху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да уда |
| ста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када прит |
| не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све н |
| на уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у |
| лаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да скл |
| ам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је он |
| лом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо |
| а, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако нез |
| е кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Са |
| та, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груд |
| ну и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се из |
| е среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да л |
| де лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери |
| а добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта |
| ног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако д |
| ла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опе |
| адила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да |
| гох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> |
| у.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше ж |
| шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам о |
| , да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупа |
| смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не |
| Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње н |
| кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде ви |
| } Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из |
| нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с ко |
| , и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним пр |
| где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене прете |
| е утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах рад |
| али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заус |
| внодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује |
| поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљд |
| ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S |
| овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И о |
| х да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, м |
| тране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај и |
| осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не д |
| мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцеп |
| ва!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико накло |
| ушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Прек |
| е на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна м |
| и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се м |
| ховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника |
| е могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту |
| е вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{ |
| и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљос |
| оворио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као св |
| а крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми о |
| м ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на в |
| е...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми |
| тране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где |
| иће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми с |
| естрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, |
| ма, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашен |
| ећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ру |
| мљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне шк |
| а рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело |
| и уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља |
| е, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и от |
| p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетим |
| ш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што |
| опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше т |
| лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом. |
| ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} |
| ли се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по |
| вати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили |
| црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p |
| , чух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у м |
| лексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} К |
| света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га |
| науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само |
| е, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој |
| ... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времен |
| Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p |
| огледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> < |
| ! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> |
| ан толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко |
| <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— |
| рији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене гла |
| дмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, како никада ништа нећ |
| таће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако |
| њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припе |
| к беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и уси |
| о може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, |
| ћам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} |
| он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми |
| ш боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од мо |
| њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уг |
| мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.< |
| еуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох в |
| сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа ч |
| и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако |
| он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? |
| љивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко |
| ећ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље н |
| {S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи |
| ?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судби |
| аше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да ниј |
| ара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше д |
| ног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:< |
| гога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја |
| аки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа ј |
| .</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Изра |
| дах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокој |
| ућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себ |
| о, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{ |
| ш брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах |
| ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што |
| ше,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди |
| молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> |
| ; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој |
| а врху једног брежуљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и |
| добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих |
| а.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дан |
| ујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувр |
| ене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше |
| раш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> |
| ам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, |
| тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чуднова |
| смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ |
| а је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у би |
| м.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријатан.</p> <p>— Збого |
| ни моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, |
| Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није н |
| ени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљава |
| рилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те м |
| икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао |
| у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније је Марија |
| ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни ч |
| еки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} |
| грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То б |
| јку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог п |
| х запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауста |
| еданпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем |
| помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима пр |
| а познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним у |
| има, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каз |
| на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, о |
| се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту |
| свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље |
| да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није слу |
| с свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах |
| } Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику |
| е говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни на |
| пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуд |
| S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осе |
| његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да |
| анствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшт |
| има наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... р |
| одсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздр |
| ц ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех |
| е свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непот |
| т.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам пр |
| је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би им |
| ним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} |
| <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, кра |
| то ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем там |
| чињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S |
| одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, |
| раво велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна ш |
| n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да ј |
| > <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S |
| н мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад о |
| еке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} |
| њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{ |
| и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа |
| да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према |
| аваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло |
| оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по |
| х на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би |
| ца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто |
| дим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним |
| тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме ж |
| > <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{ |
| не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Ос |
| ну страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку д |
| м за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што |
| и <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, |
| и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли |
| на; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах |
| ојурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се ча |
| ега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гил |
| {S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште |
| јичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ з |
| ав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} |
| ђе ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече |
| густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа.. |
| ак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом |
| о ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху врата |
| и непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лиц |
| још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на кап |
| Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика |
| утка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мисл |
| леним грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да в |
| у срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији |
| даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно |
| учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S |
| едах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што зан |
| само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њен |
| /p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и |
| важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p> |
| ући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о т |
| дим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том ком |
| шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива |
| Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и до |
| ле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико са |
| це; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми |
| .{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам са |
| очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с |
| дах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где |
| онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта н |
| римакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па |
| лексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапутах |
| зећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се |
| дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта мож |
| ђе лице и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — н |
| да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све то кад упоред |
| то си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што |
| им винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њени |
| уку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун бла |
| шта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми |
| се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми зб |
| стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, |
| лушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем н |
| ј осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја |
| погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби |
| ечи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а з |
| е трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим как |
| сто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотл |
| а је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти има |
| ка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али с |
| .{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Игра |
| црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је |
| тано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља ка |
| се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада |
| истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да |
| моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и н |
| ом, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће. |
| — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових с |
| слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се поп |
| сма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> |
| > <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S |
| Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да г |
| глед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро |
| не, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n= |
| ејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на о |
| већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу к |
| облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овес |
| рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом |
| од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с ди |
| у шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети |
| м, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла. |
| могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и ја |
| ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до |
| само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао |
| и забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, између којих се в |
| е говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стад |
| а Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се в |
| о неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{ |
| оворим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нам |
| бо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испев |
| да, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно ж |
| зину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он |
| ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да ј |
| за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, |
| тише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и у |
| слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу о |
| .{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Ј |
| а ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, |
| отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лоја |
| рављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино које |
| ватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не вид |
| бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да |
| је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— |
| е просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако б |
| 6" /> <p>Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{ |
| сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> |
| ешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо |
| ом мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим ми |
| Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај |
| им, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме ма |
| ваде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили |
| е знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — ок |
| че, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније р |
| , да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама |
| , да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и т |
| Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му |
| с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Мо |
| ишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за не |
| јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљива |
| руга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она пр |
| е, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и у |
| с и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја |
| едства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњ |
| {S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп уне |
| сећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље |
| личном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то |
| да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми ј |
| ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се сам |
| сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње в |
| део.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао исти |
| е, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она |
| да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрн |
| ен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провре |
| лу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавају |
| дам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше вин |
| .{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скор |
| да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је |
| су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, ж |
| <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— |
| то под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да разм |
| у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?... |
| ај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљ |
| ападу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила |
| кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији |
| амо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет |
| би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично оде |
| исуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ п |
| ди; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију |
| сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} |
| млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће |
| , али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се н |
| рикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш доб |
| викао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог п |
| 2" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење |
| ети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се по |
| ше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ра |
| ко мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу |
| Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p> |
| де мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више и |
| ћ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу бр |
| на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— |
| то. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опе |
| <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код н |
| х оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна пове |
| евено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је јо |
| дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Але |
| ожена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила невесела, ни м |
| у с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пит |
| <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледају |
| лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Наша |
| ксе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, |
| е дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен |
| мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на бра |
| се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочит |
| S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех |
| идим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене |
| ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам |
| их мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове сле |
| и још не могу ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S |
| .{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга усле |
| } Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака |
| их и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима с |
| други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она |
| на — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељ |
| је и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се |
| Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> |
| ође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хте |
| едставио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта реч |
| , ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених |
| аче био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она |
| а, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где |
| ила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али |
| огаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, јед |
| е закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико |
| драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој он |
| служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> |
| туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смр |
| у, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То |
| ек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак |
| морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да |
| рао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној |
| немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, |
| да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца |
| ме што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!.. |
| кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рек |
| — Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше |
| омислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој с |
| храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то |
| о, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?... |
| ем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понов |
| гу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме |
| заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спај |
| т бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уз |
| могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с |
| то колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада п |
| тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем |
| д тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мисли |
| м гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јеса |
| еко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком спо |
| и.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми |
| у уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се в |
| тео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише зан |
| вадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па у |
| је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњ |
| че, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је уд |
| арочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и |
| Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се |
| а не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу |
| њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли |
| е и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте |
| е љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и |
| , што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да т |
| месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе један висок п |
| — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, уг |
| е...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, |
| а мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и |
| тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједно |
| клоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, |
| , испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у ср |
| утим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним мла |
| и, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ пов |
| <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између |
| иси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто зб |
| моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснул |
| наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, за |
| њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ј |
| колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле. |
| тићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутк |
| ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део д |
| им ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чек |
| а.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам |
| ам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му |
| ..{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је |
| ај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жељ |
| повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, |
| а се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек п |
| {S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и кој |
| свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби |
| ребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде |
| да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме |
| о што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него |
| p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је |
| ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од |
| јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми с |
| страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих н |
| ад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет х |
| ам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене |
| сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да м |
| да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је за |
| да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од к |
| "98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји |
| љу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1901 |
| о осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног |
| {S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те |
| познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет |
| породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!. |
| ајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох д |
| {S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и как |
| транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с |
| ем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне |
| што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем л |
| осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли он |
| ш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S |
| ће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио к |
| ти као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi |
| н љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, |
| је.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може |
| сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће |
| о сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} И |
| да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за |
| не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; с |
| ом боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два цр |
| ио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S |
| ом се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— |
| главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам д |
| бе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тр |
| Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну де |
| ита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах некол |
| а ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком ко |
| ој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, |
| да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах |
| Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за о |
| езграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах ј |
| х неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села и |
| стадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак |
| колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела јед |
| ну на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше |
| да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем |
| и не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завири |
| их пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере. |
| {S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не оти |
| ворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у м |
| — Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> |
| ће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као у |
| рим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И |
| , бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из зан |
| ико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђ |
| х се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на ваш |
| то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па |
| ше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једн |
| лики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а |
| о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својој разорено |
| , о својим порушеним најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, |
| е могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушен |
| и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли с |
| ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скрив |
| у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} За |
| јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишља |
| јекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о |
| окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и гд |
| сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и о |
| њу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом саста |
| е мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, |
| овољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се |
| а не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох к |
| које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног |
| ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} |
| марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у |
| Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане прежив |
| могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим срцу свом |
| ослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ д |
| о Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} А |
| е заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, сп |
| огућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са шк |
| која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај мла |
| дно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одг |
| ну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље |
| пи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао п |
| пет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким |
| родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, гор |
| ејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече |
| певао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} |
| ехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алекс |
| м могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, |
| /p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</ |
| што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се т |
| ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му |
| амо што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p> |
| о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као |
| дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb |
| заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, |
| ах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја |
| и као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу |
| о дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} |
| а.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она |
| шио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важн |
| .</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</ |
| е копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми |
| емо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се ч |
| да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да |
| у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као |
| каше ми да једна девојка мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке |
| а понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинила, али се по |
| остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све пов |
| на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена |
| са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. |
| <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када м |
| жно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сме |
| сле не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то им |
| о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајим |
| њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да |
| њом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бри |
| може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме |
| ених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о том |
| >Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада |
| <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — |
| ј без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, |
| , незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гил |
| не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| а тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да каж |
| {S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, |
| ох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алекс |
| трашан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који но |
| ора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, о |
| мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би м |
| оје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим с |
| ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније |
| од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ја мис |
| награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести |
| а ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам м |
| урлија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При рас |
| мисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се |
| пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беш |
| чех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, ал |
| њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? је |
| е отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође д |
| ао да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се си |
| да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми к |
| јима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме |
| о ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке |
| иваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — |
| ложена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, |
| живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S |
| } И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећа |
| е опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и |
| вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на са |
| ц тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и |
| преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком с |
| ати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће м |
| атрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, д |
| у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком у |
| <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља |
| че, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осме |
| не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим |
| оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ств |
| е ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{ |
| мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, к |
| у и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беш |
| p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, м |
| алуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу |
| ле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ ни |
| е нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више м |
| ан толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети с |
| ји.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам |
| ватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек |
| десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет о |
| у, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор |
| д липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под гл |
| што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова ве |
| м — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу |
| рило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као ра |
| густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају |
| војка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окр |
| х се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче |
| кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале с |
| ала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их ст |
| је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше м |
| а се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на др |
| друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се позд |
| као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у |
| асмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, че |
| ало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто с |
| 19010_C12"> <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се |
| <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али он |
| подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешт |
| </p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погл |
| што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; |
| м, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, лево |
| тупак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, |
| плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде |
| > <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где |
| > <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.< |
| Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Си |
| вео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо он |
| ем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници |
| </p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, |
| стила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред само |
| мео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био |
| иваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле нај |
| } И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у |
| војкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озби |
| , и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћерет |
| да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брд |
| губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигл |
| ој малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе |
| ато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум |
| оравили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је не |
| етајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању |
| мназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђ |
| м и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>Пос |
| беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их ј |
| ух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случај |
| ака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато |
| и тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, ал |
| ца, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.< |
| ици погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није н |
| смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову с |
| неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учин |
| коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњив |
| бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила син |
| ећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну |
| лаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, ос |
| не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се |
| стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не ви |
| едно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од п |
| небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жа |
| са што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као |
| д да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, |
| руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а |
| } Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час |
| Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору |
| од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на п |
| е повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто |
| могавши већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио |
| имназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље дев |
| пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови о |
| .{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго |
| ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарица |
| њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај |
| беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем |
| е се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Дон |
| вијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, сам |
| видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не |
| утњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те стра |
| влије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута |
| изу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и |
| рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p> |
| ио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше на |
| о у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Прес |
| n="34" /> <p>— ...{S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде ма |
| Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија. |
| одређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као |
| у... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — |
| волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она |
| се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p |
| његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па |
| ође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, |
| највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежа |
| ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећ |
| им тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} |
| ло непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће |
| јем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собо |
| ах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да с |
| уку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече ота |
| у и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умиру |
| тих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близ |
| девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{ |
| мех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што ни |
| ћ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила |
| ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја до |
| оје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, р |
| 4" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да |
| итале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су |
| ло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долиниц |
| ано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повиј |
| ан мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроходном |
| Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p> |
| настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја |
| ало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, |
| .{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам |
| пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љути |
| > <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} М |
| икако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му |
| не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и |
| <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Нај |
| њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је н |
| како очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} А |
| обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и |
| утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева |
| тих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу |
| ођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих так |
| враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испр |
| , трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Ги |
| сам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену н |
| ах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не би |
| село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не би |
| ћам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} |
| више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само је |
| развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини она |
| артију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, |
| рише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми о |
| в предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе је |
| {S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи |
| етих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у по |
| а; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укр |
| 10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она на |
| и се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем т |
| p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше |
| жњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибр |
| сам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах |
| неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да |
| дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисл |
| екле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Ме |
| коро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="7 |
| лизу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? оп |
| она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху гор |
| рско, или, боље, ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до |
| етири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја |
| ојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео |
| јком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечер |
| а у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих ку |
| ? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свил |
| е, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несв |
| једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на |
| ано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред |
| н.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</ |
| да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> |
| шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, |
| и ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир н |
| а и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену |
| , да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци. |
| срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је |
| отивно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на |
| дног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми |
| остала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са м |
| ва мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам |
| куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко |
| } Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Ги |
| стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана от |
| ен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гла |
| је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила |
| ог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи |
| у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли шт |
| земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S |
| мађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили |
| лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај св |
| ишта не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?... |
| јни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по ли |
| а него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, |
| отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старач |
| ста отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оп |
| стало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој |
| у вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци |
| да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} |
| /p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После |
| /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> |
| ада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Д |
| једно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb |
| е решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? уп |
| погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> < |
| криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њ |
| огао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање |
| твари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго |
| но чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади нова |
| Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад к |
| који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћу |
| <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде |
| ак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле |
| то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све леп |
| шћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понов |
| де миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце |
| Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? уп |
| икну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У т |
| Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за заде |
| о она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама д |
| у што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадош |
| самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике кру |
| ично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинил |
| долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет о |
| беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубљ |
| > <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, |
| рамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и |
| утем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније дог |
| да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга |
| сећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан |
| аокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим бог |
| /p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци ј |
| олако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за |
| е мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово |
| о — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде исп |
| оћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у |
| чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се. |
| школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, |
| ло!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, жи |
| > <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке? |
| којног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунут |
| че. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо |
| врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S |
| нце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни |
| у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{ |
| ли кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се ре |
| мишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} |
| се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на |
| >Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нар |
| а дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој ми |
| љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имал |
| оши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> |
| а ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крц |
| е ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те же |
| но гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са је |
| одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенет |
| кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од ра |
| ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за дод |
| о, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем |
| може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа |
| , опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али к |
| Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Тек |
| ешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је б |
| окаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могл |
| та, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим други |
| е а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, ра |
| дих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах јо |
| ="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да |
| > <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што бе |
| тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, п |
| тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; дру |
| мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, св |
| друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо о |
| ма, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола |
| сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па г |
| руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њ |
| а купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом. |
| ти.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито |
| /p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" |
| сне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах п |
| н.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола нерав |
| ?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да |
| се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за ч |
| аваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми |
| развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Изра |
| у“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубо |
| га свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше |
| према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја беја |
| .{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села. |
| {S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим |
| азумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ик |
| цаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја р |
| тару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој ви |
| е његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисл |
| јао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика |
| слио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она ну |
| >— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно раз |
| .{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда |
| сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се неш |
| ..</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се |
| иваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам н |
| лако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у |
| ти гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се |
| ега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако |
| </p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, ал |
| е види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да |
| ле кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особ |
| Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што п |
| х заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах за |
| састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Све |
| дне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог |
| говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више пр |
| трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше са |
| ка има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</ |
| S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет рад |
| било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да |
| и и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> < |
| гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да л |
| е то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} К |
| аше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — за |
| {S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обуј |
| љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шт |
| тељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не мо |
| е ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју |
| том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашт |
| Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{ |
| м несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да |
| а памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли рад |
| на то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам |
| где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају ова |
| онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом |
| } Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, глед |
| дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све |
| као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — |
| жена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, п |
| стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је сам |
| <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђ |
| себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио |
| да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово об |
| баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили |
| дине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, |
| н као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућнос |
| /p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да уна |
| а она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у |
| </p> <p>— Ништа!...{S} Гледам како неко ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; |
| ивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" |
| да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, |
| Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе пом |
| е!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће пос |
| га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи |
| имир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да |
| ђох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна к |
| сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које |
| види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огле |
| .. сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у ср |
| кох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам |
| /p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не вид |
| себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о |
| Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех ст |
| м се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, |
| тадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још некол |
| едан повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се так |
| нце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја жив |
| загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, |
| мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо не |
| и ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави |
| <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном ку |
| се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако |
| шта... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и |
| к зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље |
| /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми |
| тупих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су |
| спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} С |
| куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мо |
| ог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше |
| грејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох |
| било кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскр |
| Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу |
| држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима с |
| х неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страх |
| ђемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div type="ch |
| , скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, |
| ној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из к |
| по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </tex |
| n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Он |
| а ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу |
| ога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору ка |
| е му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак |
| донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп |
| јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито |
| тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу |
| чка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, д |
| еда, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p> |
| а да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и п |
| и, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не |
| т...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећа |
| ше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опрема |
| која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам |
| сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{ |
| , па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох |
| а зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сун |
| ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах |
| ио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта |
| <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учин |
| ава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p |
| се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако у |
| с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</ |
| н момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> ферм |
| адан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице. |
| аде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње. |
| , видех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох виде |
| ој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, примет |
| боли, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојч |
| , али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли |
| но ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, |
| } Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, јед |
| ’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Б |
| >— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном |
| показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, |
| .</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Он |
| рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох |
| , већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна ко |
| ало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, ц |
| то пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од |
| Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно вес |
| једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајке на |
| и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столи |
| испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо |
| ану; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах за |
| Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички прод |
| Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, прек |
| ој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гл |
| е, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и за |
| жавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи |
| смеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети |
| ко као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново |
| аке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, |
| сама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој б |
| ; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мум |
| зрасло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се нака |
| Нарочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем ил |
| ни дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута ко |
| мо два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш |
| Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне |
| Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио |
| оља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радн |
| и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, б |
| да, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, |
| већ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> < |
| воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се |
| ме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па |
| ох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од |
| а се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се са |
| још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од |
| етих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука |
| сти, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али с |
| д утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да |
| е стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то она |
| , и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој н |
| казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да |
| брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео ко |
| ћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да о |
| м како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где |
| још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се |
| мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помисли |
| смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраж |
| о Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе ш |
| се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом... |
| д једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше боко |
| тву њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере |
| а избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсе |
| дигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту, г |
| а прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш |
| а ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутит |
| } Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ће |
| ри он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, |
| о што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да |
| <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном пог |
| оћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може |
| лаву да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико к |
| умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, |
| Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „ |
| путах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не ис |
| у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших |
| то, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, тр |
| навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повелико |
| ти се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча то |
| аже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку с |
| каза прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, о |
| стом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не |
| д мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рва |
| овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девој |
| било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— |
| а гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крав |
| згледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он б |
| у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштв |
| тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Цене |
| p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже з |
| о јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под |
| але од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и |
| молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхт |
| адићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима |
| је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb |
| .</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од |
| екса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто |
| оле, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с |
| p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина |
| а.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, |
| а теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили |
| ла, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не |
| то Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од к |
| ам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу |
| ак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом дог |
| , да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <di |
| јна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се |
| дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, ре |
| са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у сме |
| тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам |
| е неуредан, како никада ништа неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођо |
| рема овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се неш |
| ез искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} |
| љачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, |
| <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шт |
| ећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола не |
| се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напал |
| х њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и |
| а видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на н |
| зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, д |
| д оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној гл |
| јичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то види |
| ела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да о |
| ше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако ми |
| ачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико на |
| а селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, |
| е, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако |
| а!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мис |
| ће.{S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом |
| еде мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупк |
| слабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Зати |
| о и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни к |
| це и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну с |
| голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Заг |
| </p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто |
| би, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сли |
| обудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах |
| ="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не даваше објашњ |
| иш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш |
| о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га оста |
| Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекак |
| ри године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене |
| поредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, |
| у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све ра |
| своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што там |
| </p> <p>— Добро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага |
| у.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још ма |
| земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виде |
| де сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не поглед |
| гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна заверенич |
| ише од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници |
| тле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и |
| м...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече м |
| амети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; иза |
| необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упита |
| ког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нал |
| S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} З |
| <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задрж |
| нодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} П |
| !{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова њего |
| јаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> |
| онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави |
| и се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једн |
| о, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се ук |
| </p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...< |
| о време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тај |
| га што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, к |
| {S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху почели |
| се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, ш |
| први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занима |
| живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чис |
| рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да с |
| се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо |
| а ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди која су ту, на |
| х низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пе |
| едах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такв |
| и, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Она |
| и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист |
| којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили |
| м очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њо |
| а што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па б |
| сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узр |
| че пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми д |
| ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је тужно одле |
| ја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се бе |
| м успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниск |
| И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то пева |
| јах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што с |
| ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње |
| S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасн |
| или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога |
| туђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам дал |
| ушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мо |
| плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радни |
| а својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да з |
| о сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут. |
| м онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговор |
| шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој |
| мо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном бре |
| сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} За |
| штољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у |
| не дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисм |
| сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затеко |
| томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од |
| ...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како |
| и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да заста |
| места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљива |
| и ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реш |
| с, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мал |
| пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет прола |
| јем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, висо |
| ! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p |
| } Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погн |
| о довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити отк |
| ух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p |
| лиже но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, сре |
| је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох |
| ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп? |
| е ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбољ |
| дајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући б |
| ако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући |
| радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бит |
| Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде да |
| арији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спре |
| , па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било так |
| ма на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Им |
| ни као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве в |
| Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако д |
| пенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да ра |
| с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих мо |
| за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах |
| у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, |
| дставом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, |
| ко девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме зак |
| подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где ј |
| засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми к |
| то?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш... |
| ици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар |
| арочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друг |
| .</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, |
| е страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново ос |
| од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не иду за њима и да не доје, па з |
| риво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бој |
| , јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћ |
| мрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне шт |
| > <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> |
| ет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то и |
| е, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, |
| и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним усти |
| ности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, ник |
| бављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви мо |
| ама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрас |
| ара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако сн |
| устахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за но |
| е у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих. |
| те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно. |
| та ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајн |
| оље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта |
| па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— |
| говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревносно, та |
| ваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женск |
| ше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она |
| једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стан |
| у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови и |
| упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруме |
| ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалит |
| <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама |
| Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, п |
| а, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећ |
| /p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном |
| тац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти |
| ка мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се |
| само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни ме |
| /p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се |
| <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, |
| >— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> |
| } Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, |
| треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме. |
| р још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле |
| у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и |
| е, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или х |
| што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p> |
| упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јо |
| азговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S |
| е да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио |
| вори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она |
| ле тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох |
| ита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече |
| знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, к |
| је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што |
| потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све ос |
| да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Сва |
| мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ћ |
| коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајка |
| ћи.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејан |
| Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одм |
| ађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то најед |
| диркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове р |
| и ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се одје |
| озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умед |
| <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, |
| онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је пре |
| сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа |
| остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих праш |
| је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини |
| метиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> |
| шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му |
| арочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта |
| p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</ |
| </p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где од |
| нкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш све |
| да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше мог |
| и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку |
| <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио |
| ? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му м |
| то сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p |
| гу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замол |
| ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" |
| у.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још јед |
| дох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, к |
| е уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, |
| p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткива |
| да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме р |
| ила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопаж |
| г шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Д |
| </p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога к |
| и зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, ње |
| же доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да о |
| длуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе из |
| д сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одм |
| жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разг |
| рај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли |
| стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га |
| а је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или ј |
| леда оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо с |
| говорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на с |
| виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од |
| их руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се |
| S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше ве |
| ромрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> < |
| рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оце |
| а о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах |
| ацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједн |
| >— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да в |
| од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку вр |
| рестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S |
| листаше сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах с |
| м.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност |
| ш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те |
| неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсви |
| молих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{ |
| овезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гило |
| екох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са с |
| и она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на |
| ..</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да каже |
| онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не зама |
| лопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сим |
| чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се та |
| адох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као |
| видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из к |
| њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни ма |
| аквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што иг |
| једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као д |
| м не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Нап |
| а што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада |
| летку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то м |
| ? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено |
| још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако к |
| а купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда б |
| >Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао |
| страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на он |
| ац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је п |
| ина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад м |
| ад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све ј |
| /p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набус |
| и о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити |
| А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимн |
| утим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p> |
| рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих |
| гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена |
| ај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> |
| им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</ |
| а ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове приме |
| ле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога |
| аших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму дол |
| не преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште |
| и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође м |
| са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груд |
| неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у кој |
| , али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодит |
| <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти |
| а разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ватре, затекох и м |
| тишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се |
| увала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна г |
| ка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа |
| оворих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час гла |
| у, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах |
| а се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у в |
| много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам. |
| уста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је |
| давде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак п |
| уће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке |
| ла на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох |
| елиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" / |
| , те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он |
| а ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, |
| ачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.< |
| са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мојој будућности него л |
| ене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам |
| /p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да |
| а, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не |
| а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у т |
| а осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме шт |
| а за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.< |
| решња гомила, али је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да ј |
| ама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, п |
| позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, |
| мо што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам о |
| уне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гу |
| уће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара. |
| како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам г |
| на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео |
| х сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, |
| и забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех |
| дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не |
| ега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S |
| , крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајк |
| отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекид |
| то је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чи |
| у да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада |
| p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најма |
| ини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p> |
| он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба д |
| тац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорит |
| <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам н |
| на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у пото |
| к на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене д |
| е дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и и |
| ње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле |
| бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко |
| низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и јед |
| у, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и |
| а ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у јед |
| на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њ |
| е дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка |
| <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те |
| } Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњ |
| с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по |
| ш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чуд |
| ћ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачи |
| о за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене |
| а је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам |
| у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих там |
| вао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе |
| оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нераспо |
| а вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути бић |
| некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да им |
| он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне |
| за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се |
| мехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да сл |
| p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пре |
| p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осеко |
| аше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки о |
| ух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан осећај |
| стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као |
| шину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе |
| рнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010 |
| <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> |
| ред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, гд |
| </p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње |
| ио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружн |
| све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о |
| шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо |
| ратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у ст |
| икоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S |
| Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађ |
| мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије |
| I</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жње |
| же ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ј |
| жа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвет |
| и+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> |
| она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њег |
| и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудн |
| слима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми |
| ри, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златаст |
| младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче м |
| екиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> < |
| ашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни вар |
| па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да с |
| <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на |
| </p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случај |
| ом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и |
| p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легли.{S} Легох и |
| и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ру |
| >Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици ш |
| ки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгле |
| е недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме н |
| уче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох |
| Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тис |
| стаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што |
| м.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима прек |
| амо стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох |
| p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем |
| и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од ме |
| сам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Дру |
| ти.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Рад |
| тким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неко |
| у, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо |
| а не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је гла |
| шаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај |
| узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста |
| p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посмат |
| ло прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је би |
| тавио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све в |
| их на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатк |
| и да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где |
| е време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да |
| бе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце ве |
| едох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, н |
| n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се |
| очекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из |
| јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под |
| устављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним пото |
| ет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да ве |
| еће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној со |
| и помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не зас |
| их обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говед |
| о за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у |
| е.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако п |
| за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, |
| еше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде |
| лети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако п |
| а капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуд |
| ине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И |
| Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече |
| ледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечи |
| д себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабил |
| сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљив |
| еђу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и п |
| тког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти каж |
| ебаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда |
| да однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, и |
| с, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Ш |
| Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи д |
| и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — забора |
| {S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њим |
| ивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по |
| ње, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, |
| <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што |
| ог живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} |
| ику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} |
| де живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, рад |
| овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да п |
| ојим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати |
| е сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи |
| Ово је марамче моје! одговори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно |
| е се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њ |
| Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да |
| и, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.< |
| рану даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али уз |
| момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих |
| ршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, |
| аћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на С |
| к.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она |
| већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а з |
| за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се |
| селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, при |
| беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њ |
| рих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је о |
| и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али ч |
| образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам |
| е куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим |
| ога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и за |
| Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се р |
| који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оце |
| с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичај |
| шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} С |
| а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се |
| Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Ги |
| да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама |
| е зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он не |
| коси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, |
| ено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Рад |
| ј, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е |
| за нечим за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва |
| м сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <di |
| памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало з |
| исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> |
| ију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на |
| ; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ов |
| е.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p> |
| едром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор |
| погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запева |
| Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да с |
| снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} |
| "36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто л |
| ах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њено |
| ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, вр |
| ан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у сво |
| је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила об |
| а на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стаб |
| опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у |
| екох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, |
| но узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а он |
| у, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и прав |
| и већ више да гледа братића како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p |
| увише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом |
| таде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили |
| коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> |
| а, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишл |
| и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, око |
| </p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико? |
| ка ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих |
| е срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да |
| их отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах га навикао |
| p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којим |
| рна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица |
| црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те |
| оби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па |
| е тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се до |
| слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту |
| тар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до само |
| , опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као |
| време између нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама |
| икота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у на |
| ареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукну |
| лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и |
| у калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На |
| екад било на истој висини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, |
| о мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене рук |
| ајмање не занимаше.{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздиза |
| и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мир |
| боравио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бе |
| очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики бр |
| ак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми човека позна |
| ој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се |
| шег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она п |
| да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се |
| вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно |
| уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак изва |
| час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за |
| Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још г |
| еколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође |
| бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим прот |
| видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упи |
| ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су ле |
| оји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са |
| у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени с |
| ен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гледа |
| кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено л |
| м Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш т |
| у се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници крен |
| беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре |
| <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жу |
| ма.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, о |
| ите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе з |
| ке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, н |
| знат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем у |
| у.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом к |
| и за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да |
| трага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се под |
| рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута з |
| толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове реч |
| м ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вече |
| аји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погле |
| ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној д |
| p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Ш |
| у се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде о |
| pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Оста |
| што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући с |
| е и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, в |
| за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта |
| е знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако г |
| го да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају |
| ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, |
| и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и |
| зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... |
| то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџа |
| друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и |
| рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; |
| им се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који с |
| ма, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и п |
| стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачки |
| љака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољ |
| на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано |
| и да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отиш |
| у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осети |
| реко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз |
| — Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од ко |
| На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и неколико сељ |
| е с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабну |
| ти ме, али бадава.{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, |
| својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром н |
| пу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно |
| ако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец т |
| Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху ч |
| већа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо |
| ине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих изм |
| ашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; |
| само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Д |
| иља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{ |
| е не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? |
| оре, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе. |
| > <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> < |
| развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду |
| а оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} |
| а оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти р |
| и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} |
| имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако |
| ше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливад |
| а њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуред |
| S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас |
| повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урл |
| мишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли д |
| еке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу д |
| ту, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а о |
| е, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто врем |
| S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да |
| знајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, |
| ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он у |
| удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} |
| дајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочит |
| а у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сим |
| мој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зл |
| реда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о ово |
| — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљ |
| е довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} |
| анине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља |
| е.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче. |
| е помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он и |
| марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</ |
| улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; |
| Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлук |
| ругом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам |
| х? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам |
| их да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да |
| здрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и |
| ге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ о |
| о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му јо |
| проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек |
| и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онд |
| ла и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С на |
| о најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не |
| а се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој |
| Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече о |
| е за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова |
| ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати д |
| анго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се |
| ри као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведе |
| му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он |
| ао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, он |
| а грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта |
| уг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим оп |
| г свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вел |
| е из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души |
| ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Жи |
| вом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих |
| да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за |
| или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручк |
| збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после |
| аћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да |
| едне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима. |
| екох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у |
| ого.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> |
| pb n="34" /> <p>— ...{S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде |
| , радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо с |
| једно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без м |
| њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми ш |
| нуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} По |
| пита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отр |
| дем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запитки |
| равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико ст |
| ичах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он ка |
| и му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да од |
| ти ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са |
| упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У то |
| дновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што |
| ао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама |
| > <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико |
| пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на дв |
| а сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је б |
| </p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одго |
| за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га |
| /p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ.</p> <p>— |
| од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему о |
| сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноок |
| друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он мн |
| {S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи |
| вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме |
| толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није б |
| а собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога |
| причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, коли |
| ика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то |
| И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго |
| ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло сла |
| ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете ме |
| било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</ |
| ми.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми с |
| да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрач |
| од суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, |
| Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам |
| p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одл |
| асамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што |
| за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у |
| нодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{ |
| се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће |
| <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутак |
| p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— |
| а, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ли |
| одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве |
| ећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично о |
| ом.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе п |
| оло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеш |
| .</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! с |
| не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му |
| естрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења |
| е отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави |
| ог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао |
| ив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих |
| адиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему |
| одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И так |
| S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стог |
| а мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћ |
| ану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у |
| ти.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попус |
| ј се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беш |
| чи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и говори |
| ом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упр |
| уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S |
| о трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>До |
| равља ми, заврши озбиљно; није ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја |
| ризнати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољ |
| се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се |
| р за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и с |
| > <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, реч |
| оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет |
| ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отић |
| о.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да и |
| бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше.</p> <p>— Да гледаш како зна |
| у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испр |
| осмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и |
| >Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми |
| као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме. |
| њих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се см |
| ка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p |
| една будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само ма |
| рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет |
| енађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где не |
| своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} З |
| у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре б |
| своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? об |
| p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда с |
| и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађ |
| е дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угл |
| другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у ста |
| је грли, он да је љуби, њега да гледа, она његова да буде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} |
| се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У |
| отом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведро |
| и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те из |
| а света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет |
| аде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде |
| ође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи |
| шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће |
| јка виде да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменов |
| е, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш н |
| е пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> |
| где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да с |
| S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче |
| м осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој д |
| ше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица игра |
| ном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. |
| све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друш |
| га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, |
| што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често сл |
| по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се ју |
| знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасполож |
| ој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S |
| на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује срп |
| све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби |
| д ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{ |
| , не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох |
| Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску |
| е ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с |
| S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а |
| х у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све н |
| отле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркос |
| ет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S |
| нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах |
| е.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћу |
| њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли |
| вамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочит |
| да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па м |
| м гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух |
| и, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху свој |
| м што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадн |
| она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и С |
| у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; оног |
| а девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако т |
| сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада |
| иштем, отресајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па с |
| десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ов |
| тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним оч |
| м.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока. |
| рницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један вели |
| /p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онд |
| обно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше <pb n="86" /> нарочито ожив |
| х ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не |
| ног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало |
| Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S |
| е ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради с |
| и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{ |
| Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Ги |
| м — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} М |
| шли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пар |
| ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме |
| ла“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збун |
| а казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав! |
| рах, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, |
| Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену о |
| ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, |
| кујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с ма |
| лу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, |
| као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоћ |
| е може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Си |
| оварају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано прем |
| руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија |
| чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си пр |
| Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше |
| у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице |
| ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући |
| е; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна |
| осматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху |
| вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме |
| е да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? у |
| и, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуш |
| пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све |
| зумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помис |
| ашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што з |
| у, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се наро |
| , и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Ал |
| а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она п |
| како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мно |
| > <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, |
| о да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах ко |
| штених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, д |
| илу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак |
| адника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> |
| огу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса |
| лим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ов |
| громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах |
| вређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку |
| ота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} За |
| а.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она дру |
| ом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беш |
| ребају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој к |
| маш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек |
| ћ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Ст |
| он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. |
| p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, |
| иш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} |
| им противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч из |
| мела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Он |
| <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S |
| ма Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми |
| . а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим |
| оју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у |
| у, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде з |
| а, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мисли |
| ; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се |
| и ли лисје, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на г |
| пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ не видим више: одмакл |
| е види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећ |
| спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо |
| о лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разуме |
| ледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} |
| па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила |
| е могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разба |
| њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погле |
| ње.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n= |
| ајслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се се |
| бији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече. |
| извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је |
| еста где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих погл |
| објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да ни |
| омињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једн |
| ко Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, |
| високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је |
| поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не |
| ас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се пр |
| то особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом |
| ече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зн |
| ало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са карама |
| ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам друго |
| дах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека |
| /p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.< |
| један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она |
| алазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати |
| ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окре |
| :</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио |
| и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће |
| азано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и к |
| не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се |
| жим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања бил |
| аљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим ос |
| > <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући |
| ој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад глед |
| гледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само з |
| p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме нек |
| n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} За |
| <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренут |
| душан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни ре |
| где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржа |
| е смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео |
| мо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израс |
| имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се ос |
| p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах |
| их се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас прик |
| јурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На среди |
| Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Пе |
| ге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> < |
| некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врат |
| {S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто видео?</p> <pb n |
| слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се к |
| моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела. |
| а будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутас |
| } Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и он |
| укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, |
| ерутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже |
| авладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к |
| гледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у |
| а, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше |
| ву страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... за |
| све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти |
| накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда прест |
| нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села г |
| пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помис |
| њим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> |
| У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показива |
| ме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разг |
| S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жаго |
| емо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сук |
| ; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени |
| ога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту ра |
| полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њив |
| , али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора б |
| .{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p> |
| неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само шт |
| ни долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. |
| вем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побој |
| <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док |
| Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништ |
| их.{S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам к |
| лом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образ |
| — Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb |
| <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Ал |
| ом облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ на |
| тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одгова |
| збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изг |
| Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли он |
| а то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мис |
| </p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, в |
| p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} |
| а волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па кор |
| ци, међу којима беху и две девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у ко |
| закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер |
| х се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадо |
| и сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Зна |
| на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе |
| ога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, |
| ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја |
| ре, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n=" |
| — Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да оста |
| ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта |
| е спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да о |
| што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја |
| Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и |
| кше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она к |
| им у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак глас |
| ући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах |
| ног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помис |
| или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као |
| јући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да п |
| >— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављ |
| промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне |
| тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје |
| да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p |
| тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој о |
| ом лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођа |
| и њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са с |
| замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Ги |
| е урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види |
| агледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му |
| Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сам |
| роз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} |
| та је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бат |
| а је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и п |
| с те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; |
| јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да |
| А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар |
| се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас ма |
| азговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах т |
| смејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљн |
| х видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше д |
| ојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам |
| е кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже |
| !{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="3 |
| ткосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху |
| ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, ре |
| је, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно ср |
| екам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није |
| о, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У |
| задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде увер |
| а врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми об |
| p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с велики |
| место њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, м |
| ако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној |
| ше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са п |
| и било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стид |
| Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла о |
| ? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! р |
| си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака р |
| .</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} |
| /p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, |
| љно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим р |
| ј не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртв |
| а дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми ре |
| > <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно |
| хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беш |
| уће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да он |
| ; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, р |
| у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а она |
| беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још |
| напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пу |
| Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме на |
| ретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад |
| ена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљ |
| друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене б |
| и: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане |
| ње не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце |
| м престадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошл |
| ију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Д |
| да стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста пр |
| мо мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међ |
| је!...{S} Да ли је могуће?...{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја |
| Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и оп |
| наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје за |
| тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не |
| сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, д |
| залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом |
| њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како |
| ам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла |
| мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у луг |
| м смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У |
| ашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> < |
| д јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> < |
| аче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох |
| пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му п |
| тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, рад |
| ема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђавол |
| на, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> < |
| ћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, |
| сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седо |
| дах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој |
| ађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази |
| али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носи |
| а ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју ј |
| ог према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође |
| ледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено о |
| онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах д |
| е она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој р |
| случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разл |
| екох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Пр |
| ао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p |
| ?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш |
| доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ с |
| ко пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дође, ник |
| ривлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — |
| мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешт |
| Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих свој |
| питује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима |
| не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... |
| ије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стог |
| ни жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и |
| ејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, |
| дох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве ж |
| /p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох |
| апослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тиц |
| спричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, |
| а да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена по |
| Одговорих да нисам био љут на њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гил |
| не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако по |
| ! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право |
| боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од |
| ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S |
| о није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— С |
| рив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на |
| и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како |
| загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> |
| нда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће |
| виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На д |
| р.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, |
| еђу оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињ |
| је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и он |
| о.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заост |
| ане потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за прол |
| — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разл |
| то с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — дозвао бих је; да, дозвао бих је н |
| редиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном |
| ох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и |
| што тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим при |
| ће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — ра |
| са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се заг |
| као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p> |
| двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли с |
| јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и |
| лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убр |
| и, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео ми |
| еш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вал |
| Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, |
| убњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну |
| осле каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и м |
| о осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста о |
| ру, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и прине |
| адрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соб |
| у, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весе |
| ћу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да |
| режуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти вин |
| игосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној стра |
| лаву ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> |
| осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње |
| паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора нап |
| да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми |
| ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а |
| атворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред |
| ца поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, |
| у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити |
| екиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— |
| к не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тад |
| зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на тв |
| ишљено посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, п |
| ласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, |
| мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p> |
| међу загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта |
| причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљуб |
| <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали |
| бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморн |
| е тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине |
| не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а же |
| данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са де |
| <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајде |
| ешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да |
| па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, |
| м пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшени |
| су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да |
| лико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до |
| ти да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како |
| и неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што |
| ок се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радни |
| 21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не |
| ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> |
| њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</ |
| љко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и |
| о наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога и |
| , али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} |
| у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, а |
| ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у м |
| Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па < |
| ..{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, р |
| на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној стран |
| ва? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први |
| евојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Он |
| етелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас ву |
| е.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази) |
| у.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где са |
| звах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да па |
| и? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох с |
| вадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> < |
| Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се |
| лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми |
| м погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадо |
| д.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још |
| отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репи |
| х се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном мес |
| једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} |
| руга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне прест |
| ље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „И |
| <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, до |
| аквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори ху |
| поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се |
| хитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена |
| } Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{ |
| кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од в |
| уђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> |
| аду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то |
| и се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са п |
| м од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} |
| погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> < |
| би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и т |
| аво у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> < |
| ајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S |
| бирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А |
| то ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; с |
| оворим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове њего |
| S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре |
| тио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да о |
| донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као д |
| !“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се зауст |
| т’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског је |
| ом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није мо |
| (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Шк |
| постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да л |
| , па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, к |
| лико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пруж |
| е стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред в |
| !{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за |
| нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Мор |
| увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p> |
| о дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.< |
| ш два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Он |
| ?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за ти |
| јекаквих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече д |
| изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; |
| м, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>К |
| дно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као |
| од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица |
| то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао |
| роза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, |
| озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те с |
| >Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо |
| , кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужи |
| равље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а |
| ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на |
| е.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Не |
| судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом |
| у, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједин |
| смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погл |
| женој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим |
| , па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципе |
| .{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} И |
| јка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад са |
| то ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и м |
| едати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син так |
| ади.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му |
| њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта |
| а оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе. |
| аџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за с |
| ила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сак |
| } Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који |
| .{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? |
| се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у цело |
| е раније договорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један шт |
| допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну |
| ао да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, |
| мо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Сп |
| нео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле ужива |
| са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нем |
| се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себ |
| ромицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху |
| Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што |
| а стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућута |
| га краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава |
| укат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опи |
| да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задрж |
| з, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад по |
| у и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пил |
| , неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не |
| ена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и |
| ољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да |
| а не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање |
| ном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара. |
| кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из куку |
| идех две женске.{S} Извесно је једна од оне две женске на дрвету била Гила.{S} Не могох видети |
| рочито нешто језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с |
| ћ беху легли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>С |
| идим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози |
| ун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих д |
| има! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет |
| у, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, |
| беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, а |
| е, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сет |
| причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па и |
| поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину |
| па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша |
| ца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се |
| му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила. |
| а у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу нек |
| ог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало заостала; отр |
| од живота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења |
| рестадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње |
| тка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више |
| .{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма |
| ноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онд |
| ј који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и |
| ега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да ниј |
| лаву, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жен |
| клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег ре |
| Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их за |
| отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах.. |
| — Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови момци овде по селу“ |
| да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, |
| беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам |
| ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш ра |
| ђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче п |
| а сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми |
| цених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај |
| тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљав |
| чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, ал |
| Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући гла |
| е близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућ |
| ни би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Бо |
| наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет |
| ука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не |
| оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим |
| > <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезат |
| еном; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша пре |
| и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{ |
| исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да з |
| осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са |
| онекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из т |
| дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу |
| дам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остал |
| м друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја по |
| они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах са |
| {S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и т |
| здираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окр |
| ку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и он |
| говара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а о |
| хладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад на |
| о изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свог |
| пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У к |
| /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каж |
| негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загл |
| на полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, |
| но, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учин |
| ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на др |
| , а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној душ |
| нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забр |
| етпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром |
| S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање |
| срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист гл |
| питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах |
| т преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женск |
| p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га са |
| о, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и |
| т без ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе |
| диш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако |
| девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш |
| <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S |
| охвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима |
| у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гор |
| е људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људ |
| .{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ј |
| “...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" /> |
| рхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али |
| ро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима ус |
| оби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час |
| све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве |
| итам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта |
| пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и |
| сле кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју ша |
| росто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева |
| шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да |
| е до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Игр |
| где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ |
| да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И ми |
| о да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} |
| гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко |
| } Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши |
| е уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога ни |
| па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке. |
| и, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{ |
| оћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и |
| се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и |
| њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина |
| о, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Ал |
| згледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи как |
| да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва доче |
| ..{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и ж |
| обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да |
| зује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу! |
| ј страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да има |
| арочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој пом |
| бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све |
| p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у с |
| им мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чуд |
| каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам м |
| иди да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћ |
| приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то пр |
| ко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type= |
| ога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљ |
| ј.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Св |
| } Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“ |
| у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах |
| и запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је |
| посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било на истој висини на којој је и околна зем |
| ашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли |
| јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину |
| баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да |
| ито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно |
| да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш б |
| та.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговара |
| } Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остав |
| сом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти каже |
| p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, ко |
| аћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили |
| е стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, |
| околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промисли |
| .{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи ка |
| мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало зем |
| ошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, |
| ава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужин |
| обро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде сме |
| b n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, н |
| ећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, |
| и да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и т |
| и опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p |
| обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још |
| волски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној за |
| о је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако |
| знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да |
| оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где |
| ху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, |
| а допустим да оде за другога, да оде за оног Алексу?{S} Он да је грли, он да је љуби, њега да г |
| де, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p |
| би.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p |
| ога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Ги |
| гог леђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то ју |
| крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом догова |
| pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, |
| срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше |
| ма из будућег живота мога и Гилиног, из оног живота када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — |
| ах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чу |
| ешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се |
| ута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој |
| и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави |
| м, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима |
| Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гд |
| ни беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај з |
| а.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— П |
| чи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече игра |
| тах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се |
| погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога |
| умљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла |
| м, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце |
| Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судб |
| може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога ко |
| ју њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, |
| да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, ј |
| е бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим |
| то је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш |
| памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ћ |
| оји му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, |
| .{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због ч |
| ар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех н |
| јање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алекс |
| охватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> |
| слити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене |
| х кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарал |
| есец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су танан |
| р даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће б |
| одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за |
| ављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда п |
| а још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна |
| ог овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон |
| говор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа оч |
| мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби о |
| оље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и |
| вот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} |
| еђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за собо |
| већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, з |
| идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да г |
| ада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико дево |
| тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с |
| бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Пра |
| ра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Бо |
| рилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само |
| јим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатк |
| S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то |
| могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хт |
| !{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили отко |
| брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љ |
| гнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох с |
| а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се |
| и сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону пе |
| ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста кроз |
| <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Бога |
| нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама |
| није још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се прибл |
| ђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, |
| и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од |
| цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не зн |
| } Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасит |
| тиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај |
| еној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху и |
| ни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долази |
| ху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једи |
| вирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осе |
| м очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{ |
| p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито. |
| и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног |
| ала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запр |
| њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као не |
| брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја је |
| чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, |
| ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке д |
| е знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим.. |
| сли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја ј |
| л који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, ре |
| ши мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео. |
| ксу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говор |
| м ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли |
| ништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у пр |
| а?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем л |
| ила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам |
| њењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње |
| њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само с |
| о, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и |
| гуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њи |
| љало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час т |
| Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, |
| метају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне да |
| оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, деља |
| га?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само шт |
| p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S |
| — Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p> |
| црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по му |
| Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика не |
| ема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... та |
| оређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо дваде |
| S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пу |
| да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне ке |
| која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет зај |
| ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у |
| у где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли |
| дино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код к |
| видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећ |
| жили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда |
| адох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у ми |
| давде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико |
| треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао н |
| ком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у н |
| а ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитива |
| јка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје |
| не њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од мараме на њеној глави |
| јка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак о |
| сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с |
| Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.< |
| рах га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, |
| мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни н |
| настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туго |
| ш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одго |
| изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да |
| е могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о он |
| одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али |
| .</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота |
| е ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш |
| жењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози |
| њу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, |
| рно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је |
| лажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре |
| ажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да |
| е да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам |
| а.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не мого |
| и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њен |
| ло час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заб |
| оредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко |
| >Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам |
| селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађ |
| ви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,.. |
| кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, у |
| ње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, |
| сао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} З |
| од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш т |
| шта од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="3 |
| еби, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да |
| понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана м |
| олазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време |
| хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— |
| олико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира ј |
| часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</ |
| минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од с |
| мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако |
| После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равноду |
| м.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту |
| ојој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти |
| је од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као |
| ро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада |
| куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро ла |
| е... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени |
| да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио. |
| но махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за г |
| с нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет |
| p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у ст |
| и.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, |
| тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца |
| шла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да до |
| о као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S |
| и то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже |
| несе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да диш |
| не.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу |
| } Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јав |
| а ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гран |
| пет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па |
| кле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад пос |
| не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте и |
| окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан о |
| руги пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не ум |
| сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} |
| ила ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И |
| , опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још |
| и Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на |
| а, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу |
| Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и |
| могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Р |
| ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше |
| и у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме |
| >И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше |
| дити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће сво |
| притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох |
| l:id="SRP19010_C5"> <head>V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах |
| >— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гле |
| ајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда |
| јах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, |
| и мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах |
| х где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатк |
| видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако сави |
| код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Видећеш.{S} Кроз некол |
| амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље |
| х.{S} Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p |
| енути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, |
| тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за ме |
| томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу |
| у, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта т |
| не, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах |
| авље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинск |
| вадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих |
| з заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све |
| не главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох п |
| речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта |
| ва понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тиш |
| е под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, |
| рана, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха |
| из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој |
| ле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, п |
| е сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не |
| Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гл |
| ошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одо |
| јну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом |
| ко ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој |
| ексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?.. |
| о казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо д |
| ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се |
| </p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прела |
| где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Тре |
| леко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— |
| море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у |
| њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> |
| на буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек |
| ном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час |
| едах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа |
| ји се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> < |
| а мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на мо |
| с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли |
| азлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течо |
| оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као |
| често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад |
| алдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и пос |
| и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом |
| цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ли |
| већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опраше |
| еда!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где |
| Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, |
| на једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> <div type |
| да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| астанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „ |
| утим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на вр |
| , од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро в |
| ше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво увери |
| ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ај |
| отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох |
| ојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S |
| дна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо гр |
| упља питања радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна |
| и се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше |
| ц.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи да |
| чен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога |
| ћа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, |
| очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, |
| које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане л |
| о жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за пис |
| рно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да |
| се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра н |
| пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покре |
| лива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке |
| поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, с |
| моће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабу |
| на висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да т |
| xml:id="SRP19010_C1"> <head>I</head> <p>Освану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Беја |
| ати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да |
| кочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом пок |
| ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је |
| учан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо |
| ече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше нек |
| ла?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечер |
| .</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— |
| а се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, |
| од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, |
| нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега н |
| дње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, |
| роз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S |
| ..{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за |
| са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога н |
| е окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још |
| радан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови с |
| о знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно шт |
| </p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу |
| идех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као |
| , зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало про |
| ши, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми ж |
| жења а Гила невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох з |
| то.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наста |
| га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе |
| </p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одгово |
| н стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али зам |
| Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта |
| ђах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бо |
| меши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто |
| .</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p> |
| S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не ш |
| ју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме |
| изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љу |
| тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, гледају |
| ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово |
| у мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме |
| то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа |
| аховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, |
| >Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих |
| у песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и |
| питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксат |
| еколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, т |
| } И оде да је зовне.</p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!< |
| мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што с |
| и, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући би |
| и си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, |
| на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком д |
| у! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остад |
| ећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63 |
| а дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу |
| срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> < |
| <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, п |
| неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на св |
| а, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да |
| ичаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе |
| нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на ма |
| зио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за не |
| се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си |
| се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које д |
| ...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад бил |
| лика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па по |
| бично нежним расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаље |
| тупачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том |
| начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше |
| то сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у |
| ем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући |
| 112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме |
| а слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке |
| оћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> |
| просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега |
| радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, |
| аху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан |
| ме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љуба |
| ди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни |
| Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох п |
| би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту |
| ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним |
| ву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни св |
| е било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али |
| познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>По |
| а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми о |
| ко тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} |
| III</head> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео |
| тме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, пра |
| оћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе с |
| и све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души |
| Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочи |
| м лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје с |
| а, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека |
| е ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с |
| Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S |
| опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да тре |
| тадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким |
| натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах не |
| Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе шт |
| оме шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину |
| х у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих. |
| хе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага изв |
| х већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећат |
| огледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не вид |
| е Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше дон |
| ићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то |
| е говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p> |
| р... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да л |
| Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и с |
| тац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да пре |
| е планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, ст |
| да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губ |
| кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</p> <p>Не |
| .{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, |
| } И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у |
| упујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико п |
| да?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукам |
| тих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p |
| удећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упи |
| {S} Беше и она изишла из куће, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита |
| а врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех |
| дах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не позна |
| > <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и |
| јаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах |
| има бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> < |
| ску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу тра |
| тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно |
| ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она |
| тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Н |
| Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, он |
| мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмех |
| <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рек |
| ех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће |
| леда, и на његовом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништ |
| престано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на к |
| не очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али |
| ји пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред с |
| ој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух |
| лико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох |
| м, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“< |
| рло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену ли |
| <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред |
| е мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што |
| погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, |
| > <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како |
| је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} О |
| загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јо |
| удем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе |
| примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам |
| и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главо |
| погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме сам |
| <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и је |
| е твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} О |
| и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> |
| <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде |
| смехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, тама |
| имназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику |
| S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дувар |
| Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био стариј |
| узе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од ме |
| дно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка |
| доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да |
| едостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако в |
| не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми |
| шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли |
| намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да братићу не могу |
| де! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p> |
| њу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Ги |
| варајући за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џ |
| а није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори ви |
| ...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равн |
| е! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено пос |
| едај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озб |
| S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на по |
| шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</ |
| жење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим |
| ито да нисам гладан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћ |
| у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} З |
| ећи да не изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо ра |
| ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја с |
| /p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја |
| ошаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето мог |
| у жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p |
| ици стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Си |
| ва!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше остави |
| тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину |
| нак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где |
| х му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, |
| опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од браш |
| оше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо |
| амет да је она, ако је долазила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у |
| морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> св |
| Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој |
| кан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не |
| истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграј |
| к!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг у |
| али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја оп |
| „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам |
| мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше |
| рам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, |
| {S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Си |
| гра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гило |
| а мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење |
| га.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година |
| ше: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и |
| !{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти |
| е један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} |
| </p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да че |
| рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пу |
| ренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за |
| она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и |
| ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким се |
| бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док |
| са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола да |
| знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мал |
| Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да |
| но што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, ц |
| ох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према ње |
| х са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах |
| ако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И в |
| ашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди |
| идиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржават |
| аха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад |
| туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мен |
| од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешен |
| у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњ |
| беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас н |
| асе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она |
| оре.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одма |
| наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> |
| поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једно |
| p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као |
| и од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једн |
| да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати |
| — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, ч |
| к и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало заостаде иза мене и Гиле ( |
| ...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парам |
| тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се |
| двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{ |
| да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да оста |
| је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> |
| на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> < |
| а се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрад |
| и да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ неки |
| даху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мин |
| цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно ш |
| Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до |
| беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, је |
| <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о гран |
| а прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да |
| е да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не обрадова ни |
| денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, |
| С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми ј |
| се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удај |
| т свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бе |
| дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући |
| > <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се |
| наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно |
| чело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p |
| лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада ко |
| ти се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудн |
| ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из |
| с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио се |
| решао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам с |
| но смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајк |
| ио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ |
| ладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу. |
| јете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне.. |
| наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" |
| Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер реч |
| ограду већ беше неколико радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из се |
| још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не |
| ратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} |
| ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих |
| ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> |
| ени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашће |
| о; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега о |
| аку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она |
| н осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Ш |
| м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо гд |
| зађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали |
| редио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао |
| и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра |
| о за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зе |
| и мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настав |
| ђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друго |
| , сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше |
| , да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и |
| и, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и |
| да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одју |
| ом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са |
| говорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем |
| шао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необич |
| други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и |
| .</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле он |
| еке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> |
| н тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али т |
| .{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђ |
| , и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да нећ |
| а.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и н |
| есте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце. |
| шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и п |
| > <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе. |
| окаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово неколико дана, љут на мене, ш |
| е, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми он |
| х, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни д |
| могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да |
| /p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} С |
| их морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па |
| ђох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта им |
| — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, |
| је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али от |
| и, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је т |
| </p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, у |
| > <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на с |
| /p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спре |
| ава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— |
| о он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бог |
| би велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег лис |
| бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отп |
| уђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чува |
| рај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи брат, Буда, занима |
| >Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под |
| ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к |
| о!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да |
| знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— |
| ље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Ота |
| не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обр |
| .{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећ |
| > светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да |
| /p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био |
| Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газд |
| арош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбо |
| мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S |
| те, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети ма |
| та каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="1 |
| сти од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћ |
| а сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, њ |
| екну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узд |
| ече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам има |
| оје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, изд |
| служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који |
| зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња |
| ро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо |
| роводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се |
| део код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено |
| на оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу |
| тилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „<title>Рада</title>“, „<title>Пари |
| своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их |
| м држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних |
| сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После в |
| ко да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројев |
| ље могаше видети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми с |
| значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу |
| е га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но |
| екад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трб |
| у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело с |
| , а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда ок |
| што, врло незгодно на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за с |
| ија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћ |
| у лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне |
| вима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђо |
| ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварај |
| сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи с |
| еше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби |
| S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, |
| а устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита |
| н чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где усплах |
| све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стад |
| , док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек т |
| ла.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено |
| p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у |
| ј ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је м |
| и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака |
| кошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у стран |
| да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрада |
| м ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда |
| има у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас ка |
| ем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћ |
| ..</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> |
| чка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! |
| ражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, |
| променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се. |
| се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p |
| олико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој |
| по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, |
| зиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} |
| тишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао |
| Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав |
| ко је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Шт |
| оцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али сла |
| онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи |
| и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи |
| Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било! |
| х на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај ње заузе јед |
| њах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и е |
| варала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.< |
| ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb |
| ије још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дан |
| оји час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="8 |
| ="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог |
| ста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, јед |
| ко само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не |
| ене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Гове |
| .{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио с |
| тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.< |
| е неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца |
| ам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да |
| и само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брд |
| беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на ваш |
| чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што н |
| ајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не |
| изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или |
| себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима д |
| убе.{S} Мора бити да није код куће, већ отишла негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у п |
| ледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто |
| у; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искрен |
| сто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одгово |
| ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} |
| остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговор |
| Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо |
| ћ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њ |
| се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута |
| поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то |
| устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четир |
| , некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми |
| друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута |
| м много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са |
| <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; изб |
| им промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто прева |
| јеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n=" |
| унце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па |
| е се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку ра |
| се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се т |
| х; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како |
| ем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох пола |
| ох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се |
| а....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, |
| задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ј |
| ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се. |
| а њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њ |
| ве и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом н |
| вале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друш |
| и тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, |
| овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остав |
| т не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} |
| аман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за |
| е.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж |
| Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам за |
| утња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чи |
| аво к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо |
| пиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом непрестано.{S} Она друга два зачуђено |
| , — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни |
| ке.{S} Једна од њих беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред де |
| ије, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и г |
| о се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувал |
| стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! пр |
| има. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас дв |
| одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливад |
| м мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени д |
| и, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’т |
| јући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, |
| у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допира |
| има, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у цип |
| се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и |
| ш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не |
| а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често |
| а? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих А |
| севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овог |
| уте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу |
| ше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помисл |
| урличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као |
| ани где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом |
| приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли |
| е ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда уз |
| ђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и |
| ао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекују |
| ама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те ни |
| позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и |
| палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и |
| оре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много ј |
| с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па |
| очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непре |
| орства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је п |
| аси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— |
| онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себ |
| „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће |
| евојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, |
| иљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару б |
| зреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заб |
| мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака |
| мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Једа |
| ј прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које гледаху у мен |
| адник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, |
| > <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много до |
| ати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми |
| а листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи |
| клонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака |
| беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао о |
| шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и |
| стао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим, иза оца му |
| е сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме сп |
| ј.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није |
| а све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако |
| од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што |
| ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно шк |
| , кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да с |
| го би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гл |
| смехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p |
| нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} |
| дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрад |
| траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, |
| го са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше к |
| је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше ј |
| Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> |
| еше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух |
| ао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар оста |
| уће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је об |
| свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине |
| мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S |
| {S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали |
| мереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим преста |
| вој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и га |
| е, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог |
| соко један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који |
| а у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за је |
| још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао пред |
| не онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А от |
| израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у раз |
| Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње.</p> <p>Кад изађосмо из |
| > <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! ре |
| . „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p |
| коле.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље |
| гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до под |
| ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми |
| оме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p |
| .. „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те ре |
| .{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког т |
| зао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како |
| ећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке к |
| ни, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да |
| е је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околностима беше |
| емо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се врат |
| ог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан |
| а варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђе |
| радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и укр |
| имаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изближе ту девојку |
| на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудим |
| и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и |
| асу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим |
| мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он |
| им у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли |
| ему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном к |
| S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу |
| г својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што |
| рло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, |
| твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестан |
| м пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, |
| малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од |
| раћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје мес |
| стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} |
| , а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчев |
| у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би |
| и се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодуш |
| скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом шт |
| хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо |
| се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црн |
| кама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто го |
| не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли |
| ери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није |
| едном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији м |
| овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, д |
| .{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају |
| је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је о |
| ш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, |
| сан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја обори |
| лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што м |
| е и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људс |
| : око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелеч |
| очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за |
| уго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох |
| ао нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да п |
| их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изглед |
| Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш г |
| оног Алексу?</p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погле |
| да непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нис |
| и! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! за |
| не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, |
| велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, |
| поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се |
| на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} |
| дах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} |
| а порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад т |
| нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу пр |
| испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примам |
| бору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану |
| главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнут |
| , а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и п |
| љке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у |
| <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закик |
| ружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне р |
| ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, н |
| рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и |
| ито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше |
| — Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја кол |
| и за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више |
| обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то ч |
| >Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мр |
| ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— |
| и се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изаб |
| нет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово ј |
| атког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах |
| роз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окре |
| е.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд |
| х.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И дана |
| кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени |
| им, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад сти |
| у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јо |
| е, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="1 |
| прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе дру |
| што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, п |
| врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо |
| љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја |
| ограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не |
| , гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она < |
| сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега |
| ка стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна л |
| , крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку |
| евојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она у |
| али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде |
| Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини м |
| ста рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун рад |
| и — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ј |
| {S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.< |
| а себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и с |
| међу којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај ње |
| х намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бит |
| м, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог места рође |
| свим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу сли |
| живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми с |
| наоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, |
| сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она |
| мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ај |
| а заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде... |
| ако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој к |
| срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда |
| х тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, као да у |
| трану где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу |
| ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор |
| то се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, |
| у, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту де |
| оложих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења |
| м торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју |
| мо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо в |
| о би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно к |
| намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо |
| и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Вел |
| да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта |
| а, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да |
| ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог |
| нде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној ст |
| крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то п |
| исмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S |
| што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све |
| нао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам |
| рчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ли |
| ше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између |
| ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклон |
| ћ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтед |
| ујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам шт |
| а пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, |
| мер, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад см |
| рајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објас |
| м тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} |
| а ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, |
| — Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко |
| осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног |
| и све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе. |
| и девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} |
| p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се |
| {S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх |
| ћу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се то |
| ! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледа |
| ва зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два |
| и за друге момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех от |
| стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет не |
| {S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима |
| даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S |
| а жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас |
| е на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је види |
| виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спа |
| новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу |
| /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече м |
| у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, |
| оручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она м |
| м ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где |
| азећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда |
| ла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Ги |
| онамо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле ул |
| друга девојка њој нека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к м |
| дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Г |
| <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу о |
| уке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу |
| е носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упоро |
| аповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да ос |
| Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} |
| ђу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девој |
| Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скоч |
| Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој н |
| ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на |
| {S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, |
| авдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један п |
| , и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име |
| а огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испад |
| крава, да не иду за њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично да |
| дох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се см |
| — Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> < |
| Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за м |
| Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да |
| роши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Трго |
| хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја по |
| рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а |
| лиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам с |
| растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке рук |
| где живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху л |
| нам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} |
| ..{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к |
| и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Т |
| ше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непри |
| Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну. |
| еше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се м |
| Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од њ |
| устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Оти |
| извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p |
| } Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, |
| о је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги |
| ењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта |
| Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се ку |
| тко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у см |
| па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S |
| ча понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дан |
| ари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те |
| срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} |
| ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја |
| , промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p |
| S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама |
| Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео |
| рожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напред; наиђоше |
| ти сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем пре |
| S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих |
| во, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну... |
| номе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему д |
| им лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа |
| о Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се как |
| pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје пов |
| на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим оч |
| Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца |
| рче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и п |
| пријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам мо |
| зми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Труд |
| ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли слу |
| енице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{ |
| има; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у ј |
| <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пу |
| нам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, д |
| знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох |
| е баш онако.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама |
| и дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем |
| на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије |
| ависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотиц |
| Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са |
| дном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.</p> <p>Ост |
| лики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и г |
| ала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обук |
| се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! |
| а где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, |
| .</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањ |
| х и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам |
| Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих па |
| идим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срц |
| ко, не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку |
| и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, до |
| ше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> |
| ућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом же |
| ох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</ |
| огледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она т |
| тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге |
| то се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах |
| престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку |
| и ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кр |
| град.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло |
| ном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше р |
| } И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда одосмо за коње. |
| токе, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n=" |
| дносе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с |
| опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и је |
| о се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се к |
| ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некак |
| звах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном |
| удаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш ма |
| p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, |
| ањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ к |
| то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S |
| — Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> |
| ањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно н |
| е су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и ј |
| ну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се |
| па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету. |
| шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе оч |
| ађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах ср |
| > <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу с |
| , међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она |
| >Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно ш |
| заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и бе |
| а је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег |
| Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p |
| а ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као ма |
| е ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно л |
| енио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као за |
| и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута |
| све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех дру |
| 94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој на |
| Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има д |
| пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{ |
| лупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пр |
| е отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туг |
| а не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки |
| } Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио са |
| остављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је |
| Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоск |
| а друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне пр |
| закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте м |
| д од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Али то није |
| апућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је в |
| е, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих |
| у свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме п |
| ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку |
| рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ног |
| вање, за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи с |
| да, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде |
| у, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклон |
| она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{ |
| даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: |
| е моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{ |
| разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се |
| чинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са виш |
| авне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих заранака, ја и |
| /p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, |
| јекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори |
| х синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега |
| е у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла с |
| наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова |
| ади у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— |
| ај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, |
| едан мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> < |
| .</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам кој |
| — Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво. |
| ита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за с |
| емена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, ч |
| > <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не мо |
| а ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а |
| о спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враго |
| сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја го |
| и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас М |
| Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ст |
| ац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хт |
| ма овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зу |
| ори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, |
| и као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ј |
| на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво м |
| а чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чи |
| је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја |
| >Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући |
| .{S} Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто г |
| после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и т |
| се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> |
| а?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, |
| видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи. |
| доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му каже |
| уги? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне |
| а ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде д |
| упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах не |
| ="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајућ |
| ћеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S |
| и ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога не |
| е... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не |
| се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} |
| осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта ка |
| отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом не |
| ам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разг |
| боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је |
| еје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох г |
| већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умед |
| ити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, з |
| у.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песм |
| ебало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n= |
| х овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно |
| и се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зи |
| </p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шт |
| и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, |
| ак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли |
| > <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — њ |
| о из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Ал |
| p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и раз |
| ија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Пре |
| ејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свилен |
| .{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам мог |
| аки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах |
| че, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румен |
| ох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да ни |
| , зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} |
| 0_C6"> <head>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, шт |
| ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва теш |
| х к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред |
| пред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зуб |
| и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — о |
| и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, д |
| дједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то ос |
| о до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од |
| Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купи |
| креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да |
| е на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, |
| адоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; ч |
| у неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахну |
| и се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изо |
| тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она |
| ах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, |
| овек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох |
| о је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љуба |
| покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору |
| ше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S |
| } Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у |
| } Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја |
| тку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном ода |
| теране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих ув |
| се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио сам им сва |
| о, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чу |
| и час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ен |
| ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту с |
| но с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S |
| нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{ |
| изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, од он |
| {S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, ка |
| се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказ |
| или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу. |
| што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сам |
| ...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли саз |
| ита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говор |
| да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мисли |
| пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не остави за со |
| низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима в |
| лих мајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> |
| Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неки |
| да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостал |
| {S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издрж |
| Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да рад |
| здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ лат |
| аучит’ латинску <pb n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинско |
| У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуца |
| } После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, она одлетела.</p> |
| запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, о |
| нут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше |
| S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S |
| изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у т |
| ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к |
| ада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепо |
| се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку слу |
| .{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што с |
| одом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли, помислих, и с |
| пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је долазила, морала оставити ма ка |
| о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја дру |
| <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четв |
| Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита ј |
| м с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох о |
| } Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда се |
| ше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изра |
| .{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким об |
| ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота изме |
| о бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех |
| већу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, |
| изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши дев |
| им, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58 |
| у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом изве |
| на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} Али она беше већ далеко одмакла |
| од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он д |
| стретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у |
| е од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојк |
| ицу за новац.{S} Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му |
| а ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} И опет изгубим |
| прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, |
| примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да м |
| > <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, |
| берем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто кр |
| /p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да |
| ајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало д |
| и се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не |
| itle>“ и „<title>Рада</title>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} |
| зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понек |
| и.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном п |
| тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се с |
| олико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам |
| коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници |
| жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци ожи |
| , па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредб |
| е, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{ |
| ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој по |
| ужио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео С |
| доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошиц |
| ти, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n |
| апију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и в |
| на...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда |
| у повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле к |
| аху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <d |
| ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb |
| амо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ру |
| > <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Ч |
| Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одго |
| ојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијаху некако још жалос |
| {S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{ |
| жуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се |
| м нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тре |
| песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где ид |
| у се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све ј |
| ј посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то он |
| е кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај варошице |
| ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом |
| е разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољ |
| у радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле не |
| дих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу кл |
| летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем н |
| умарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико |
| аједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</ |
| оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо више!</ |
| ах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах |
| хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „<t |
| о врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао са |
| отле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико б |
| ваше једну од оних отегнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и |
| цу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галам |
| ирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, |
| S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?. |
| љине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На м |
| за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, |
| стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, |
| х се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понав |
| ави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја |
| уге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што с |
| ке говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село |
| ете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај т |
| добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам |
| зреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и изве |
| имам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавањ |
| седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још |
| авника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми |
| не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запаз |
| Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих да |
| е оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је |
| ставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Глас |
| ом, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{ |
| она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— |
| току, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлад |
| <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпур |
| ужи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то |
| „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, |
| посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакш |
| само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит и |
| сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињу |
| ошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она |
| је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати к |
| RP19010_C1"> <head>I</head> <p>Освану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нес |
| гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме о |
| пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се кра |
| дне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} |
| ма беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у који |
| вратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стад |
| ану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на о |
| кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег |
| ене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у |
| /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попиј |
| пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и ст |
| е стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, |
| зничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одавно готови |
| ркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и |
| сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један |
| ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она |
| то но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе н |
| м пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, т |
| ишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми ст |
| зити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на нас |
| ему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<t |
| х куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем |
| арија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Мар |
| окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</p> <p>— Ништа, о |
| много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што д |
| „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> |
| рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и распол |
| Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> |
| е и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад |
| /p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и |
| си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не м |
| с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћута |
| н је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши |
| а не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене н |
| а се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жалостиван осмех на лицу.{S} |
| {S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу! |
| ди, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.< |
| е одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срц |
| о што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и и |
| а брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гле |
| Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непреста |
| а.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Б |
| о сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, |
| му са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се |
| зговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мисли |
| орњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; |
| дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам о |
| да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назва |
| . „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да |
| зустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> |
| ратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито. |
| ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па |
| а зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за о |
| да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује. |
| поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше с |
| када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Не |
| S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не зн |
| столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је б |
| бро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, |
| оје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном |
| ну упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срц |
| и да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговор |
| е давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мен |
| сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да сх |
| и, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причи |
| трже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим к |
| кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и пр |
| овећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле купо |
| и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како |
| Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаш |
| него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми |
| треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} |
| гом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу |
| окушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим м |
| креће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се... |
| абе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног д |
| рча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, вид |
| ер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ |
| еза од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше п |
| аву, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, |
| кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац д |
| за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у |
| де моје место крај ње заузе један висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама |
| жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу |
| n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не бе |
| сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, про |
| осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p> |
| о један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, |
| усти забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи |
| трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, д |
| p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{ |
| шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави |
| као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајк |
| ти на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је са |
| {S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламе |
| у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије нег |
| живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окићене луговима и ли |
| екарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у |
| ним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад п |
| оку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беше зора...</p> <p>Д |
| хом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје |
| халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</ |
| } Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене л |
| дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини |
| {S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љути |
| губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, ц |
| и, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небеск |
| Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице мо |
| од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не |
| пех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта |
| се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је |
| ћи снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло л |
| да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном н |
| о себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у |
| и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пр |
| сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набора |
| Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до р |
| Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још ни |
| <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</ |
| ка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> |
| ом ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго |
| д нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше не |
| пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо |
| да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, он |
| мем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} |
| са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу |
| те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном |
| ене да ме одљуте, и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилин |
| вада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на сред |
| у баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, |
| мравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бит |
| ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не видех.{S} |
| држи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну сли |
| му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и |
| белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срм |
| Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> |
| } Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се п |
| ..{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, |
| хтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати сву |
| как савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изне |
| је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе |
| муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда |
| јка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан |
| братих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече ма |
| напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом се |
| синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и ј |
| етака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих д |
| која беше мојих година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, к |
| то што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да |
| ле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, примети |
| чито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке к |
| ђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш |
| но женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос не |
| ва, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око по |
| вом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но |
| јући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души |
| већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док н |
| > <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чуд |
| чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље н |
| ја грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом о |
| е, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и ост |
| рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног не |
| ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћер |
| идим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и |
| оро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село |
| ни, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} |
| риступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у т |
| илостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још |
| биљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не |
| p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у ду |
| ко је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p |
| позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у |
| д, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Г |
| ежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен с |
| ало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико |
| колико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде |
| рану уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док с |
| лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па |
| понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, |
| </p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било |
| На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слуша |
| а далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране |
| и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад ст |
| ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p |
| ске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не зн |
| чиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са |
| n="7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле. |
| м.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Але |
| <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се сам |
| их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми |
| а се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} С |
| кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку д |
| тах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, |
| ле да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што ч |
| е косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа м |
| На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње |
| а Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање |
| ико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, нас |
| за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она с |
| поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да |
| раме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух гд |
| а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговори |
| еле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања |
| ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочиј |
| У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>И |
| ам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јара |
| гог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говора |
| м и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах св |
| p> <p>Гила и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} |
| неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, ст |
| S} Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „ |
| јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече |
| ом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми пог |
| ја жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ја очекивах д |
| се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана на |
| о, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>О |
| в момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њи |
| да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као не |
| ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо п |
| отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, |
| д своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило |
| што да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ р |
| м свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чу |
| задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојк |
| ђе ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја |
| рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча пре |
| м кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p |
| ли, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из т |
| а Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; |
| у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је |
| душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах |
| p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да |
| ђе тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле |
| ђе тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; |
| — ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се |
| о, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрв |
| амо мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она |
| че у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина б |
| тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора. |
| пред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да |
| су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S |
| и ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева ра |
| вили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад |
| и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb |
| сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колен |
| Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да л |
| их прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стаб |
| с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и н |
| отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> |
| еху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођах |
| то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка ка |
| p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А |
| са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p> |
| } Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не з |
| жда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се |
| <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу об |
| јци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да ј |
| дно коло, по молби Алексиној, који га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста |
| тих где ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух в |
| опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда |
| е праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да |
| снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно |
| доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мириш |
| ући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="1 |
| пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоци |
| сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с |
| већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16 |
| ко?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{ |
| д самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод |
| ме нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ј |
| сти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а о |
| се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми |
| простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем л |
| подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на друг |
| нце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ве |
| шег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и |
| рани где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи о |
| {S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне дв |
| и отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће |
| лу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, п |
| ором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> |
| ескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{ |
| да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оц |
| жну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше |
| д, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Им |
| у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он |
| — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговор |
| ом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у |
| рце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не |
| ао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљи |
| а мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пре |
| га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се о |
| њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она |
| непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њих |
| х је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се |
| и о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема ра |
| .</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} |
| } Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно |
| Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и узда |
| застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да |
| ризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не мог |
| , на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не з |
| емо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац |
| оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, |
| ледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— |
| право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p |
| нио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образ |
| м некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момк |
| рећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропа |
| од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова |
| беђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим |
| и да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, |
| на чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове |
| а ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} |
| кво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући м |
| али се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погле |
| ледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могл |
| месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој |
| гледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно с |
| ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах |
| <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p |
| бе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз ли |
| ах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не |
| лико ми беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Ал |
| рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта |
| слећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме в |
| мна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства |
| ивах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа |
| од?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред јед |
| че?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим д |
| ј на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, пов |
| ених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу |
| ративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за с |
| то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она ж |
| p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим на |
| изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да |
| а чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше |
| е.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног к |
| а би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога |
| прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво ув |
| ш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна |
| им смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу |
| на жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вуки |
| ад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех |
| > <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема |
| <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, пр |
| као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах |
| наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили ч |
| и унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изглед |
| милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, |
| о као лишаво, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше |
| маче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене |
| ече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозби |
| . „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да |
| и ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p> |
| ако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, |
| некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао |
| ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђ |
| кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима усана |
| а, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па |
| .{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби |
| p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта |
| иш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех који м |
| римети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја зн |
| но плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, |
| p> <p>— Јок! вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се |
| {S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не бејаш |
| осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још |
| ене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} |
| еле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгле |
| је она!...{S} Она не заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то о |
| анпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну: |
| осити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Ст |
| ?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жало |
| са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поно |
| ним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.< |
| да када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми с |
| друм, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> |
| аву на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш |
| се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој |
| стој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка на |
| хом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно да |
| .{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Ал |
| за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, |
| ш вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стра |
| осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила. |
| ја из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</ |
| ну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S |
| те к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста А |
| мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне о |
| те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} |
| иљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају п |
| у“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једн |
| јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> < |
| Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} |
| ајбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је могуће?...{S} За |
| мах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга |
| сић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p |
| та ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S |
| ђе?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох |
| ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познад |
| х се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p> |
| ару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је праз |
| еже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгр |
| S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n |
| ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.< |
| скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездам |
| ке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обо |
| раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледа |
| другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још |
| удих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким ст |
| туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по по |
| вар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше с |
| <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па |
| ?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као с |
| с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбр |
| мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се |
| између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она м |
| хташе мало јаче него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусре |
| а осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да |
| тњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли |
| >И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је |
| х још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се н |
| одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заиг |
| p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; |
| S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећа |
| лом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то ли |
| , па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да |
| амо још једном погледа оним малопрешњим погледом, па онда оде.</p> <p>Оде и она друга девојка.< |
| елом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као о |
| ким брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стиго |
| би и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је |
| адаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше |
| им ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад ј |
| и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада беја |
| есме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који |
| {S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} |
| већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на |
| >Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се |
| {S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p>Кад одох кућ |
| лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Ал |
| ену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за |
| х се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— |
| неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и тру |
| пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад |
| ри? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— По |
| да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио к |
| тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све |
| свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком шт |
| ла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, |
| њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским коса |
| м комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим туж |
| ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича |
| а четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у |
| ака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар |
| их полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети не може — да с |
| је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним |
| авих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Се |
| е, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где с |
| ом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих |
| би зима наступила, оставили би га онде под доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</ |
| Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки ра |
| беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који |
| ка једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се |
| ђених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре |
| е опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица та |
| и како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске доди |
| <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе н |
| и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се з |
| дговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настад |
| е сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше |
| у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се |
| ам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, |
| се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљај |
| сто у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ сам |
| али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми чо |
| затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда |
| одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из буду |
| па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео |
| <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада |
| или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} З |
| с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране о |
| откосе, отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највредн |
| ше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевен |
| ницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Усп |
| апред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и |
| девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта |
| р и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху |
| <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, н |
| едан пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то мог |
| S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом |
| а да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема |
| !...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће до |
| тле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календара, |
| игде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене |
| едом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, н |
| ом жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки вели |
| о, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разло |
| би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно ма |
| ини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као |
| е доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћ |
| небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?! |
| га био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоња |
| влада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни отк |
| е, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да о |
| S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто |
| ону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у г |
| кије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо је |
| покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И тама |
| оја се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беш |
| њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе |
| н туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> |
| свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>У |
| у у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа |
| да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, м |
| ом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио шко |
| а би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p |
| } И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле |
| </p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црве |
| е топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако друкчије; |
| , и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на л |
| а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, к |
| p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих пол |
| и кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену |
| у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак |
| ветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда |
| едрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не |
| S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, свету |
| ове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана |
| иђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, н |
| ерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p |
| ажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има вр |
| нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! реко |
| ло.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! ст |
| ог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а |
| S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исм |
| ослао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлост |
| дох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и о |
| еших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, приву |
| тављати друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад |
| ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.< |
| ти Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је. |
| боје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и нек |
| станем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам |
| шеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} Код |
| је, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за |
| ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није п |
| ли да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, |
| и све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потов |
| њаху, а неколико момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике |
| и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> < |
| ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац зати |
| шла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!.. |
| д, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако ум |
| ише душу.</p> <p>Брзо набрах грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што д |
| ђох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила |
| оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам |
| па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунц |
| {S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици |
| за навек изгубљеним.</p> <p>— Ој, Гиле! позва је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p |
| а.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p> |
| е већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да ис |
| ође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачи |
| .</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање |
| екако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и отац као да беху већ одав |
| бро вече! довикну ми један од момака, и позва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! про |
| ледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</ |
| ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде |
| о видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђо |
| али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче |
| ом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су жу |
| ..{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не мо |
| по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је |
| м подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше |
| Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој гл |
| <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она же |
| е ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p |
| ики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах к |
| ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том |
| тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад п |
| чи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појури |
| веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, |
| о си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренутак |
| се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаше за Алексу!{S |
| е Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђ |
| Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни ид |
| мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Так |
| <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја |
| ека поздравља она онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што |
| ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме запрепашћено по |
| ше.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да |
| м неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим |
| о добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју |
| јој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше да му још не |
| некој Гили, девојци, која, колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње јед |
| вратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, |
| беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта |
| једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S} Ј |
| јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да с |
| {S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Д |
| е певаше.{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: |
| некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друг |
| јући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни Гилу, а још мање зна за наше односе |
| p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p |
| сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; кос |
| иљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете |
| p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан погл |
| о усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако п |
| удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш же |
| ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да |
| у, коју он држаше, где затекох неколико познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{ |
| а сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што |
| ажећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцниј |
| и она ни ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и |
| Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ |
| Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци |
| ледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у д |
| кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да в |
| кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, |
| од истим околностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам! |
| о даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љут |
| /p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше ота |
| говори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црн |
| ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и |
| ајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву ш |
| за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шт |
| ну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{ |
| ечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то ст |
| низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља из |
| и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом про |
| живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код куће већ беху легл |
| ве јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свес |
| нио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи...{S} А |
| села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Тво |
| село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја |
| љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавал |
| једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у пр |
| дим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{ |
| памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појме да ја друкчије не могу; да не могу да заповедим < |
| главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? уп |
| нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим до |
| чуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, ре |
| и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим |
| а, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} |
| ишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у |
| мо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појмих д |
| лексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба |
| , хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није |
| појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грознич |
| нио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде |
| Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, |
| ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, з |
| ди шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и |
| след посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па |
| реда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена цр |
| а, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга дев |
| нце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колим |
| х, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући па |
| тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга |
| а је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вунен |
| га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Н |
| хватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пу |
| , а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом непрестано.{S} Он |
| S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Попла |
| оби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, |
| ито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут н |
| и увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше д |
| ави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах о |
| одније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам |
| учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докаж |
| <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разгов |
| ругој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја |
| а одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Р |
| децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста |
| друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метнуо, вели, два |
| то кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не |
| Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у |
| лу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да и |
| ђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ |
| љ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у ку |
| S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врб |
| S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Х |
| на.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даљ |
| једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке с |
| равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично з |
| да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од |
| рема свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Са |
| меном, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, ко |
| годити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да |
| {S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону д |
| а се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих |
| уљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке с |
| познаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стран |
| згледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} |
| о тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву да |
| а се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ру |
| о пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За |
| има: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по мо |
| у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и |
| зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога је |
| рекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ |
| м још једном њену кућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распо |
| да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам |
| књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах |
| /title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, п |
| о је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’А |
| је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?< |
| и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од |
| <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> |
| } Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, т |
| се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохва |
| тока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађ |
| ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближ |
| на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не си |
| је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...</p> <p>— Мисл |
| а ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехо |
| кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обра |
| аше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онд |
| ери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, упра |
| тивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да |
| овима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше н |
| Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут |
| шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми |
| помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и пог |
| злога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоња |
| и.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ он |
| ам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p |
| што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то |
| ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе |
| Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен |
| а неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, |
| ква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на саста |
| е!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше з |
| заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручас |
| ка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повије |
| се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за |
| а.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у д |
| кање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, заиста, беху оне.{S} |
| могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу |
| ети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, о |
| .{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде |
| м још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем м |
| бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не по |
| ,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и |
| ; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпро |
| е ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и ње |
| {S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} |
| могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је п |
| уређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе гов |
| ч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. |
| и појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: |
| /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ус |
| умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се с |
| рошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрав |
| у, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко к |
| лном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге с |
| ћи.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном |
| се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад |
| ком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већ |
| у овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди |
| види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој |
| ви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да в |
| баци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, ил |
| ића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама < |
| о, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога |
| и шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се |
| ма ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S |
| г оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о |
| а пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води |
| дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети |
| /p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до с |
| вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш доб |
| рбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што |
| > <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он |
| дох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз б |
| срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох |
| тедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху пес |
| но мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, кун |
| /p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у м |
| се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да |
| али, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању |
| b n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече оде |
| искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда |
| е ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком |
| што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> < |
| Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p> |
| и.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут |
| о.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све |
| е једно за другим питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељач |
| ам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се м |
| помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Врат |
| о после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} М |
| вори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно |
| , шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; с |
| само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} О |
| и главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући главом непрестан |
| таде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не пом |
| ј девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кру |
| ву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми н |
| „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми п |
| о истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалиса |
| те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, ј |
| љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због с |
| адох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> |
| нако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.< |
| сто слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво шт |
| ивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме з |
| искиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да м |
| беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим одно |
| ам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем |
| а, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што м |
| рло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених |
| на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И ка |
| још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} |
| е о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једн |
| тац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у |
| — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта р |
| ох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n=" |
| и. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, ос |
| м неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} И, з |
| „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је |
| Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још |
| ак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдег |
| мет: и она је имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, д |
| а знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, |
| где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смеје |
| њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме |
| тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде и жеље које г |
| с неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погле |
| о после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах по |
| да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах |
| еке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гд |
| е о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па м |
| х пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, где задрхтах, |
| рај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окре |
| с не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи |
| } Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али |
| е показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше мој |
| мљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да ни |
| ори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново |
| ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече с |
| урио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што |
| ш остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} |
| поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох |
| се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само ј |
| Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике |
| p> <p>Не могох да му загледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и провод |
| се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с лив |
| на.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећ |
| остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се |
| разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако |
| и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети р |
| нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек ка |
| и опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи |
| о се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне му на њушку, а он љутито дигне главу, |
| дре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неок |
| ле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> |
| за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.< |
| ко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних ве |
| зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зр |
| ед нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и д |
| итнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми |
| е да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, к |
| а.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, н |
| , и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други |
| на дно душе.{S} Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остал |
| сје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре погле |
| аило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ни |
| у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пре |
| само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих |
| кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци |
| а...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! по |
| а у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш |
| S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p |
| петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S |
| пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти |
| опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај |
| да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно ра |
| вако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: |
| мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, |
| а ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан провед |
| ..{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плач |
| шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћ |
| се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи он |
| неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гл |
| лима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух |
| како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души |
| p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем ј |
| уђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и за |
| ја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— |
| е, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај по |
| дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем |
| нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у |
| n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо д |
| а жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало |
| S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, |
| им својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах |
| и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени |
| више.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор. |
| о код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа |
| тену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, |
| у (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку исп |
| а прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу |
| } Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и измичу напре |
| и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата |
| а једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и р |
| ?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и д |
| . 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</ |
| ype="titlepage"> <p>Штампарија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Бартуа бр. 3</p> </div> < |
| лом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да |
| утао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окр |
| у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу сво |
| и уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође још згодније; обилазећи о |
| ="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла |
| ма.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну |
| а, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме г |
| ад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању |
| а покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупује |
| какве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изг |
| е, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да |
| пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене |
| ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осет |
| а <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на |
| ека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху о |
| .</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p |
| јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, |
| одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? пр |
| ако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах |
| ем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту в |
| ивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја п |
| у — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам |
| И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана |
| иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом |
| Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с |
| ао да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали |
| ушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упит |
| а тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодн |
| ем и зашто идем, већ онако насумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p |
| ..“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ мн |
| х где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да уста |
| е, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред к |
| Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми св |
| не са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> |
| дна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у |
| пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ни |
| ушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{ |
| својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме |
| е гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту |
| ја и један мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, вид |
| пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме |
| /p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле к |
| селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква |
| нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају |
| више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њи |
| траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> |
| доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S |
| неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својој разореној и за на |
| што поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, |
| p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о том |
| звика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је |
| е, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећ |
| и биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жен |
| ко, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их |
| усито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p |
| само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одос |
| их једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз |
| плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго |
| умарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја |
| куписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Шт |
| ло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сун |
| а којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту |
| <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђ |
| што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Вели |
| и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p> |
| се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави с |
| е би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да |
| е говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због кој |
| ам ја.</p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је |
| екох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче! |
| е стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситни |
| ло освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.< |
| зању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} |
| ста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!... |
| осле, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шес |
| је, а ја задршћем мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па |
| и.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи |
| S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љут нарочито ово |
| е лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено |
| утим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.< |
| и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре... |
| p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници |
| могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах |
| настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико |
| је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо |
| Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја |
| ао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памет |
| цу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те |
| наш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си |
| започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље рон |
| мо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој |
| за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као нек |
| Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе |
| море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко тр |
| о место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав |
| ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви |
| <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагн |
| ца беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неко |
| сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И |
| кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми с |
| еко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> |
| у, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај |
| томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти год |
| ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и н |
| а први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом |
| да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на |
| ш јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{ |
| њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Сим |
| аже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо |
| ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? |
| и се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање д |
| <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још |
| елину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунц |
| бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{ |
| се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сари |
| Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му |
| .</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ов |
| </p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да плас |
| Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ по |
| и да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поден |
| мо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затеко |
| p> <p>— Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и |
| им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} |
| отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да поте |
| куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да м |
| /p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у по |
| а; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где пом |
| ад је видела мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака н |
| (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} А |
| нао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили |
| авом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисм |
| кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Д |
| ао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од по |
| у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјури |
| ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, се |
| } Заборавих на све непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним |
| p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав |
| нађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на |
| ета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око гла |
| уши, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад споји |
| ли осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb |
| и.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и о |
| но, Гилино, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жало |
| прављао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и |
| ројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плаво |
| ла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти та |
| евојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга де |
| скаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и ко |
| мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{ |
| е он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи огра |
| че ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу |
| е у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из н |
| ком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах |
| /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жњ |
| дро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по к |
| {S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак |
| е који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мен |
| смо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после о |
| доксат, да би на друго лето могао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и по |
| ишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас |
| Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, н |
| таде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, девојка |
| а три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, |
| место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја д |
| } Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, |
| за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, одговорих јој више несвесно:</p> <pb n |
| иљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој ле |
| доше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да од |
| ругу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да проб |
| .</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили |
| м очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се д |
| на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно некад било |
| аву.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређ |
| а мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да |
| уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сл |
| би, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на |
| p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и и |
| тано.{S} Она друга два зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададош |
| мљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као да више мишљаше о мој |
| секох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде о |
| ац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да иде |
| а лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теб |
| сељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бит |
| а, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S |
| ти и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— |
| и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни |
| одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не |
| то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно |
| а се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављ |
| <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више |
| што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на |
| ешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном де |
| мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> |
| видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изгов |
| ењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита от |
| коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ак |
| постоји између мене и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — о |
| не и њега, виде да не постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену друг |
| {S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се |
| искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисл |
| тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне |
| старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, ко |
| .{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо као неки пламен...{S} Запеваше петли...{S} Беш |
| ма, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме |
| просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах с |
| е чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов |
| е од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад б |
| у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликам |
| велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радос |
| дах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онак |
| , и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се |
| ли, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си т |
| ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> |
| ао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега |
| а хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} |
| дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошиц |
| те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном |
| {S} Помогоше пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p> |
| чи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p |
| о да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стад |
| себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај |
| а пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, заб |
| главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу ст |
| не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала кап |
| е, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, |
| свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћа |
| аду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опре |
| г коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах д |
| и не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних |
| хове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у |
| а извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, |
| и), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре |
| и запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеос |
| ку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престад |
| лом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на |
| ом брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса. |
| ем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све |
| енталним расположењем према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи јед |
| а самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.< |
| их тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, о |
| авио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече он |
| како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А он |
| <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оц |
| адох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао |
| е слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, она |
| онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима бе |
| у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена го |
| за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купу |
| омажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта |
| ођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љут |
| ла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш т |
| ух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену кућу, и да још једном |
| рка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{ |
| да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико |
| с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} К |
| и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци |
| Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али < |
| то си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{ |
| може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре |
| што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је |
| ика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари к |
| ј, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих |
| > <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с г |
| ађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гил |
| о.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! |
| испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к проз |
| S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде |
| дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да |
| } Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправ |
| — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се са |
| једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми |
| в предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставни |
| даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лиша |
| о ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда заустави |
| па онда погнут, испод повијеног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох там |
| где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? п |
| на, иначе...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb |
| да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да волим ја?</p |
| ...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му са |
| ђох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, |
| ном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар т |
| кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђ |
| е моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио |
| шти некако друкчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица пок |
| селости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она |
| се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се |
| е старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њ |
| </p> <p>— Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Ш |
| pb n="108" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p |
| да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Ш |
| страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо |
| ругом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада ка |
| ан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и |
| ах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се |
| ила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а он |
| то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми |
| пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изглед |
| Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p |
| , пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Нама |
| .</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједају |
| Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p |
| као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.< |
| е исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се раз |
| а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да га одгурнем, |
| р, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n="60" |
| позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дој |
| ој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам та |
| диста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта |
| мети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да им иначе д |
| своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, |
| никог, одговори она озбиљно после мале почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у |
| у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разгово |
| е и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, |
| е узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p |
| дно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за он |
| шег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беш |
| ам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спа |
| се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S |
| p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што |
| леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је |
| каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>По |
| и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној |
| ти.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети в |
| е и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не м |
| припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма |
| празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољ |
| грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у лива |
| под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох |
| се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се |
| показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити б |
| и се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочесмо да градимо пластов |
| о на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам |
| , па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обрат |
| ко јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у |
| смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, требало је да се газ |
| <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и |
| напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не може н |
| ном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука |
| >Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су |
| очех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> < |
| о, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не м |
| азуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</ |
| а се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75 |
| да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, л |
| > да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако оград |
| ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила |
| е забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, к |
| прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него |
| p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ |
| што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми |
| Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут |
| , па бацаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не |
| њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико б |
| ив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанп |
| латастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не ви |
| од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела |
| трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка |
| није потребно.{S} Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд |
| м ње не видех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="10 |
| ављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни |
| ута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у в |
| знутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја приле |
| д тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Пог |
| занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас саглед |
| замишљајима и жељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем уз |
| о си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја пр |
| као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — |
| за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита д |
| тољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p> |
| аш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; |
| о да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све је |
| ла њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух о |
| </p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... поче |
| > <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не |
| вели и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да |
| ко удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништ |
| .</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада ш |
| че него ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.< |
| их зловољно; а и оцу знам да не би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> |
| сети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још на |
| е смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога |
| ебе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћ |
| Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, |
| е ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} |
| о стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда н |
| , а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: посла |
| хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава та |
| није!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује |
| их вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да |
| њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи |
| е.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и |
| ?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неко |
| и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као |
| згледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечје |
| о крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је туж |
| кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, |
| а навикао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, |
| е његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, р |
| раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити с |
| ди, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у пос |
| ах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>П |
| жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к на |
| х две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад из |
| {S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи по |
| евима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по м |
| рећне...{S} Једно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седо |
| м пажњом, расејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука |
| нце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву |
| исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта |
| едам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} |
| већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са |
| а уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видимо |
| S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у |
| град, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, и |
| се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с јед |
| надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми |
| па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме |
| када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога |
| нда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин |
| ћам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се |
| оград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толи |
| ме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, ре |
| .{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} П |
| се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу |
| и.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, а |
| и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не пост |
| м школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, к |
| да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ |
| сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што се у ти |
| како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Истина, не пит |
| ставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Изађох на о |
| {S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> |
| као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће неш |
| их, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико |
| женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја прого |
| оме — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана зам |
| и, на дође да га замени кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче с |
| сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пише |
| војком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: |
| је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико |
| оде за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да нав |
| а беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је п |
| један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођ |
| Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем према |
| {S} Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу. |
| — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срц |
| лише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Си |
| одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да |
| ; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уо |
| абуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у |
| е као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, па се |
| књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а |
| исла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља |
| уши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p |
| да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се н |
| ко нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је Гила нев |
| иваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мај |
| разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с |
| 0_C2"> <head>II</head> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег |
| утито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки |
| озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се |
| све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишч |
| слу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати су |
| те нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању он |
| о због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и с |
| отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све |
| д куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, |
| лаву на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених |
| јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће |
| ећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у варош |
| >Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мал |
| м уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати наг |
| тах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А |
| имети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда и |
| ок наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љути |
| такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам ником |
| ајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађ |
| ве девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— |
| же рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба какве ја данас не |
| коше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја. |
| </p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо |
| мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постој |
| нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се за |
| ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвор |
| а се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на којој је понело лисје |
| ве.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми б |
| то, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — једино |
| ко ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња гомила, али је већ н |
| ва заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора б |
| сејане овсом, који не беше још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и |
| ђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљи |
| столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, |
| у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је нај |
| е се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде никога.{S} Врата затворена.</p> <p>Не |
| ао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве |
| али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од |
| љу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом |
| , објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то |
| ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више |
| ма облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не вид |
| ава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она н |
| смо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама |
| > <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, уч |
| која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам уст |
| кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; п |
| и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој сна |
| ије договорили, обојица застадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што вод |
| тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да ка |
| ој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два |
| њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> |
| > <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га по |
| нице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце с |
| е к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите |
| чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред п |
| и!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{ |
| за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице мога лепог |
| што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казив |
| а, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предом |
| амештеној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и |
| и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <p |
| да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, |
| ог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пу |
| једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{ |
| трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} |
| ећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узе |
| једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, он |
| се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створ |
| тац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше |
| снате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе п |
| сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Заж |
| сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S |
| n="116" /> <p>Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозбор |
| о!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, |
| и, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се |
| еља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико н |
| ана мораћу код ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{ |
| и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, |
| погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине ку |
| простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и |
| ост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми |
| х у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих в |
| } Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему ос |
| којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваш |
| рима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на гл |
| целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: ст |
| иком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукњ |
| умен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не сме |
| њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права ја |
| > <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и н |
| време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и |
| лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар |
| хта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; по |
| једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је ср |
| у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у м |
| рете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— |
| њигу, не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да |
| од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље |
| ико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредни |
| што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико п |
| крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком какв |
| ог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како!{S} Ко не би ишао, и ко |
| м понавља, или да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о наг |
| или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду |
| сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n |
| што кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— |
| ућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да иде |
| /p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже мога |
| ом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој кази |
| с бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам радник |
| о, јер од како <pb n="108" /> је постао председник беху почели неки неваљалци да вичу на њега и |
| гне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као |
| екох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно р |
| азнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју |
| лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на је |
| о и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сун |
| се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући пре |
| е.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише ја |
| ва црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених усана |
| а усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је |
| у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде ник |
| покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да с |
| угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Ј |
| а говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћ |
| ше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног |
| е заслужује ни да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрет |
| Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и |
| тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ј |
| сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! д |
| м, из даљине, кроз мутно, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, уми |
| о између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од ш |
| n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само |
| наш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти с |
| ега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, реч |
| ати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мнош |
| раним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} |
| Ајд’, остави, па после, додаде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, о |
| задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва |
| аде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и |
| е прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег |
| још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле |
| S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алекси |
| еђи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p |
| и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах м |
| е сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{ |
| ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још зрео. |
| нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена |
| ахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, |
| чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле и |
| д не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овам |
| Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку д |
| бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се |
| бијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p>— Ви почињете |
| са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} Знаш већ |
| дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задаваху јада.{S} Зн |
| ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта |
| ли тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах |
| коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их |
| сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекос |
| а могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра |
| осле подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка |
| {S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исква |
| прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, |
| нутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред |
| шар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледа |
| кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијен |
| д прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа. |
| зговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено |
| да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто |
| м, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше Гила.</p> <p>Доц |
| према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љу |
| е Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто |
| као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањ |
| у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот бе |
| је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Ш |
| , онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста богата |
| дар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као д |
| изгрди, ипак не осетих ничега одвратног према њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, об |
| н као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свејед |
| не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће |
| и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, ум |
| дљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стран |
| јемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да |
| оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, т |
| ођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у друг |
| теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сир |
| бљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексином имању, Алекса |
| нати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да је по Алексино |
| оложењем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе п |
| оме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" |
| ола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, |
| га суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек нек |
| о жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми |
| ах са неким сентименталним расположењем према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно све |
| ој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам прим |
| говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ |
| м и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко |
| ликим љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ |
| у.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њо |
| реда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p |
| </p> <p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим не |
| пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Ч |
| не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то |
| <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гило |
| могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онак |
| ом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а |
| нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и о |
| о шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не може ни укло |
| је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} |
| м тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсн |
| препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово њег |
| на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу страну по |
| , али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног гра |
| дан пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред |
| p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да |
| Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут који |
| до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се сп |
| се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и |
| оји га и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} |
| .. </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он неш |
| , мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њега и говорити како је неуредан, ка |
| опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нем |
| лиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ |
| S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих дв |
| ки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет што пор |
| девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше |
| адоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, ис |
| х нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их заглед |
| мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нек |
| ућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах оно |
| p> <p>Не могох ни да једем.{S} Мајка не престајаше нудити ме, али бадава.{S} Не могох ништа да |
| "115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, р |
| чка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге до |
| о! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник |
| са, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала |
| море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта |
| све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, |
| ну главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ј |
| говор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се |
| „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себ |
| неки неваљалци да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмех |
| p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не у |
| чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, |
| дирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву сн |
| <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> |
| уљка.{S} Док дођем до њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве |
| , старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Марка, а он |
| рестане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и зб |
| е изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што |
| награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим |
| слити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да понов |
| рата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајк |
| отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи |
| рилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није н |
| а, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога суседства, све т |
| отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, |
| же врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скршт |
| амо, још док бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој |
| сам на месту његову, обузе ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} |
| се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} |
| <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада виде |
| у.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два |
| свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах |
| бузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека |
| адох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На |
| ас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у |
| >Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотл |
| ’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше |
| ећ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стр |
| сквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки чу |
| и, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се врати |
| се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с је |
| ресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и |
| и.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвики |
| часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а о |
| ту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам труд |
| ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза |
| та је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онд |
| рикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{ |
| олико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би ло |
| ено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за |
| их.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанп |
| рах од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Је |
| се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми |
| општи, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полак |
| е момке.</p> <p>Одох за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколи |
| .{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гунду |
| ош једна друга непозната ми девојка.{S} Приђоше обе, напред Гила, па онда она друга девојка, те |
| нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да |
| Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n |
| ..{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, м |
| нако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и он |
| круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, |
| ијатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах к |
| нам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p>Покуписмо откосе |
| ија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и |
| сту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном с |
| дмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно ил |
| ика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох |
| али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише |
| ма.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако п |
| <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се |
| шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали. |
| еме.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је |
| их нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и тр |
| их; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, дечко мојих година, неколико |
| по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође о |
| куруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда |
| ном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петро |
| ="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваз |
| е. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, са |
| да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код су |
| ејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут |
| тих књижници очевој, која према његовим приликама и околностима беше доста богата, и ту наиђох |
| 75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она з |
| усти облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла |
| к“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао |
| суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејан |
| и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно |
| остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подс |
| ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не певаше, |
| Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, |
| </p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно |
| рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улиц |
| Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене оч |
| ма треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода |
| икога.{S} Међутим, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак ко |
| још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку о |
| е то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој о |
| и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} |
| до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p |
| ј њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави |
| мо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па кад види да ме не |
| е очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} |
| ала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. |
| } Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> |
| д кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} Н |
| сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шт |
| како се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми |
| спех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и нап |
| е и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми ша |
| љутито осекох на њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> < |
| о као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекс |
| ора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак“.</p> <p>Иза |
| , усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку |
| она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми шт |
| p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у м |
| </p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћута |
| p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је за |
| а схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом мест |
| никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се |
| > <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са исп |
| еба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спрем |
| ор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне с |
| с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ |
| смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и |
| .{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп младић, заиста леп, и леп у |
| ма каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто з |
| ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима |
| иво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто са |
| ретуране новине, да је не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат ст |
| нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нем |
| му.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> |
| е тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја |
| е много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не р |
| њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао пле |
| /p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Мо |
| е да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увл |
| >— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</ |
| видети да ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при к |
| другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и |
| ена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Сти |
| p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</ |
| опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и кле |
| е ми купио он.{S} И зар бих ја, мислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим с |
| .</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Он |
| читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд |
| о поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти |
| упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се |
| а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и |
| х се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде крај винограда да пасе.</p> <p>Не потрај |
| ући, али Гилу никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све |
| ар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкч |
| онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? поч |
| ипевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не зн |
| есто до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо |
| а с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближ |
| а; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра пр |
| ња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се |
| ве то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубав |
| p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>1935</p> </div> <pb n= |
| ! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.< |
| да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим п |
| ругим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретос |
| а ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као д |
| е трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињств |
| </p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="114" /> <p>И опет окренух гла |
| мо сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притис |
| во теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке и научит’ латинску <pb n="4" /> грама |
| м, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и ми |
| х дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло |
| морност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да |
| едох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно |
| за у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушну |
| тадоше неки кишовити дани, облаци густи притискоше небо, лије киша, ветар духне, а лисје мокро |
| ак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова ми |
| ех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} |
| дан луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да нем |
| ом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишиц |
| азумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлучно његов предлог.{S} Да идемо, него како |
| се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре |
| унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улаз |
| о он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо прича |
| а куће Гилине, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи |
| ника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништ |
| ао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењив |
| кивати за нека објашњења поводом његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља нај |
| како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му |
| м онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и ко |
| смо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједно |
| Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада маш |
| евојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео једну да ниш |
| весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу |
| } Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и |
| а, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало по |
| а опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом проми |
| , и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих |
| а се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да |
| мназије наспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан усп |
| а помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари |
| чјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S |
| се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво |
| од оца.</p> <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете |
| ам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — беја |
| да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове д |
| опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким |
| удног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Ни |
| > <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар |
| пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па бацаше задевку |
| о ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо к |
| просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед |
| ио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крај |
| рених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежани |
| ије попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке |
| испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим |
| сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, п |
| не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њен |
| није ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Со |
| и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ раз |
| држао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, виде |
| реме већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицо |
| l:id="SRP19010_C7"> <head>VII</head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана. |
| а видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Х |
| зила, морала оставити ма какав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га |
| 1"> <head>XI</head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ |
| ласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваш |
| што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавају |
| где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Тре |
| ивањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што б |
| риво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој с |
| ло у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро |
| Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p> <p>Отац је гледаш |
| има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, |
| да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?.. |
| да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, из |
| али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме ку |
| трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох |
| на сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обук |
| <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једна остариј |
| ати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли та |
| па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у |
| се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Бог |
| е цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад? |
| м ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се |
| ет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога |
| ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, |
| ало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p> |
| се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепер |
| у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да ј |
| Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> < |
| о, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам св |
| бе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало |
| с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— |
| ао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде н |
| , насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> |
| узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ниш |
| идљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натр |
| једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поред мене, загледах је још једном: чиста бела ко |
| малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла |
| неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> |
| епотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да жив |
| вако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та |
| чиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Д |
| ијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Разд |
| другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на |
| а те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену с |
| не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох виде |
| ивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали |
| /p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаш |
| ш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притаји глас. </p> <pb n="1 |
| зговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сун |
| е од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окружених мноштвом омањих зградица |
| ер беше прилично далеко, а после и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо д |
| да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље |
| мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву п |
| ас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љуб |
| лучајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после |
| их...</p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на |
| а, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког |
| нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мно |
| p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак |
| S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце уз |
| он за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме не |
| већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво |
| се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под проз |
| еветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, |
| уга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у с |
| ше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, ко |
| м радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (ов |
| дар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блис |
| , исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљ |
| све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошт |
| или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?., |
| ју беше киша претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекар |
| е и кола прођоше доста брзо.{S} Кад већ пројурисмо и остависмо доста далеко њену кућу за собом, |
| грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле оп |
| олове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „А |
| њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако |
| } Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; пр |
| онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> |
| осматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, |
| течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох н |
| Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ уста |
| мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав з |
| ље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Из |
| као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни |
| ло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопрешња |
| ти?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те ба |
| Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга |
| 2" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, и |
| а лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхтал |
| ећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше |
| изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једн |
| доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није каза |
| и Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, |
| ишта од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како |
| ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти |
| о већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, ка |
| ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав г |
| ој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште |
| шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је од |
| } Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дубравице |
| ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити да није код куће, већ |
| ...</p> <pb n="34" /> <p>— ...{S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у сел |
| идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учин |
| гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и одвратан, на |
| е хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, |
| и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећ |
| ако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну сме |
| .</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и на |
| ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац |
| /p> <p>— Па и онако немам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напосл |
| ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И |
| врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах за |
| оквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта |
| х видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</ |
| лим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{ |
| њима и да не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали |
| јака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стад |
| азију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, гд |
| била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна ли |
| шћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео ни |
| ле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све |
| S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита |
| ога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак |
| ах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ј |
| екајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећа |
| оном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тад |
| не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми |
| упније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи |
| Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки |
| а где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} |
| } То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвал |
| са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што |
| ренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он т |
| добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да |
| утах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p |
| луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што м |
| их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо он |
| високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мном моје |
| S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан... |
| ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на д |
| са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, |
| ко пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих свиње да |
| и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{ |
| н да идем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнод |
| јем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегн |
| p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућно |
| ан кончић.{S} Она као да немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена д |
| рочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој |
| нда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почес |
| а, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини |
| дим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и погледах још јед |
| аиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго шт |
| грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обу |
| Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо |
| , пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, с |
| моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косила тра |
| p>Мене ова вест не обрадова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће д |
| зује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... ч |
| же, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести |
| овдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао |
| ектор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја с |
| ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то |
| за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на |
| у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, ка |
| е напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте |
| Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах |
| и доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога св |
| м рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, |
| сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у ду |
| е некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наје |
| а ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што |
| у и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико р |
| ени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изаш |
| онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледа |
| шком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, |
| јка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, кој |
| ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као |
| ије дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио как |
| поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гр |
| пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дука |
| лно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, о |
| тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чека |
| е ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010_C |
| и душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гл |
| е.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се |
| ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у |
| а деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под |
| ам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво по |
| и преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се ва |
| маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи јако, а калуђери поплашено појуриш |
| лаве, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, |
| бе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи |
| јасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</ |
| ољи једна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, |
| врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објаш |
| >Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела са |
| , не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт да |
| воју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше |
| учету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам |
| итисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен по |
| нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велике крушке као злато жуте.{ |
| ивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="5 |
| Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебиват |
| зује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n |
| жити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милиц |
| и у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим |
| пела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне |
| таста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, от |
| зима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих пото |
| , и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промење |
| ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њ |
| као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро |
| .{S} Бесмо изашли иза куће да нахранимо псе.</p> <p>— Она је добра прилика.{S} Има имања, а има |
| окружених мноштвом омањих зградица.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху |
| лаго оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због |
| уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волов |
| мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на |
| {S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, куне онога који је наведе да пође за њега.</p> < |
| понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и ови мо |
| често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да оп |
| појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на |
| лећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мене, |
| трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сун |
| .</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливад |
| диже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, |
| ојима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим |
| етох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме |
| та чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунц |
| , па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети под |
| но блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ниш |
| ао нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснији |
| ада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; оч |
| из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепта |
| јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тиши |
| азред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијск |
| ео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах |
| , један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места по |
| љах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до |
| стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> < |
| н.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на |
| рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малиша |
| >Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сут |
| ипило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска мерџана, а на средини |
| } Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.< |
| смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен как |
| енски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш да |
| RP19010_C11"> <head>XI</head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не м |
| .</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: от |
| ! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може би |
| четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се та чети |
| тни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, п |
| у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, вла |
| во у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, |
| јдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да |
| p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговорим. |
| ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника тако р |
| те гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Ма |
| ха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песама, које |
| у.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће |
| Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло. |
| о онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се та |
| о у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, ба |
| ош више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно, одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, |
| на грудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, д |
| као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата |
| ишом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајк |
| /p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.< |
| осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од об |
| се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према об |
| и, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао |
| } То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смех |
| где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао неку |
| Отац беше отишао некуд.</p> <p>Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало зати |
| ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код |
| ађе изговора да оде од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на пос |
| 8" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво раз |
| не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа окруже |
| губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.< |
| дови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, х |
| ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно |
| ткуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе |
| по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде он |
| рви мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад краја.{S} |
| и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} |
| ој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</ |
| једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мора |
| /p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене? |
| брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Ле |
| .{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими |
| лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше на то нави |
| е на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу |
| Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима |
| обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, з |
| -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, |
| смо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини кој |
| у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико го |
| бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла м |
| Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Поглед |
| и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико |
| ом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа прав |
| и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и |
| се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох с |
| истављаху преда мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Јед |
| к на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> |
| у опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ћ |
| о, лице, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним п |
| опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-фр |
| е не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га д |
| ни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> |
| стадосмо онде пред капијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је |
| убав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је |
| n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливада |
| прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила |
| прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све |
| ред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} У |
| " /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљ |
| башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове |
| идим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и раст |
| ш говедар, дечко мојих година, неколико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не х |
| , већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и ув |
| S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно овамо ка њој, где бејах и ја, па б |
| у да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању |
| у леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага! |
| хвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S |
| поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном |
| зађох опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прил |
| бити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на нек |
| ве.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљко |
| _C8"> <head>VIII</head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако д |
| е сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ |
| знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове |
| е заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно леж |
| е је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, разв |
| капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда в |
| кор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и |
| {S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе |
| стала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S |
| ом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која г |
| ...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из |
| и дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и саста |
| лу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све |
| > <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде пој |
| са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р. |
| чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо б |
| ећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се |
| х и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зубе.{S} Мора бити |
| неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p> |
| густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} |
| се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја бил |
| ија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга девојка испеваше п |
| /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Т |
| о из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зач |
| ш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто |
| м ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат. |
| ну ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше |
| ки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осети |
| љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом |
| другљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од мук |
| а кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о њој, м |
| поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} По |
| отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни с |
| узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњ |
| ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо к |
| а ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А г |
| а право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срц |
| ушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пу |
| глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја |
| ј мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не |
| тра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог |
| вим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Заст |
| тле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у д |
| оше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им |
| ш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за некол |
| а, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу |
| и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше ј |
| ђи и још оно мало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.< |
| ар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова |
| ух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шиб |
| још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најм |
| здваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си |
| лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зел |
| им путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том прили |
| илине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше ник |
| 9010_C10"> <head>X</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетк |
| Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} |
| ме?{S} Ђаво је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} А |
| на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива зас |
| олео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је |
| же тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га |
| ојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме с |
| але! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног |
| игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, од |
| е тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упита |
| има и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупни |
| га.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад |
| , рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не |
| уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{S} Али као |
| кох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да |
| > <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше |
| о скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака |
| уца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је избегнем, да ме не види.{S} |
| м, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах |
| одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter |
| ао да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојко |
| је ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитивање од стране |
| о беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда |
| песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу им |
| а свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сва |
| љно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да с |
| војој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да знач |
| криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само |
| ака „<title>Отаџбине</title>“ и „<title>Рада</title>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још |
| не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми |
| код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p |
| ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће |
| у случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо гледају |
| пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. |
| Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав |
| > <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погод |
| оже доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p> |
| а посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред ку |
| ими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</ |
| да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу |
| ршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без иг |
| е и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у се |
| ка, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n="49" /> <p>Н |
| S} Међу њима и Гилу.</p> <p>— Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим |
| нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела к |
| а остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше |
| љност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде |
| ајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-фран |
| а дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да пр |
| му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени с |
| и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p> |
| тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</ |
| ом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод |
| вено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаљ |
| ише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у те |
| >Успут стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и |
| беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам |
| и мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред |
| им онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренут |
| им погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроз |
| нутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да с |
| вим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све |
| нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; |
| друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> < |
| далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се н |
| што, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечег |
| а ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклони |
| што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и исп |
| д нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао |
| ева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кући прозоре и врата, |
| него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S |
| и онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не з |
| љ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје пом |
| , а нешто Милици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудит |
| руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах ј |
| и.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој |
| кији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, |
| беше и жена и девојака.{S} Она наша два радника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да |
| по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи |
| уно воље, одговарах на најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! |
| едо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, повика:</p> <p>— Еј, ви, мо |
| бично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме упитати |
| еди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври.. |
| ужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? |
| </p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под н |
| м.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији човек са женом и два младића, с |
| мо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима |
| ђе, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутр |
| х и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које мушких које женских.{S} Девојке и жене, и |
| <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану |
| но класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржава |
| к општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на |
| дмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разум |
| <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Дост |
| нисам могао...</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} С |
| е познаје докле је иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а |
| дни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, к |
| сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи |
| жине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним брестом, д |
| ...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их |
| ?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати |
| само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>С |
| ему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па |
| > <p>Не потраја дуго, а дођоше и остали радници, међу којима беху и две девојке; али она — Гила |
| бало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да ост |
| још зрео.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момак |
| ену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а к |
| де.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па |
| небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно |
| А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што ст |
| сам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме р |
| кин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па |
| е и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од дру |
| сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан |
| а се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се с |
| шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и н |
| питаше ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се |
| ијатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, |
| о!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љуб |
| аше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево |
| ј сали пред великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор |
| ликим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чи |
| до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео |
| седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, |
| евојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нах |
| питах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не ш |
| ти ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном с |
| уши неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позна |
| {S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на |
| у дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак пре |
| и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну свој |
| ешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сл |
| бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свеж |
| не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух ку |
| наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да п |
| ше.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту |
| ог сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се |
| све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p |
| енадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мис |
| , а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, с |
| едно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком ис |
| ислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцниј |
| оћутим мало, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко |
| — Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских девој |
| обом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од првога му |
| лиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> < |
| иштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо |
| 19010_C13"> <head>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз про |
| ише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да |
| дан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n=" |
| S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чи |
| Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми он |
| чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих ма |
| дине), једва да беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао |
| м старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху |
| х једну девојку повезану белом марамом, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију |
| у стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не |
| чи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико |
| p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледа |
| укох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да је она, ако је |
| стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно распо |
| , отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићи |
| спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа п |
| другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух ру |
| ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момц |
| ка да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без успе |
| у, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и |
| у опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и упр |
| кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по ч |
| ако јој не обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем |
| ла говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на |
| у разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} |
| > <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од кад |
| коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве наук |
| вори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она |
| н разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!... |
| {S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, а нарочито да одговарам на њена питања.</p> < |
| изађоше из куће као да вођаху неки жив разговор.{S} Гила као да нешто објашњаваше оној другој |
| мо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне дож |
| њу био је, вели, нарочито неки поверљив разговор између оца и мајке за време док сам ја био она |
| .{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што |
| } Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало |
| није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да у |
| рата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се |
| } Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме и |
| еба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред кућу, и прођох неколи |
| ега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се о |
| жем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довез |
| тупцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох |
| разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где |
| иташе у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први м |
| затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио |
| мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, при |
| уга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Зан |
| .{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она |
| бе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Ал |
| ро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми |
| како да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне девојке.</p> <p>Погле |
| дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад бе |
| само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака |
| еху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на сас |
| {S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> |
| мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо н |
| е два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочитати ко је преша |
| друго, и ево нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њив |
| } Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угље |
| /p> <pb n="57" /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, |
| ећ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав безобразлук?</p> <p>Приђе и |
| {S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — |
| ело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера |
| где живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и |
| да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да |
| исташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, |
| аше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла п |
| нуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, |
| све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, т |
| више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх д |
| кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколик |
| е свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај с |
| .{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћ |
| ем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, |
| све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се |
| да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и |
| е више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да |
| .{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави т |
| неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући С |
| тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и по |
| он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш т |
| .{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, |
| а Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{ |
| разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово |
| има што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам |
| да и дељаше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здрављ |
| о важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она |
| ицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, ју |
| зујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли |
| змишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешени |
| е тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Она као да и дељаше мишљење ове жене.</p |
| сле неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још |
| </p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана у |
| ог кревета, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћ |
| нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет д |
| рављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливадама.{S} Бо |
| м порушеним најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака ств |
| ешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога пре |
| ати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био |
| цима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да |
| и право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и св |
| име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и бл |
| > <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљд |
| дније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог |
| а време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближњ |
| је, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу |
| о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога |
| /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога |
| обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју н |
| .{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песме и приче |
| и најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како б |
| шан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} О |
| дно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и труд |
| све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајн |
| и да је погледам.{S} Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> < |
| ри, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговор |
| човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће С |
| и, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако д |
| пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S |
| ло!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — оп |
| има нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Ку |
| {S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нест |
| одговори она весело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабр |
| о одиста нечега.) Али као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је д |
| е весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога |
| адим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам |
| нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и ви |
| је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло |
| <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на |
| т.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре мој |
| х да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни |
| } Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не по |
| ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без икаквог предомишљања прихватих одлу |
| </p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, |
| ам никоме да ме за нос вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p |
| рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је |
| прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, |
| , зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој |
| њавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} |
| а.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно изме |
| >Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом |
| еда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео |
| да ми збори: „Зар ме не разумеш, зар не разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али о |
| но, влажно време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не да |
| ли.{S} Легох и ја, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, к |
| Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и пре |
| има.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад д |
| га.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар |
| ужи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те би |
| ет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беш |
| ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух |
| другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</ |
| рај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхт |
| каза се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— |
| оња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприк |
| p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, ср |
| м хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља т |
| дем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, он |
| > <head>VII</head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда бих опет |
| онде поједини предмети подсећаху ме на раније догађаје, и ја не <pb n="112" /> могох, а да дуб |
| есе неколико <pb n="48" /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</ |
| p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред капијом |
| </p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип |
| х кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, са |
| S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему. |
| општих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, дома |
| е с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, |
| S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удеси |
| обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге тре |
| и.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи гов |
| </head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, и |
| >Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим |
| 10_C7"> <head>VII</head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда би |
| вану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренут |
| ко само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја с |
| а кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гле |
| ом положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на ње |
| много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажа |
| <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором |
| сле мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и у |
| месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се |
| се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, |
| руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи она |
| о би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пож |
| а гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио сам им сваки покре |
| тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где |
| јно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непо |
| ену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га заг |
| мех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хва |
| граше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас |
| јку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли зна |
| се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више |
| Море, како лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини |
| се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и |
| ћу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше ис |
| ту била Гила.{S} Не могох видети лепо и распознати да ли је баш она, јер беше прилично далеко, |
| ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, |
| љање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то л |
| уна грла, из пуне душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и |
| х и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен као и остали, па послујем напоредо с њима.</ |
| сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шт |
| ш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ћ |
| Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да |
| } Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, ч |
| без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и д |
| она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{ |
| се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорства, н |
| елој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осећајима љубави према самом |
| т?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем према самом себи, потпуно свестан тих речи |
| при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, |
| ти, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем |
| о да беше Гила.</p> <p>Доцније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад |
| вах, никад је не видех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам |
| исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после сп |
| што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ |
| ла и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрза |
| чно дуго, као какви зрели момци.{S} При растанку он ми још једном изјави да жали што није на ме |
| умем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, |
| , не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те о |
| болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко от |
| е две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени |
| капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа |
| це, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забра |
| на?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан би |
| ј и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућ |
| уо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гил |
| ено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластов |
| угог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да |
| рема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} |
| е ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Б |
| те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у то |
| о.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добр |
| ас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</ |
| {S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо гд |
| p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему |
| о мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем |
| !{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, |
| на доксату, било да је лепо, било да је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупи |
| ам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>О |
| ем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено. |
| еку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради |
| оварах на најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд |
| оштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" / |
| га.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак |
| понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је |
| сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то с |
| кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима шт |
| а претпрошле ноћи опрала.{S} Пројурисмо ред ониских кућа, остависмо и последњу пекарницу са лек |
| о онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз |
| се, отуд од поља, дао између два густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb |
| жаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном наиђе и једна повећа гомила од мо |
| е у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Бе |
| рестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвој |
| И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p> |
| му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жало |
| га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и |
| погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Сими |
| је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо |
| та ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— |
| а страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и |
| се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да са |
| о шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гил |
| се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, |
| иже с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска |
| т не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с мом |
| еше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Дал |
| на изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, |
| дзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој пос |
| ве?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво |
| >— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја |
| ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спава |
| авила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим |
| он кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да |
| {S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али он као да немађаше времена да |
| ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} |
| мех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени |
| сан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих |
| љу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих где ми грче |
| она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити |
| слиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна та |
| да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> |
| ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право |
| е ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање воље ма за какав разговор, |
| он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S |
| ли ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по с |
| се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с детето |
| ос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд |
| ојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмо |
| се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетк |
| /p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — |
| мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Гл |
| зна, домами к мени.</p> <p>— Кажи јој, рекох му, да имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тич |
| /p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи |
| ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему |
| а како облеће око мене.</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заб |
| <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те |
| јем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да |
| о.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи м |
| једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како |
| Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем |
| <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p |
| не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мен |
| се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се |
| p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно ма |
| е ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} |
| ом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увред |
| вдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би |
| орам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и ск |
| где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одговорих |
| њем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p |
| p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{ |
| у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p |
| не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш са |
| е се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему |
| почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих та |
| у не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих |
| Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми. |
| умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох д |
| екам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом п |
| једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љу |
| још и замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она дв |
| Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казива |
| заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни са |
| /p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за пл |
| чини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа |
| ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављ |
| {S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једн |
| Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нис |
| о је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол ко |
| >На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше п |
| стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као помамни појурише двориштем, отресајући гл |
| тио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем |
| је, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и су |
| но! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одго |
| а Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17 |
| !</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? уп |
| <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Ст |
| на одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехот |
| етаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на |
| и, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе висок |
| деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох.</ |
| вио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу |
| ђах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Изве |
| сетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хо |
| — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увред |
| ој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беш |
| и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да |
| сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{ |
| а каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох од |
| х речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворе |
| це тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатир |
| p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на ко |
| се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне |
| ар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и п |
| , и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из њ |
| ти да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од с |
| ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш |
| кса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, |
| а својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно на |
| видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све то кад |
| ! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</p> <p>— Има, има, |
| <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред |
| онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало |
| то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— М |
| итим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задр |
| е шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не ша |
| дех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На з |
| пујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ову реч |
| е, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи |
| <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— |
| запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако красан момак!</p> <p>— |
| што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадош |
| пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали |
| као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, |
| , море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познава |
| {S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним свој |
| е би било право.</p> <p>— „Ајде! ’Ајде! рече он и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љути |
| врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да пог |
| сто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет |
| но срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ сн |
| а хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</ |
| ле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте |
| да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— Море |
| .</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прсто |
| еше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само |
| ња учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдег |
| ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој св |
| о није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера |
| смех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па |
| ј кући био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} |
| се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је |
| <p>Радници кренуше.</p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она |
| а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у |
| здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Ал |
| кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти не |
| ше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћут |
| сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S |
| .</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упи |
| на ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом |
| мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаље |
| , онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње |
| не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за једну.</ |
| то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила |
| 19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, см |
| еда јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад |
| ет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини |
| е зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврат |
| га и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто |
| ах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девојка“.</p> <p> |
| идим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не о |
| — Никад ништа ни од кога нисам примила, рече.</p> <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, |
| и је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> <pb n="42" /> <p>— Мислиш?...< |
| ити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих |
| као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је је |
| да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже ш |
| ој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на пр |
| момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази |
| аше.</p> <p>— И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да |
| и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме с |
| одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога д |
| амо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p> <p>— |
| а.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p |
| или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добр |
| озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она н |
| оре то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у |
| свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му ни |
| S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утех |
| > <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се сн |
| ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у оч |
| > <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где |
| меш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете |
| луку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шали |
| се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> |
| а роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општ |
| илина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је |
| да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не см |
| оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта има |
| ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини |
| поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном друго |
| лако, кад већ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и наб |
| н девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не за |
| но мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Пома |
| да.</p> <pb n="50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа м |
| еже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поскочи неколико корачаји у с |
| Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја п |
| кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи. |
| <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{ |
| пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.< |
| .</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико т |
| Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (отац) опет има |
| ао мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну м |
| однеговала, но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Мара |
| иђох му ближе.</p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутњ |
| смо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе ду |
| {S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд |
| речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али |
| глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где |
| равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, |
| а, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> ал |
| Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степ |
| колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, з |
| се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ј |
| ј колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа о |
| ..</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати сво |
| м, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираш |
| осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш пр |
| који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озби |
| ...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само јо |
| гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем радник |
| али, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже. |
| три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам уч |
| ; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удар |
| свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то к |
| сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{ |
| > <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.< |
| атику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— Ја не знам, де |
| а Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча |
| но гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за |
| а.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} |
| јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у ја |
| ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p |
| се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава нег |
| ећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја |
| рало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље о |
| ад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“ |
| S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лиц |
| кав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Л |
| дих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово у |
| сту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца |
| , привиђења, бунцање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трза |
| оворим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах забор |
| тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након |
| ="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио бар још неколико тренутака |
| де не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме |
| пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шал |
| зујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном нек |
| а, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја н |
| е неко, и говораше неке врло безобразне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} |
| јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах |
| искочих пред њу, па да је питам за оне речи, за оно обмањивање, за оно лагање и изнуђивање!... |
| а, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> < |
| оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ |
| ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек |
| ем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док |
| ејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је |
| стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Ал |
| ок не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с то |
| може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосм |
| ед главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су |
| естрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} |
| ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након |
| p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао. |
| о како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох |
| ам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на ос |
| је ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што |
| ек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше некако отегнуто, развлачећи... |
| /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мисл |
| она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и |
| у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газ |
| боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њо |
| нако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна ш |
| м према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи д |
| е не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има |
| виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено |
| е тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="c |
| ро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> |
| } Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се |
| и, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што |
| е!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући |
| им, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не |
| х му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколик |
| .{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово после |
| очито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се |
| е насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме |
| се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим |
| е јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ћ |
| срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> м |
| то чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} |
| мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђ |
| тога, иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачек |
| она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погле |
| да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у |
| ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми |
| и за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга ж |
| илом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да ј |
| , те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника |
| им жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за |
| што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} |
| ом, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Дру |
| двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> |
| а ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав |
| у раније још познавах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се п |
| <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, видех две женске.{S} Извесно |
| а милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом |
| ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут т |
| овито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио |
| њах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући |
| великим бројем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уз |
| ве ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добро желе, ако ми ико на овом свету |
| бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} |
| али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ј |
| ком, каквом ли, послу, а казиваше да је родом из једног места отуд из новоослобођених крајева.{ |
| , те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је с |
| о имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради |
| , на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам с |
| држава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S |
| да да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је ко |
| о срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куц |
| ни лузи, оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто на |
| изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зу |
| } Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највиш |
| ла и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле |
| ицом која беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на |
| ше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} |
| лене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на то |
| их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— За |
| ети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би реше |
| ркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том с |
| ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, к |
| ана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежи |
| орих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким са |
| ла само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољуб |
| ораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрат |
| рудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, р |
| рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крив |
| но купујеш којекаквим..., — рече једну ружну реч.{S} Па онда настави:</p> <p>— Марамче!... (Ов |
| тите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко о |
| ата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, |
| ак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиштољ, |
| им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и пог |
| {S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{ |
| а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окре |
| ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука |
| Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да о |
| д њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић. |
| но напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, |
| лизу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући |
| девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говед |
| у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као после мале, лаке грознице.</p> <p |
| чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на |
| , можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапутах очајно |
| Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, јед |
| па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>П |
| ика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац га не |
| ени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да |
| долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше.{S} Ка |
| мља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове стар |
| јмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох |
| уго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, и мислећи о томе ш |
| ао да из вароши никад не долазим празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не мог |
| у какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и |
| страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал |
| вом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех обарачи, окренух отвор |
| притрча мени, и осетих да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио |
| е цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању. |
| ашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а д |
| е.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не д |
| и у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао |
| био непријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој |
| правише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па |
| ожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним лане |
| јиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не каж |
| ле.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем зами |
| ишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</ |
| њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом м |
| а ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Прот |
| >— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најз |
| ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом |
| к извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах п |
| тискох палцем десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај г |
| тајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с |
| смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто |
| она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грди |
| чкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мен |
| и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде в |
| даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> |
| о у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? |
| тиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли |
| и као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити дани, облаци густи при |
| да, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а потом се опет |
| е казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање рук |
| да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух |
| м.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском |
| све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљав |
| лизу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени држећи прстима за петељку једне велик |
| е и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> |
| у ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући |
| ло.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом. |
| p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе. |
| аше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта р |
| а да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p> |
| мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... сетих с |
| права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, |
| мањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, |
| а појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али |
| ба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Провод |
| повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче с |
| и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чуп |
| S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила нека |
| иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох |
| шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојк |
| пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као лишаво, испуцано.{S} Диже |
| загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући т |
| .{S} Занимаху ме више околни брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го |
| вина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке к |
| аман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше |
| аоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу на истоку, које кроз лиснате гране старог |
| празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад изађоше из куће као да вођаху неки жив раз |
| уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних оте |
| с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих прстију, |
| ри очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али |
| , и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ни |
| оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био гд |
| ка:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто врем |
| тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Г |
| ох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху |
| оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{ |
| ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S |
| да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах |
| <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и пр |
| ас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> < |
| слио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би вол |
| куписмо откосе до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место |
| и и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге |
| м међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је ње |
| Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као д |
| оће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера нек |
| случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, по |
| па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путе |
| а ручак, и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго са |
| е ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући |
| ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како |
| а вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше |
| до иа крај, па одосмо да ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> |
| се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пун |
| p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је п |
| о стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> <p>Иску |
| час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему шт |
| ања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад |
| ажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом |
| нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, д |
| се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p |
| ља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се пес |
| земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да |
| не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и |
| мо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у |
| .{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, |
| и начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађа |
| војим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек гла |
| , на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} |
| уговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, |
| гао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се |
| <head>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, т |
| " /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч к |
| љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се |
| ртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} |
| једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, |
| виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} О |
| реми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра кад |
| а лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну |
| одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац?...{S} Мора се |
| ри и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио |
| х ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се с |
| а <pb n="40" /> диже очи и погледа ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и |
| .{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој |
| те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе |
| он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{ |
| еђутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорити о свима оним м |
| ивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под |
| одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим прес |
| ју.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам |
| оје је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „М |
| ио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али |
| једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шт |
| ући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му помогн |
| ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ п |
| кати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је |
| ој бесмо, дошла по врху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, |
| дакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се в |
| ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за нос вуче!{S} Је |
| дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календар |
| , али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као |
| ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и т |
| > <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време изме |
| ниси љут ништа на њу, и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто |
| а отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих |
| кве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако м |
| нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чуд |
| , сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње |
| Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам |
| ма, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p |
| ему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друго |
| мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја ско |
| д њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву ул |
| ли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стисн |
| зред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најз |
| ваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ј |
| а негде.</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се за |
| тац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гла |
| (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, |
| а сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} Пођем на јед |
| у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као |
| се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, |
| ли наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, |
| Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не |
| ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је в |
| ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да |
| том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим |
| о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а |
| а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећа |
| се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатл |
| отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког трену |
| ах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{ |
| о поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени |
| начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га к |
| ледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Г |
| м ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део |
| ке и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} |
| ан за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да х |
| другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познав |
| ојим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је ч |
| х у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми т |
| ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто уструч |
| ољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мог |
| да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао з |
| само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?... |
| соким брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне сти |
| , нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отиш |
| Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овн |
| ање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} |
| пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића |
| ама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче |
| да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше так |
| одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег с |
| ила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао с |
| уком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ћ |
| па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта |
| сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су |
| у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и |
| } Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде м |
| о.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја п |
| е родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала н |
| амо <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовољан, ни једна ми не дава |
| конопцем за рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су с |
| леда; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи, ука |
| видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао ис |
| знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевају м |
| ...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Б |
| иш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n=" |
| и...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да ј |
| крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина ж |
| о повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају |
| е види ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старо |
| и! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових |
| ављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, он |
| да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек |
| амом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се |
| ..{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и к |
| е и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Немам виле.</ |
| она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њ |
| јке, и јесам ли могао да изађем на крај с њима?{S} Како Гила?{S} Задиркује ли ме?{S} Ђаво је он |
| право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p>Покуповах |
| ле да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја прет |
| лава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да |
| ана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупу |
| утим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме |
| ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косил |
| а, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих поточића што <pb n |
| гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе... |
| од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у со |
| отребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она о |
| е као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико |
| да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда к |
| х да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што м |
| p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стад |
| .</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком д |
| — А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала |
| једно дете његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог к |
| ју, већ наставих купити откосе напоредо с Гилом.</p> <p>— Криво јој, прошапута Гила.</p> <p>— М |
| ожен као и остали, па послујем напоредо с њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много пров |
| не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — |
| <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као неш |
| амо што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више нег |
| као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изговараше |
| </p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој |
| ша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</ |
| ад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, |
| оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Д |
| вече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније |
| па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква мисао прође ми |
| зију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до ку |
| шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржава |
| година, а девојке које плашћаху заједно с нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се уз |
| најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино р |
| ан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих |
| нио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и |
| што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним према мени, с осећајима девојке која, |
| оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као |
| испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да |
| кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет |
| сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак ње |
| ем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на |
| ња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а да знам на извесно да |
| вога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, вет |
| ниоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, |
| гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му |
| примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, п |
| м се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне г |
| е да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је |
| ах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> |
| <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с |
| о да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од |
| ја га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севн |
| <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуст |
| к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом |
| и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, оп |
| да, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим нога |
| да, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и |
| S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што м |
| ака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој д |
| тано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам уч |
| у да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чуј |
| м сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набо |
| Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... стр |
| ужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено |
| .</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој |
| ем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} |
| ледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше в |
| та.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, ск |
| ml:id="SRP19010_C4"> <head>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао |
| ема Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И |
| уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборе |
| че ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом <pb n="71" /> оде, вођаше заиста к |
| а, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; д |
| ара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} |
| кивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја |
| шуљи и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на ле |
| сео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међ |
| сниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намешт |
| } Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од ње |
| е девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на једрим прсима, враголаста по |
| , та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око главе, са јелечићима изрезаним на |
| е, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, |
| вним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаок |
| устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима си |
| тадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго |
| м непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја |
| последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се |
| жна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и јасном светло |
| це, онакво какво га видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним поглед |
| исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, |
| ше напред девојка плавих обрва и очију, са малом подигнутом брадицом, промрмољи нешто, поздрави |
| -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком |
| p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љ |
| се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и жалостивним осе |
| хтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} З |
| осу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој в |
| /p> <p>— Е?...</p> <p>И она опет запева са оном другом девојком до ње.</p> <pb n="38" /> <p>— Б |
| ану од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку |
| као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости посматраше ову моју одлуку, и као д |
| затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, млад |
| руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" / |
| елече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мал |
| са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застадосмо.</p> <pb n |
| , и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем |
| усрет, носећи једног малишана на прсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше |
| за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вил |
| увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам та |
| рај врзине, говори, прича, нешто; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га |
| ах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се прим |
| } Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце жив |
| , што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутр |
| ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у |
| западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзор |
| м, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандуче |
| еђима, и измичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре ко |
| а се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</ |
| еђу нас деси.{S} Видим мараму око главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; вид |
| на, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окр |
| аше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, н |
| оње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то ј |
| ажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у д |
| ојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гил |
| делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука т |
| даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он |
| ања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као |
| атан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Не |
| ом друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукам |
| ав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Ст |
| и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дудиње, |
| /p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено нап |
| p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шума |
| а капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве |
| смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, треперило л |
| епосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало |
| тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех |
| /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опе |
| та, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетк |
| нда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишља |
| израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог |
| едах је.{S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, д |
| случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест н |
| стио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам оди |
| м Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p |
| , и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друш |
| ми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чи |
| вратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице |
| ..{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим ду |
| е да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> |
| о при проласку поред њене куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку |
| разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о д |
| најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни |
| че он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> |
| — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу састав |
| слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти |
| мисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар о |
| о да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; |
| у страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она ту или не |
| а!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његов |
| очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих оч |
| око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не падне: |
| м, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем |
| неколико радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они те |
| узе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч дад |
| е куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је |
| ла, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замо |
| орим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И |
| падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега це |
| м на отвореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осме |
| ном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном |
| > <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах да му одговор |
| Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох просто да га по |
| о, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Пра |
| ло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он нешто љ |
| ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и мене да не ост |
| к и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда у |
| сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на |
| де онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, |
| на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Глед |
| пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је високу клонулу |
| беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше ша |
| ере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита |
| а у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је с |
| аво велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милостиво.{S} Беше т |
| равих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у л |
| ао да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места ов |
| ла оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} От |
| ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те |
| и руку, отворених прсију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим ду |
| ла један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој |
| црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, пом |
| а ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље |
| :.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она позд |
| се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки ост |
| то ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој поло |
| ао ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања радника так |
| на ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с њим ђутур |
| ене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћ |
| јах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад т |
| нази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље ј |
| ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љут |
| их кућа, остависмо и последњу пекарницу са лекаром белим од брашна и с плавом кецељом; већ се в |
| приђе к мени.{S} Беше оставила котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хо |
| беше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва |
| или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем према самом себи, |
| /p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипо |
| е по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, м |
| трецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом сп |
| ти од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме |
| у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, |
| ти свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гили |
| .{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једни |
| рва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} |
| и друштво, али ја оставих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље |
| м, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све то кад упо |
| ако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не мо |
| позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрве |
| у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још н |
| ед, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се |
| деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: |
| трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна дев |
| вори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, т |
| криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуч |
| p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима |
| видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; |
| кошуља; на глави алев вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; ли |
| од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и н |
| један мали пропланак, на брегу који је сав обрастао густом гором.{S} Густом, мрачном, непроход |
| о рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важ |
| ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њ |
| име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} |
| које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и оп |
| дех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна |
| бно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, дод |
| о у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати ка |
| толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од ур |
| оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толи |
| њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једн |
| и стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах св |
| нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах са |
| .{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно |
| е и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> прем |
| ирне једном приликом за Гилу.{S} Планух сав од љутине, али насмејано и задовољно лице моје мајк |
| рава од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, |
| дах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако |
| муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајући лиснате гране на дрвећу.</p> <p>Бесмо већ пр |
| далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и |
| густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са и |
| а неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још об |
| рбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана ш |
| је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није ба |
| је она.{S} -Једно девојче, коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, |
| њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону |
| ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што п |
| вараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи |
| иђаху право к њој, а она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} |
| ле ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже |
| отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене |
| ха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из |
| а ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{ |
| лих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример, прво ја нисам оставио никакав знак |
| и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми с |
| натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и |
| де представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим с |
| ку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дош |
| ога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз |
| </p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче |
| мо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је уп |
| то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној |
| а велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди |
| у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рекне! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћ |
| те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми |
| >— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох да |
| то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох... |
| они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> < |
| немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она можда није ни дошла.</p> <pb n= |
| аиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n |
| ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре изме |
| утрос рано да напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гил |
| а, као нешто најдраже, најлепше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражес |
| обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се |
| ве што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} |
| n="43" /> <p>— Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово. |
| и.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолико имање, а нигде никога, ни оца ни |
| оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да н |
| ам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох св |
| {S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> |
| иноћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и |
| </p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме д |
| >Он равнодушно махну главом.{S} Не може сад он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толик |
| ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледа |
| ом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној друго |
| не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она р |
| к и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у |
| ам могао разумети ове њихове речи, које сад овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смеј |
| положење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се ви |
| о и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> |
| S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стои |
| нама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за |
| дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Т |
| смо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те |
| <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо |
| <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Чо |
| кав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} |
| ваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутр |
| ква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешт |
| иком.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала |
| овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њег |
| испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А о |
| нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p |
| pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван |
| не кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама своји |
| о што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безра |
| ни да дође?...{S} Оваква мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{ |
| како ми глас дршће.</p> <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја |
| шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> |
| лим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити. |
| се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим |
| ица јој пређе лака румен.</p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред |
| а после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште с |
| .{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p> |
| м на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, |
| сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туг |
| p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна |
| пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остари |
| чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бо |
| Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он |
| Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде н |
| е.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосвет |
| према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не тру |
| страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не до |
| ме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми |
| них. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспа |
| > <p>— Па кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казу |
| време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па и |
| но.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу |
| ама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не см |
| Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи |
| о ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још д |
| али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, сад, ето, на пример |
| х се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и зловољан, кренух |
| аднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ру |
| није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико се |
| видети.{S} Али ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} |
| да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше |
| мо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем.{S} После кратког тражења |
| их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим ма |
| из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дуже |
| аху моје и њено име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне де |
| олази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта |
| о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове прич |
| есма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је |
| ног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим |
| није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.< |
| стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама мар |
| арошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећ |
| ош кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, |
| шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном — задирнула ме |
| ух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати |
| евао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завир |
| крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну главом, као да ми |
| х ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим, да нисам уопште с |
| му своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Глед |
| по доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих прв |
| трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где он |
| тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилин |
| осле онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових г |
| ледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и |
| S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади ко |
| у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре к |
| евено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то |
| ше него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах ј |
| и; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отп |
| тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако |
| .{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: |
| те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скор |
| >— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти |
| лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се ша |
| и једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који |
| , једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех |
| S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хо |
| то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико њих |
| мањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох |
| шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад |
| купих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да пр |
| Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси |
| ста где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоско |
| нограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала |
| n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући т |
| и, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p |
| одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуран |
| гох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је од |
| една друга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај о |
| кој намештеној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забринутих и радозналих родите |
| ...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном гором |
| ет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући |
| ра сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч |
| обу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или |
| зумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у вели |
| другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.< |
| .</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце из |
| ене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек з |
| а да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! повика мајка још в |
| даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, |
| <pb n="113" /> равнодушан према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} |
| х кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар |
| у да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и иначе био <pb n="113" /> равнодушан према њој, да |
| н ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би |
| а махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо |
| и и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти не |
| /p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпо |
| питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да |
| нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p |
| ро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у |
| S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући |
| га ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</ |
| и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме |
| а тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалил |
| но што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох |
| квим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог м |
| , када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нече |
| аквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу пока |
| ије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појми |
| м стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било |
| упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, |
| еда у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлази |
| ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађ |
| ш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено глед |
| у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде исп |
| а је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто јез |
| на саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} |
| м осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје |
| у.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте |
| ивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепши |
| што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Али даље, даље. |
| и све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, не дана, већ година, одавде отишао, п |
| праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као да сам знао тужн |
| рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је |
| бнух неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда остав |
| праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и |
| исам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба з |
| главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и јо |
| х се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки в |
| нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђ |
| и беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако |
| и ја опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као |
| знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми ув |
| војих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S |
| ечем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно |
| ва брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито |
| кара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом заг |
| натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум. |
| целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхта |
| шка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако. |
| ишта одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не |
| е кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао |
| C3"> <head>III</head> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туроб |
| о.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код м |
| нута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устал |
| га начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих г |
| егала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у р |
| у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао |
| их врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе. |
| девојака, добра је и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разу |
| а се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?. |
| путовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насип |
| Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја би |
| ј немој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упи |
| Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече |
| овори јој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћ |
| .{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чег |
| а ошинуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне |
| уну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу |
| е, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже н |
| прије“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то б |
| и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу |
| али.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њо |
| крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с |
| ста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно др |
| мишљаше о мојој будућности него ли и ја сам.{S} Он, познавах му лепо на лицу, као да очекиваше |
| сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p> |
| се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло |
| и ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми |
| да се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не |
| док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја са |
| ој руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмил |
| ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје им |
| } Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао сам му |
| едми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Велико |
| ао да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих д |
| е пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми об |
| њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оца, у |
| > <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута |
| гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти |
| ом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти |
| д оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек м |
| е из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце. |
| столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у ст |
| адим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим ш |
| премишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да |
| д сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, б |
| и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према |
| се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; |
| епо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога да |
| и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и |
| шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љу |
| е од мене, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо си |
| леда.{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!< |
| едну књигу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне |
| а.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, |
| Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у |
| котарицу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бес |
| рата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјак |
| шћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одг |
| утрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p |
| свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухв |
| стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао са |
| а, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ус |
| довала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и |
| н, ни једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је ка |
| ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Ги |
| ин тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чу |
| p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво |
| ио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли. |
| , који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама се |
| аш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако |
| е и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истин |
| е она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила |
| еш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!< |
| Гиле, рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти с |
| ито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро д |
| их посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нис |
| ио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у изража |
| мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом друг |
| ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико |
| нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? реко |
| ан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и |
| што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као |
| да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао |
| медох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам ост |
| евојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је он |
| х чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима пок |
| дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах |
| те прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо с |
| узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, |
| Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, |
| траном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисл |
| оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја вол |
| } Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмо |
| зу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са |
| укоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, |
| оне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p |
| ако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Д |
| о сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на онако отвореном |
| а ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> |
| икада дотле.{S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; б |
| р, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ онако насумц |
| азговор између оца и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто |
| аг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} |
| туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} |
| затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом т |
| д својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан м |
| вог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то |
| с мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким слик |
| P19010_C4"> <head>IV</head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра да |
| шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше ра |
| о тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим с |
| љења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе су |
| ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће д |
| киваше пластове.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разв |
| њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети п |
| ешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра |
| дах...{S} И, заиста, беху оне.{S} Могао сам и једну и другу лепо да видим.{S} Жена која иђаше с |
| бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намер |
| ати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје нек |
| ох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, трудећи |
| нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ов |
| него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нар |
| се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се пос |
| , а нарочито оца задаваху јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треб |
| натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мис |
| игао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут т |
| даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих |
| ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да |
| рса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле |
| ађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива |
| сада неко врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час о |
| оновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми |
| дмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други |
| љу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело и |
| е, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам |
| о не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког друго |
| разумеш кога ја волим?“</p> <p>Разумео сам ја њу, али она није разумела мене, јер јој не казах |
| <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је |
| а мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуко |
| и ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчић |
| ном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало м |
| Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници. |
| о, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос |
| .</p> <p>— Нисам, рекох...{S} Заборавио сам.</p> <p>Бејах одиста на њ заборавио, и беше ми крив |
| ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за |
| /p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и |
| олико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Г |
| м, расејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде н |
| Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> <p>— Их, па и са мном!{S} А ја сам |
| {S} А ја сам заборавила.</p> <p>Пластио сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у |
| кове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу и Гилу — бајаги оне обе замењивале брата — ух |
| не ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводо |
| а мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама по вароши па |
| еси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, с пуно гр |
| гох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пр |
| Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја могао желети.{S} Једна жена за коју је отац мисл |
| гло.{S} Нисам могао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако |
| ве једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много к |
| Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стањ |
| куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло н |
| p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> |
| ило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њ |
| и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам замишљао |
| и, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да заст |
| много добра девојка“.</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци к |
| ени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, |
| за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и пр |
| о још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и н |
| е него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говедаром, који је пасао го |
| њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за који |
| ох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да т |
| > <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{ |
| лињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрм |
| јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога глас |
| ош неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим |
| рави и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда |
| осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером |
| их му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћ |
| то ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред с |
| .{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам |
| у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{ |
| едомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако |
| било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сад |
| зведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћ |
| де, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њеним пр |
| ар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју |
| ни се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, нар |
| Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, как |
| овање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="chapter |
| стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? |
| о; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђ |
| сти.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Н |
| бринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита м |
| више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда |
| од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону ст |
| о опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту не |
| ред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва д |
| , у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све |
| > <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и |
| не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вече |
| м.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, н |
| те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> <pb n="8" /> <p>Једно време ка |
| о да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихо |
| од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се заку |
| Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што |
| ађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у букв |
| анем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој |
| а се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, |
| вито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на |
| ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, окреће пиш |
| ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и |
| , и не давши ми да једну реч рекнем.{S} Сама питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тич |
| стави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами |
| ој Гила озбиљним гласом...{S} Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, мог |
| е љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих |
| пште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Бож |
| да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?...{S} А можда је она друга девојка њој нека |
| акав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, |
| рати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник |
| ми.{S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је у |
| о испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико трен |
| вету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наст |
| а се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се |
| ривиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним с |
| полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже |
| оре високо ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми н |
| м на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију... |
| екако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како да почнем |
| та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају |
| да је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах да |
| е.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S |
| ни што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше |
| ишта, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зач |
| са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од другог.{S} Неки радници поизваљ |
| умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од не |
| з груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S |
| мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се |
| ења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док ру |
| уга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе та |
| на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде пола |
| {S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња ј |
| се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овам |
| поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одма |
| и он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи |
| небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Уп |
| ање, а нигде никога, ни оца ни мајке, — само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, в |
| питах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> |
| овор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше |
| великом златастом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} |
| мараме на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.< |
| случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понови он.</p> < |
| начи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће д |
| му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од |
| стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Шт |
| таро место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Ст |
| с има радника, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остал |
| оме кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од св |
| м приметио, немађаше лепе речи и осмеха само за мене, већ и за друге момке.</p> <p>Одох за њима |
| а — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђа |
| да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном |
| ја испричах није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, в |
| па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио б |
| ој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова |
| а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар т |
| о ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то |
| кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> |
| јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само погледа, затрепери на лицу и задрхти на крајевима |
| ништа, не рече ми ни „Лаку ноћ!“ већ ме само још једном погледа оним малопрешњим погледом, па о |
| нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех о |
| у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима |
| е ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је отац замишљао, но што је |
| мисао прође ми сад кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њи |
| Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште. |
| S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено |
| јка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да |
| њу, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог ро |
| а поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли |
| ања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире. |
| пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене |
| е прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у |
| казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме х |
| ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница |
| да кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио |
| b n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дођ |
| тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан стр |
| рину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу |
| каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов по |
| хватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га покриваше и густом, тамно |
| ледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и располо |
| ећи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему |
| и не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадо |
| едох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав обраста |
| ије моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руко |
| говорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој |
| А да ми јад буде већи као да нарочито и само време иђаше на руку.{S} Настадоше неки кишовити да |
| у беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p |
| тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издиг |
| во мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што |
| на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p> |
| мањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је она...</p> <p>Лепо је и весело у сел |
| о даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде кор |
| жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и |
| јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, |
| тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него ли Алекса, и...{S} |
| а далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Але |
| о повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико |
| се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко в |
| е кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> |
| орих јој одмах, не мислећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли с |
| ганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то н |
| у страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> |
| м ни сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређе |
| е око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањ |
| {S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њене икрзане црн |
| е, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим само да промакне, да видим крај од оне њ |
| гога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло |
| а је по Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, о |
| и ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, зна |
| мљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се |
| е душе.{S} Бејах весео, расположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадо |
| } Но ја сам био весео и расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем ка |
| два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућут |
| атих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, ве |
| } Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпуто |
| најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао |
| у!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док |
| т вода да га преведеш жедна.{S} Израсло само онако, а младо.{S} Млађи је од мене.</p> <p>Она же |
| е и она друга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? о |
| нас већ на домаку куће.{S} Раздваја нас само једна висораван окићена пшеничним њивама и осамљен |
| се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би га онде под до |
| не, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у |
| чуђено Погледа.{S} Не рече ни речи, већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>По |
| ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух г |
| р се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те ка |
| p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p |
| еше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њи |
| што ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из с |
| не очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да |
| ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна ж |
| ка збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Ги |
| гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пије |
| ли има кога на њој или не.{S} Приметих само, још док бејах подаље, једно говече при крају уз в |
| } Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се |
| асмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако |
| во усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> < |
| а је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим |
| игосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата |
| Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Тера |
| , све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у варо |
| и се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговори она озб |
| а да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p> |
| снух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужи |
| реме помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну |
| што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којо |
| лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше в |
| о једне њиве Алексине, која беше баш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Але |
| и се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са |
| ема самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед |
| једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи руку овамо к мени др |
| тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском за |
| се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можд |
| х лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу з |
| ем и жалостивним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматр |
| неким сентименталним расположењем према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан ш |
| граду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех тор |
| } На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дан |
| но што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Ме |
| Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души |
| да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљи |
| S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; око |
| V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мис |
| кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говеди ко |
| ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> <p>— |
| а радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, |
| х се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врат |
| ора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са о |
| > <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обрат |
| поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} |
| чи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хват |
| ито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или сам |
| ским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у санду |
| са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и |
| арог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у |
| тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу жи |
| ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом |
| неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у м |
| егох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу калуђера са огромним |
| враћах их, и гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мен |
| пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту |
| е хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти леп |
| >— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>За |
| мешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му бли |
| , отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не ука |
| е, и на питање оца и мајке, где сам ја, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на л |
| оново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, како зна, домами к мени.< |
| е скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они ка |
| } Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био са |
| дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, д |
| ијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла |
| почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p> |
| p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S |
| погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратног прем |
| те ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону р |
| {S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Ги |
| > <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли |
| p>— И она има још образа!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет |
| Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред |
| ишта ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад ум |
| ..{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, |
| ати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам прим |
| а Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не см |
| ш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гл |
| љивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче ј |
| о нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div type="chapt |
| илазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против |
| а да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; разумедох да је Гила сад овако нерасположена због |
| људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она има још образа!... н |
| {S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним ст |
| ема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упи |
| оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако ка |
| лико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може волети.{S} Не би ми право...{S} Далеко ми о |
| о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, уда |
| ма њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међ |
| нем лица, иако беше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p |
| старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, или да понавља испит из кога предмета, |
| да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дат |
| ри — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе он |
| или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опомен |
| овачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечера беше |
| не ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> |
| друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега с |
| и — дозвао бих је; да, дозвао бих је на састанак, и казао бих јој...{S} Или она ваљда не мари, |
| ако ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где не |
| резно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на |
| нога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрезно обилаж |
| > <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; |
| се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно сам с |
| уго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учи |
| азива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не |
| ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга |
| синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све о |
| ше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} С |
| мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати. |
| а да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" |
| е је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сата, одговори ми она весела лица.</p> <p>— А ја?</p> < |
| рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је са |
| до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада |
| мена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш т |
| би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| и ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Стан |
| резаше од њих, већ само као да нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, о |
| а сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопшти |
| .</p> <p>Бесмо већ пред нашом кућом.{S} Сачекасмо Милицу, па их онда обе позвах да вечерају, ал |
| а, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад с |
| м, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и |
| за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она |
| њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рекох љутито.</p> <p>Али |
| , па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} |
| егнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна дево |
| ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита |
| а оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалуд |
| гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разоба |
| памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше н |
| пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> <p>Сва она места поред којих јуче пролазих и која ми јуче |
| арочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила невеста, — и <pb n="102" |
| неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати |
| где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечер |
| атих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом |
| а...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о |
| ној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на |
| јање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда т |
| а прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговора да оде од куће, отац |
| онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта |
| ви мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, али мене њезин разговор нимало не занимаше. |
| иштеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и на моју нес |
| аташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносно као да ме сто |
| ти на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, |
| /p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; о |
| то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Ги |
| ано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми |
| она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а ис |
| p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с оно |
| јано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме. |
| е тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Заг |
| г, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од че |
| ни чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема в |
| се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић на огради; загледах ревносн |
| девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва изађох на крај ва |
| она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборави |
| удбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох |
| ом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљ |
| је толико да бих под истим околностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међути |
| езирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох н |
| ену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих |
| и не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Д |
| сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, |
| и чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на њу — Гилу! — ова жеља да је видим, да |
| тах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља питања рад |
| мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не рече |
| Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испуцана лица и руку, отворених |
| ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођос |
| ине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једн |
| елико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећа |
| Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас |
| <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе |
| м, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Умо |
| да дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а |
| <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овам |
| лазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{ |
| о, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом |
| им, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде |
| оћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — |
| погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети ви |
| ама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Н |
| се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним |
| Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако |
| пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S |
| а сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје |
| м куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрли |
| тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде |
| да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка |
| моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време |
| Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да м |
| писа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и |
| ени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз г |
| Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb |
| јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, бл |
| разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је она ово данас начинила, рече ми Гила полако.</p> |
| ре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целог |
| инише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је |
| дно пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме |
| ах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу |
| </p> <pb n="88" /> <p>Жагор, галама.{S} Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко |
| ила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем. |
| {S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно лежим.{S} Ле |
| сам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, боље, ни зашта немађах воље; об |
| } Пред њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту |
| амо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ора |
| азореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше |
| неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се |
| но да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за мене без икакве вредности.</p> <p>Су |
| виње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја и |
| а њених усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чи |
| ене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одговорих прилично равнодушно, ма да ми н |
| доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји |
| то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошниц |
| ше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безоб |
| ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако ни |
| о, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, |
| > <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док |
| ним њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала род |
| мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p>— Море, како лако, кад већ н |
| гледа књигу, а доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих |
| ет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се |
| разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути |
| {S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} П |
| ека добра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} |
| нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, |
| весно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле |
| говору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише |
| , пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко пл |
| могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па м |
| ме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино |
| адим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не могу ништа да радим |
| гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, |
| ху једног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста пл |
| p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пре |
| то!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, н |
| тадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се виш |
| толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, |
| х тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, п |
| тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само ш |
| и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово последња два три дана, и док о |
| аху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе |
| а наше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од су |
| н? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће су |
| чила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој |
| S} Изгледаше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи |
| , не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Бе |
| е познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене |
| ши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу сав |
| елу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју сто |
| д нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет. |
| одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обуз |
| у?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мал |
| па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, крен |
| примети да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} |
| те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва |
| ам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} |
| о рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар к |
| добраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који |
| ка насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} |
| духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу та |
| као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па леж |
| е да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и ка |
| во у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>До |
| љаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо о |
| ра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што |
| оред којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; |
| , која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако д |
| ласто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смеш |
| допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, |
| реда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли |
| е пожњети, а онда повезаше и потоварише све.{S} Отац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у раз |
| {S} Иђах вашаром не знам ни сам куда, и све ми изгледаше мило и лепо, све весело; беше ми дошло |
| роклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што |
| та директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{S} Најзад прочита |
| ве, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже о |
| } Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то мож |
| мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да |
| стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун сре |
| о ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљниј |
| ћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Пом |
| упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казује.</p> <p>— Рекох да ниси љут ништа на |
| ив Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Сим |
| куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно остављено, као да сам пре неколико, |
| гу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а гр |
| сположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло |
| ући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног бра |
| А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја |
| его ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погле |
| муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа |
| легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто |
| нути са оцем, да морам отићи и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, |
| ним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не мого |
| полако кроз густо лесково грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђа |
| очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „ |
| ли Гила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе сме |
| а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад |
| /p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да |
| , и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу св |
| алима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све на парампарче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да с |
| ет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>З |
| век заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он |
| стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу |
| х је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе |
| } У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се |
| о име беше донекле одвратно.{S} Међутим све дотле ја Гилу не познавах, никад је не видех.</p> < |
| рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све!..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и поб |
| се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од м |
| се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих г |
| тављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам |
| опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах |
| Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми гр |
| мо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку |
| прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, |
| >— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све др |
| гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, испу |
| <p>После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опе |
| {S} Ја сам је пратио погледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и |
| .{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> |
| , казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у с |
| ун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот |
| морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и |
| е тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пош |
| на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однекуд неки стр |
| ругој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да |
| Оде!...</p> <p>Ја гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми д |
| првих дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваш |
| на није разумела мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!.. |
| уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, труд |
| е погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| на, развијена, — девојка и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} |
| им тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом н |
| ка, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме |
| алости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не |
| е збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да |
| њевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задр |
| у муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није моја.{S} Да!{S} Она није моја!. |
| традан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али |
| ој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој |
| идиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда |
| Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди сед |
| је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им казах да сам преш |
| тим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Але |
| , помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих нич |
| ије то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна |
| казао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, ста |
| , млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се ов |
| о близу мене, и нека дрхтавица обузе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упи |
| и од мојих жеља, и неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је |
| за њ...{S} Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем |
| олусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себ |
| м? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> < |
| дах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p |
| кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда ни |
| в; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} |
| м с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! |
| и, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саста |
| едах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се не |
| гох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На |
| а срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Навукох боље ш |
| енуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још |
| > <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са далеких плавих планина, што се свил |
| чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — |
| , у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим лива |
| ње, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Отаџбине</title>“ и „<title>Рада</title |
| ки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не тр |
| за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше расположена за р |
| и.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га |
| истоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{ |
| илично равнодушно, ма да ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно |
| је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу пе |
| е.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У том |
| мо <pb n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи? |
| аде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морало да буде баш онако.{S} Гилу не м |
| летку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да |
| ућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школ |
| незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили? |
| а.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, ова |
| >Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно воље, одговарах на најглупља пи |
| друкчијем по мислима, по осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Ни |
| расположењем према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и |
| себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Б |
| чи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше пес |
| мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах с |
| кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кр |
| {S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све ст |
| беше <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или д |
| естаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух с |
| о зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да је она малопр |
| леко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространс |
| ; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свес |
| p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После онол |
| стадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и о |
| весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са ч |
| мо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се |
| У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта |
| ве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим посло |
| {S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад прођох поред ње, она као да притај |
| S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог прет |
| н пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} |
| а се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div t |
| ом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час п |
| ша.{S} Беше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди |
| Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бат |
| рила некуд по њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. |
| а њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</ |
| топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека |
| , лазурним небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{ |
| брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану |
| екох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младиће |
| боре очи.{S} Мене као да и не бејаше на свету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледат |
| ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти |
| де затекох само мајку и најмлађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка |
| а сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у |
| који ми добро желе, ако ми ико на овом свету може добра желети; па ипак, ипак... ја не могох, |
| васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, неприступачном мени, друкчијем по мислима, по ос |
| изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здрав |
| вом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми |
| кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њи |
| м у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да |
| о у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се са |
| .</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, те |
| , ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосм |
| остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се |
| им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хте |
| !...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја за |
| заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога д |
| тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} Само мајка остала, те посл |
| епрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко д |
| уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на мене да ме одљуте, и ја опет да отпочн |
| ај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и д |
| епо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певај |
| женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И о |
| Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то шт |
| дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми |
| као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговара |
| утиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашња |
| што.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах с |
| Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви |
| помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да |
| /p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања |
| кривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1901 |
| , а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Заг |
| тарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> |
| наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна |
| очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом |
| љена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубо |
| чају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не р |
| </p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињах |
| м да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ |
| јем забринутих и радозналих родитеља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим сла |
| ву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. ( |
| ом разговара, настави љутито говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу |
| е житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на ок |
| е упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања |
| ом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на |
| о мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде и |
| жито на неколико места, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао д |
| се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа |
| естано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, после оноликог рада данашњег, по |
| д мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојач |
| и поведе — до њега играше Гила — преста свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време ј |
| лим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густо |
| ло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила |
| е и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у кој |
| опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто свирач одсвира још једно коло, по молби Алексиној, који |
| кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, грај |
| Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури као б |
| дрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Си |
| лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ с |
| ше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мно |
| анго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једн |
| пред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и осећах п |
| мрзак, и одвратан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунц |
| је, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој |
| оште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага извадих и пљоску с ракијом.</p> |
| ао да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу |
| вим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто |
| нако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, |
| личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао мл |
| пло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободни |
| е бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{ |
| ине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек |
| ксом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим |
| велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Бил |
| ам другог посла, промуцах више онако за свој рачун.{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себ |
| S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне. |
| о сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој положај и према Алекси и према његову имању.{S} Да |
| дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној дев |
| у набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сим |
| ао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{ |
| , већ само махну главом, па оде гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па |
| дем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чуднова |
| нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли г |
| није.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те да не чуј |
| је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На |
| ва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у ме |
| не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они |
| чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остане чист, неос |
| о брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшен |
| од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му ст |
| риметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо |
| Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</ |
| — Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па нас |
| е.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} За |
| рам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> <p>Мене |
| и и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћут |
| је није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног |
| еки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, |
| а овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто |
| тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.< |
| оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} |
| тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, ту |
| в разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме одједном запита:</p> |
| ?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно, одгов |
| ну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи ј |
| да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако н |
| {S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошниц |
| ет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S |
| а би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако |
| " /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зач |
| једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од |
| ом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма |
| клета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; с |
| нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед от |
| ину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало ј |
| т се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико свет |
| и, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад |
| ; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч тво |
| онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћњацима, из |
| доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} Гледам |
| добра девојка“, рече мајка, наднета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох |
| не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псују, а жене и девојке кико |
| Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних |
| ља, и свима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и |
| е ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степе |
| лако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погл |
| дан го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, с врхом који на једн |
| својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својој разореној |
| могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о својим порушеним |
| } Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о својим неоствареним жељама и надама, о |
| сли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти |
| нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разго |
| ко разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако б |
| то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> |
| разабрати поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — |
| да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу |
| ричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим сам врло лепо жив |
| аше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерам |
| ислиш, примила од њега?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, в |
| их понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраш |
| } Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу п |
| дине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не б |
| говању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да |
| сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци притисак њене руке, њених од рада рапавих п |
| еше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега |
| то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу. |
| има, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пшенично |
| ајзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох |
| о својим порушеним најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, св |
| рам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао |
| стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и расположена, весело ћерета |
| ледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свеж |
| треба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби |
| окрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, видех на њој прстен, и... с |
| а, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице |
| даше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, рече от |
| ојих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, ма |
| стен моје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што с |
| рама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше, а ја видех и р |
| ти са: бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан уста |
| онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох м |
| тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадо |
| па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у |
| јекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка му одобраваше |
| сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од с |
| и ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, |
| " /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...< |
| и да <pb n="94" /> код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, |
| о ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и вид |
| се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше |
| метно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога су |
| кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше да је род |
| ..{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњено, неуређено.. |
| Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да |
| колико тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Де |
| у, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се |
| упам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одл |
| бо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га |
| љавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој |
| у празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу |
| не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да |
| ли мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну |
| о не одвајаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо зате |
| е носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо з |
| удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо |
| идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се |
| м мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах |
| ај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где ме издадоше ноге, г |
| а сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као |
| о ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше д |
| се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не см |
| и Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S |
| : какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; |
| S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч |
| ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> |
| тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се |
| ра.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, |
| дном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде никога.{S} Наједном, о |
| уда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу |
| ву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам с |
| орих их још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах о |
| лех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам |
| налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то ди |
| ивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у |
| ц румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах |
| Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Шт |
| ено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p |
| рушци караманци, на којој <pb n="84" /> се као злато жућаше зрео род између зеленог лисја, виде |
| {S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, |
| инише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово момци и девојке отуд из нашег села |
| шана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом |
| p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће |
| уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види; густи облаци врх му обвили ту |
| је један момак.</p> <p>— Ој!... одазва се она.</p> <p>— Ништа од вас!</p> <p>— Е?...</p> <p>И |
| ријатан.</p> <p>— Збогом! рече и рукова се са мном...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} |
| још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах |
| дох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Је |
| а густа реда високог прошћа, преко кога се наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погну |
| је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њо |
| } Али како?...{S} И како, пре свега, да се ишчупам одавде?{S} Какав разлог да наведем своме одл |
| д ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим |
| ше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим...“ понових у се |
| е.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се |
| иноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове |
| зби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био |
| ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, изговорих, рекох нарочито гласно са |
| е ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, о |
| онде насред њиве под једним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку |
| и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео о |
| површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S |
| ш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</ |
| узе ме свега.</p> <p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знад |
| мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уст |
| одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као |
| едаше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако |
| да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не |
| е речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да |
| тотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто са |
| а после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даље ронила, вредне руке покојног деде похитал |
| о другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада |
| ише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме јо |
| од куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и ти |
| та свирајка, преста и коло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити |
| а онда ме одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора би |
| га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али |
| а ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаш |
| атих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? |
| са.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у |
| јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, |
| ама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа.{S} Застадох зачас збу |
| .</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— |
| есечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само |
| а доби једну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младић |
| Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржава |
| ина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за к |
| јурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила зем |
| јем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у |
| главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекај |
| S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, |
| е криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!.. |
| тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; |
| Видећеш.{S} Кроз неколико дана мора да се жње пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње з |
| рогове, па га вуче, а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет попл |
| е заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се |
| и здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за ме |
| она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збива |
| х у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, |
| ренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито. |
| ога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} О |
| ничега, нигде планине, нигде поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пус |
| људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху |
| велики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одма |
| рочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је отац био љу |
| S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине |
| срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, |
| оло.</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.< |
| етасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад беј |
| ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да |
| да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући |
| како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да рад |
| дити да би ми мало лакнуло; али коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека |
| ; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређ |
| вати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се |
| твари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; али коме |
| г помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он к |
| Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ја грца |
| овори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те |
| по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што р |
| ну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те |
| Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb n="78 |
| и са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на |
| му, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећ |
| {S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад н |
| и, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89 |
| астадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p> |
| овика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто в |
| је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неко |
| па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати |
| их како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш |
| амо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с |
| Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа |
| њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође ла |
| p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</ |
| , и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак и |
| вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер ј |
| ар да потражим кога од познатих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су про |
| не, и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнув |
| ос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва м |
| оже — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да уми |
| мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; |
| и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те |
| и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— |
| се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручка.{S} Гила јој нешто одговори, али не ч |
| ах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она др |
| ћ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} Застадох зачас.{S} Осећа |
| ко.{S} Гилу не могох да мрзим, па ни да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону |
| и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеших само, већ ј |
| не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало д |
| ижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом игра |
| је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што м |
| е пшеница, а има много.{S} Неће моћи да се пожње за неколико дана.{S} Па има и да пластимо.{S} |
| Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас двоје сами, ск |
| ку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајк |
| Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— |
| е да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је |
| Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете... |
| <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што |
| .{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању |
| помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се ч |
| у никако да видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам |
| и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опо |
| итању какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!.. |
| стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он као да са више обазривости по |
| очекиваше да му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлу |
| тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некак |
| } У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох ра |
| ла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред облак, и као да га чека.{S} |
| да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за |
| , откуда највише долећу, изгледа као да се пустио <pb n="31" /> рој.{S} Једне одлазе, друге дол |
| И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и јо |
| сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право ови |
| ак извади новац и плати, па онда као да се баш нарочито окрете к мени, и погледа ми право у очи |
| у.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже м |
| не у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к нама, и као да нешто рече.{S} Али мен |
| сећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу уми |
| обилазих све раднике редом; али као да се крај Гиле највише задржавах.{S} Беше дошла да жње и |
| му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сета |
| ад и правио нову (овим последњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он |
| ешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ства |
| јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то |
| душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи |
| ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оженим њоме, Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно ш |
| разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S |
| а нарочито мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и д |
| стру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код ње остати.</p> |
| и снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снов |
| опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само небо; иначе |
| о сад мало јаче.{S} И опет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, св |
| кчије; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ств |
| но смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше в |
| диркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Јед |
| нам је једно.{S} Још нам је ближе но да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако ј |
| ах пажње.{S} Мени као да беше главно да се само једном одатле ишчупам.{S} Све остало беше за ме |
| школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се |
| — Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви радни |
| !{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и |
| та ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да ј |
| у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да |
| ћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се |
| ко да продаје или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, |
| грану.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки |
| .</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Г |
| S} Застадох зачас.{S} Осећах потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака к |
| колико пута казива ми да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том д |
| ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!...{S} Никад више! рек |
| о лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом пола |
| олико девојака, а ја сам.{S} Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме |
| {S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S |
| {S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да |
| да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, ви |
| згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да с |
| д ње остати.</p> <p>Изађох пред кућу да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га |
| > <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p |
| ј није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна |
| сиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто д |
| нешто да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих не |
| нувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испре |
| сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљен |
| > <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— |
| ти.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око |
| само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме са |
| ме нешто крену напред.{S} Разумедох да се мора напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ гов |
| у одобраваше, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, к |
| и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</ |
| се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да до |
| е неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза зубе.{S} До |
| } Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S |
| их као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљи |
| е што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих с |
| ес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је руком, д |
| негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— Ако можеш |
| о сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да |
| а нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене гор |
| и, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, т |
| а и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, |
| ој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејано према свему осталом, |
| S} Он беше оборио главу и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави ал |
| /p> <p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да |
| n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим |
| Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и прати |
| у, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој д |
| њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код ку |
| не знам коју, отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам |
| ако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, која према његовим приликам |
| угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</p> <p>Ја гл |
| к.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљ |
| } Не знам ја, мислиш, ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ак |
| ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— |
| она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за ти |
| о посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто |
| </p> <p>Она жена поћута, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У з |
| традан падаше киша све до подне, а онда се разведри мало и разлепша.{S} Беше као пеки мали <pb |
| лице, њене очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p |
| м на ово његово последње питање, и онда се одједанпут љутито осекох на њ и назвах ове његове пр |
| а ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, |
| ем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже |
| сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох на земљ |
| а у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у свој |
| е то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; |
| хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осе |
| е, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“ |
| војкама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> < |
| а бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n= |
| да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена |
| ош већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.< |
| с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у |
| та, па онда оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} С |
| час ме остави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од |
| учујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад бих да заобиђем, да је изб |
| — Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јес |
| чајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њени |
| лима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се сме |
| д ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље од Гиле и Милице, премишљајући да ли от |
| е да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове њихове речи, ко |
| о ову јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилази |
| астанемо.{S} Онда се засмеја... засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увиш |
| p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена про |
| на, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућућ |
| шати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, п |
| ва препрека мојој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта |
| настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један с |
| све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле |
| свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна |
| еби.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не каж |
| у мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја кр |
| ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мисл |
| да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</ |
| ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено при |
| {S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох с |
| лостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као |
| и заокруженој ониским косама, по којима се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим |
| час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни н |
| и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душ |
| ојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз ово место, које се само у н |
| глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S} И о |
| лаву; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја |
| много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављ |
| е, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — ч |
| врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду о |
| шуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опреми |
| тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Ми |
| а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њен |
| одинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и |
| стале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, |
| .{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.< |
| } Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} |
| жно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили -— ал’ запни леђима па заради сама |
| зах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{ |
| змеђу њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гил |
| хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми |
| несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> |
| м ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и |
| узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није бли |
| си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла онома |
| пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен |
| <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као |
| и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се |
| о сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све бл |
| сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд по њивама и ливад |
| ало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним |
| их тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} До |
| ух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах о |
| зачуђено донекле посматраху за њима, па се онда и они одједанпут нададоше попут она прва два.</ |
| а раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; |
| ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао |
| вати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи с |
| ће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех |
| стом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разговор од сваке руке.{ |
| то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако |
| ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p |
| то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, |
| ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Б |
| право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p |
| крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима |
| у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погу |
| не дана, већ година, одавде отишао, па се сад враћам.</p> <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S |
| прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p> |
| , што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом |
| стајах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку по |
| е, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" |
| ђем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>На |
| а бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица као мало |
| ој да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да у |
| тпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{ |
| .</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у |
| вога брда.{S} И мени долази на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не |
| мо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, ос |
| то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p> <p>— Ништа!...{S} Гледам |
| можда и којекако, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити |
| На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{ |
| само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од |
| Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? уп |
| n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда однета се небом.{S} Месец већ високо одскочно.{S} Дрвета, на о |
| , па саже главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари м |
| >— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми довикну |
| ше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја сво |
| утака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна. |
| <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво |
| ћи ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се ш |
| х, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешт |
| ш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не |
| која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али о то |
| ца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам |
| х ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно |
| томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p |
| на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слик |
| Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио |
| нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно за |
| Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто с |
| видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стај |
| Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{ |
| грали на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, |
| јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељ |
| кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као шт |
| дним брестом, да се мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са С |
| p> <p>— Лаку ноћ! рече ми и пође; а кад се измаче неколико корачаји, она се окрену и погледа ме |
| ље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S |
| том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се |
| е да прикријем колико ми је по вољи кад се од њих ко нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти б |
| учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мај |
| сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући |
| у?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још једном пласком се |
| SRP19010_C13"> <head>XIII</head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз |
| , исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном месту, неки необичан немир, неки |
| екси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вр |
| не би могао нико приметити.</p> <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене |
| } Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он |
| ека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, |
| то је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беш |
| то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, цел |
| рвеће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно |
| м, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} П |
| песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несве |
| гори.{S} Али, пошто поседесмо мало, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје врел |
| ед њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту нек |
| га <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и за |
| у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наје |
| ад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; бејах |
| бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и |
| ајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да од |
| уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало посл |
| вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим бра |
| ао кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку |
| зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </ |
| знам ни сам кад дођох до оног места где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах |
| х на крај варошице и дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих |
| .{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа н |
| језовито долазило ми је од оне куће где се родила Гила.{S} И кад сам са оцем или с мајком прола |
| њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p |
| ао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} |
| преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} Он јој гов |
| /p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за |
| ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога о |
| радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара |
| .{S} Гласови женски, девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Ра |
| Није истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не мога |
| е, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме уж |
| каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете као и о |
| ед улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се сме |
| тме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} |
| д мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме |
| е нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах Гилу |
| дне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала го |
| S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осм |
| и занимљивих приповедака и песама, које се већим делом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сре |
| гох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, |
| линице, кроз које вијугаху речице, које се на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Та |
| осле прошетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијен |
| и обасјао кишне капљице на лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} |
| а црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама д |
| тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претр |
| /p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља с |
| ћа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и з |
| лом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што |
| се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто надметаху с момцима ко ће шта неприст |
| х; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, про |
| горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене |
| анина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се |
| тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На кући беху вра |
| нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И |
| воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с |
| оде, вођаше заиста кроз један луг коме се лако и неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох |
| Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легош |
| Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не зн |
| има смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се |
| почетка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осе |
| ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам г |
| све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришо |
| зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а из |
| чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледамо једно у друг |
| туд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође ма |
| овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад поглед |
| беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се зауставише.</p> <p>— Да се вратим ја, рече Гила.</p> |
| ретати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Не |
| ође ред на други пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и о |
| се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лаб |
| утито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија |
| ред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни |
| руги говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узвика |
| увише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На |
| а ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваш |
| аше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам з |
| а немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном |
| чаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов поглед |
| ака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу |
| рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} |
| тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из бисага |
| , али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба |
| з села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах |
| као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими |
| тио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, а |
| ено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним даном; |
| ј соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зим |
| врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} |
| а доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књ |
| ...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? по |
| > <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ј |
| , треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како с |
| бе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се ч |
| 7" /> пита а оне...{S} Има, има, окрете се мени:{S} Злата Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле |
| знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Ш |
| дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да |
| епљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и прочи |
| но, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше |
| сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и о |
| ко нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали п |
| едасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе |
| а их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој вар |
| у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мој |
| p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћ |
| иваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога |
| е ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скор |
| врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беш |
| Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љу |
| ање једва може назрети само небо; иначе се не види ништа, а још мање може ко видети с поља унут |
| трана ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је т |
| </p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох н |
| нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је уз |
| , и небо плаво <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беш |
| а, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком р |
| т глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко.{S} Њива на којој бесмо, дошла по врху јед |
| њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њој или не.{S} Примет |
| ко, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се све ближе и ближе кући.{S} Приђе полако прозору, па |
| криво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун |
| и напрегнут, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једн |
| Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже |
| вика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је |
| захладнило; млађи брат, Буда, занимаше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад |
| једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не беше ту ко |
| во <pb n="109" /> преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ј |
| нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја |
| беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох оца.{S} Он |
| ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упушт |
| х заспати, ипак не сачеках оца.{S} Беше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, |
| гледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Пог |
| ашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Ск |
| а, и она друга девојка до ње, исправише се и запеваше.{S} Певаху и оне лепо, и отезаху, извијах |
| а, и још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у ле |
| на Гилу...</p> <p>После вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то |
| ј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох главу и догледах.{S} Пред кућом: нигде |
| ја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним корако |
| ласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а |
| ред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Заста |
| равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим прос |
| рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да с |
| немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, и |
| н останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да |
| хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и |
| а онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта м |
| ека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана са |
| које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде планине, нигде поглед |
| ма краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} |
| до.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између за |
| том брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата |
| ид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, диже руку, и принесе је к прозору па закуца, а пото |
| и за мном капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух к |
| Она поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; |
| само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</ |
| казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде д |
| казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече |
| кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет па се пита |
| де, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам уст |
| да се одморе.{S} Леже и Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа |
| од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази се на једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточ |
| ајку да ми отвори капију.</p> <p>— Пази се! рече ми мајка затварајући за мном капију.</p> <p>— |
| ш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ |
| !{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене.</p> <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да |
| чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као |
| <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе јело.</p> < |
| S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опомене да свратим |
| рсима са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само |
| Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да |
| чета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстењ |
| у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p |
| не боли глава, где сам био данас, да ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да н |
| p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да |
| екако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде |
| м шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз |
| Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грл |
| питаше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке |
| .{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачу |
| у том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нар |
| евојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини д |
| мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и око ње нигде живе душе |
| ве то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у |
| {S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса |
| ало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако |
| јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног с |
| ко... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, ре |
| Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S} Зар њега да во |
| то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да |
| тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије није могло.{S} Нисам могао да радим онако к |
| {S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, к |
| нице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто ручасмо, Гила прибра кашике и |
| жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> |
| ливаде, а врбаци, густи, зелени, отегли се даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелен |
| ом брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се куку |
| оће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S |
| х и на Алексу, али без немира.{S} Мисли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи н |
| аше мишљење ове жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако |
| м“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то саз |
| ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала |
| ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој п |
| ? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутр |
| м као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва д |
| тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем |
| лаву у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гла |
| ичаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, |
| Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си м |
| ан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима |
| ко велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре ут |
| ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} |
| код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p> |
| не, како би се све површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у ду |
| Зар би волела да је ко други? одвеза ми се језик намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? р |
| а иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када п |
| удих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго |
| и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам.. |
| ; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа |
| био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешт |
| останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехн |
| о загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, |
| , с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па ниј |
| нци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се. |
| етих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све |
| ни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — |
| види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети д |
| пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало с |
| се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах |
| Гила.</p> <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше с |
| ним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав ка |
| ах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало лакнуло; ал |
| S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Беху ово мом |
| године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела |
| </p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не об |
| ло, поћутим...; још горе..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{ |
| и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне оч |
| са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> < |
| право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p |
| јем месту и посматрао играче.{S} Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по бел |
| а ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече ка |
| То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А после.. |
| е диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или |
| и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, лег |
| лове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак |
| S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} С |
| а врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да ди |
| х да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у |
| нутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наје |
| му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S |
| их неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p>Обе прођо |
| , и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тон |
| ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доц |
| ке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким одело |
| це због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S |
| p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се |
| моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иа |
| {S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи ми се, међутим, отимљу за њом, и видим где моје место крај |
| и дотле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери |
| {S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја д |
| речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— С |
| !</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох |
| ом осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гил |
| риказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удар |
| што да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, |
| ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао |
| име изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер |
| х томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана |
| орим ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>И |
| до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у |
| аше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где |
| еља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вра |
| те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту.{S} Очи м |
| једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху га |
| чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који чес |
| н и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је |
| губих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба до |
| ад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут н |
| сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, |
| право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљ |
| чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у коли |
| рић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се к |
| {S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зе |
| таје моја жена, а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запа |
| ојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, |
| шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасм |
| нама, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље |
| Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Сте |
| указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца |
| мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам |
| жно гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред о |
| сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} |
| своју одлуку саопштих оцу и мајци, они се готово обрадоваше.</p> <p>— И боље је да идеш раније |
| ајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се |
| вот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изговори неколико речи у |
| p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се |
| кад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S |
| о на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и бл |
| а немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> <p> |
| дах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам ов |
| лиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово по |
| нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми |
| куд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не д |
| и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> |
| тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа б |
| нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговал |
| много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присус |
| Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми о |
| ислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> |
| да превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти |
| па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући м |
| крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p |
| ..</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћут |
| останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устал |
| елу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око с |
| сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море |
| ву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</ |
| ћ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и правдати се.</p> <p>— Загледао сам ограду, рекох.< |
| је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у |
| свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече |
| ред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомича |
| ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће о |
| ам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо од |
| шко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тр |
| одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлук |
| м полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог |
| оју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад |
| ох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да ме опо |
| ца, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но т |
| бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори |
| е нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И |
| али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се |
| целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с |
| о школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гле |
| ах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде тр |
| е могло? рекох јој без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гле |
| у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним ру |
| а се онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пу |
| кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је са |
| раја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје.</p> <p |
| елазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога не тражи |
| евком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмање пажње. |
| <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми дрхташе, ј |
| етнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима прати |
| јући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је по вољи к |
| ше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! ре |
| ледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, лепо моје, |
| срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S |
| рај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обра |
| ак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пребаци м |
| то, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све |
| овори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми Будими |
| .</p> <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем |
| нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагнута, па ми насмешена лица |
| у, не помену.</p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо |
| <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" |
| а не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, мо |
| мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како |
| ледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учини |
| } Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш |
| мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Море, ви дв |
| {S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи повер |
| лашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца |
| очели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Х |
| ња од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам |
| — Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али |
| /p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа |
| и ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће |
| p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и бацих још једном |
| синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну главом.{S} Не м |
| ишта против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни д |
| леда ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме у |
| а и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се т |
| онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем |
| тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али м |
| страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом мара |
| рснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред соб |
| а тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ мене ни |
| гох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху |
| >— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p |
| и.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши |
| е Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За |
| и се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко |
| > <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку зем |
| овољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној |
| о сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у ј |
| исташе се вечерња румен.</p> <p>Радници се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвоји |
| ко отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе |
| све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а на лицу јо |
| и мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци као да с њом разговара, настави љутито говорит |
| шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада |
| алим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p |
| а?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка |
| јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казиват |
| рила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја |
| о разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, расејан |
| езује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се и |
| ти.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу |
| од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је он |
| зађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчин |
| осима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари |
| дам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре |
| .</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмеј |
| м...{S} Видим колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ак |
| авати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да уда |
| гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> < |
| ћан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја |
| ло не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бо |
| ним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближе и ближе.{S} На једном испаде однек |
| ори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</ |
| непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а она, ј |
| ала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је зани |
| ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично криво.{S |
| А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Си |
| Добро!{S} Добро!“</p> <p>Не одазвах јој се ни једном речју, већ наставих купити откосе напоредо |
| полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — |
| ако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуда дрвеће |
| погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када он |
| дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још м |
| пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по које дрво; али и то |
| жи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— |
| де Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се.</p> <p>Дигох |
| ли у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у ср |
| ејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно се |
| уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света |
| о као да од нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше са |
| ко уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога ме |
| ивади с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући. |
| љиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо ј |
| да речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико трен |
| Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај мало |
| па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што |
| м тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао |
| варима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} |
| } Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} |
| х се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он |
| ћа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом јурио по прашњавом путу, брао дуди |
| ачинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих годин |
| мој казивати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита м |
| мишљајући да ли отац није видео код сам се ја с Гилом јурио.</p> <p>Отац ме љутито позва да му |
| p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да |
| , рекох неким промењеним гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се |
| ст, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покриве |
| школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ра |
| енутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим стран |
| им испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми неш |
| о ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у |
| >— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буде.{S} О |
| х судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах |
| Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био |
| не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви |
| ремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколи |
| мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све нека |
| и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то такв |
| и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко |
| лом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар |
| шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозн |
| тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затур |
| вим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, |
| Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса |
| <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила |
| “ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} Позва |
| де никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу ње |
| га устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да потражим кога од познатих, а и да се нам |
| на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим мало, поћутим...; још горе..{S} |
| две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n="7" /> за неког Ма |
| стите ме, да јој се насладим! мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови он |
| {S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да ј |
| нио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— |
| крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, |
| м од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</ |
| мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом н |
| х од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И оп |
| Задирнем је међутим за понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а |
| с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У |
| меја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на |
| Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се диже жагор, галама; песма девојачка, свирајка, узвиц |
| Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе с |
| је бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у јед |
| некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмиц |
| а Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши р |
| ру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> < |
| о са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га замени кћи Маријина од прв |
| док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу, и не рече јој |
| од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми си |
| принесе је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да |
| не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време р |
| јем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, мо |
| да идеш с њим, светује ме мајка.{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.< |
| ом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам ка |
| рдим Алексу, пођох да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ће |
| Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, о |
| ђено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко |
| је праве, најтајније осећаје.</p> <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар |
| ољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’ |
| <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њ |
| илно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао |
| алим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмејах.{S} Беше ми као да ми се нешто одваљује, ки |
| аш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и зап |
| Али, кад је сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се прв |
| да прохујало година, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и вод |
| а ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почет |
| ут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те беја |
| једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће друга.</p> <p>— Поноси се, до |
| а ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} Понека мува падне |
| ношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми н |
| се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао г |
| о, па сад како буде нека буде.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме |
| , изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> < |
| раслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се |
| село!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве |
| .{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ ве |
| .{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казу |
| ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све |
| ици се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међу |
| Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том ос |
| ...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као |
| им говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговарасмо |
| оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као м |
| <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече от |
| а оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих облака види |
| а бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око |
| ="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво |
| брежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно о |
| а пред вече кад изађох на капију, камо се догоњаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, ко |
| </p> <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је |
| > <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред капи |
| ешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећ |
| пет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговор |
| навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, г |
| се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како |
| скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини зан |
| д оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазо |
| ћеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњат |
| и, дође и донесе јело.</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима |
| p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S |
| де неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са |
| г гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.< |
| /p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта п |
| ти ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па |
| то да се с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на |
| жна лица, — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у јед |
| узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али отац? |
| } Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколик |
| S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шу |
| уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи м |
| ни ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се врагола |
| о први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Шт |
| тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, |
| стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше (он као да знађаше све;, приђох му и упи |
| и је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном |
| то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђ |
| знам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито пружи |
| оветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коње!</ |
| ито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме питаше ч |
| ло пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгуби |
| грбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривач |
| увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе шт |
| ати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окрену |
| т из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ |
| имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада |
| едах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која |
| Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му |
| н у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином |
| знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет |
| Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И ин |
| сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад је |
| сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму ок |
| ; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да остан |
| спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разго |
| лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред малих п |
| с главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколик |
| е скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се наро |
| не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су |
| на моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као д |
| осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко. |
| ше, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добр |
| та ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче јед |
| итам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад |
| равише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољ |
| о, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао ве |
| е сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И сп |
| чекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог про |
| су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљеним.< |
| адно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па с |
| ој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла в |
| увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде ч |
| ова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, која, к |
| ста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао с |
| во према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја б |
| ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам мо |
| лексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пре |
| и, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто вре |
| Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — Зашто се љуте на мене?“...</p> </div> <div type="chapter" xml |
| озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје |
| ћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што |
| њима.</p> <pb n="22" /> <p>— Ама, нешто се много провреднио овај наш млади газда приметиће једн |
| p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си |
| уком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту |
| е.{S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се пр |
| Као да неко њу питаше за Алексу!{S} Зар се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изну |
| јак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужа |
| } Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S |
| ; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нароч |
| вих дана.{S} Можда бих опет заспао, јер се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћ |
| {S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њ |
| трану...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на вратима и довикну Гили да се врати до ручк |
| апред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учин |
| и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађох на отвореном пољу.{S} Донекле ишао сам равницо |
| ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, |
| <pb n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да кун |
| о их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} |
| она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста на |
| припрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раск |
| </p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој прашини која га |
| дех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мај |
| <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, ми |
| отле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући |
| белим од брашна и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на кр |
| и да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здравља ми.</p |
| беше око малих заранака, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се |
| га да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свињ |
| сте браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толик |
| едам овај свет, и не могу довољно да му се начудим.{S} После оноликог рада данашњег, и њему је |
| се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлач |
| и моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке |
| али му људи; и, већ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми |
| 00" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још је |
| алека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али без у |
| <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у стр |
| весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/от |
| другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, гов |
| крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и изми |
| још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p |
| даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и се |
| неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том |
| љу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="chapte |
| следње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и сла |
| вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам ка |
| апричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, |
| а када она буде моја.{S} Да!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно |
| и вичу и псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p |
| астопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте |
| ле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз које вијугаху речице, које се на ведр |
| е спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није би |
| ше, којима сад пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описи |
| за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што и |
| .{S} Беше их и мушких и женских; играху се и забављаху; али ја им не прилазих.{S} Наш говедар, |
| том, мрачном, непроходном гором кретаху се моје мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало |
| све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пуш |
| ге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, пола |
| е ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испо |
| {S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, |
| девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. |
| та, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — гл |
| ти се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност |
| прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао са |
| тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, |
| као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p |
| може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим ск |
| их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и он |
| ја се бејах решио, — да, заиста, бејах се решио, ни <pb n="98" /> мање ни више, него да се оже |
| ао ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и шт |
| ...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и |
| тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Бејах весе |
| а тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душ |
| и главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку |
| овах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека т |
| ош јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које ку |
| х рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</ |
| на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде он или она.{S} Осећах неки необичан |
| радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајн |
| кућа; а зашто, ни сам не знам.{S} Бојах се да она, кад ме види, не помисли да ја већ знам да је |
| мишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не |
| ко умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашт |
| Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна |
| медох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљну пажњу обратио он |
| p> <p>— Је ли? рекох најзад, и накашљах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где |
| ли при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину ко |
| ужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах са |
| да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу |
| обраћам ни најмање пажње.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу н |
| е извесно! понови он.</p> <p>Рашћеретах се као ретко кад, говорих о свему и свачему са пуно вољ |
| лачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед једној гомили што се |
| олажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше он |
| отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га онде кр |
| моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити |
| о, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто се љуте?{S} Јесам л |
| утака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда ус |
| ad> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као у |
| то из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми тре |
| одати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необич |
| p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламтеше.{S} Изговорих, пом |
| Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио. |
| јим рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатл |
| {S} Не могох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла |
| ајући ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осет |
| </p> <p>— Ко кога с ким припевао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па |
| се познајемо не знам од када.{S} Почех се осећати некако пријатно, некако мило крај ње.</p> <p |
| ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb n="66" /> легнем.{S} Мајка дојури ка |
| ="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, |
| нтурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Але |
| сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах |
| , мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони |
| што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло |
| цаше задевку за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћа |
| ре..{S}- Разби ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа |
| аче један!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" |
| е, и <pb n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чу |
| 19010_C7"> <head>VII</head> <p>Пробудих се рано, раније него ли и једном од ових дана.{S} Можда |
| адох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало |
| <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.</p> <pb |
| х пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на п |
| такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" |
| и.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну пр |
| но обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да је опет погледам...</p> <p>И погледах је.{S} Она |
| за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да |
| пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрскији у и |
| колико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах |
| а, и падох лицем на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, |
| ога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се решио, и то на |
| још даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но с |
| вадама и густим воћњацима, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим в |
| чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти ми |
| ичаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала п |
| не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах |
| би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто |
| <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</ |
| глед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита |
| ита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да |
| радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва јој на поздрав одговорих.{S} Кад прође поре |
| опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудови, а неке опет там |
| {S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и с |
| <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опет мисли |
| уга девојка.{S} Падох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, |
| ни ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а з |
| је име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{ |
| лако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n |
| икако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна |
| ила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с |
| и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стиго |
| отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за |
| у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздиз |
| држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, он |
| мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштро |
| очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Ал |
| гледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> |
| а неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врат |
| ћај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима својим, и би ми жао сама |
| у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни сам зашто, врло незгодно на доксату, на о |
| p>— Пе знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио |
| а ме оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене |
| вога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на |
| вих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угаси |
| трану, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими |
| слиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} |
| за њима, па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришо |
| х да ме нешто жуљи под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} П |
| <p>— Дај ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох н |
| времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, кој |
| иако још распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам поч |
| летела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на |
| учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, |
| ога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Али она друга жена, д |
| астанем, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најб |
| е, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном зв |
| е зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита |
| ко себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сун |
| посредовање између мене и Гиле не могох се ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној |
| — Је ли, море, Богдане!</p> <p>Не могох се више претварати.{S} Дигох главу, и погледах је.</p> |
| „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем њег |
| {S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех |
| ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна |
| ошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="chapter" |
| /p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од моји |
| слити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живо |
| и?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не |
| ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме с |
| Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на |
| рица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Ги |
| озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насм |
| ено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за так |
| ме издадоше ноге, где задрхтах, поведох се, и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску ма |
| оју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— |
| епенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунц |
| упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— |
| и повуче ме.</p> <p>— Остави ме! осекох се љутито.</p> <p>Он ме замишљено посматраше неколико т |
| <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не за |
| p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он |
| азовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестри |
| .</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и |
| љутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрат |
| Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом. |
| рзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— |
| чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске д |
| као крв.</p> <p>Одох на доксат; свукох се и легох.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан |
| врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође |
| </p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што |
| ађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с ти |
| “, помислих; и мучан и зловољан, кренух се полако кући, осврћући се непрестано, застајкујући и |
| разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде т |
| лази.{S} Жагор, галама...</p> <p>Кренух се полако ни сам не знајући куда идем и зашто идем, већ |
| ак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.< |
| довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и ник |
| Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љу |
| III</head> <p>Још неколико пута наминух се горе ка Гилиној кући, али Гилу никако да видим.{S} Б |
| сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он |
| ила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, |
| раве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шт |
| само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У |
| сли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лак |
| ! рече замишљено Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо |
| румене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, на |
| ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове реч |
| ећ до ње, а она, још не диже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу. |
| зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се р |
| ом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочи |
| е двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их там |
| Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад |
| сам са јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих |
| да се љутим на њу.{S} Беше ми криво на себе сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео ка |
| укама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разг |
| омислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скриве |
| синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не з |
| ану.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и |
| а се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да вичем и да грдим Алексу, пођох да |
| обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако уста |
| чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загле |
| е он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никак |
| , овај мој друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим пост |
| м ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другог |
| а је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти |
| ах се ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посмат |
| А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010_C |
| А?...</p> <p>Осетих је врло близу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, |
| .{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквално |
| мене, јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од |
| > <p>Просто се обнезнаних.{S} Дођох ван себе.{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по о |
| м мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим ко |
| > осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из |
| чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, |
| најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око себе, по свој прилици да види да није близу Милица, те |
| а упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на |
| ао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се |
| е очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех |
| и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог до |
| а.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S |
| ицу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} На плавом истоку окићеном звездама посукнуо ка |
| нутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} |
| сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од |
| ве уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S |
| ; да не могу да заповедим <pb n="69" /> себи да о њој више не мислим; да не могу да заповедим с |
| ренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И заиста чудн |
| S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах пор |
| рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, |
| е, не размишљајући, или боље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура |
| рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге |
| аза!... настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо |
| ме, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет бунцање.{ |
| да, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим послом; људи вичу и псу |
| као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</ |
| X</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми |
| >Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох |
| “, изговорих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим са |
| а?{S} Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен С |
| да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону н |
| сто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу г |
| м на јастук.{S} Разнежих се према самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобо |
| алостивним осећајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све |
| сентименталним расположењем према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта зна |
| се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом.{S} Међутим, |
| гледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, гото |
| ринех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки н |
| иркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта девојкама |
| {S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добр |
| /p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене |
| тра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све уоп |
| S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Сим |
| ећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од м |
| а останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би то |
| отамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам |
| и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је |
| амо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи зао |
| ед а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зо |
| p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непрестано |
| куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљен |
| е почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} |
| е неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нера |
| екосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с |
| то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила |
| , где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се гле |
| руге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за |
| шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме, а ветар духну јако савијајућ |
| ..</p> <p>На ливади затекох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам прев |
| сну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— |
| есницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и |
| лих на Алексу.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја |
| х је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши |
| ћи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила |
| цу са плетивом онде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо пода |
| м.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао |
| инуо и потерао још брже коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пред |
| створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посматрао играче.{S} Али ми се |
| ореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом трену |
| с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах |
| о у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да ниј |
| ли као да ме нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми јед |
| а тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у ј |
| Алексином имању, Алекса би имао само да седи а имање само да га издржава.{S} Међутим, он је код |
| помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она од |
| ј собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижури |
| радах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих |
| видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их глед |
| ама. — где нас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам оч |
| вали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљ |
| вега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам онда готов |
| друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће |
| о по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, нешто да ми каже.{S} Одма |
| пивом мене и оног мог друга, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе |
| </p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао п |
| де је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати |
| еном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отвори |
| са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, |
| гледати свој посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поре |
| да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} К |
| S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једно за другим питаше: јесам ли и ја |
| ..{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да бејах јако радознао за узро |
| ...</p> <p>С неким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати |
| е пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што |
| <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно до другог обисну ми се обема рукама |
| отац као да беху већ одавно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим с |
| јим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало |
| /p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад |
| кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се сам |
| да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, х |
| и то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду |
| .{S} И отуд кад се гледа, отуд из нашег села, види се врх овога брда.{S} И мени долази на памет |
| Беху ово момци и девојке отуд из нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало |
| Вукића, по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те и |
| тах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обра |
| .{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну не бих могла јамчити да је к |
| које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три м |
| к са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да от |
| замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде и |
| м приликом.{S} И видех поједине онде из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши |
| срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појури |
| ..{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Без |
| ке где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка |
| ће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S |
| ка, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу н |
| тарицу, па се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предме |
| о на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један ча |
| /p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густ |
| бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> </body> |
| је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је сед |
| а.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах |
| се овде онде збили густи забрани, пукло село са својим богатим њивама и ливадама и густим воћња |
| аху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и друго, и ево нас већ на домаку куће.{S |
| ађем на доксат.{S} Преда мном моје лепо село са својим раштрканим кућама и густим воћњацима.{S} |
| узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше д |
| ма, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох |
| лаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога |
| рала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да ј |
| е, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас |
| ота између мужа и жене, нарочито оне на селу; изађе ми пред „очи свадба, — ја младожења а Гила |
| икама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га |
| а не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном св |
| да је моје дете као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух |
| друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оц |
| Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, п |
| пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само |
| оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му |
| вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није м |
| p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше р |
| где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, и |
| њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам. |
| м грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она |
| — Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лиц |
| да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S} |
| зини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке б |
| о; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се но |
| ио знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем месту и посмат |
| илицу од неке одраслије деце и неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што мог |
| о угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред |
| јати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно |
| девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p> |
| есам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и јесам ли могао да изађем на |
| х се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, |
| но таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза |
| збацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време |
| ди с радницима све до мрака, све док се сена не поденуше и не оградише; а онда дођосмо кући.</p |
| ласт, да Гила дође с још једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појури |
| мањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе |
| Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјава |
| не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато што не до |
| Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеже, па му се не може рачун да ухват |
| нда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу |
| а.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи да не изостане, а опет и |
| ца.{S} Он нешто љутито викаше.{S} Једно сено не беше како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај шт |
| развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Так |
| „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем према самом себи, потпуно с |
| уће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не дов |
| <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а |
| се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути |
| , једну просту сељанку, из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако пр |
| коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохват |
| ањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаж |
| даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а још даље плавичасте планине, иза којих се скор |
| ијина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам |
| .</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се |
| да, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд из |
| идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; ба |
| у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима |
| ведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би |
| ло могуће наћи, а да се отац и мајка не сете?{S} Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих с |
| покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто в |
| се кретох полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећа |
| е могох видети оца.{S} Једва пред подне сети се Ђорђе, који се никако не одвајаше од мене, да м |
| Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох |
| ш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једн |
| ице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, |
| Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Н |
| , па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, |
| сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Ка |
| тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно |
| ја га држаше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста сли |
| Па за мајку ни по јада, али отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог |
| неко очајање беше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу |
| њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то |
| р се не бејах још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног саст |
| , и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груд |
| е имала неког који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах д |
| отезаху, извијаху некако још жалосније, сетније.</p> <p>Колико сам дотле, и још много више, доц |
| та ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где |
| 6" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми реч |
| ој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада |
| мети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од оних на вашару не познаје ни+ |
| негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и т |
| гим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио муку над мукама.{S} Имао је он, С |
| и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у |
| телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна |
| су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам |
| рашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А |
| па он, Алекса, дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (А |
| очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да |
| франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али мени беше жао растати се с њом.{S} |
| оге друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се ро |
| децом била је извесно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито |
| p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после још који пут поруменио у сличном слу |
| а са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под |
| b n="46" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад |
| ђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико т |
| лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада с |
| еше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као |
| И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!. |
| па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове сл |
| репташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада д |
| оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на |
| у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од |
| јах мислити о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред |
| један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки ко |
| већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се не |
| усретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— |
| ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И о |
| ових врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, |
| и да немаш ништа с њом помешано, већ да си се, може бити забринуо нешто због својих наука.</p> |
| се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си здрав, вала Богу, и да немаш зашта да се љутиш.</p> |
| <p>Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не с |
| ије ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе |
| гледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам |
| >— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p |
| осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.< |
| тидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Т |
| та за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут |
| мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово |
| и, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар |
| би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим |
| их се и погледах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> |
| као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p> |
| </p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако уср |
| на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Пог |
| рави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен пос |
| Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на с |
| откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја н |
| </p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што |
| те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</ |
| и, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло бл |
| ше и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавају |
| {S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" |
| поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </ |
| ам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих леп |
| .</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши |
| зао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је |
| ама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.< |
| >Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се ус |
| Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осм |
| нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не познај |
| сно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замисли и |
| , а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да |
| Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Н |
| чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, ви |
| жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћ |
| Мајка га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљива |
| о је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних пој |
| стало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} |
| се врати.</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загле |
| акикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, дал |
| чи мало ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће пог |
| не могох видети више и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да |
| лакше.{S} Пођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више |
| а собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би |
| а до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено могло још данас и да зд |
| е.{S} Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</ |
| ореној пољани, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њ |
| заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце шт |
| це спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ п |
| ју.</p> <p>— Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очи |
| е јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене. |
| имназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме |
| у тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, ша |
| тили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на о |
| ебо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и |
| може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а |
| ијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати |
| не и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина затутњи изнад нас.{S} Застадос |
| p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведрило.{ |
| облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један от |
| обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам на |
| м притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвуко |
| — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећ |
| н; међутим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога. |
| тана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.< |
| им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врати, он ме изведе |
| ме нико не види.</p> <p>Кад одох кући, Сима већ беше дошао; беше дошао раније од мене, и на пи |
| иња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p> |
| ман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд озго путе |
| >Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, п |
| ар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи по |
| дижући пун очаја очи к небу.</p> <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{ |
| њаху краве и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћут |
| ах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је ц |
| акав глас нема да се изнутра одзове.{S} Сима се опет подиже, опет закуца, само сад мало јаче.{S |
| де.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} После ручка помагао с |
| е, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Настаде журба |
| иже главу; још се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — |
| > <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да напасе говеда, па га не |
| иво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики к |
| дника, жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Си |
| за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад |
| да није, отац се развика на њ, и, мада Сима отрча одмах на посао, он не престаде викати на њег |
| ди.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p |
| гледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, па ништа.{S} Нигде жи |
| поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.</p> <p>Наједном с |
| уташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му да сам се |
| ; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због лар |
| им да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Ж |
| лично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по |
| <p>Кад ме позваше да вечерам — позва ме Сима — одговорих да не могу, и почех се свлачити да <pb |
| итах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> < |
| и у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Бога!</p> |
| тао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, |
| ближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p> |
| p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима врати.{S} И не постоја много, и он се врати.</p> < |
| Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шушта |
| неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, ш |
| све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се и |
| ћи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— Извесно?</p> <p>— Не брини!</p> |
| обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да |
| наче...</p> <p>— И после, овај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="10 |
| еће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође и донесе |
| е он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, какав утисак о |
| ка, а она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенут |
| уга девојка.</p> <p>Остадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љ |
| да се мало освежим.{S} За мном изађе и Сима.{S} Послао га отац да наточи мало ракије.{S} Пођох |
| једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га наточи, и однесе оцу.</p> <p>Онда |
| сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прил |
| аз, отвори се нагло, и на њој се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, м |
| дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да по |
| немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Са |
| е чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?< |
| па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гила, са оном другом женом |
| момке занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, д |
| сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да |
| /p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упи |
| а сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и нај |
| о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? пр |
| Немам виле.</p> <p>— Има, има, одговори Сима.{S} Донео сам ја.{S} И он отрча ка једном јабукову |
| ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих |
| .</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> <p>— Ал |
| а Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Мно |
| сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у |
| , а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на ус |
| има.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у оп |
| Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас |
| рве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејки |
| n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Ј |
| , неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше се |
| сох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, |
| и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., п |
| дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!< |
| нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што |
| ио просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога њ |
| одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га н |
| :id="SRP19010_C12"> <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и сас |
| то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, п |
| јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— |
| ли је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Ме |
| ико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац м |
| ачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим радницима онде под бре |
| нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде близу, <pb n= |
| вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, мој оч |
| а оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и оста |
| м, пухором посутим плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> |
| м тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос |
| тих, а и да се наминем мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сим |
| се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одг |
| p>Ја одједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпље |
| е сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако глас |
| >— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се. |
| ило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној |
| посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, г |
| вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и |
| та ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац... |
| <p>Закључих да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудно |
| видим.{S} Бејах принуђен да се обратим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ рани |
| лио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да рад |
| /p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим |
| сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини др |
| елиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој мајка где плаче и запева.</p> <p |
| /p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! пром |
| акло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја |
| да се поздрави с мојим оцем, а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су до |
| замислити да не идемо! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стак |
| аштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гил |
| разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, а |
| , а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперу |
| где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијени |
| момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> <p>А он |
| изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распи |
| мало одморе.{S} Кад се вратих, затекох Симину мајку Сару, где се свађа са Светом, својим сином |
| пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично |
| тао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ |
| е онда кренуше.{S} Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> |
| а је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му да не могу; али |
| уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за |
| } После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше онде насред њиве под једним б |
| , његовог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Ус |
| <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, ста |
| } Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу.</p> <p>— Деее!... рече му онако по мушки, и поско |
| лосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, ота |
| питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} У |
| а точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један п |
| јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p |
| престано извиривах на капију ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао из |
| ање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо |
| испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам д |
| ..</p> <p>Глас ми задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.< |
| и газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто много, приметиће дру |
| о да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли |
| у основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборав |
| наш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути |
| села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њ |
| лађег брата Свету.</p> <p>— Дош’о бата, сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напуни |
| адови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво прит |
| ку Сару, где се свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, р |
| је сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збиј |
| рали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, т |
| ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи |
| ао да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја б |
| врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава прича |
| е казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?... |
| лског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради |
| кон дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да нисам био љу |
| ше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе |
| комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не |
| а напред.{S} Ја сам је звао, ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> < |
| о да га појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p |
| ито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињах |
| им Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ у |
| а ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S |
| х још добро испавао, али се сетих свога синоћњег разговора с Гилом и заказаног састанка.{S} Изг |
| пљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих ли га сам |
| е се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше на |
| исаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке поне |
| ледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увр |
| елу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без оца и без мајке, без игде икога.{S} Међутим |
| влаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле |
| дна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто |
| рема појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу |
| от?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према о |
| е сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Ал |
| живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише с |
| од куће за мене.</p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па |
| ба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу |
| {S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле ситном гором.{S} Лево и десно виђаху се долинице, кроз |
| на насипу на високим брдима покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> < |
| тио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мај |
| као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут |
| како магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био весео и расположен како |
| дајући румено небо на западу, гледајући сјајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно гр |
| земље окићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи п |
| S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земље окић |
| оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на |
| лабио, и да ми се очи некако грозничаво сјају.</p> <p>Мајка ме позва да пијем кафу.{S} Она и от |
| морно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте |
| ота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S |
| таше један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу.{S} Изгледало је |
| ну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и |
| бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној |
| тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себ |
| ух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах |
| страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S |
| дох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} |
| им, иза оца му заостаде прилично имање, скоро као наше.{S} Један његов рођак који му је и стара |
| p> <p>„Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах |
| <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ств |
| ајне златне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре |
| а крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не |
| у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се |
| ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све је |
| >Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух |
| напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мене нешто мало раз |
| ш даље плавичасте планине, иза којих се скоро неприметно губи свод небески.</p> <p>Отац но свом |
| убило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на ист |
| орених очију, беше ми је жао, и дође ми скоро милија.{S} Она <pb n="40" /> диже очи и погледа м |
| обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> |
| анашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати |
| х се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виногра |
| о! „Напред!“ рекох Сими, и избацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице |
| у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!. |
| читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послуш |
| у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном стра |
| окрете око себе и, као занета покретом, скочи са пласта и право на мене.{S} Прихватих је да не |
| кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одо |
| Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје |
| с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој |
| ашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред к |
| Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта |
| пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредају |
| Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с гла |
| о гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити |
| <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах пр |
| рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох с |
| S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он |
| неће бити од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? у |
| И Сара полете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— |
| рах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, |
| е, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке. |
| и јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисмо се |
| амо с њом, да се нађемо нас двоје сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> < |
| исоко ведро плаво небо, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрес |
| да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њ |
| ашећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или ј |
| и на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ |
| љеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, |
| етрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, на |
| ми он полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух |
| као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Г |
| , појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренута |
| о да поновим испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије на |
| ни понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чув |
| ског језика,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве коменди |
| .</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> |
| Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, славу ви женску! повика неко од људи.{S} Онда се сви ум |
| ке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а други пун пресна млека.</p> <pb n="32" /> < |
| жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из он |
| ох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и |
| ти о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота |
| /head> <p>С каквом сам зебњом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није те |
| лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече |
| ба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих да |
| енутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у м |
| ох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да снив |
| ва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво |
| друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви |
| нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у с |
| тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се само с љубављу рађа, с љу |
| ити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као да се сам |
| и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу о |
| донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рук |
| а себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} П |
| </p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло раки |
| акати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, |
| .{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева |
| вним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала не |
| х до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у |
| ам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође прос |
| ног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служ |
| и и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, з |
| ила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља. |
| лепо причаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи |
| сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта дру |
| а.{S} Било је може бити да се овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој |
| више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> < |
| {S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном стра |
| , и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну |
| мишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започ |
| реницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде д |
| низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живот на селу, и прича |
| подадох се слатким замишљајима, слатким сликама из будућег живота мога и Гилиног, из оног живот |
| х шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу п |
| као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, ис |
| г Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој з |
| ући околне пределе.{S} Посматрах их као слике, израђене руком каквог вештог сликара, и са уздрх |
| чаше!{S} Догађај за догађајем, слика за сликом промицаше пред мојим очима.{S} Они лузи, оне дуб |
| етим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао н |
| један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој ко |
| грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад |
| у да се сетим каква изгледа!{S} И мамим слику за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој |
| едајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те д |
| ђутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу |
| ећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} С |
| иле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо сво |
| , друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој пос |
| м да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свим |
| ођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лу |
| ше...{S} А после, продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда ги |
| где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се п |
| хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни осмех на лепом лицу њ |
| е код тога свог рођака био просто један слуга онако као код нас Сима.{S} Пре неки дан, на приме |
| Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утрки |
| је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Ба |
| "7" /> за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} |
| да крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се појави Си |
| S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро ода |
| сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Мари |
| лако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> < |
| нише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту зана |
| е доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се д |
| ор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будалаштин |
| .{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује. |
| мислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да |
| ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону другу девојку да прођу овамо, т |
| се кретоше кући, и ја и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим |
| ручамо.{S} За ручком ми нађоше, (да ли случајно?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце при |
| ао мало заостаде иза мене и Гиле (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се |
| атну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако пр |
| о о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задр |
| још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе м |
| питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p |
| после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њихови |
| и он као да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отр |
| одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа м |
| знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, |
| та могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ј |
| да је видим, да је <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све |
| амо обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав пред |
| И сад он отпоче да прича, а ја опет да слушам.</p> <p>А он како лепо причаше!{S} Догађај за до |
| о сам дотле, и још много више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох т |
| е...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо зав |
| оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И у |
| доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада најв |
| разговор, који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас ону |
| кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах паж |
| час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја |
| ама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на |
| је име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „понавља“, „губи право |
| ом месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} |
| ијим и са једном дражи више.{S} Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и па |
| м, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити |
| а њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је о |
| сећаја пред њим који мене <pb n="64" /> сматраше за нешто више; да бих се обрамотио кад бих при |
| неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као |
| У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} |
| > <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако говори |
| ну.{S} Извесно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где |
| упкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наје |
| веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један ма |
| у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући г |
| но љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p>Мало после д |
| S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште пре |
| отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изговарати се и |
| > <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако беше мрак, већ гледах |
| ужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у х |
| ав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, овде онде по мало као |
| зненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто крије иза |
| зо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се |
| рекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка рабо |
| вносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из пуне душе.{S} Беј |
| о, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од ср |
| радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из пуна грла, из п |
| д нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирај |
| >— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну |
| од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то |
| — Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује.{S} Вели: „Оне мисле да је моје дете к |
| аводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се од |
| ђу њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, |
| да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{S} Ја почех да |
| превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти не |
| ђаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет см |
| биљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје ст |
| та, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да |
| а је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мен |
| имљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Зане |
| м — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</p> <p>— Истина, волиш ли кога момка? запитах |
| м ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас |
| то.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жен |
| и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.< |
| шта.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође ми онак |
| иноћ са мном разговарала, па сад се обе смеју мени?...{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме ст |
| кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла вели |
| .</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много сти |
| е тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p |
| на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену |
| , ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она в |
| е да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, |
| што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим |
| дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на н |
| х је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пу |
| туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не см |
| и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу та |
| м? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар није?...{S} Лице јој имађаше н |
| се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само ме |
| еше већ далеко одмакла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после |
| јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме |
| све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обилазио.</p> |
| еоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, онако баш како он |
| идим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну ода |
| <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више |
| од љутине...{S} Нећу да будем никоме на сметњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњ |
| и?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је. |
| дадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, ос |
| кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорел |
| сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда расположен к |
| мејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу |
| хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо |
| <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се м |
| ора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осетих јо |
| p>Гила се засмеја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам мог |
| ет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из груди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Са |
| лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где с |
| та косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, |
| за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина |
| {S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још |
| ем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Пр |
| разне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи |
| ико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запламт |
| еки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— |
| дна жена, не дижући главе.</p> <p>Прсну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ |
| ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.</p> <p |
| дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно шт |
| рче, да нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не с |
| ара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, ре |
| ом скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> |
| тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — ра |
| } Погледах око себе, и видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није |
| .{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми саопшти, и да |
| ћ неки почели да распитују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p |
| гог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осетих да с |
| </p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> |
| ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Тр |
| омрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као |
| а, оборила главу, он јој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад |
| верљиво разговарају.{S} Он јој говори и смеши се, а она гледа преда се.{S} С највећом пажњом, р |
| е смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Н |
| х му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се опет смејаше и не хте м |
| И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може још и да помисли да она, Гила |
| до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помоћи нисам могао...</p> |
| старији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено |
| вамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима п |
| за нешто, да је мало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако |
| да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бије |
| да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ пот |
| јно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не |
| S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем |
| ложен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву |
| ту који сам примао, изађе једна причица смишљена мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме |
| .</p> <p>Кад изађосмо из авлије, као да смо се раније договорили, обојица застадосмо онде пред |
| не нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у |
| <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у с |
| Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска |
| , дошао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, нап |
| осмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="8 |
| да се враћамо онамо поред куће, одакле смо пошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо ј |
| } Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беш |
| у, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један р |
| , те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} Пут вођаше поврх једне косе обрасле с |
| гох ништа да одговорим...</p> <p>Газили смо преко једне њиве засејане овсом, који не беше још з |
| д нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бој |
| ало заостале, непожњевене пшенице, а ми смо полако јели и обређивали се пљоском.</p> <p>Пошто р |
| и, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, који имађаше код се |
| аопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а |
| који је воли, помислих, и сетих се како смо недавно ја и један мој, друг, одмах до врата од пор |
| па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разг |
| мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, једа |
| неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљ |
| но се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту пр |
| је; захучаше забрани и поче нагло да се смркњава.</p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари |
| у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све док један не падне.{S} Д |
| S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентимента |
| ти?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем |
| оје покојне бабе, који ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још |
| сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа р |
| > <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њу и оног Алексу.{S} Као сед |
| Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном |
| аше, видех на њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она с |
| кла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира |
| застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здр |
| ајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пласт да се гази, |
| Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаукнух гл |
| мна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бунцање.{S} Изговарах |
| то гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за та |
| ох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наје |
| бити или не бити! — не бити, или своју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и |
| е просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега т |
| тих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица обузе м |
| рудима — осетих њену младу, једру, пуну снагу, а крај од махраме којом се беше повезала, дохват |
| снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око врата ниска |
| ах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да и |
| је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни |
| S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и жалос |
| ажаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне би се |
| еме осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, као п |
| немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" / |
| дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> |
| сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак ш |
| ом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим рад |
| ћи ми руку.</p> <p>— Па оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих |
| јке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно к |
| } Обукла се, наместила; кошуља бела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред и |
| ало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто |
| а је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p |
| Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S |
| ао да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости, као да знађах све што с |
| епах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их |
| е милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром |
| као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трз |
| И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алекс |
| но трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је от |
| и надама, о својим порушеним најслађим сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи. |
| нута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у не |
| нда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души дај |
| мака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да с |
| а се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога |
| трашна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем дес |
| пим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не умир |
| ма њој.{S} Напротив, гледајући је онако снуждену, оборених очију, беше ми је жао, и дође ми ско |
| а костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, |
| рма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, ка |
| ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и |
| пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и о |
| Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опет пред |
| за сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз маглу мајку где у |
| Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па х |
| покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми по |
| м.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми прост |
| оја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са бел |
| а, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепер |
| угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више ни |
| још боље, и погледах још једном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се |
| орих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, |
| .{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор |
| жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца |
| Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих |
| сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; са |
| тигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, |
| кући где је и доксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих |
| изостане, а опет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћуте |
| ренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даље.</p> </div> < |
| изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напре |
| о и остависмо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и |
| p>Освртах се непрестанце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, о |
| ја се и нехотице окренух и погледах за собом.{S} Бејах осетио потребу да видим још једном њену |
| узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих |
| му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на до |
| кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те од |
| ашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог |
| од једа и од муке.{S} Ја не гледах пред собом једно весело друштво од момака и девојака.{S} Не! |
| а братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од раниј |
| задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад закљу |
| јем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и до |
| шта на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћ |
| /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух |
| ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда |
| отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, |
| дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један |
| ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, и пописмо кафу.</p> <p |
| м, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> < |
| те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други гове |
| крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна.{S} Ђорђе остаде да се поздрави с мојим оцем, а |
| лики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, суману |
| ших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет |
| Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не ч |
| горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај н |
| Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да не буде доцкан? приметих полако.{S} |
| куће, отац га не пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме |
| .</p> <p>— Да се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> |
| {S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непрестано ми она пред очима, и |
| и радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</ |
| уђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатко спавало! рече, и погледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о ко |
| мети.</p> <p>После вечере одмах одох да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али |
| будих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје |
| краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.< |
| стре на доксату.{S} Ништа лепше но лети спавати на доксату, било да је лепо, било да је рђаво в |
| но и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p> |
| ао опет послужити.</p> <p>Мајка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твој |
| погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох |
| атим натраг, али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на д |
| као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући на ручак, и ја је не виде |
| мах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја |
| станце, и погледах за собом, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох |
| и њеној белој махрами, и <pb n="27" /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се |
| дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Али, кад је сагледах, |
| уће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.</p> <p>Наједном на |
| ом свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се Гила и он нешто поверљиво разговарају.{S} |
| /p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих окупљену гомилицу од неке одраслије деце и некол |
| ло.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих никога.{S} Изгледаше ми све као нешто давно оста |
| е речи, и нико други.{S} Погледах је, и спазих јој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што про |
| нашег села.{S} Загледах се још боље, и спазих Алексу, а мало даље од њега Гилу. </p> <p>— Добр |
| ила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ глав |
| а не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с који |
| изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спазих мајку.{S} Беше и она изишла из куће, и као да ос |
| S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако бр |
| обро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам за навек, она постаје моја жена, а ја њен муж... |
| лашћење нашло сад, кад још није ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, |
| она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— За |
| иначе заклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу ух |
| змичу напред; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд... |
| и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| реме толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осе |
| много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p> |
| ада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније |
| беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дет |
| не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, или, бо |
| крај ватре, затекох и мајку љутиту.{S} Спрема вечеру и грди, псује нешто за свој рачун.{S} Оне |
| ела.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се |
| маше се оним најмлађим, Светом, а мајка спремаше вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплах |
| хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>Иначе сваки додир с мајком и са свима ос |
| пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој |
| ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да |
| есе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дув |
| еба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочн |
| стао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општински), |
| отов да се ка најмањи покрет мога палца спусти, погледах руку, своју руку, која га држаше, виде |
| је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на док |
| збиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да |
| раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, |
| је к прозору па закуца, а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S |
| аву, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посмат |
| ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} |
| ље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика |
| раг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох |
| х јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у |
| е је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је не |
| унце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади затекох о |
| да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.< |
| имаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред |
| едан!“ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> < |
| них.{S} Она као да завирује на дно мога срда.</p> <p>— Иди мало до њих, рече ми мало после.</p> |
| ило!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њ |
| јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно |
| на ведром дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда |
| {S} Осећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар |
| дра прса, око врата ниска мерџана, а на средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} |
| по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, |
| девојка, сви једно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њ |
| нај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, |
| нутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У |
| девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развик |
| ом бављаху љубављу.{S} Имао сам муке са сређивањем појединих бројева, али ми се после мука та н |
| е уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква говеда, а она се заустави, па их стаде ваб |
| скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сим |
| нако красан момак!</p> <p>— Нека јој је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па |
| без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она |
| ? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу |
| она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} Кука из гласа, и бије с |
| оме што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с којим |
| илина кућа.{S} Враћајући се отуда путем сретох једну девојку повезану белом марамом, развијену, |
| вах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесни |
| ави свако нерасположење, и ја се осетих срећан.{S} Заборавих на све непријатности од ово послед |
| рив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она |
| им своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим |
| х и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно |
| ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у ком |
| ених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе к |
| д“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зградом гимназијском.{ |
| о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу |
| е да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стр |
| отражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих |
| ошли.{S} Ако је она заостала с Алексом, срешћемо је.{S} Другим путем не може да се врати.</p> < |
| <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да |
| алили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу |
| лисју, које се блистаху као растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна |
| оханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње |
| се да дишем, а левом руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како уд |
| је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи н |
| и на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде |
| у, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих |
| астиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА</p> <p>КОЛО VIII.{S} БР. 256.</ |
| што одваљује, кида од прсију, од самога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексо |
| усти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што |
| , девојачки, познаје се где иду из пуна срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за |
| сећах само како ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, |
| {S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, исти |
| ја, али се виђаше да јој смех не иде од срца.</p> <p>Ја се зачудих.{S} Нисам могао разумети ове |
| као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се |
| ирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на |
| аскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној ду |
| утећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи. |
| п, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли с |
| тко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је |
| а, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало заст |
| ем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n= |
| тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да |
| м себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гд |
| ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе |
| ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим сн |
| лавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, |
| ћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја се против воље повлачим; рад |
| ам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за |
| n="104" /> ја падох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како у |
| ир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како |
| ?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало |
| /> <p>Живци ми беху јако раздражени, а срце силно лупаше.{S} Олуја беше прошла, небо се изведр |
| заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </ |
| на.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту занавек од мене; ја разумед |
| туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свако |
| та сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, и да није морал |
| унце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је? |
| омислих и осетих где ми још јаче залупа срце.{S} Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заи |
| <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече м |
| препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би |
| понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним гласом — и |
| м ни једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идем |
| ју?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне |
| ако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, а |
| , а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, у |
| че.{S} Само ме погледа погледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као |
| увише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта имам да |
| е, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе н |
| ега него ли мене.</p> <p>Али неспокојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да |
| „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој м |
| другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не ча |
| ога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густ |
| браћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутно, влажно време, пре |
| чекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушт |
| каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој |
| и коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом с |
| ицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; срцем и душом, из даљине, кроз мутн |
| е сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце сп |
| више не мислим; да не могу да заповедим срцу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја мора |
| у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на |
| и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико |
| казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохватисм |
| сле спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јут |
| тим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>А |
| ом и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заи |
| мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се к |
| лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — |
| {S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то |
| у да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох неколико кућа |
| ране од леске додириваху земљу, а близу стабла мирисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух от |
| ма радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{ |
| цу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и по |
| огледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао |
| S} Видиш ли како је лепо вече!{S} Пођи! стаде ме звати Гила.</p> <p>— Није потребно! рекох, држ |
| ошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда надигоше репиће па као по |
| дари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да |
| ока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: |
| , иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове кућ |
| лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико, али ме |
| , жењени људи, задиркиваху жене, а Сима стаде да се надшаљује с девојкама.{S} Оне преко Симе за |
| мучи погађајући за кога мислим.{S} Она стаде ређати све момке једног по једног, помену и Стеву |
| > <p>— Баш ништа ни од кога?</p> <p>Она стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јес |
| јатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, па стаде ломити прсте на једној руци:</p> <p>— Нисам могла |
| аја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стад |
| то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и та |
| у.</p> <p>Гила се исправи и седе, па ме стаде запиткивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтед |
| сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сар |
| код мене није све на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави в |
| раву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам |
| екох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S |
| трос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачк |
| ати још више него ли дотле, и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Некол |
| увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч |
| у помогнем везивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n= |
| ше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} |
| — Ако је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи |
| анин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напре |
| о зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје љубавне доживљаје, а онда ме о |
| з вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} Осетих у души гри |
| > <p>Кад се вратих отуда, најмлађи брат стаде се вртети око мене, ишчекујући да му дам „боне“; |
| пази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Д |
| и све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја |
| инуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му |
| икаква говеда, а она се заустави, па их стаде вабити. „Ејс, кав!... кав!...{S} Кавице!{S} Кавиц |
| е падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато как |
| да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осети |
| вадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући. |
| е, и за дуго после не прилазих Гили.{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разбере |
| могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки поз |
| ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; р |
| н ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткивати за нека објашњења поводом његова при |
| ка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград |
| изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се мала |
| скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође |
| м седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{S} Као да је и оно нека |
| ом.{S} Међутим, с пуно грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на ли |
| ам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково грање красти све ближе |
| усти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кошниц |
| ету.{S} Престадох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p |
| стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто на памет да |
| ка неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говори |
| —- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да |
| песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се та |
| онбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу ст |
| који ја мало затим престадох слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажа |
| е од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадох молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p |
| дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје |
| или.{S} Потстакнут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, мл |
| то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли |
| се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говор |
| неопажено могаше прићи потоком.</p> <p>Стадох се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости |
| е се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као дево |
| > <p>Не могох одмах да му одговорим.{S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S |
| мо, док не дођоше до испред кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу |
| и сви радници погледаше ме зачуђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и как |
| Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пустите ме, да јој |
| е престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</ |
| још једна девојка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој р |
| <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда |
| се иде!{S} Време је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, |
| кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — она се сада обрати Гили |
| ржала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од |
| е; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не зна |
| отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту |
| на није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашавац |
| розора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лиш |
| заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућ |
| потребу да се колико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта |
| усти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено небо на западу, г |
| то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво |
| гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и враголасто се осмејкиваше |
| ласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе пр |
| окојно срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на с |
| то се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра в |
| ацих ногу скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> < |
| лико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико свезака „<title>Ота |
| , и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше празно.</p> <p>Затим га дадох Сими.{S} Пошт |
| кло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И испих га.{S} Испи и Сима још једно, па га |
| .{S} Пошто он испи поново наточено пуно стакло, ја добих вољу да испијем још једно стакло.{S} И |
| е раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретк |
| , а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута испред куће, па као да нарочито че |
| Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему.. |
| а је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналос |
| да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p |
| е ружна.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p |
| /p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једно до другог.</p> <p |
| тавише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка до ње, исправише се и |
| о је она — Гила — да јој нема равне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S |
| викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком |
| баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p |
| p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</ |
| ма.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</ |
| >— ’Ајде да истерамо до краја, позва ме Стана, која беше већ прилично одмакла,</p> <p>— ’Ајде, |
| </p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни |
| >— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је ј |
| >— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p |
| ашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="21" /> али так |
| > <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расп |
| </p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој |
| јвише задржавах.{S} Беше дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке |
| ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око |
| више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска појава; вита, висока стас |
| ле? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И |
| а сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна |
| иметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и уда |
| !{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и |
| добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саже главу, а ја се више не сећам да сам после јо |
| , жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла |
| гачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, изазивачки, на се загледам |
| је сами, скривени од света, од Саре, од Стане, од свију...</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| еби, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Н |
| че, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, б |
| м. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што |
| овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p>Стана саж |
| рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једн |
| м.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p> <p>— Море, остави је!{S} Све је |
| Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари ниј |
| .{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке које плашћаху |
| пти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од кућ |
| а остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} |
| ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, |
| снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачу |
| ш двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да |
| ио да пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав тру |
| ; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chap |
| вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше |
| тко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, и |
| ас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње |
| ше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети |
| ом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, |
| авих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад |
| ака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и н |
| е брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и |
| танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногам |
| наше.{S} Један његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га д |
| друг Ђорђе, који имађаше код себе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцима, уђе |
| скоро по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосм |
| ог деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S |
| оз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући так |
| дим и радим; сакрих је дубоко међу неке старе књижурине и испретуране новине, да је не би могао |
| те не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде испред куће колики је дуг.{S} |
| кћи Маријина од првога мужа, Лепосава, старија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, |
| {S} Жена која иђаше с Гилом, беше једна старија жена коју раније још познавах, а која беше неки |
| у, који је нешто мало, годину две дана, старији од Симе.{S} Мајка им се одмах преудала, онде бл |
| се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи р |
| коле (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мене скоро две године), једва да беше од мен |
| новне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке |
| обрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понавља, |
| свађа са Светом, својим сином а Симиним старијим братом, младићем мало јачим, развијенијим у сн |
| вно готови.{S} Сеђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, па |
| је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох даље.</p> <pb n="88" /> <p>Жагор, гал |
| > <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто ора |
| ти; нарочито новина с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све |
| ирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и |
| и где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу слепу, која је тако |
| небу на истоку, које кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, н |
| тра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; оче |
| чио, па се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње |
| {S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, ти |
| ављао на кући прозоре и врата, оправљао стару бурад и правио нову (овим последњим као да се виш |
| ким неодређеним осећањем седох на једну стару оборену врбу, па стадох посматрати ово месташце.{ |
| загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног |
| марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључу |
| а, доста господска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста неж |
| , осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радн |
| ика, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сл |
| во, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који п |
| и синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“? |
| ешава негде настрани, даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађуј |
| м казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкчије схв |
| >Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу |
| до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није ј |
| а ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита. |
| ио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој |
| и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвра |
| о на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у |
| час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетк |
| де сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош |
| /p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најмањим |
| нут овим младићем, ја му стадох причати ствари које је могла само моја бујна, млада машта измис |
| </p> <p>Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, п |
| се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да не |
| а сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам |
| нух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли с |
| ну, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећа |
| ко је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рек |
| да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме и |
| и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не разум |
| ја напричах овом момку доста занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се насл |
| кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онак |
| опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја. |
| е у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао |
| сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике |
| за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић на дрвећу подсећаше ме на њу и |
| очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим |
| мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на својем |
| е пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то |
| но Гила.</p> <p>— Кајаћеш се!{S} Далеко сте вас двоје једно од другога као и небо и земља.{S} Ч |
| огледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљути |
| и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђ |
| b n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, нек |
| ислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара |
| .</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос |
| копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми с |
| му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешто мало, годину две дана, старији од |
| ти све момке једног по једног, помену и Стеву, Симиног брата, али њега, Алексу, не помену.</p> |
| !“</p> <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој куп |
| онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох неким промењеним |
| , већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div ty |
| ије оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори, море! пови |
| ази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун среће и блаженства нађох се пред зград |
| ођох да се мало прошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Т |
| му ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај мене, |
| као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окр |
| ама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоче |
| неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме длан |
| ан, нарочито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавн |
| p> <p>Разуме се да сам једва дочекао да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуд |
| p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је |
| ствари за кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац |
| 0_C10"> <head>X</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, |
| огосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо |
| ="SRP19010_C2"> <head>II</head> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и |
| не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се врат |
| дише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном нашем су |
| ојурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох полако кроз густо лесково |
| Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладов |
| ах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво |
| ало збуним.{S} И бејах смислио; али кад стигох, заборавих.{S} Не испаде онако како сам мислио.< |
| па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њ |
| идим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу |
| ок се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом уговорно саст |
| пртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спаз |
| орена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништ |
| дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном месту, и још не могу ништа д |
| у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одм |
| .{S} Отиснух рукама од себе.{S} Беше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички |
| о збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је с |
| ах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех |
| невеста, — и <pb n="102" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати как |
| /p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у оч |
| одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво у |
| еда добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n= |
| ма са белом бундевастом главом, који се стидљиво повлачаше од мене.</p> <p>— Кад си ми само јед |
| е главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмех |
| драви га! рече Гила и засмеја се некако стидљиво.</p> <p>Растадоше се, и она жена прође поред м |
| друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим д |
| но сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка су |
| а пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још н |
| на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио |
| је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више |
| . „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гневно стискајући зубима и подижући пун очаја очи к небу.</p> |
| у.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваше ми више него ли све што из њених |
| главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо |
| шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми ја |
| елео.</p> <p>Не рекох ни речи, већ само стискох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме |
| надох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, о |
| стати се, или да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а |
| а кажи ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} |
| ђосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео |
| део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас може <pb n="55" |
| толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} Иђасмо брзо као да од не |
| а нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јо |
| а и она друга девојка испеваше по један стих, па онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што |
| о као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} |
| n="86" /> нарочито оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, |
| м гласом.</p> <p>Осетих где ми грчевито стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу ва |
| у, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју, отворих је и ме |
| , већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да о |
| го не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако незгодно |
| тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за |
| највећа ливада; избаци понекипут преко сто омањих пластова, а по десет оних великих сена.{S} Т |
| да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се уд |
| али она већ као да ме беше спазила.{S} Стога немадох куд, већ окренувши главу на другу страну, |
| ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још распуст не беше истекао, реших се да су |
| , те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{ |
| а са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад |
| се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао |
| емађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за оном го |
| оксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу |
| Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар |
| о срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљн |
| ли да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше сада |
| .{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ је |
| сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се |
| имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу |
| школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); био |
| S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли |
| м мучио муку над мукама.{S} Имао је он, Стоиљко, нечег врло отуђљивог код себе; све ме је било |
| ађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше онде пред кућом нешто, правља |
| а чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога |
| не?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуш |
| неко кашљање; онда се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко |
| туд из новоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправља |
| ин (име сам му заборавио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он раз |
| е јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке |
| аде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљкове куће, па му Лепосава причала, како сам ја њу |
| их обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „Гила“, помисл |
| којој је понело лисје да жути и опада, стојала је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; |
| е сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} |
| исаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} |
| разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све |
| м у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз п |
| моја.{S} Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од п |
| Гилу за Бога!</p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи д |
| p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да |
| а замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од гл |
| како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика м |
| {S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још једна друга непозната ми девојка.{S} |
| } Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} |
| реме узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Мо |
| ног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато |
| руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с |
| наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман толик |
| ну Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њен |
| и, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{ |
| м, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се |
| са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад |
| ихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њега, оборила главу, он јој збори нешто, и с |
| к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> <p>Наиђе на |
| S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к се |
| ет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац ми рече да је време да идем кући.{S} |
| малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини г |
| /p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да није, отац се развика на њ, и, |
| и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, с |
| ам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седео, па стадох облачити капут.{S} |
| оседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило; млађи бр |
| цну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на доксат.{S} Пред кућом спази |
| од њега, и ваздан још.</p> <p>Скочих са столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме от |
| опственог погледа.</p> <p>Спустих се на столицу крај намештеног кревета, и падох лицем на јасту |
| оксат; залупих врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде г |
| ликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у с |
| д липом за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам био дете, за |
| на огради; загледах ревносно као да ме стотина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да о |
| још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога с |
| за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби |
| ехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто |
| трудих се да се опоменем његових рђавих страна, али <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд |
| о оживела.{S} Свет се стицаше са разних страна, неко да продаје или да куни, неко опет да се пр |
| ило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, |
| сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варо |
| збегнем даље посматрање и испитивање од стране њене, а друго да пробудим Симу, и да га подсетим |
| се већ не враћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну м |
| олази.{S} Дигла се галама, граја на све стране.{S} Изгледа да се не зна ни ко пије ни ко плаћа. |
| ох ништа да видим.{S} Обазрех се на све стране.{S} Нигде никога.{S} Да већ није дошла, па ме та |
| у да стане, већ иде даље, полеће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, ли |
| едног брежуљка с дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планин |
| pb n="89" /> <p>Прођосмо вашаром на све стране, али нигде не могох видети оца.{S} Једва пред по |
| мо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма где видети.{S} Али ње нема, па не |
| а врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљиво |
| Нигде никога.{S} Наједном, од оне друге стране, где нису врата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Б |
| све.</p> <p>Наједном отуд, с оне друге стране брежуљка, где беше Гила, зачу се песма.{S} Певаш |
| и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном муња силно севну, и грмљавина з |
| Све вењак до вењака и с једне и с друге стране.{S} Неко стао крај печеног овна, па виче из свег |
| е што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљ |
| алуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазил |
| црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак |
| ад, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда ст |
| седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мал |
| е што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кро |
| о у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапа |
| ма руменом небу, с врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, из |
| већ високо одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом бе |
| ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{ |
| о кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш |
| у у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се отуда путем |
| и као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа |
| уља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој се по |
| Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се нарочито испречила пред |
| даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, до |
| више, доцније, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, то |
| у слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену |
| имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам не знам.{S |
| шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на |
| днике.{S} Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и он |
| и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно стадо |
| онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли о |
| p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих соп |
| да стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кренуше.</p> <p>— |
| по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> |
| промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме иза |
| , тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да с |
| да...{S} Пођем на једну, пођем на другу страну, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу.. |
| сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас се појави на в |
| рљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— |
| мадох куд, већ окренувши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да |
| 14" /> <p>И опет окренух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше ма |
| х јој да ми није ништа, и одох на другу страну, једно рад да избегнем даље посматрање и испитив |
| чих ограду од врљика, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако |
| >Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од |
| х тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох |
| еше мрак, већ гледах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по |
| а калуђери поплашено појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и раз |
| како незгодно лежим.{S} Легнем на једну страну — не ваља...{S} Окренем се на другу, па поћутим |
| м с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонама о жбуње.{S} |
| ече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедох га, и без |
| , и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих та |
| ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, |
| ју те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине |
| вио никакав знак“.</p> <p>Изађох на ону страну где је њена кућа.{S} Стоиљко, њен очух, дељаше о |
| p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа најбоље могаше видети.{S} На |
| оле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли |
| о путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред ку |
| се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спазих |
| аху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S} А ј |
| се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно |
| се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисм |
| да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, |
| и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак и |
| те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји се од мене |
| S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз овај луг пролазим.</p> <pb n="72" /> |
| на се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је р |
| прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У |
| аше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, сам |
| у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда |
| о ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и жудња за додиром с њом, као |
| ..{S} Зачас онај малопрешњи немир, онај страх као да ме прође, и ја сад почех зепсти да она мож |
| месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у п |
| уде он или она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} |
| /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море |
| врло отуђљивог код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ с |
| бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чује |
| ом смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом |
| дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за Алексу, и т |
| мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја так |
| она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ |
| а оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} |
| л вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и осетих где м |
| ах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја зад |
| к ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада |
| S} Она ме некако жалостивно, и са неким страхом гледаше.{S} Дође ми је одједном жао, дође ми за |
| опствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу |
| ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке обарачу, л |
| клопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још |
| ближе.{S} На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стад |
| х — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на |
| стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужас |
| {S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Сим |
| еувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то |
| м обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, мала |
| “ питах сам себе гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, |
| е ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> < |
| њој прстен, и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика к |
| високо издигао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо зас |
| страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо |
| да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да гледам како бежи преда мном |
| а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод к |
| м владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Ш |
| , отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу |
| е.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не |
| мо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и |
| да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му ближе.</p> <p>— Говори |
| м месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још п |
| ; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стукох натраг од свога сопственог погледа.</p> <p>Спуст |
| ан устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме |
| шао данас да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напомен |
| оме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчин |
| илом.{S} Стога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од наше |
| у се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, |
| а ја одох Сими.{S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру це |
| текох раднике где седе.{S} Рекоше ми да су баш сад сели.{S} Сима сам превукиваше пластове.{S} П |
| ураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек ј |
| рани што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се |
| ег винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, примет |
| , и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге просте конопљане кош |
| д њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да |
| ј се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода превешће те |
| та! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневе |
| у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у је |
| не занимаше.{S} Какав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како |
| њивама и ливадама.{S} Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не |
| ећ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих в |
| Не могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> < |
| уши тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да |
| вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи |
| јем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет т |
| одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко! |
| путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако главу, па погледах...{S} |
| сле вечере искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан п |
| м мало до оца и до Симе, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> |
| од другог.{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, |
| утра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, д |
| се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи један другог леђима, и и |
| сам већ остављао село за собом.{S} Коњи су журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћу |
| и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне ја |
| ко и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли на једној свадби онде у |
| говор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где видео јед |
| ње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може |
| а, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби |
| <p>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена |
| доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — |
| н ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да |
| , већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припева |
| <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ово шт |
| рбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по вр |
| беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S |
| важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те |
| S} Мајка дојури као без душе.{S} Беше и сувише осетљива према нама — деци својој.{S} Бацаше је |
| дали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p>Кад беше око малих зара |
| дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу |
| ле да сам пио ракију, осим кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мал |
| ма у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> |
| да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у пра |
| > <p>Освану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни |
| рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те с |
| <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онд |
| ма имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима |
| а се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и за онога за кога нећеш кога не |
| га нећеш кога не волиш?</p> <p>— Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? ус |
| се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседст |
| што равнодушнији према својој несрећној судбини.{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавањ |
| у подсећаше ме на њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако |
| веда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан |
| ваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којешта |
| ли.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем там |
| о тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је вољах!.. |
| епери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се сам на свету, сам са јадима свој |
| , оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и оде...</p> <p>Оде!...</ |
| ледњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се по |
| и, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са шир |
| — задирнула ме нешто, а ја је појурио — сукња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња п |
| ј закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу но |
| са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} Погле |
| војка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Ма |
| ше мало заостала; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и о |
| да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак од ма |
| м, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњицом по дну, према казивању говедареву, као да беше |
| она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p> <p>Кад дође ред на други пл |
| е као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је |
| ад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, |
| кнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога погледа с њеним, не знам ни сам зашто, и о |
| њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са |
| иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сумаглице лагано се повијаше над пољем, а на лисју и тр |
| о је доста јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце |
| руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p |
| мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега оног |
| едох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверит |
| то од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше |
| и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај њезиних очију, осетим ми |
| но?) место до Гиле.</p> <p>После ручка, сунце припекло, просто све да сагори.{S} Али, пошто пос |
| адом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право |
| то не дође?...</p> <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усн |
| е узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се оз |
| ка, и пређох на другу страну потока.{S} Сунце пече, нигде никога...{S} Полако и опрезно станем |
| што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ћ |
| ока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава так |
| о где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мок |
| заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али |
| p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам |
| 5" /> <p>Преко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак |
| лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, п |
| , да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гр |
| ико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — она може доћи па ка |
| аху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду в |
| , те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само као сјајан колут.{S} Но ја сам био ве |
| ло, све се опет диже на посао; и, ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот поч |
| Горе под нама ведро лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p |
| а, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни откуда...{S} П |
| еках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко рас |
| дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе |
| радан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам већ остављао село за собом.{S} |
| ема, сетих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, |
| девши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах |
| {S} Све је, све је прошло.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што |
| ишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих да ме нешто жуљи под главом.{S} Ма |
| Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде |
| јмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огреја |
| еках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, болан, кренух се ку |
| тва, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепш |
| орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, онде на огради, трепе |
| е коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако |
| ни, под ведрим небом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна н |
| з ње?{S} Зашта имам да живим?...{S} Оно сунце сјајно на ведром плавом небу, изнад ове лепе земљ |
| а да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио |
| је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећам дах свежег поветарца са |
| сага извадих и пљоску с ракијом.</p> <p>Сунце је пекло са осмељеног неба, ветар јужни нихао је |
| Загледах је добро.{S} Суво лице опаљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је |
| њигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујући ме очима, ка |
| /head> <p>Кад се разбудих, беше дан.{S} Сунчана зрака продираше кроз прозоре, и сенка од липово |
| >II</head> <p>Кући стигосмо пре заласка сунчева, где затекох само мајку и најмлађег брата Свету |
| ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме з |
| p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било про |
| при појави мојој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, |
| хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, дирне једном приликом за Гилу |
| лико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и жена и девојака.{S} Она наш |
| о.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног малишана на прсима са белом бунде |
| арском, сам, са слатким сећањем на овај сусрет с њом, осећајући дуго и дуго на својој руци прит |
| ак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње вр |
| и она.{S} Осећах неки необичан страх од сусрета са њима, а нарочито с њом — Гилом.{S} Стога ми |
| .{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и погледах преда се.</p |
| ој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упит |
| дно до другог.</p> <p>На средини ливаде сусретосмо оне две женске.{S} Једна од њих беше мало за |
| речем, али она диже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренута |
| ла, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој и сад заигра онај малопре |
| ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда оши |
| ста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — с |
| моћан за даљу борбу с недаћама, које ме сустизаху.</p> <p>Виноград беше на врху једног брежуљка |
| је већ не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да зам |
| <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити б |
| и.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} |
| ја је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин от |
| тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака. |
| ахну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а |
| сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да спава.</p> <p>— Да н |
| дова нимало, јер процених одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, по |
| е пусти.</p> <p>— Да се спава одмах, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки да |
| ше.</p> <p>— Да гледаш како знаш, да се сутра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако дру |
| тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она |
| е увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S} Н |
| што — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећ |
| .</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: шта је то још б |
| давде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па прекосутра могу |
| ше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица, иако бе |
| њом, с каквим слатким ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је |
| ого да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, |
| > <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, |
| е тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима т |
| } Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и прокли |
| ђах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекр |
| ош распуст не беше истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак ш |
| а.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу |
| оју снагу саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми |
| еше се задржао на вашару.</p> <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спа |
| ичајено време већ много доцније ипак се сутрадан пробудих рано.{S} Пробуди ме ларма од света, к |
| d="SRP19010_C9"> <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам у |
| > <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгрев |
| песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, и |
| о лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа против т |
| l:id="SRP19010_C3"> <head>III</head> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам заш |
| ml:id="SRP19010_C6"> <head>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној д |
| је!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, а онда се разведри м |
| ше за мене без икакве вредности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце |
| је, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глав |
| >Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Г |
| ?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за |
| и посао би му...{S} Он као да друкчије схваташе моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени |
| ну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n= |
| често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама |
| ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S |
| кроз главу.{S} И не само <pb n="62" /> та једна...{S} Али ни с једном од њих не бејах задовоља |
| их само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде |
| појединих бројева, али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у чит |
| ми не беше баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да |
| ине најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срц |
| ва.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ мој |
| а, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње не видех, о |
| малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро виде |
| ићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само моја, да о |
| ренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимна |
| т видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда м |
| јах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искић |
| ш слуга начинио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мо |
| беше од мене нешто мало развијенији.{S} Тада када смо се рвали, он ме је обарао.{S} Међутим, ка |
| о одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погину |
| ва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече |
| у, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгоднијих прилика д |
| баш и после неколико дана?...{S} Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај кој |
| да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам н |
| дани моје ране младости!{S} Много је од тада прохујало година, оном ливадом много се пута косил |
| био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га |
| весно и Гила, али се не сећам да сам је тада као дете био запазио.{S} Нарочито нешто језовито д |
| ограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу |
| и.{S} Певаху песму „Лепа Пава“, која се тада највише певаше.{S} Гласови женски, девојачки, позн |
| о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div typ |
| се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се да сам мучио м |
| оведа у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, |
| ање.{S} Изговарах неке речи, звах њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, д |
| иш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја |
| љах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а а |
| да збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз главу пролетеле!...{S} Сећам се само да сам т |
| ам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Вид |
| Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми тада кроз гла |
| имо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада необично изгледао, јер он ме запрепашћено гледаше. |
| у пролетеле!...{S} Сећам се само да сам тада написао једну песму, коју сам затурио као и још мн |
| о што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш слуга начинио их нарочит |
| } Једне вечери, једва се сећам, јер сам тада био врло мали, пред нашом кућом под јабуком, на ко |
| збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разумевао баш као и сада. |
| што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше |
| пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на високим брдима покривеним ситном |
| ку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем очекивах да се Сима |
| отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он |
| </p> <p>Ах, како мучне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах |
| ла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је са |
| им гласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“ |
| им“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кренух се полако, па и не обзирући |
| испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито обукла.</p> <p>Посматрајући је, о |
| ше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук..., почех ја раздражено.</p> <p>— Какав |
| енути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити |
| аткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с |
| ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с |
| размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанстве |
| аци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{ |
| е: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, ни |
| знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из собе на док |
| за оно лагање и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мно |
| оју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Си |
| осмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! в |
| наведем своме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чуд |
| еда као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији |
| онових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга при |
| е ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотреб |
| е, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех?{S} Да ли оне не погађају моје мисли?{S} Осети |
| неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, |
| ов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p |
| .</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној друг |
| овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми |
| >Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове наде |
| дна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} Пуч |
| је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог д |
| ји је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) и, ав |
| аче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p>Дигох с |
| д ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смеш |
| а слушах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту њег |
| репастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да |
| ти, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити кра |
| х још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим г |
| коме да се исповедим?{S} Коме да кажем тајну?{S} Почех издалека да наврћем разговор на оно о ч |
| мем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим |
| не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно |
| } И смем ли, о! смем ли да питам за ону тајну, ону драгу тајну скривену на дну срца, смем ли, м |
| е, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, |
| одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учи |
| шта девојкама по вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврш |
| им гласом — и сам се зачудих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти не |
| тив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волет |
| замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, лепи, безазлени дани моје р |
| и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја ни за ш |
| а мисли и говори о мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о |
| и одмахну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! р |
| обана, које опет од песме радника, диже таква галама да изгледа као да село ври...{S} Ја слушах |
| {S}Ништа! промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало |
| вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговор |
| и она.{S} Иначе, ја сам равнодушан.{S} Таквим се показивах Сими, и он, разуме се, и не помишља |
| .{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} А |
| ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто |
| та ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом се |
| {S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> |
| илу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене |
| да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се |
| иваше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се |
| м се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац з |
| отоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те |
| сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у |
| њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборави |
| пажњу нећу ли је гдегод спазити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је сп |
| ај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S} Потрудих се да се опомен |
| е очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташ |
| еки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви |
| ледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у ме |
| реда, један ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} О |
| .</p> <pb n="96" /> <p>Као год оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жало |
| се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разабрати поједине речи, и — не веровах с |
| .</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да се и сам не могох дуго разабра |
| о сам и сам непрестано на љубав мислио, тако сам и поводом других мислио на њу; и друге сам зам |
| најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах се буд зашта, из |
| ивно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцка |
| S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да |
| ко да им опуштене гране додирују обалу, тако да се кроз густо грање једва може назрети само неб |
| јало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели срце и душу мо |
| да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако, промрмољи једн |
| објашњаваше оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах |
| дговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се |
| дједном осетих неку нежност према Сими; тако ми дође мио тада!</p> <p>С највећим нестрпљењем оч |
| } Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похва |
| ватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њеном сликом.{S} Иде представа за представом, |
| мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позваше да вечерам — |
| а онога кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p |
| амишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на па |
| и они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, |
| b n="4" /> граматику, пак онда музе.{S} Тако ми једном рече професор латинског језика,</p> <p>— |
| едном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји |
| /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се д |
| амо ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу |
| нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по јед |
| причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, ш |
| да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба |
| , да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а |
| во у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да |
| више никад да понови, и да није лепо да тако говори о једној девојци која јој није ништа учинил |
| шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље |
| } Једна једина реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> <div |
| е његове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњ |
| дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим... ја мислим о њој друкчије, ј |
| , одговарах на најглупља питања радника тако ревносно, тако опширно, и смејах се, — о! смејах с |
| еду.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као |
| дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из |
| средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школс |
| из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и гов |
| оноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другар |
| е није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога ро |
| — Ошини боље коње!</p> <p>Не сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, |
| оме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, Гили, остављаше на размишљање.{S} Он |
| уга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} |
| да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, реч |
| постоји — а и ако постоји, ипак да није тако висока — он онда окрену други разговор.{S} Стаде м |
| сија нигде тако љупко сунце, нигде није тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца ка |
| ену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; б |
| м, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, |
| је било добро? и како да пусти она мене тако брзо да одем?</p> <p>— Воли он код своје мајке, ре |
| е беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њој потпуно равнодушан.{S} Ал |
| у ништа да видим.{S} Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на он |
| — Па где си био ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да |
| удбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ мрмљах гне |
| они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? |
| S} Беше и иначе недеља.</p> <p>Пошто се тако опремих, одох пред огледало, па пошто сам се прво |
| ве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под |
| е оне две не би виделе, али наместих се тако, да ја њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у п |
| речаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч одала би ме.{S |
| ом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвр |
| трах, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао с |
| руком притискивах срне.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>По |
| адох — разбудих се...{S} Срце ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} |
| ак спремила, и одох.</p> <p>Дан не беше тако ведар.{S} Дувао је доста јак јужни ветар и носио н |
| он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ј |
| "38" /> <p>— Бога ми, лепо!{S} Најлепше тако!...{S} Онда ’ајде сви да певамо, приметиће Сара.</ |
| ати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али само праву и |
| старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих при |
| ли да понавља испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смед |
| S} Онамо опет неко нуди седла, амове, и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, дец |
| а виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох |
| луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бић |
| а не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка виде да брат |
| им, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо ду |
| анос, опет привиђења опет бунцање.{S} И тако све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и з |
| псују, а жене и девојке кикоћу се.{S} И тако готово на сваких педесет корачаја.</p> <p>Једва из |
| вамо лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Ма |
| ово дана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не |
| } Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи |
| то ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, непр |
| е даљим говором.</p> <pb n="47" /> <p>И тако се ја и он, дечурлија још голих наусница, разговар |
| сну смех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те |
| асположен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницим |
| ље спреми, па прекосутра могу.</p> <p>И тако би решено да идем прекосутра.</p> <p>Не беше ми пр |
| докнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешт |
| за неког Марка, а они обојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још ка |
| </p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{ |
| ало љутито одговорих му да не могу; али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p |
| оној другој девојци, <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: |
| сумце иђах поред Драге, осећајући да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Д |
| си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта |
| о дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерл |
| тку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да се вратим; бар за недељу дана мораћу код њ |
| неко прстење, и тако даље.</p> <p>Идући тако, не знам ни сам кад дођох до оног места где се про |
| узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну одакле се њена кућа на |
| 02" /> осетих неки стид.{S} Замишљајући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица он |
| </p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да ку |
| ем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да сам јој милији ја него л |
| воме одласку, како да оправдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S |
| вао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој |
| сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао приј |
| чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“ |
| ишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разговарах како би он и даље остао у својим мислим |
| м те неприлике, које се једна за другом тако неумитно истављаху преда мном, и препречаваху ми п |
| шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њ |
| ноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си т |
| кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <pb n="100" /> да га и сувише изне |
| како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?...{S} Њега |
| упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено |
| имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се лепо где ми је тада једном приликом |
| ам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на капију, камо |
| ле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше и |
| моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, |
| ом и са свима осталим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху |
| <p>— Јао, Гиле, јао, сунце моје! зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан ос |
| х оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапу |
| и лепо, све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног |
| ад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књи |
| да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу |
| војчице да ме воли.{S} Међутим, како му тако му, ја напричах овом момку доста занимљивих ствари |
| да му нисам казао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} П |
| Али ја тада не размишљах и не расуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе |
| а као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам наслућивао, као |
| е глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те |
| се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за трену |
| >— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење |
| бјаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под |
| не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изнена |
| лостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом |
| асуђивах тако (но ко је тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине из |
| знао где је она...</p> <pb n="46" /> <p>Тако проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S |
| нда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако изненадно, брзо, да |
| S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну |
| ави, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и |
| дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те н |
| ет и мене да не остави за собом.</p> <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, |
| о не купим, онда боље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прили |
| собом, ову слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, |
| ог просјака и једну бабу слепу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаш |
| S} Поред пута полузрело класје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се ку |
| ља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим |
| е уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцртан својим ивицама према руменом небу, |
| напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре |
| јабука на грани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Т |
| > <p>Код куће затекох и оца и мајку.{S} Таман беху сели да ручају:{S} Кад ме спазише, они се из |
| и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра |
| е густе врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако |
| еке струкове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу |
| смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одох на докс |
| и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Вета |
| х нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запомаже што игда може |
| конопљане кошуље на њима, њихова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при по |
| олином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра брда, а иза њих сија се румено не |
| , понеке беле као лабудови, а неке опет тамне, жуте, неокречене.{S} Горе под нама ведро лазурно |
| етлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја оборих очи.</p> <p |
| им у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на |
| се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а |
| еца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна сл |
| чах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се |
| лој прашини која га покриваше и густом, тамном дрвећу с једне и друге стране.</p> <p>Наједном м |
| ле гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Су |
| олна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започ |
| се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату |
| де на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да |
| дивним изгледом на све стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, |
| ој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не п |
| рцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну...{S} Мајка Гилина, Марија, зачас |
| краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; |
| очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шал |
| рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за |
| а су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирн |
| стова, а по десет оних великих сена.{S} Тамо на средини ливаде, две женске купе откосе у мале г |
| да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S} Нико нас н |
| по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ли |
| а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и с |
| а, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде ку |
| дану блистаху као растопљено сребро.{S} Тамо, даље, виђаху се густи забрани, па онда сеоца, а ј |
| дођох до места где се држаше вашар.{S} Тамо слепи, сакати, рањави, каквих их нема.{S} Један сл |
| једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо ј |
| тлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене |
| ећ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не би |
| се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку са |
| с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како |
| час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>Разумедо |
| које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилина кућа.{S} Враћајући се |
| глед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили |
| Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шап |
| ао да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслућивах све он |
| ика.{S} Има имања, а има и готових пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацај |
| и засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који |
| опет пред кућу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично |
| о лазурно небо, сија сунце, и препелица тамо накрај њиве пућпуриче...</p> <p>Гила и она друга д |
| тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скуку |
| сле подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад б |
| беше могуће, и бацих још једном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S |
| <p>— Не знам, одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се |
| n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у да |
| ућу, и да још једном покушам нећу ли је тамо на оној караманци моћи да распознам.{S} И видех, г |
| ма да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — |
| шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајућ |
| где никога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад |
| , друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног ста |
| гледах за њом, гледах све док не замаче тамо где се сокак савија, а онда ми дође да бризнем у п |
| ј школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прич |
| зната.</p> <p>Обе прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? |
| у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда нека сви сиђу да пласте, како би се сено |
| еби да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, |
| S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те ј |
| очи обасјане лампом — а онда се изгуби тамо на капији међу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} |
| нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p>— Да оде |
| Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други ш |
| ани варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде испред к |
| пуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око је |
| ожда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коњ |
| <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, |
| непрестано, застајкујући и погледајући тамо к њеној кући.{S} Не беше се ни она још вратила из |
| а косили су косачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да |
| им кућама и густим воћњацима.{S} Гледам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да в |
| етеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда највише долећу, изгледа као да |
| , и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен |
| видети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али |
| напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнут |
| > <p>Нисам имао ни најмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога |
| е ми душу; али при помисли да и ја идем тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгин |
| умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослет |
| коро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, где је Гилина кућа; а зашто, ни сам |
| пут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем |
| ајлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не добих...{S} Метнем опет.{S} |
| што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да |
| у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тиши |
| ра.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да в |
| преливаше се блисташе се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појми |
| јаше од мене, да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и |
| то су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{ |
| {S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а |
| метио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи |
| е је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону страну, |
| ш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ће |
| један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не мог |
| /p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав порумене |
| "13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избе |
| их, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, није |
| из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу |
| ми се сан...{S} Исправих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> |
| >— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, |
| ало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не |
| оставих свиње да једу, а ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не |
| ким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих тамо, на ону страну куда она оде, закачињући панталонам |
| ном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разглед |
| урих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји крај плота и разговара се с њим.</p> |
| кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S} Ништа |
| с којим сам се синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</ |
| неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би радили.{S} Он (о |
| изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онд |
| мо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајич |
| угоме, јер даш ли га другоме...“</p> <p>Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно |
| и ја не видимо више!</p> <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и поглед |
| и што је осветљена, изгледају као да су тананом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се гд |
| те усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црн |
| уменеле, а једру јој снагу осећам испод танке беле кошуље, коју као да за тај дан беше нарочито |
| а господска појава; вита, висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дуг |
| уге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељи |
| </p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.< |
| е из села како се подсмехују моме оцу. „Твој син тако сврши науке!“ веле они оцу.{S} А отац?... |
| имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, |
| еши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да се кицошиш.</p> <p>От |
| } Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, |
| раду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осмехом погледа у |
| велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па глед |
| а седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто |
| о у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погле |
| ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам твоју негу, и ја бих може бити био тако јак“, сећам се |
| ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугласно нарицати, да ћеш |
| авом: „Еј, кад не знаш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио с |
| ти ме плашљивцем.</p> <p>— Да сам ја на твоме месту, ја бих до сад...{S} Он изусти неке речи, к |
| ивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а |
| попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, те |
| општини (био је председник општински), те нећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да б |
| (да ли случајно, или навлаш, не знам), те ја и Гила могасмо се сити наразговарати, а да нас ни |
| и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то на |
| код себе; све ме је било страх од њега, те нисам смео никако да му приђем, већ сам далеко обила |
| о љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остари |
| ипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати |
| журих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од с |
| поласка, реших се да одем до винограда, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпо |
| с њом.{S} Позвах оног свог друга Ђорђа, те одосмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није леп |
| напред Гила, па онда она друга девојка, те се поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се зб |
| отишли по послу.{S} Само мајка остала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и дан |
| е баш свеједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим он |
| , други говеда, радници долазе из поља, те се, које од блејања оваца, које од рике говеди и узв |
| адох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и ш |
| се занима оном боцом.{S} Сима се нагна, те право на њу.{S} Она се брзо исправи — и ја зачас саг |
| х сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} |
| , па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме непрестано з |
| .</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадох пешице.{S} Метнух преко рамена костретне бис |
| а нарочито сачека једног повеликог пса, те кад му дође под ногу, он га <pb n="16" /> добро лупи |
| ти.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, ис |
| да нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи |
| ј прилици да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, ре |
| Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер са |
| о да немађаше времена да ме даље слуша, те се стога на брзу руку опрости са мном, па отрча за о |
| мајчине као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Т |
| букову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за мене, а једне за себе.</ |
| орачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов пог |
| напасе говеда, па га нема сад да дође, те на његово посредовање између мене и Гиле не могох се |
| момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На зап |
| /> рој.{S} Једне одлазе, друге долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање. |
| о се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрве |
| ла, вредне руке покојног деде похитале, те засадиле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су |
| S} Спавати више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на ваш |
| одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило.{S} Онда ми се п |
| дохватисмо се насипа, отац ошину коње, те појурише свом брзином.{S} Одмицали смо врло брзо.{S} |
| рече; — па газда погодио с њим ђутуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет |
| га док не стане на ноге и не ожени се, те да може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико с |
| ко тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око |
| ла.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све |
| чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} |
| ави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње као крај рода свога.</p> <p>Из биса |
| а да не бих морао да прођем поред куће, те да ме отац и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљ |
| > <p>Седох на клупицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих |
| едалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих о својој лепоти могао дати оцену као што бих, |
| дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренут |
| е тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак с |
| па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опр |
| лете к њој.{S} Оне остале жене скочише, те пред њу, и стадоше је задржавати.</p> <p>— Јао, пуст |
| који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не о |
| око срца ледена кора поче да се крави, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озб |
| е или да куни, неко опет да се проводи, те стога ова варошица, иначе глуха и пуста, изгледаше с |
| јке, али не рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја тре |
| зела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из |
| им кад би већ и сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, са |
| е из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упит |
| гне главу, и да се окрене овако к мени, те да му видим лице.{S} Момак извади новац и плати, па |
| одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима |
| а је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тог |
| да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушавам срећу.</p> <pb |
| еше као пеки мали <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и С |
| ејах се сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех д |
| очевој да тамо код њих део дан останем, те да пазим да раде, како би се пожеле све оно што је з |
| {S} Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, п |
| .{S} Застадох зачас збуњен овом вревом, те да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</ |
| ога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саопшти моју <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му |
| хватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} Везао га конопцем за рогове, па га вуче, |
| е покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је жит |
| паљено сунцем све до врата, а врат бео, те се познаје докле је иначе заклања марама радним дано |
| атих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи. |
| ; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, те коњи газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих |
| већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоно |
| удила ону другу девојку да прођу овамо, те да види да ли сам ја овде, па да после сама дође?... |
| нареди мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај п |
| те у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} |
| а и Гила некако се случајно издвојисмо, те иђасмо сами заједно.{S} Међутим, сада не знадох како |
| , и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али |
| јало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, вет |
| Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p>Ово ми дође јо |
| та погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кућ |
| олима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пораним зор |
| се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави ти |
| оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова |
| и, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада само задиркује.</p> <p>— Биће извесно! понов |
| аћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би |
| спусти главу.{S} Одатле одох под липу, те стадох посматрати пчеле.{S} Имали смо онда много кош |
| исмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Ку |
| им послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони |
| читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека пасе.< |
| по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{ |
| о на доксату, на онако отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну |
| јак јужни ветар и носио неку сумаглицу, те небо изгледаше некако магловито, а сунце сијаше само |
| она још непрестано сагнута отреса боцу, те јој се лице не може да види.{S} Дођосмо већ до ње, а |
| ви?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? |
| </p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познаје |
| рам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем |
| Ја оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше |
| Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около ме |
| } Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако ј |
| је оно моја врс’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави г |
| ко треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ва |
| бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ход |
| .{S} Он се много прођаволио.{S} Може да те наведе на неко зло.</p> <p>— Ко мене може да наведе |
| ади, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S |
| време, преклињах је. „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, |
| вори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам поп |
| стаде, па се замисли:</p> <p>— Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, б |
| е?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствари као ватре живе.{S} Вођаше он рачуна и о најма |
| хо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких |
| ..{S} Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим..., |
| аш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p>— Море, каки Алекса.{S} Већ нема.{S} |
| ављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренутака стојах пр |
| еви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се се |
| че један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Ниси се сетио да купиш мајки |
| /p> <pb n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати. |
| сам са оцем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са стр |
| сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговор |
| а је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Шт |
| о слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у в |
| > <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој |
| Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи м |
| пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да |
| очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он |
| лима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи сто пута.{S} Све ме као нешто жуљи, све некако |
| уре овуда.{S} Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја и |
| би тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са децом оближњом |
| се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те вечери не заспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о т |
| чима срп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и уз |
| ади, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И как |
| е пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветри |
| “ повиках љутито и — разбудих се. „Срам те било!“ изговорих већ будан.</p> <pb n="57" /> <p>Жив |
| она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме |
| арног разлога не могох наћи да избегнем те неприлике, које се једна за другом тако неумитно ист |
| свим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми п |
| а дође, никако друкчије!</p> <p>— Молим те, не брини!</p> <p>Сутрадан падаше киша све до подне, |
| к нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, д |
| разим своје осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међу |
| вуче!{S} Јеси ли разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све |
| p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у |
| и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен |
| p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непре |
| ади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једном поновим оно што му већ |
| ле ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али |
| тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за собом село, од кога бејах све даље и даљ |
| Врбе, њихово грање тако густо, сметају те се ништа не види.{S} Савих на ону страну одакле ми с |
| бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; да се бијем, све |
| е бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па |
| Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха, да Гила не оде за |
| што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово грање сађено опет ту, |
| ећ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким припевао? |
| </p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ак |
| ве љубави!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после |
| д ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радости.{S} |
| е док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи мајчине као израз њене претеране бриге, те им с |
| стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је |
| и се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} |
| ш!{S} Да сам ја на твоме месту!“</p> <p>Те вечери не заспах брзо: мислио сам о сутрашњем дану, |
| уке, повика:</p> <p>— Еј, ви, море! ’Ај’те да се руча.{S} Има времена после, па пластите.{S} У |
| аде, и отрча преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа |
| Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је |
| на.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окре |
| обу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад |
| о сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео |
| да мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси ли здраво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А |
| Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздрав |
| утуре, те и она дошла.</p> <p>— Пита за тебе, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} К |
| } Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни гл |
| ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није ж |
| ачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово |
| а знам?{S} Е, моја несрећнице, ништа од тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше |
| /p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} Ја мислим |
| то?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа ми се право у очи с они |
| ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шали |
| аде онако како сам мислио.</p> <p>— Зар тебе нађоше да носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— |
| кох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе глед |
| Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73" |
| и Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S} И у |
| као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој |
| ма, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она из |
| дник, нема обуће на ногама, а да купује теби...</p> <pb n="39" /> <p>— Ово је марамче моје! одг |
| .</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво притегнут’ опанке |
| епше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да |
| едаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледал |
| дном свуд по соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још |
| и.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах м |
| у и гледаше преда се.{S} На њему прљаве тежане гаће и кошуља; на глави алев вес, по крајевима с |
| рбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било од |
| , па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако? |
| збиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — |
| , да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је |
| еком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање, а ја скочих к ње |
| не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех |
| ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов |
| ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје се раме додирну |
| читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео муха |
| м плодом...</p> <p>Али Симе не беше.{S} Тек кад би око пола дана, он дође.</p> <p>— Где си за Б |
| а онда престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девој |
| > ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жесток |
| и огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада видех страшну промену на своме липу.{S} Сав бл |
| е што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа |
| првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се друкчије ниј |
| да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Б |
| ло ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорити коју.</p> <pb n="35 |
| је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} |
| јасна, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом гра |
| ажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</p> <p>— Да |
| авио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио |
| брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако см |
| пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцедну |
| <p>Преко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од |
| .</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Б |
| има је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћута |
| иђе за нас на све њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њ |
| сине! казиваше весело мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори |
| ма осећај, да не речем одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децо |
| ео сам је, и ако не баш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околности |
| да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао знати; али мени у души |
| киру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> |
| а младића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Н |
| лији ја него ли Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет ти |
| што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па онда друго, стаде отресати главом, а онда |
| како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва |
| ву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да ј |
| ође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа |
| х није ништа знао, већ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочи |
| ди.</p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нек |
| {S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих |
| распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мисл |
| на.{S} Па има и да пластимо.{S} Код нас тек сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливад |
| шла, небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које |
| ml:id="SRP19010_C9"> <head>IX</head> <p>Тек сутрадан као да дођох к себи, и разумедох све шта с |
| од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са |
| а није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо |
| де по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замисли |
| иш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „К |
| заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Непреста |
| о утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико о |
| b n="110" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само г |
| шта то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у најв |
| ој посао.{S} Наједном наиђоше од некуда теоци.{S} Били их још јутрос одвојили од крава, да не и |
| што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију во |
| вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошл |
| г момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, С |
| љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и више ништа.{S} Зар ми синоћ |
| иш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти |
| ј снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима.</p> <p>Реших се да послушам, и пођох.</p> |
| д ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се |
| и сунце ограну.{S} Мени као неки велики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопш |
| ма, напојио коње, нахранио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у п |
| авах, а која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени он |
| и као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: д |
| д ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке |
| доста рано.{S} Сунце не беше зашло.{S} Тетка, пуна радости, изађе нам на сусрет, носећи једног |
| да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута питаше за једну исту ствар, а ја |
| и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косо |
| но.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек |
| } Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерали на вашар оне краве, шт |
| о време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (т |
| мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило прот |
| што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било добро? и како да пусти она мене тако бр |
| ad> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне год |
| душе и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да нема |
| е? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— Бато, з |
| равдам тај свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у душ |
| поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени н |
| да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мен |
| куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити тако лако да |
| а двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре |
| његово — једино које је имао с Маријом тетураше се онуда с бурадима.{S} Више никог као да не б |
| да ме опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сим |
| једном брежуљку.{S} Доле, јужно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала |
| озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, |
| а да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније |
| пописмо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико поз |
| ође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ниш |
| пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше на оној страни варошице где пролажаше пут ш |
| ј свој тако нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен н |
| Бог свети зна где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, |
| еби, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив |
| се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притиск |
| ај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако теш |
| ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где? |
| <head>V</head> <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, |
| носу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се непреста |
| а ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, тешко је сад наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо |
| зла Бога, те кад ка коју страну кренем, тешко ми се после враћати.{S} Ја остадох на свом месту. |
| дох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио д |
| ивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталима.{S} Ал |
| ше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само док отпочеше, а већ после...</p> <p>Ја сам с |
| <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не састати се с њом.{S} |
| зађе, болан, кренух се кући.{S} Беше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми те |
| ритискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа |
| ах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав изл |
| погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој нем |
| сао, осећах се као после каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а в |
| ено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано да нап |
| на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на срцу...{S} Све је, све је прошло.{S} По |
| т да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа |
| ; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ја не дам никоме да ме за |
| е — да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са соб |
| дих откуд мени такав глас; Гиле, рекох, ти си се љуто преварила, ти немаш посла с дететом!{S} Ј |
| ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, |
| је видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с њима сваки дан.</p> <p>Разуме се да му нисам казао |
| ах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А |
| опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти мени дућан да кажеш?{S} Не знам ја, мислиш, ништа!.. |
| ја?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она...{S} Ти мислиш ја не знам.</p> <p>— Пе знам која, рекох.{S} |
| ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори моје име.{S} Престадох |
| а праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше |
| /p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу прилику не можеш наћи, па сад гледај.{S} Онолик |
| /p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе време узалудно. |
| требало некога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да |
| Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни |
| ини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друго и не знаш, рекох му, него само да мислиш |
| p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— Ти се смејеш мени?</p> <p>— Није, здравља ми.{S} Дође м |
| на весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не |
| м.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућу |
| ити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака ка |
| } Вели да те је видела кад си прошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> |
| јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљ |
| {S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду |
| драво, и јеси ли се одљутио.</p> <p>— А ти? једва ми се прогура кроз грло.</p> <p>— Рекох да си |
| зва ме да идемо кући.</p> <p>— Бестрага ти глава! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у стран |
| капију.</p> <p>— Море, остави се, Бога ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом |
| Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш још дете, рекох озбиљно.</p> <p>— П |
| т</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу |
| p> <p>— Ја нисам знао, рече отежући, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад |
| , рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми |
| ицима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жали |
| зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.< |
| и чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад |
| } Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...< |
| несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратк |
| вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац |
| ђима па заради сама марамче, а немој да ти други купује.{S} Он, јадник, нема обуће на ногама, а |
| ућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Сара да јој се подсмева...{S} Ти м |
| у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да ти кажем... опет оде Са |
| S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али |
| Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље да се нађемо сутра негде насамо.</p |
| ад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окрете мени испитујућ |
| кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто да ти кажем, али...{S} Можеш или!</p> <p>Ништа не рече.{S} |
| ам приметио.</p> <p>— Имао бих нешто да ти кажем, рекох и приметих како ми глас дршће.</p> <p>— |
| <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? к |
| ако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се. |
| .</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што |
| ад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Ст |
| тадосмо.</p> <pb n="19" /> <p>— Не ваља ти тај млади газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти |
| ћући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> <p>Осетих је врло |
| око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде су |
| о пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше |
| Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ |
| , где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и |
| поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па ш |
| радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Н |
| } Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— |
| једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кр |
| о пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се слатк |
| могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто гледа.</ |
| рлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или бо |
| љут на мене, али ја нисам крива.{S} Кад ти кажем, видећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта |
| да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</ |
| наш како си, кад си био мали, волео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он |
| а:</p> <p>— Мора бити да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих мома |
| Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му људи; и, већ знаш, подсмевај |
| ад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види |
| ије, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба |
| ји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, синко!{S} Ево теби двојка, пак опет певај.{S} Прво |
| огледа ме.</p> <p>— Па да сниваш о коме ти је мило, примети Милица, и враголасто се осмехну, по |
| о нашали.</p> <p>— Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јут |
| другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно м |
| ма са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у |
| што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре ову |
| раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина |
| ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунц |
| оре, како доцкан!{S} Не бој се!{S} Неће ти је нико отети, рече ми он полако, насмејавши се.</p> |
| отрча за оном гомилом.</p> <p>— ’Ајд’ и ти бестрага! промрмљах љутито.{S} Беше ми и он мрзак, и |
| ас нико видети не може — да седимо ја и ти! да седимо и да се гледамо; да гледам очи твоје, да |
| >Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову ре |
| на.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен легао сам т |
| ах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах узд |
| одједном запита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам |
| јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да сиђеш тамо до њих? рече ми мајка.{S} Боље би ради |
| се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> < |
| волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не може боље би |
| — Ако је судбина.</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p |
| p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме погледа |
| , каки Алекса.{S} Већ нема.{S} Поздрави ти њега да се он нимало не нада.</p> <p>Она жена заглед |
| </p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљ |
| стано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је |
| а не беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, |
| ребала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb n="76" /> <p>Она ме з |
| 99" /> <p>Да ли овамо гледају?{S} Да ли ти је памет за мном, да ли срце за мном жуди?...“</p> < |
| еш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у |
| х кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац м |
| ште...{S} Па како је израстао, видиш ли ти, бато! обрати се оцу.{S} Још мало, па да те престигн |
| их врбаках с њим.{S} Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке.{S} Седне он, ве |
| Он се веома зачуди.</p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само |
| о шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Ј |
| сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Поглед |
| же мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам седео на свој |
| p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, |
| ах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не кажу...{S} |
| омендије.{S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говора |
| ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према |
| е на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш л |
| S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме |
| — Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јавило неколико проводаџија.{S} Јес’, здра |
| ко их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд |
| обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући |
| „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беш |
| и!...</p> <p>— Истина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког |
| ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох јетко...{S} Доцкан!...{S} Доцкан све |
| га кога је и досад поздрављала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p> |
| питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Којина, доста господска поја |
| лака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не д |
| — Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Г |
| /p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе |
| пљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>О |
| Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, |
| да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да беше све ус |
| нало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је м |
| х, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> <p>— Баш никог, одговор |
| мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећ |
| вана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, ко |
| стадосмо само ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — н |
| ви, те стога оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и пот |
| с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти нисам обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох |
| жене.</p> <p>— Размисли се добро, опет ти кажем.{S} Кајаћеш се, здравља ми, ако не пођеш за ње |
| е на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми руку.</p> <p>— Па |
| е шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да пр |
| то му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па |
| промрмља он оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељ |
| S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал јој |
| м колико је сати.{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> |
| <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што |
| ћ знаш, подсмевају му се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љу |
| газда, рече она Сими.</p> <p>— Не ваљаш ти! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља |
| ај..., поче Сима отежући... колико имаш ти година?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах за |
| — Причувај се ти мало од ње!{S} Не знаш ти какве су ове девојчуре овуда.{S} Преко девет вода пр |
| им... поче он збуњено.</p> <p>— Не знаш ти ништа, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теб |
| мех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} Преко девет вода да га преведеш жедна.{S} И |
| чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све. |
| моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ћ |
| потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око |
| лазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> <pb |
| и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — |
| т ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код на |
| лаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће д |
| чи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! реко |
| заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито на |
| јадима својим, и би ми жао сама себе. „Ти ми реч даде, реч твоју, реч слатку, наставих полугла |
| аточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ретко кад дотле да сам пио ракију, о |
| засмеја се и она друга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, там |
| да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, |
| ечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да |
| лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, она одмахну г |
| еше ми тешко растати <pb n="65" /> се с тим местом; беше ми тешко отићи, а не дочекати је, не с |
| о бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто није, и — |
| ђе уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново п |
| смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш т |
| је младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да нас |
| та се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разуме |
| ико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, |
| свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у они |
| ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се бављаху мисли моје од како се оно први пут избл |
| кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свима колико сам љут; али Сима ми одг |
| рлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу |
| у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити никакву сумњу, ни код ње ни код |
| ије ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна доб |
| х, па сутра рано на посао, рече отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сут |
| омућеним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али |
| те.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; |
| с Гилом и све остало, не бих ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кри |
| акву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и на кафу (ма да рекох мај |
| сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опе |
| кажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, к |
| видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догу |
| у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у среди |
| х је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Ал |
| да слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> <p>— Исти |
| ..{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја |
| далеко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог м |
| уо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, мери ме, а дизгине опустио, т |
| ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оно |
| е што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло мало било веров |
| ју сам затурио као и још многе друге из тих дана.{S} Стихова се не сећам тачно, али сам садржин |
| ек онако?...{S} Да ли она разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она з |
| о си ми сада слатко, како се радо сећам тих дана, тих лепих првих дана моје прве љубави!...</p> |
| орих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за т |
| жењем према самом себи, потпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта зна |
| вих се и погледах тамо преко села...{S} Тиха, ведра, свежа <pb n="30" /> ноћ.{S} Безброј звезда |
| е ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао ли |
| да већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе пуна милоште, те се осећах код ње |
| м необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништ |
| ом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </di |
| <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{S} Тихо, незвано, ето његове слике:{S} Гила стоји крај њег |
| доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, |
| сма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и ј |
| тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно тр |
| плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? пом |
| ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љубио девојке?{S} А?...</p> |
| <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш б |
| ајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алек |
| рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она сами скр |
| ам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да не |
| ама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, те се стога и н |
| какав већи размак времена, као да се не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S} П |
| имам нешто врло важно да јој кажем.{S} Тиче се и моје и њене будућности.</p> <p>— Да нећеш да |
| че се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Као год он |
| че ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, гл |
| ах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и равнодушан.</p> <p |
| а ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки кривац, изг |
| даље од мене, као ствар која се мене не тиче.{S} Бејах се сагнуо подсађујући један струк, те зб |
| , то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање онога који пита...</p> <p>Њој заигра жа |
| сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја своја |
| сам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p>...{S}И те |
| з кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, већ са |
| е, а ја видех и разумедох да се све ово тиче мене, да ми ово говоре моји родитељи, који ми добр |
| а ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пре |
| еће на све стране као прозебла залутала тичица, и њено, Гилино, лице, онакво какво га видех пос |
| ...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене |
| 45" /> завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветар |
| уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Никакав глас нема да се изнутра одзове.{S} С |
| те сија да се види као на дану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} |
| еше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њо |
| један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен |
| о одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то беху ове одрасле девојке, са белим марамама око глав |
| лици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S |
| из једне просте сеоске куће!...{S} Не, то пред њим нисам смео никако признати.{S} Онако нешто, |
| н и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, од |
| дем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С мајком бих можда и којекако, али от |
| аза, и... љути се много.{S} Није, вели, то за њега.{S} Нека он сад гледа књигу, а доцније биће |
| н се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А за |
| и ми је пред своју смрт дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде оста |
| коро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а најмање о |
| за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено о |
| ио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек почех ми |
| ма њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p |
| неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као да овог вечер |
| иво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта |
| а.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} Јест, то беше она која из говори ове речи, и нико други.{S} П |
| им ишчекивањем пошао сутра дан на њиву, то није тешко погодити.{S} Спазих је одмах међу осталим |
| S} Буди Бог с нама!{S} Гледај ти књигу, то ја теби велим!{S} Тако ми не једном говораше отац.{S |
| м по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се би |
| преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и |
| и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа |
| е Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти знаш, то и ја, рече он.{S} Затим се диже и оде кући неким пос |
| кући.</p> <p>Да ми је само да је видим; то жељах и ништа више.{S} Разјаснио бих себи тада све; |
| Погледах и ја њега, загледах га добро; то беше заиста Алекса...</p> <p>Просто се обнезнаних.{S |
| чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не м |
| друштво од момака и девојака.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружи |
| уде?...{S} Живот?...{S} Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна |
| ет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана |
| певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, |
| , а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вр |
| му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није, вели, то |
| г лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже главу за послом, и — закикота се.{S |
| .{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неко |
| ше се далеко, далеко тамо иза лишћа.{S} То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом п |
| будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор |
| <p>Он, Сима, неће доћи све до подне.{S} То врло добро знађах.{S} А дотле?... „Дотле?!...“ питах |
| ш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Вала, да видиш!...{S} И С |
| е.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то |
| к и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињ |
| и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пруж |
| мојом главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предад |
| ед нама пукли откоси далеко, далеко.{S} То нам је највећа ливада; избаци понекипут преко сто ом |
| ести, неки тежак прекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радник |
| ладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпоче |
| а на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{S} Али <pb n="91" /> та жеља као д |
| и... сетих се сна, и сав се стресох.{S} То беше она иста слика, она страшна слика која ми се но |
| рекох одсечно.{S} Сад можеш да идеш.{S} То сам имао да ти кажем.{S} Јуче сам имао друго нешто д |
| војој свести, бојах се да није обмана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Н |
| чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! рече као мало застиђено, и уви се враг |
| вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с пита |
| гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, |
| о пута, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као |
| лико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата и затворише се |
| проваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај пост |
| м, да јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да |
| ц, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука.{S} Доцније |
| пшеницу, рече, али таквим гласом као да то мене ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би су |
| ито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не припада ли она другом свету, |
| да је најбоље да је и ја задиркујем за то марамче.{S} Она примаше, међутим, то моје задиркивањ |
| ђеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек нећ |
| p> <p>— Их, ала си ти неки...{S} Зар за то да се наљутиш?</p> <p>И не само он, већ готово и сви |
| а држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не сањах, то беше права јава.{S} Као на јави ја глед |
| ех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има? |
| аљиваше; задиркиваше и она мене како ја то судим по себи, и како сам ја мора бити куповао којеш |
| ети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ј |
| </p> <p>— Истину ти велим, рекох.{S} На то сам се најозбиљније решио, па сад како буде нека буд |
| ечи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну окол |
| ко отегнуто, развлачећи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да |
| емена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, |
| во што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси |
| ренух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и б |
| јаху испред коња; но коњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ с |
| одина?...</p> <pb n="101" /> <p>Ја и на то бејах заборавио. „Колико година?...“</p> <p>Ово ме т |
| ћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да н |
| она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И смем ли, о! смем ли да питам з |
| p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, |
| тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати |
| им.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на вољу мислима.{S} Али мислима никад |
| ни као <pb n="24" /> и да не мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврд |
| села где прођоше онуда.{S} Помислих на то, и намах обратих сву пажњу нећу ли је гдегод спазити |
| ала.{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, |
| >Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на м |
| ен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да ј |
| ариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде ми све |
| ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или само тек онако?...{S} Да ли она ра |
| 1" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући м |
| меде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа |
| моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховит |
| уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и виш |
| да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, |
| и који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке |
| , насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми |
| лост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на своме месту, таман такав — ах, ја пада |
| ој и остале деце из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем од |
| ве те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; за |
| , алманаха, календара, и тако даље; све то беше пуно врло лепих и занимљивих приповедака и песа |
| пиле опет... а врашки прасићи...{S} Све то исприча она мени док још и не седох, а затим ме једн |
| {S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S} Све то она изговори, и не давши ми да једну реч рекнем.{S} |
| них усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше |
| та ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разл |
| еде на своје старо место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а |
| ога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са о |
| ше односе.{S} А напослетку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрет |
| че.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од мене, као ствар која |
| , ја тако слатко сањах!...</p> <p>И све то, све те лепе жеље, сви ти лепи снови, све то може да |
| косу и милује ме по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она |
| да се не изда сасвим.</p> <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, |
| Гиле, зашто тако?{S} Зар је морало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуш |
| о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да са |
| е не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се |
| мислећи да је она.{S} После видим да је то птица долетела и пала на грану, па кад је видела мен |
| и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњ |
| а што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата |
| /p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је то девојка.</p> <p>Не могох да му загледам лице због по |
| астати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, |
| Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешт |
| састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго |
| ви моји разлози врло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је остави |
| стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипа |
| љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, или је јава?{S} Да ли она то истину збори, или |
| је према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не |
| не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попуст |
| час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{ |
| јући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми кри |
| уђено, и стадоше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно река |
| ву слепу жену с малим дететом. „Тако је то Бог оставио“, закључих му на ону старинску, и одох д |
| и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она к |
| он мене опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајућ |
| јеси ли изабрала кога?</p> <p>— Зар је то моје да бирам? рече смешећи се, и гледајући ми враго |
| е остатке од вечере.</p> <p>— Ама, није то због пара.</p> <p>— Па јес...{S} Знам.{S} Добра је т |
| њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Каже |
| о кроз нос неку сетну песмицу. „Да није то она“? помислих и осетих где ми још јаче залупа срце. |
| помажеш? осече се отац...{S} Твоје није то!</p> <p>Вратих се и седох на своје место, ма да беја |
| да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, пони |
| /p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако нерасположење, и |
| цу своме да за њом не вене? да ли појме то? — Ја морам да мислим на њу: полудећу за њом!{S} Срц |
| </p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S |
| рио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смедох, већ отпочех, као сваки |
| гледао сам ограду, рекох.</p> <p>— Море то загледање твоје некако много би, рече мајка и с осме |
| , и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" /> <p>Ка |
| тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва |
| што да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невеш |
| ће; ораси, липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно ху |
| сма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно |
| њом и око ње нигде живе душе.{S} Све се то, мора бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколи |
| е истина.</p> <p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах д |
| гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огле |
| аквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и песмица, |
| Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{S} А ко те то наљутио?...{S} Он се окрете радницима и погледа у св |
| Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p> |
| жњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то нај |
| , за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутин |
| ме.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми бе |
| морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, ш |
| ата, неко се ишуња из кукуруза.{S} Беше то Сима.{S} Полако, као мачка, погнут земљи, прикрадаше |
| Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље |
| Погледах боље, и — познадох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али |
| ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Маркова.</p> <p>Она друга, то је Гила, помисли |
| приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и |
| и погледа ме некако милостиво.{S} Беше то жена неког Вукића, по имену Милица, онде из нашег се |
| у, с којим сам врло лепо живео.{S} Беше то један врло жив, срчан младић, крупних плавих очију, |
| </p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, |
| ка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна девојка и једна жена (познадох по оделу); обе |
| тресох, дигох главу и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у ш |
| а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да л |
| ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог св |
| дан и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то Сима.</p> <p>— Не!{S} Већ само за тај безобразлук... |
| Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста |
| Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана после вечере.{S} Бесмо изашли иза куће да |
| двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили ш |
| — Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина девојчица, сестрица ми, Драга.</p> <p>— |
| ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање димњак од њене куће, и више ништа... ’Ајде, по |
| емо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве ј |
| и ја је не видех.</p> <p>После ручка, и то одмах, изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао с |
| падне, да изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И |
| неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од то |
| м, под којим се класје повијаше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, |
| — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши леђа, а све тежећи да с |
| да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега |
| е мало!{S} Ја добих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на |
| ене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут од онда када оно скочи са пласта на мене.{S |
| што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка п |
| где ми је тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се прос |
| сувише гдегод навалили, те бих морао, и то бих само мало сркнуо.{S} Међутим, сад дође ми нешто |
| с њим, и саопштих му да сам се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено |
| забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; м |
| ова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким објашњењем с њом, Гилом.{S} Појурих |
| то је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онд |
| ког страха, да Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не |
| х иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</p> <p>— Ено јој |
| .{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука |
| а данашњег, после оноликих напора.{S} И то скоро сваки дан тако!...{S} Боже мој, рад бих био зн |
| што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој |
| а је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што |
| ио Гилу?{S} Зар је то ружно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гур |
| су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb n="11" /> <p>Он ми именова неколико |
| аде полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде |
| иди, осим овде онде по које дрво; али и то ишчезава, као губи се.{S} Иза ње нигде ничега, нигде |
| ажности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Гили, д |
| замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем ли да замислим ову земљу, |
| <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све |
| одједном неки стид.{S} Зашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покр |
| ном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; |
| јући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште н |
| се разумевао баш као и сада. — опет би то исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, |
| ет нема нико да се одзове.{S} Он понови то куцање још неколико пута, све јаче и јаче.</p> <p>— |
| велике крушке као злато жуте.{S} Да ли то беше Гила, и да ли мени тиме даваше неки знак?</p> < |
| аху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} Скочих и појурих лугом, не знајући |
| мешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, |
| } Ја је презирем.{S} Разуме ли, види ли то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, |
| ке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад о |
| мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројур |
| о мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беше страшан сан.{S} И данас се још живо сећам тога |
| ички продужих разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, п |
| груди, па да се слатко исплачем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чу |
| га не смедох ни да замислим.</p> <p>Али то беше само један мали пропланак, на брегу који је сав |
| сле шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одма |
| о — да има нешто да ми саопшти, и да ми то неће бити по вољи.{S} Приђох му ближе.</p> <p>„Ја ви |
| <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb |
| само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p> |
| ко гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињства, све некад дрљава деца, и |
| у се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас ж |
| врти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набре |
| не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што он |
| и пласт да се гази, испе се она.{S} Њој то стајаше врло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе |
| /p> <p>— Свеједно! рекох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека по |
| раним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— И |
| штољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да ми обоје |
| из оне кесе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама |
| пртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице њено, видим као да је она ту преда м |
| е речи да прозборим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} |
| p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да |
| нати.{S} Онако нешто, онако баш како он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих |
| сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем |
| } Метнуо, вели, двадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша |
| тадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да |
| с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без вечере?{S} Одго |
| досмо одатле.{S} Виче онај за мном како то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, |
| е на њеној глави...{S} Да ми је да само то видим!...{S}Али се вратих кући, не видевши је.</p> < |
| им.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окрен |
| труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опао, ослабио, и да ми се очи |
| јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онд |
| ле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче |
| па се онда сасвим изгуби, — непрестано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да ст |
| роћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не мога |
| дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше некол |
| док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зач |
| а!{S} Оженићу се, — или не!...{S} Зашто то, зашто та реч?{S} Довољно је да она буде моја, само |
| јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не ли |
| ном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне с |
| ешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза |
| но у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О т |
| о — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вра |
| ко дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се руч |
| аше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и стад |
| ати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле |
| могу да се одбраним.</p> <p>— А које су то биле?</p> <p>Већ ме закопка да и то сазнам.</p> <pb |
| а ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањањ |
| се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у м |
| то.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи објаснити.{S} Видео сам је, и ако не баш тако д |
| ише да се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад к |
| стина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се |
| то није лепо и тако даље.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се |
| утра састанем с Гилом ма где; да гледаш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело |
| невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, ј |
| ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и опет загрме |
| Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште.. |
| ако иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а сутрадан после подне, не зн |
| у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у |
| данде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред вече кад изађох на ка |
| т и стас као њен, па већ задршћем. ..{S}То је она!“ закључујем одмах: срце ми закуца јаче, и ја |
| ном дречећом мрљом од груди па нагоше. „То је Гила“, рече ми мајка.{S} Загледах је добро.{S} Су |
| и по.{S} Одмах све ово саопштих мајци. „То је Гила, рече ми мајка.{S} Израсла много добра девој |
| оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} |
| разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, јер даш л |
| ах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на |
| отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с тобом! рече јој.{S} Немој да се заносиш!</p> <p>Испих к |
| >— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бог с н |
| тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог његовог смешења крије нешто — да има нешто да ми са |
| лину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећање на оног Алексу?!{ |
| слих још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега од |
| моја прилика.{S} Ништа, ништа од свега тога.{S} Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“. |
| тада.</p> <p>Али сада ми ништа од свега тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох це |
| а машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може бити да се овда онд |
| е у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја кућа и — њена.</p |
| авих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца.</p> <p> |
| доцније, када је то Лепосава замењивала тога свога, како да кажем, брата, деси се ово.{S} Један |
| сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. уп |
| ем.{S} Они као да немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, п |
| сагнуо подсађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} |
| мо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред куће, те да ме ота |
| о у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава |
| да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не би даљ |
| другога, већ баш за оног Алексу.{S} Од тога као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као м |
| ах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| Пре неки дан, на пример, радио Сима код тога његова рођака, па он, Алекса, дошао данас да врати |
| о да га издржава.{S} Међутим, он је код тога свог рођака био просто један слуга онако као код н |
| м образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гил |
| продужих сад кудикамо слободније, после тога ја имам свега још два разреда гимназије, шести и с |
| игани или други лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после |
| гу и наставих питати оданде где сам пре тога био стао.</p> <p>То је било тако око подне; а пред |
| јада и себи и њој?...“</p> <p>Ма да се тога вечера задржах поред оца и тече, те не легох у уоб |
| усмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, |
| упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора б |
| уту, брао дудиње, и друго воће, деца из тога краја била су ми некако одвратна.{S} Оне дуге прос |
| сле дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око с |
| нададоше попут она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли |
| ев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео |
| у?“</p> <p>Весео и расположен легао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшени |
| рашан сан.{S} И данас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека т |
| м све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кесу бонбона.{S} Ма да ме нико пе пит |
| новне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пасторак Маријин (име сам му заборавио); |
| х таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам разлога него ли њему...{S} У шк |
| о сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нест |
| онај немир, опет опрезно обилажење око тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи |
| о, онај отвор на кошници, па се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то |
| као израз њене претеране бриге, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико са |
| {S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад |
| head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, те да јој саоп |
| с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и виноград, онај тамо до |
| своје.</p> <p>Ах, Гиле, Гиле!...</p> <p>Тога вечера, ма да дуго не могох заспати, ипак не сачек |
| ежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њи |
| окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на |
| II.{S} БР. 256.</p> <p>Б. Б-ВИЋ</p> <p>(ТОДОР Љ. ПОПОВИЋ)</p> <p>ГИЛА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p> |
| трани као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је моје село, тамо је моја к |
| кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и на њој с |
| з врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да не буде |
| ме још већи страх; сад се поплаших при тој помисли да је она можда већ дошла, и да ме чека!... |
| м познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око |
| о ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну те |
| идим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, |
| о место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког |
| разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем ко |
| Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то н |
| пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она.{S |
| мени, нарочито једна таква девојка која толике момке занима, једна девојка о којој ми Сима толи |
| , колико је ја познавах, не заслуживаше толике пажње његове, пажње једног таквог момка, с толик |
| а.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађу браћ |
| ње његове, пажње једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом ње |
| једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су за |
| мака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вала, баш пуно |
| и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До |
| ном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради |
| не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Си |
| дана, он дође.</p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавање |
| нао и од кога.{S} Беше ми стало до тога толико да просто дрхтах сав од радозналости и нестрпљењ |
| е занима, једна девојка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се |
| о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе |
| ш тако добро, али тек ипак видео сам је толико да бих под истим околностима сваког другог поле |
| било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да м |
| главом и написана мојом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — |
| целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Б |
| ва.{S} Стидно ми беше и помислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и |
| <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту |
| Гили.{S} Гила и опет као да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за др |
| е <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да ј |
| упио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека н |
| ћи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упит |
| и спусти се лепи вечерња сутон за којим толико жудех, да могу с њом прозборити бар једну реч, а |
| тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њега сасвим може в |
| е врбе све једна до друге, високе таман толико да им опуштене гране додирују обалу, тако да се |
| још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| и шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво |
| нда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из |
| е овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца задав |
| мо се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стр |
| ејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах толико рад њу да видим да се видим онако изближе с том |
| ћи...{S} Али ја на то тада и не обраћах толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како |
| њу да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према појединцима — већ на све њих.{S} У с |
| о, име те девојчице, према којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле од |
| и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачк |
| n="72" /> <p>— Па ништа.{S} Кад те баш толико страх, зовнућемо Алексу, нека те испрати.</p> <p |
| е опет да појми.</p> <p>— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у |
| <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и окренух се.{S} |
| није.{S} Друга је то љубав била.</p> <p>Толико само још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру |
| , ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јур |
| смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком раном на ср |
| ах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сун |
| ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан вазду |
| тити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и |
| ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S} И видех поједине онде из села како се |
| , и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; она као да не пева |
| крену разговор о девојкама по вароши, о том како су лепе, причаше ми како је не знам кад и где |
| караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „В |
| њу да видим да се видим онако изближе с том девојком која, по причању Симином, играше прву улог |
| е очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим не |
| е; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отво |
| ише, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако разго |
| и; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном посту |
| и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако ша |
| по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, мо |
| во осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, |
| јмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што к |
| пет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n |
| његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прођ |
| авио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада |
| нам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p |
| ем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу |
| о врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где се |
| ..{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</ |
| али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{S} Говедар ми је показа, али, |
| у тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Гила, али се не сећам да са |
| зим, кад више тетку не волим.{S} Али ја томе не обраћах пажње.{S} Мени као да беше главно да се |
| ажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах С |
| е.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници |
| ћ да је само онако тек нагађао; а повод томе нагађању био је, вели, нарочито неки поверљив разг |
| жно?</p> <p>— И то је све ова; свему је томе она крива, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у |
| ом руком.{S} То ме толико одушеви да се томе послу просто сав предадох и — заборавих школу; доб |
| а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасн |
| механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобно, то је састављало ову варошицу.{S} Она као |
| аднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао! |
| како, али отац?...{S} Мора се побећи, о томе нема збора.{S} Побећи далеко, сакрити се да он о с |
| ољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се на |
| не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам.</p> <p>Кад одох кућ |
| Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али |
| дитељи, отац и мати, и остала родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе |
| ах се заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече С |
| вао? почех се ја правити као да ништа о томе не знам.</p> <p>— Па синоћ кад оде одавде...{S} И |
| о што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бојећи се да се не изда сасвим.</p> <p>— |
| аспах дуго; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да |
| </p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа тебе или не?</p> <p>Али она с |
| о.{S} Ја о свему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно |
| /p> <p>Ах, и опет је вољах!...{S} Али о томе други пут, доцније.{S} Друга је то љубав била.</p> |
| о питање.{S} Ја сад тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени смета |
| у, и не рече јој да престане говорити о томе.</p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да ра |
| оже да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли ме воли.</p> <p>Да ли ме воли?...{S} Тиме се |
| их од рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе |
| ене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му. |
| агради не смедох ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, |
| ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам мог |
| лија још голих наусница, разговарасмо о томе прилично дуго, као какви зрели момци.{S} При раста |
| отац, и тиме прекиде сваки даљи говор о томе.</p> <p>— Онда сутра! дошану ми Сима, кад пође да |
| да сада нарочито избегаваше разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се сино |
| тераше кола неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и ка |
| ан леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло руж |
| е мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогуће. |
| сеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не м |
| х казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она с |
| реме хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да |
| м, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, диг |
| Побећи далеко, сакрити се да он о свему томе ништа не зна, иначе...</p> <p>— И после, овај..., |
| е сагледах, видех — и готово се зачудих томе — да није баш онако лепа како ми се првог дана учи |
| тада једном приликом рекао, и то таквим тоном, да ми га је било жао, и да сам се просто кајао ш |
| о мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми беше више стало до тога, да самом себи дам |
| м видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p |
| упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, |
| се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} |
| и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хв |
| ћ наднео над њом.</p> <p>Ветар, не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на |
| ачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит п |
| се пред зградом гимназијском.{S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} По |
| о захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила г |
| етих се оног ведрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лис |
| е тако слатко очима гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења. |
| већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је сино |
| кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где м |
| се онда опростих са газдарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они |
| е опомене да свратимо тамо, где је теча точио пиво.</p> <p>Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђ |
| е може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да |
| дина, оном ливадом много се пута косила трава и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сиј |
| жеже, нигде облачка.{S} Мирише покошена трава тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли |
| изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлега |
| ано се повијаше над пољем, а на лисју и трави блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече |
| зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху |
| о, а ја и она сами скривени, на зеленој трави — таква слика беше ми непрестано пред очима, и ја |
| .{S} Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.</p> <p>Сара, љута, и злобно, говораше |
| ледом.{S} Пошто све површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти |
| о доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Он |
| ба, ветар јужни нихао је високу клонулу траву на међи и још оно мало заостале, непожњевене пшен |
| прелазећи преко мокрог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се при |
| м тамо, таквог разлога да заварам прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да о |
| сравним са земљом, да јој се не зна ни трага ни имена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш? |
| д куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам. „Так |
| знадох како да почнем.{S} После кратког тражења задирнух је опет за оно марамче.</p> <p>Она и с |
| ав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, поми |
| неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним како да је нисам познао.{S} И |
| беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и крај њега, мало потамнео, |
| има, између којих се виде беле куће.{S} Тражим очима своју кућу, тражим велики гранати орах, и |
| p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задов |
| им.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш њу.{S} Гилу, и не сећајући се да ниједан од |
| едам као нешто замишљен, и да никога не тражим.{S} Бојах се, да ко не примети да ја тражим баш |
| ака, па се оканух.{S} Мислио сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p |
| и једна ми не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала |
| је леп за себе је, рече озбиљно и стаде тражити очима срп; па кад га спази, она се пружи те га |
| Али ми се поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, |
| Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нестаде их, к |
| етку и да зна све то, па ипак...</p> <p>Тражих је, али се бојах од сусрета с њом; нарочито због |
| разгледање ограде.{S} Али то није дуго трајало; загледах још неколико проштака, па се оканух.{ |
| осила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше |
| вадесет пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{ |
| {S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се |
| чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог д |
| сију, прљавих ногу са надувеним прљавим трбусима под њиховим прашињавим дугачким тежаним кошуља |
| дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час п |
| ивим? „Нашто да живим?“ јаукнух гласно, тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицај |
| тав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва пос |
| ним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плаховито, скупив сву снагу своју, |
| ко треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} |
| , који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше Гила и још |
| што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога гласа... морам, да се састанем с њом“, и |
| ед зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних |
| у!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="cha |
| иш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид о |
| пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, ш |
| И боље је да идеш раније, рече отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и |
| истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу |
| мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у |
| ао да радим онако како сам разумевао да треба да радим.</p> <p>Стога сам тако нестрпљиво очекив |
| руд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет да се с Гилом састанем, да јој кажем све.< |
| Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледај |
| х грожђа, па пожурих кући.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она |
| уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам књигу, а за све остало лако је.</p> <p> |
| сле ручка, и то: ја, он и Сима.{S} Сима треба да потера неке краве јаловице; прилична је цена, |
| и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљ |
| не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим да она оде за њ...{S} Али како?...{S} |
| х се при помисли на то; ја појмих да не треба да седим скрштених руку, да не треба да дозволим |
| вори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> |
| се, рече, да нисам казао онако како не треба.</p> <p>— Добро си одговорио, рекох, ма да ми не |
| та учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размислити.{S} Ја се с њом, Гилом, спајам з |
| а једну не бих могла јамчити да је како треба, рече.</p> <p>— Ни за једну?</p> <p>— Баш ни за ј |
| ребају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће. |
| ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она |
| она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p> < |
| м да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и пр |
| отац.{S} Треба да видиш, које ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад |
| ох...{S} Само тек то да знаш да мени не требају њени поздрави.{S} Нека поздравља она онога кога |
| било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога |
| > <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт |
| кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би, мишљах, да је задирнем за нешто, да је мало |
| пште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих он |
| ује.</p> <p>Ово ме забрину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, |
| да изгледа равнодушна, примети: да није требало ни да долазим, кад више тетку не волим.{S} Али |
| {S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ни |
| тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — ти радници што |
| цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити их, али ја их ипак вабнух неколико пута, |
| тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће |
| у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало не |
| ћу, и прођох неколико пута тамо амо.{S} Требаше да идем — сунце беше већ прилично одскочило — о |
| иних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p>Али нашто сећ |
| ина затутњи изнад нас.{S} Застадосмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ |
| е кицошиш.</p> <p>Отац ме само за један тренут погледа, и на његовом лицу видех онај исти осмех |
| {S} Дође ми је одједном жао, дође ми за тренутак да јој паднем на груди, па да се слатко исплач |
| <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у варо |
| ласом прочитати и моје име, и...{S} Тај тренутак дође, и ја слушах име за именом: „прелази“, „п |
| > <p>Стога сам тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној ги |
| не тицаше само неколико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је м |
| као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ов |
| е на главу.</p> <p>Једва после неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу |
| е своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђавол |
| е, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца |
| вља ми.</p> <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</ |
| асмејана лица зачуђено гледаше неколико тренутака, а онда махну главом: „Еј, кад не знаш!{S} Да |
| илу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбор |
| <p>Он ме замишљено посматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> |
| лућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано и |
| } Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збил |
| ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју с |
| ишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто |
| олико било приберем.{S} Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Он |
| p> <p>— Гилу?</p> <p>Ја стојах неколико тренутака зачуђен и замишљен, тражећи да себи објасним |
| којом бих је зауставио бар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се ба |
| се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тренутака, бејах изнурен и малаксао, осећах се као посл |
| онда изађи пред њу.</p> <p>Још неколико тренутака као да се предомишљах, а онда појурих низ пот |
| ила те. </p> <pb n="116" /> <p>Неколико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једн |
| ораком врати се натраг.</p> <p>Неколико тренутака остао сам непомичан на своме месту, под леско |
| ога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— Не волиш оног Ал |
| о Гили, и мало, мало, па се сећах онога тренутка када ме она оно при проласку поред њене куће п |
| Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекивао сам је пун грозничавог нестрпљења, тв |
| ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о својим јадима, о сво |
| Бејах пун нестрпљења, те се не могох ни тренутка задржати на једном месту.{S} На табли, што вис |
| ет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде мил |
| види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да сам и ин |
| стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем п |
| аманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли |
| рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И с |
| , ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном поступку, о бег |
| ну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком за |
| ха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи да склопим.{S} |
| > стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ништа да јој кажем...{S} |
| и ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања к |
| ладости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да наслући |
| н црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, позва м |
| бравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, најлепш |
| кроз прозоре, и сенка од липовог лишћа трепераше на зиду, који обасјаваше сунце.</p> <p>Осетих |
| кроз лиснате гране старог великог ораха трепераше пуно неког сањалаштва, неке неописане лепоте. |
| ледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и небо плаво <pb n="109 |
| едра неба, а на јасици, онде на огради, треперило лисје сребрнасто..., али те се ја живо сећам, |
| којих јуче пролазих и која ми јуче све трептаху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; наро |
| нце на ведром плавом небу сећање на њу, трепташе лепше и веселије него ли икада дотле.{S} Иђах |
| трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; д |
| , пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећање на њу, |
| S} Ведар, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а там |
| едох за сто, и дуго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тад |
| Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко |
| мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гледаше, а осмех јој ђаволски трепташе на лиц |
| и где ме нека помамна грозница поче да тресе и да ми ломи снагу.{S} Онда занос, привиђења, бун |
| етиће друга.</p> <p>— Поноси се, додаде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S |
| лико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колим |
| цније за време распуста између другог и трећег разреда гимназије, кад бејах на сабору код једне |
| пе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У је |
| n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца си |
| н ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја имам |
| она ми одговори да има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „К |
| Метнем опет.{S} И опет изгубим.{S} И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „тра |
| село мајка Свети, који тек беше напунио трећу годину.</p> <p>— Бата! изговори он гледајући ме п |
| дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече |
| она прва два.</p> <p>Из тога посматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак |
| њу, и тада када бих изговорио њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет |
| а очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухват |
| е, и само дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га |
| да она може врло лако поћи за Алексу, и трзах се при помисли на то; ја појмих да не треба да се |
| и, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{S} Сањах је.{S} Сањах њ |
| управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се ок |
| оњ као да беше на то навикао, јер се не трзаше и не презаше од њих, већ само као да нарочито са |
| уће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковачи, поткивачи, и томе подобн |
| а све непријатности од ово последња два три дана, и док отац тераше кола неравним путем, ја миш |
| проведох, колико се сећам/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан |
| <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао |
| ијаш момчић, ако је старији од мене две три године, али ипак ни мало већи растом од мене, час п |
| tle>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покуш |
| Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како б |
| х, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> <div type="chapter" |
| празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је о |
| апћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана |
| авих њих, па пођох са Гилом.</p> <p>Оно троје заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где реч |
| ни зашта немађах воље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} |
| ра бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — беше време захладнило |
| " /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, два, трп!{S} Ко брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четв |
| ућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварно |
| бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до то да треба и опет д |
| мо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као н |
| да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Море, дете, теш |
| тка до краја — <pb n="25" /> разуме се, трудећи се да прикријем своје праве, најтајније осећаје |
| аром, прелазио с једног краја на други, трудећи се да изгледам као нешто замишљен, и да никога |
| у за задевком.</p> <p>Правих се невешт, трудећи се да јој покажем како јој не обраћам ни најмањ |
| !...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; међутим глас ми др |
| х је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мисли |
| уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико ми је п |
| је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди, Бог с т |
| аг!{S} Гледам ја своја посла, рекох јој трудећи се да ме глас не изда.</p> <p>— Право велиш, ле |
| „Гиле! срце моје!“ тепах јој онако сам трудећи се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима |
| и онде крај винограда нека пасе.</p> <p>Трудећи се да сакријем колико ме је наредба очева у ств |
| ина њих гледа, а ја <pb n="61" /> да се трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам т |
| пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њ |
| и је било, врло тешко, и једнако сам се трудио да пронађем ма какав излазак из овог стања у кој |
| га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће |
| једно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с |
| .{S} Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> < |
| да.</p> <p>— Ништа, одговарах кратко, и трудих се да се насмешим.</p> <p>— Много ружно гледаш.< |
| Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки издржи оцену Гилину.{S} Да ли сам та |
| врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене по врху, и њихово г |
| це ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за теб |
| куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Беше то једна де |
| <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, помислих и подигох полако глав |
| поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стигосмо до Гилине <pb n="81" / |
| ка из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда р |
| стите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то Стана.{S} Стигавши нас, она ре |
| слу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми |
| е куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше никога. |
| аздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, |
| нико не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија |
| свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у г |
| на мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском н |
| у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим |
| ојица по служби тако од кад их знам.{S} Ту је кућа и те Гиле.{S} Још као нали, када сам се са д |
| ио.{S} Радо бих био одговорио мајци, да ту не беше отац, да се ње то ништа не тиче; али не смед |
| не дође из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се н |
| рају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора бити ма кога.{S} Бојах се само да н |
| ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Поред свега тога ш |
| х, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да они не проводе врем |
| текла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стад |
| узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што |
| исмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред |
| ег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шу |
| бејах заборавио; ја бејах заборавио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на |
| тога ми срце живље закуца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег виноград |
| зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговорих то тек она |
| зити обратих такву пажњу, као да је она ту, и да ја не могу да је спазим.{S} Али ми одосмо кући |
| це, лепо лице њено, видим као да је она ту преда мном, и као да ми збори: „Зар ме не разумеш, з |
| есне даљине најбоље видети да ли је она ту или не, и погледах...{S} Нема је!...{S} Да ли је мог |
| где се продаваху колачи. „Да ли је она ту гдегод?“ запитах се и нехотице сам, и бацих поглед ј |
| Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек |
| а не може боље бити.</p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} |
| p> <p>— Немаш преча посла, рече, но сад ту да разбијаш главу још и због којекаквих белосветских |
| ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем ње |
| вао да је видим: да видим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитуј |
| те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни онде крај винограда нека па |
| срце, неспокојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стр |
| окојна, жудна мисао не стаје ту, не сме ту да стане, већ иде даље, полеће на све стране као про |
| а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада стојах ја сам, с тешком рано |
| о уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам с |
| менутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Метну |
| ми је показа, али, пошто беше још деце ту, и пошто беху доста далеко, не могах распознати и уо |
| ена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n="36" /> <p>Одмерих је од главе до п |
| бурадима.{S} Више никог као да не беше ту код куће „Мора бити да је на раду“ закључих после ду |
| е, тамо на коси, некад појурила вода, и ту као да је започела да се слива, па се услед тога пос |
| кама и околностима беше доста богата, и ту наиђох на велики број књига које дотле не хтедох чит |
| .</p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.< |
| мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрестано то п |
| облака види; густи облаци врх му обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, |
| — Нећу да те лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у ва |
| е беше ништа немогуће.</p> <p>— Седи ти ту! рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па |
| е полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедо |
| аде ми само да је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <p |
| . </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена.</p> <p>Кућа мога оца налази |
| ред самом њеном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у гор |
| неколико пута, да би Гили јавио да сам ту.{S} Просух жито на неколико места, па онда оставих с |
| ј њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њим |
| вију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођох на ону страну |
| што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у |
| себе, страшећи се да самом себи поверим ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести |
| . упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он н |
| ше, а већ после...</p> <p>Ја сам стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову |
| место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ |
| главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава.{S} Стидно |
| арамче.</p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како ниј |
| адрхта пред очима.{S} Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; |
| ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја још мали.</p |
| .{S} Извесно је њено.{S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу |
| ене по врху, и њихово грање сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не позна |
| комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не зна ни |
| је сретно! рекох и оставих мајку и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p> |
| винограда, крај неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих |
| ше права јава.{S} Као на јави ја гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше ту |
| >Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубок |
| ра бити, разишло по раду.</p> <p>Стајах ту неколико тренутака, и гледах ту кућу, пажљиво и расе |
| {S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих јо |
| е, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А |
| Имали смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако д |
| p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све до мрака, све док се сена |
| >XI</head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири п |
| абринуо нешто због својих наука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу |
| ње може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби и удишући влажа |
| себе.{S} И иначе нека тешка суморност, туга, којој не знађах разлога, притискиваше ми душу.{S} |
| раскалашног младића?{S} Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чист |
| оред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} Једне вечери, једва се сећ |
| ова песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душ |
| разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да сам сам крив свему, |
| проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу.{S} Било ми је тако тешко изв |
| ах и почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, о |
| т, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али сада видех да не мог |
| рође дан, зађе сунце, зађе нада моја, и туга ми паде на срце, и заболе ме душа да сам јаукнути |
| руштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У |
| , ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То |
| полако путем кроза село, пун сете, пун туге.{S} Овде, онде поједини предмети подсећаху ме на р |
| <p>И опет настадоше дани тешке самоће и туговања, опет бејах код своје куће сам, с мислима о њо |
| ћи се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећ |
| м, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменам |
| код своје куће сам, с мислима о њој.{S} Туговах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима з |
| је ми после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ве |
| ми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог јутра када |
| нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли |
| ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиштољ преда мном.{S} Али не, ја то не с |
| ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје |
| рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прстен моје покојне бабе, |
| је рука моја, а она ми ипак изгледа као туђа.{S} И та рука, сама рука, јер ниште друго осим ње |
| гледах је онакву какву је сањах, гледах туђе незграпне руке како је отимљу од мене, и њу, како |
| жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сар |
| та! изговори он гледајући ме поиздаље и туђећи се од мене.</p> <p>Доцније дођоше отац и брат ми |
| њега ваљало ми је прећи преко неколико туђих њива, па и преко једне њиве Алексине, која беше б |
| ејах запазио да кад год сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах м |
| јемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађ |
| , скупив сву снагу своју, отех од ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђ |
| грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натер |
| мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповеди |
| ерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, |
| о ми се из груди, из сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, ла |
| ана — то као да не беше песма, већ нека тужна нарицаљка.{S} Неколико пута понављаше стих: „Жали |
| ебом са кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно по |
| као да сам наслућивао, као да сам знао тужни свршетак најлепших снова првих дана моје младости |
| ајима љубави према самом себи, са неким тужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задр |
| попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који пут те погледао за |
| ..., али те се ја живо сећам, лепо доба тужно и весело!{S} И како си ми сада слатко, како се ра |
| таху од миља и среће, изгледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно син |
| гледаху ми сада тужно; нарочито ми дође тужно на оном месту где оно синоћ стадох с коњем и слуш |
| лине куће, допирала је запевка, која је тужно одлегала селом кроз вечерњи сутон.{S} Тада сам од |
| у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта ос |
| ало све то тако да буде?“... прошапутах тужно, а сузе ми грунуше из очију.</p> <p>Ах, и опет је |
| икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и слатког осећања, оног слатког сањања које као |
| ривену на дну срца, смем ли, могу ли да тумачим ове њене речи тако да она воли само мене, да са |
| угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло повољно по себе. „Воли она мене, мишљах, о |
| хова прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из |
| осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведр |
| в, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина мајка, кука |
| е дошла да жње и Стана, која непрестано ћаскаше и задиркиваше све момке редом, а нарочито мене. |
| ла ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сама, а ти онда изађи пред њу.</p> <p>Јо |
| м мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и |
| рилепљена је још пре два дана објава да ће се на Петровдан раздавати награде добрим ђацима и пр |
| е она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опе |
| "> <head>XII</head> <p>Сима ми обећа да ће одмах, још тога вечера, отићи и састати се с Гилом, |
| тужно, жалосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање бе |
| идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах |
| више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, како доцкан!{S |
| несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} Стога, иако још |
| ше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помис |
| изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на |
| адника приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му |
| грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} |
| или, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љу |
| S} Једна жена за коју је отац мислио да ће доћи да жње, одговорила је но Сими да не може доћи.{ |
| еља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном |
| дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— |
| о; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не буду, ипак је врло ма |
| ду, ипак је врло мало било вероватно да ће бити и Гила.</p> <p>Међутим испаде онако како сам ја |
| ао сам тога вечера, са слатком мишљу да ће се сутра жети пшеница, да ће међу осталим радницима |
| исли нешто много.{S} Само ми довикну да ће, може бити, и она данас доћи овамо.{S} Ниси је нешто |
| Би ми необично криво.{S} Ја очекивах да ће ко од радника приметити да више не радим, и да ће ме |
| е ништа.{S} Зар ми синоћ не даде реч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових |
| е одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје ст |
| ја нећу!</p> <p>— Ех, ко!{S} Мислиш да ће зло само да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај |
| тка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, би |
| тако нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сал |
| заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како да идем сад тамо, |
| ову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи баш сад кад ја одем“, помислих; и мучан и злово |
| подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гил |
| је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је извесно испратити донекле, па, ће да се врати сам |
| не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао |
| вари.{S} Ја гледам ону најлепшу.{S} Она ће бити моја.{S} Метнем тамо двадесет пара, али не доби |
| ош дете, рекох озбиљно.</p> <p>— Па она ће да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мис |
| њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, |
| Преко девет вода превешће те жедна, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</ |
| , ништа!...{S} Онда се окрете од ње, па ће више осталима:</p> <p>— Вала, ако га не исцепам све |
| осредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хо |
| а не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сима.</ |
| томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном да ми |
| ренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{S} Н |
| тах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана Кој |
| огледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда у |
| поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S} Ме |
| >— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто |
| , смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком оно з |
| никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде исп |
| ерим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет ран |
| ах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку |
| бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за млађ |
| а одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, |
| с да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој |
| се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И остадох |
| опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се мало потерамо |
| ка о којој ми Сима толико причаше. „Кад ће да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових |
| редстава за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, осетим сјај |
| .{S} Иде представа за представом, и сад ће... сад ће...{S}И, као одблесак сунца са огледала, ос |
| нас може <pb n="55" /> стићи Милица, те ће ови толико жељени тренуци проћи, а ја нећу стићи ниш |
| и ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, с |
| Сунце ће да сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за |
| ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} С |
| 7" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако с |
| ем Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако |
| љиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или смрт?“ п |
| } Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се пи |
| немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њ |
| њима.{S} Биће их на два места.{S} Једни ће да праше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да и |
| ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред |
| а, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> |
| <p>— Ама, њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита ј |
| Еј, море, наслуша се ти баш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану < |
| ми сад!</p> <p>— Не могу сад.{S} Стићи ће нас Милица, а ја имам много да ти казујем.{S} Боље д |
| ема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сун |
| о тога места, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том мес |
| каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прек |
| слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја |
| ово грање красти све ближе к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме |
| да је најбоље да се поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми |
| зашто — ни сам не знам.</p> <p>— Па он ће сутра с колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што |
| па и на неке девојке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом к |
| аљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана, али без смеха, без оне ј |
| е збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли то минуте или можда секунде? у је |
| могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене страх саму да кроз ов |
| агледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и гд |
| уго гледах преда се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да и |
| таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече отежући, а онда као да се присети н |
| ој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.< |
| е међутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не |
| } Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох |
| почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим |
| <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе мени на састанак, а отуд оз |
| .</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куд |
| ући тако себе и њу, одох замишљати како ће и остала лица онде из села изгледати том приликом.{S |
| едан откос тамо до оног дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! |
| м у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те сија да се види као на дану.{S} Нема т |
| е загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и одмахну главом.</p> <p>— А зар ј |
| ан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој задати веће муке него ли и онда, па ће отпочети |
| есем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код њих |
| жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и не |
| , није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после неколико |
| мах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај посао; |
| лом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о томе |
| збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах разл |
| ије близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш |
| да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај његов |
| </p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет усте |
| <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> |
| их ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло |
| је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда |
| велиш, лепо моје, паметно дете.{S} Њему ће мајка да испроси из вароши девојку, да се зна што је |
| је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити |
| ију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, онда боље да се не враћам |
| а.</p> <p>Одговори ми да немамо, али да ћемо сутра имати: једни ће денути пожњевено жито у стог |
| све већи и већи део пута, и разумем да ћемо напослетку стићи и кући, и растати се, или да нас |
| <p>Пођосмо брже.{S} Ја поново осетих да ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико |
| је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, |
| и главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћемо да пластимо (тога дана косили су косачи); а и вино |
| .{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек п |
| а преко откоса.</p> <p>— ’Ај’те ви! сад ћемо нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} |
| та, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори брзо Милица.</p> <p>Ја се повукох даље о |
| шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам тек паде на памет да |
| нама, задиркиваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи |
| ко не пођеш за њега.</p> <p>— Ама, лако ћемо за то.{S} Има времена.</p> <p>— Има времена, али ч |
| шалио с њом.</p> <p>Али Стана сад стаде ћеретати још више него ли дотле, и око ње се стаде крет |
| рави вазда весела и расположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе |
| Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако |
| ећу моћи да надгледам раднике.{S} Стога ћеш ти да будеш с њима.{S} Биће их на два места.{S} Јед |
| латку, наставих полугласно нарицати, да ћеш доћи!{S} Под густим врбама. — где нас нико видети н |
| има потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву |
| ена.</p> <p>И дигох се...</p> <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји |
| .{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n |
| а долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!</p> |
| очне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом п |
| b n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Шт |
| } Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Н |
| ени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим? |
| дрвета.{S} Тамо ће и да се руча.{S} Куд ћеш с њима тамо на крај ливаде! позва ме Гила, али тихо |
| Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо ко |
| то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко ће да је издржава?</p |
| столице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</ |
| не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох да јој окренем лица |
| а тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш заплакати на гробу моме?{S} Сунце ће да сија с плав |
| да не стоје, а ако ко неће да ради, ти ћеш да ми кажеш.{S} Можеш понети и неку књигу са собом, |
| раше виноград, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше там |
| весела лица.</p> <p>— А ја?</p> <p>— Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не до |
| о сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судби |
| јде, позва ме Сима,</p> <p>— ’Ајде, ако ћеш са мном, — да истерамо по један откос тамо до оног |
| ло слаби...{S} Све је то тако, али како ћеш ти с њом?{S} Где ћеш да је оставиш, код кога, и ко |
| ким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сметњи, осече се Гила |
| </p> <p>Скочих на ноге и рекох Сими, да ћу да идем кући.{S} Он ме стаде заустављати, али ја не |
| е међу осталим радницима и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алек |
| се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити.</p> <p>— Ја нисам знао, р |
| му још нешто кажем, као да се надаше да ћу се ја предомислити, да ћу ја своју одлуку променити. |
| их на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да ли је она т |
| да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље спреми, па преко |
| доручак и на кафу (ма да рекох мајци да ћу је сад одмах попити), и не знам ни сам кад се пре на |
| исто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да идем.{S} Они као да немађаху ништа проти |
| ја се пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те пр |
| питиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— А има ли још ко |
| их.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она полако и загледа |
| љах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и |
| м ту тајну скривену на дну срца — можда ћу гдегод срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.< |
| ог разреда), па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењен |
| трану, па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капу |
| да!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мисл |
| ема самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да |
| > <p>— Добро; да видим.{S} Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узал |
| добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председн |
| ах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} |
| , и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико в |
| тајну своју.{S} Биће дакле и она, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с |
| пута понављаше стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито |
| p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буди Бо |
| S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој помо |
| Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме пит |
| е воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а они — |
| бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја са |
| ..{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Алал ј |
| се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; нат |
| оравио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; глед |
| .</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учини |
| се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошу |
| лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Ос |
| дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па пис |
| амо може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требало би |
| сли да ја већ знам да је она питала кад ћу да дођем, па сад идем те јој се намећем.</p> <p>Пошт |
| о; дуго.{S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађем |
| ла неравним путем, ја мишљах о томе кад ћу се из Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се |
| миње Сима, и која распитује за мене кад ћу да дођем.</p> <p>— А да ли знаш извесно да ће бити и |
| видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} |
| он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној друг |
| ајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше |
| S} Мишљах о Гили, и о томе кад ћу и где ћу моћи да се нађем на само с њом, да се нађемо нас дво |
| као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом |
| и појурих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у пам |
| S} Али сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој? |
| да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити. |
| бављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div> <div type="cha |
| последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?{S} Беху то тренуци тужног и |
| ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да нисам казао |
| и и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од то |
| каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.< |
| а хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох |
| ђе још згодније; обилазећи ограду, моћи ћу да се покажем скоро пред самом њеном кућом, те да зн |
| а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми оста |
| ељама, он као да имађаше право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одб |
| Р. вратити и састати опет с њом, и како ћу се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам |
| вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; гледаћу.</p> <p>— И |
| о њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нека, н |
| </p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно |
| одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, |
| с напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити.</p> <p>— Море, све ћеш ти то да заборави |
| да се приберем мало, и да видим на коју ћу страну.</p> <p>На неколико корачаја испред себе спаз |
| жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод к |
| смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико девојака, а ја сам.{S} Не мо |
| је нешто за свој рачун.{S} Оне проклете ћурке... на гуске несрећне...{S} Једно пиле опет... а в |
| еђу осталим радницима.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда |
| е, — окрете се опет мени након краткога ћутања.{S} Кад ће, вели, да дође тај млади газда, да се |
| ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој кажем да си дошао.</p> <p |
| а? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у заб |
| >— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један тако важан корак као <p |
| Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам |
| ма, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ништа више! рекох одсечно.{S} Сад може |
| Алекса, он главом.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопс |
| ка.</p> <pb n="49" /> <p>Настаде кратко ћутање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те ре |
| ад подигао би бич да попрети коњима.{S} Ћутао сам и ја, и с тужним срцем окренуо бих се по који |
| шчуђавати мајка, док отац који је дотле ћутао, наједном се не осече <pb n="115" /> љутито на њу |
| ипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да попрети коњима |
| у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p>Пошто наметасмо десетак мравуљака, треб |
| јах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једно |
| шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, п |
| едох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми се наједном неки једак смех не оте из гру |
| ече ми са пуно љутине и прекора.</p> <p>Ћутах, и не смедох ни да покушам да се правдам.</p> <p> |
| умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> <p>После вечере искупише |
| иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће сад с њима! говораше Стана |
| Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав од кошуље на десној руци, и ч |
| ехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоредо са мном, пазећи |
| име.{S} Престадох да дишем.</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је л’ да знам?{S} Е, моја несрећнице, |
| > <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— |
| о њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} Почеше је задиркивати за мене.{S} Она, ма да |
| место.</p> <p>За све то време Гила само ћуташе, и гледаше мирно преда се; а тако исто и Стева.. |
| од небески.</p> <p>Отац но свом обичају ћуташе, и тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што б |
| ајке, рече разнежено мајка.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих |
| а околном дрвећу већ прошарао жут лист, ћуте поља.{S} Мирно све.</p> <p>Наједном отуд, с оне др |
| <p>Отац је гледаше неколико тренутака, ћутећи и трудећи се да отера осмех с лица.</p> <p>— Иди |
| тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну ми главом да пођем с њим.</p> <p>— Сутра ћ |
| <p>Тако смо неко време напоредо радили, ћутећи.{S} Најзад, један од радника, отуд испод јабуке, |
| утах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја наједном осетих како ми око срца ледена ко |
| } Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи доносити мравуљке.</p> <p>Не смедох да јој погле |
| а ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брзо ћутећи.{S} Видим где прегазисмо све већи и већи део пут |
| врло живо место.</p> <p>Ишао сам полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она д |
| <p>Она девојка до ње гурну је руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече о |
| ; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у једа |
| а.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.</p> <p>Како Сима стајаше крај кућњих врата, и вра |
| и задовољно лице моје мајке нагна ме да ћутим. „Она је добра девојка“, рече мајка, наднета над |
| ве те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај с |
| опет ће она.</p> <pb n="74" /> <p>Опет ћутим, и гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто |
| ила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засмеја |
| рши своје причање, а ја скочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да |
| м према мени, с осећајима девојке која, у колико сам приметио, немађаше лепе речи и осмеха само |
| јао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, која је т |
| дили.{S} Он (отац) опет има нека посла, у судници.“</p> <p>Нисам имао ни најмање воље да идем т |
| одније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пруж |
| сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја не гледах пр |
| м ливадама, у густим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на |
| се овамо код нас живи.{S} Оно, истина, у вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојак |
| онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место |
| гову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а она са о |
| унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} |
| ти никакву сумњу, ни код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака моји |
| а Гила не оде за Алексу, и то сад, сад, у овом кратком размаку времена док Сима не дође из поља |
| } Метнух преко рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало |
| леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и доксат; залупих врата за со |
| се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Бела, лепа кућа, мало као гр |
| ху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах се да дишем, |
| — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним |
| не беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n=" |
| и велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне оч |
| оворих, рекох нарочито гласно сам себи, у соби затвореној, и скочих од стола, за којим сам седе |
| Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнелих шашав |
| рне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани, под ведрим |
| едео, па стадох облачити капут.{S} Али, у другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли |
| тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух свежији, ту срце |
| ући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чу |
| , и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толик |
| твоје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече |
| може сам за се.{S} Но тај његов рођак, у колико сам могао сазнати, злоупотребљавао је свој пол |
| а сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна |
| е врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осетих неку неразумљиву радост.{S} У |
| ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окренуо сам се те ноћи ст |
| ако ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну |
| аде трећа.</p> <p>И то све тако гласно, у присуству моме.{S} Беху ми то све другарице из детињс |
| прозора; да, ја стојах, сећам се лепо, у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Л |
| </p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи заокруженој ониским косама, по којима се овде он |
| рањави, каквих их нема.{S} Један слеп, у сеоском оделу, тамна лица и велике густе браде, запом |
| рипети да пасу.{S} Прекосутра је вашар, у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други |
| се отворише врата, и Стоиљко распојас, у гаћама и кошуљи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? |
| чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо у селу...{ |
| а као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, високо горе, и |
| видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на отвореној пољани |
| ене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању људском на от |
| ног Алексу.{S} Као седе на мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком |
| пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, однесе за |
| але овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори наставника, а нарочито оца зад |
| попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах |
| ечом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, заиста, б |
| каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се казује |
| гневно и очајно.{S} Ја стрепех, дрхтах, у буквалном смислу те речи, од страха, истинског страха |
| пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb n="24" /> и да не |
| о на мене.{S} Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њ |
| и срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; он |
| пун среће, пун блаженства, и вољах је; у души ми трепташе као сунце на ведром плавом небу сећа |
| чем.{S} Али то осећање не потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос. |
| имах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; дрхтах срцем пуним љубави; с |
| ено брдима, пуче пред нама <pb n="5" /> у свој својој лепоти.{S} Поред пута полузрело класје пш |
| S} Беху ли то минуте или можда секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муљ |
| вом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поганом, поквареном свету овде може човек само д |
| мом себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} |
| овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне |
| ао да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У самом тону његовог гласа осетих нешто пакосно, подруг |
| е.{S} После ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипа |
| о ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог с |
| далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се покошене ливаде, а врб |
| Гила, зачу се песма.{S} Певаше она.{S} У почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а |
| од своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох ј |
| Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} С |
| .{S} Има времена после, па пластите.{S} У исто време приметих да неко трчи за мном.{S} Беше то |
| а...</p> <p>— Не могу, не могу више.{S} У здрављу!{S} Ко ће после мене да испрати?{S} Мене стра |
| а, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића, нигде никога.</ |
| он то мисли, могао сам му признати.{S} У недостатку бољих девојака, добра је и она.{S} Иначе, |
| о моја бујна, млада машта измислити.{S} У истини од свега тога не беше ништа.{S} Било је може б |
| ца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отворише врата, и |
| ми се сан, па никако очи да склопим.{S} У први мах и не обратих пажњу на то, бејах пустио на во |
| е.{S} Разговарах се озбиљно с Гилом.{S} У разговору, скренем јој пажњу на Станино разметање.</p |
| тио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, нек |
| лика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке |
| игао, још мало па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p |
| игох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе једна прич |
| нешто пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуру |
| према појединцима — већ на све њих.{S} У ситне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гоми |
| ну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се п |
| } Прихватих је да не падне: у наручју — у рукама/на мишицама, на грудима — осетих њену младу, ј |
| та, поћута, а онда се накашља.</p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и |
| у и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} |
| /p> <p>— У здрављу! рече Гили.</p> <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да п |
| мо своју вољу пружих јој руку.</p> <p>— У здрављу! рекох мало промењеним гласом.</p> <p>Осетих |
| у снађе! рече Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем ра |
| аспе ми нешто да пишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У |
| х се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} Гила и опет као да н |
| кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун пасуља са сланином, а |
| по лицу — смем ли све то да замислим, а у исто време да замислим и то да она није моја?{S} Смем |
| гледам преда се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да |
| да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> |
| а као да једино страховах.</p> <p>Једва у зору као мало склопих очи.{S} Заспах...{S} Али то беш |
| да сакријем колико ме је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које са |
| ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S} Осећах само потребу, и то одмах, за неким |
| више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењу разуверим; напротив, ја се с њим тако раз |
| зао истину; одговорих му тако да сам га у поменутом мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвали |
| сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себи и проклињах, и њега, и говеда, и волове, и све у |
| е и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и од мајке, па га онда озбиљно ста |
| замишљах да сам тамо, испод каквог луга у зеленој ливади, с њом загрљен, и тако попуњавах ону п |
| песма и нашто?...{S} Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p |
| се да вратим снове од прошле ноћи, — да у њима жижим.{S} И враћах их, и гледах је онакву какву |
| ети; па ипак, ипак... ја не могох, а да у том истом тренутку не мислим о Гили, о овом њеном пос |
| и мени и Сими да пред вече одемо, те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута та |
| не могох видети.{S} Нестаде их, као да у земљу пропадоше.{S} Свет јури, пролази.{S} Жагор, гал |
| ича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши се, иђасмо са торбицама о вр |
| на памет па се питам, да ли и она сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли р |
| а, те да наберем мало грожђа, које тада у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па |
| му; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="ch |
| једно с говедаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, |
| занимљивих ствари.{S} А он зинуо, гледа у мене, не може да се наслуша тих мојих речи; гледа ме, |
| ће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је от |
| паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а једном руком га одбија од себе.{ |
| сада у овом тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p |
| ако је отимљу од мене, и њу, како гледа у мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p |
| ду поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја с |
| д ми принесе доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много осл |
| их онако случајно.</p> <p>Он се загледа у мене.</p> <p>— Славе ми, то ће најпре бит’, рече и од |
| површило.{S} Онда ми се поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме оп |
| нас двоје, одговори јој Гила, и погледа у мене.{S} Погледи нам се сусретоше, и ја видех где јој |
| ка, кад ме спази, насмеши се, и погледа у оца.</p> <p>— Прође твоје, рече она оцу; нема више да |
| ...{S} Он се окрете радницима и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</ |
| ед на прсима.{S} Не смеде да ми погледа у очи...{S} Али се вараш, поче наједном најозбиљније.{S |
| ного би, рече мајка и с осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, |
| на! рече Сима па и он с осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати ма |
| сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним |
| а ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмет |
| з сред срца као нека тужна жица испреда у висину, у ведар дан, са плавим, лазурним небом, висок |
| Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у на |
| пита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој се поглед сукоби с њеним, и то први пут |
| речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо своју вољу пружих јо |
| , чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец румен као крв.</p> <p>Одо |
| страшна слика која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем д |
| > <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, к |
| ке неописане лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди с |
| авуљају.{S} Ниже доле, тамо крај потока у врбаку, стоје повезани волови.{S} Сунце жеже, нигде о |
| аћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разговор од сваке руке, |
| Алексом, можда једна занимљива играчка у њеним рукама?...{S} Ништа!...{S} Ништа!...“ прошапута |
| у, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила тако |
| мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерск |
| аклања марама радним даном; косу сплела у витице и ставила напред, а са стране, близу уха, заде |
| ека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> |
| Ја сам га сама купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> |
| и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће ра |
| у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници виде |
| ице.{S} Кука из гласа, и бије се рукама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па с |
| у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тада бејах, као да доби једну од најзгодниј |
| с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично се |
| Вођаше он рачуна и о најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А |
| та и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео над њом.</p> <p>Ве |
| оветима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од оних отегнутих жетелачки |
| отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке |
| ме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја врс’?...{S} Поздр |
| и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад изађосмо из села и дохвати |
| акав знак.{S} Проведох прилично времена у тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, по |
| а девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруменио.{S} Зашто тај смех |
| завлада тишина, она летња сеоска тишина у подне, кад сунце пене с ведрог неба, а поветарца ни о |
| едне девојке.</p> <p>Погледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— |
| пронађем ма какав излазак из овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не |
| ључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми с |
| силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх од сна, |
| е тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, па че |
| "60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неки |
| Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p> <p>— На здравље ти, |
| м; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, |
| оме мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не беше ништа немогућ |
| о; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем |
| } Какав живот!{S} То беше једна ситница у мојим очима, једна сувише ситна жртва према ономе за |
| , по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се са Алексом, |
| у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљ |
| че: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, |
| е да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом ј |
| </p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па о |
| х ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати |
| она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је нисам ни волео, да с |
| ...</p> <p>Реших се да се вратим натраг у варош.{S} Пођох, ади ми нешто, сад не могу да се сети |
| љиво осмехну.{S} Беше нечег примамљивог у том осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп |
| за кога?</p> <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</ |
| бе нечег старачког, озбиљног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан раз |
| арам.</p> <p>Беше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то |
| се појави Сима, сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уп |
| ање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледајући ми право |
| па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много погледали, а |
| уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој |
| журили насипом, а Сима је седео напред у коцима и ћутао, и тек кад и кад подигао би бич да поп |
| што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам јој ближе — јабука на грани све ми је б |
| од срести њу, или је видети тамо гдегод у пољу.</p> <p>Сима беше јутрос одјахао коња, те морадо |
| поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| и се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревно |
| > <head>VI</head> <p>Сутрадан мени паде у део да однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће |
| ки друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше сироче, без |
| на?...“</p> <p>Ово ме тек питање доведе у праву забуну.{S} Ја бејах заборавио да сам тек пре не |
| путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} |
| и Маџарица играли на једној свадби онде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, |
| е пуцањ пушке.{S} Пуче негде близу онде у селу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у са |
| , сви ти лепи снови, све то може да оде у ветар.{S} Ја замишљах Алексу с њом; замишљах разговор |
| да братићу не могу ништа дати, она оде у собу и донесе неколико <pb n="48" /> груменова од ран |
| та ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећ |
| га пусти и он одјури низ брдо.{S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, з |
| тај који је још тако срећан био да сиђе у оне тајанствене дубодолине извесних душевних појава?) |
| а узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом дунђерском, каквом ли, послу, а казиваше |
| ну од најзгоднијих прилика да се покаже у свој својој сили.{S} Потстакнут овим младићем, ја му |
| , и он, разуме се, и не помишљаше да је у истини друкчије.{S} Он не знађаше моје јаде, а и да с |
| месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој женидби препрека која се не |
| према нама — деци својој.{S} Бацаше је у бригу и најмањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шт |
| <p>— У здрављу! рече Гила, и пољуби је у руку.</p> <p>— Да поздравим Алексу?</p> <p>Гила ћуташ |
| данух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли |
| е из мога суседства, све то стварало је у мени према њима осећај, да не речем одвратности, али |
| а тек ће он онда започети.{S} Добро је у вароши, и жестоко ја то, казује опет он мени; и вели, |
| мене и смеје се, и ето такву миловах је у мислима.</p> <p>Занет тиме, заборавих и на доручак и |
| поглед отимаше њој, Гили.{S} Тражих је у колу по белој кошуљи и њеној белој махрами, и <pb n=" |
| де остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и јед |
| момака и људи везиваху пожњевено класје у снопове.{S} Ја обилазих све раднике редом; али као да |
| то, казује опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у |
| н оборене главе.{S} Такве су ти девојке у селу, додаде мало после, као мало сневесељено као да |
| уг, или се жуте зрела стрмна жита, доле у низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре |
| махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, или запева понеки петао тамо |
| а Маркова и Гила Марина.{S} Осташе доле у ливади да пласте.</p> <p>— Како их плашћење нашло сад |
| хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слушати.{S} Певаху п |
| ђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољу.{S} Оде кући.{S} Плаче и грди Алексу, и псује, к |
| .{S} Боље ми је напослетку, мишљах даље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај С |
| акве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се ја не бејах усудио |
| питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, коју он као да замишљаше у први |
| и његовог.</p> <p>Ово питање доведе ме у забуну. „Па... рекох, ништа особито.{S} Ја сам мислио |
| ледах је, и она у мене.{S} Гледајући ме у очи, она ми понови:</p> <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S |
| од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После ручка, не |
| о разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гомилу, неколико дућана, три механе, и још неки ковач |
| а жена (познадох по оделу); обе обучене у празнично одело.{S} Девојка као да се окрену овамо к |
| њих две лепо видим.{S} Обе беху обучене у празнично одело и имађаху по котарче на руци.{S} Кад |
| з гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ру |
| мах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим.{S} Она |
| и нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно к |
| — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да ме сад остави.{S} Ја бејах |
| ах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учини |
| аспим; али ми слика која ми се мало пре у сну приказа, дуго не даде да заспим, дуго ми се не ум |
| површи, она леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђав |
| е волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми једно |
| и у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> |
| да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам та |
| сам напред, гледајући право тамо где се у локви сабиле врбе.{S} Не могох ништа да видим.{S} Оба |
| оби а доцније доспео ту под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима н |
| нестрпљиво очекивао тренутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред |
| но појурише на једну страну, и збише се у гомилу.{S} Поплаших се и ја, и разбудих.</p> <p>Скочи |
| ; наиђоше на оног са овном, сплетоше се у онај конопац...{S} У то јуре кола отуд...{S} Застаје |
| {S} Сиђе у поток а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загас |
| а смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— Мислиле да ћеш |
| а са стакленим покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, |
| ну којим ову реч изговори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S |
| да порасте, рече тетка и загледа ми се у очи.{S} Мислиш да ће она навек да остане дете.{S} Кад |
| агледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и |
| е онда наједанпут закикота, поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли |
| не нада.</p> <p>Она жена загледа јој се у очи.</p> <p>— Баш си луда, рече она Гили.{S} Ти бољу |
| >Сунце беше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим |
| ери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно ономе што м |
| срета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим мараму око г |
| трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које су ми |
| моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, као да н |
| ље у себи, да идем тамо.{S} Можда ћу се у друштву покрај Симе мало отргнути од ове туге и сете |
| жаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где прођоше онуда |
| <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих с |
| ре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не! |
| шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима нисам тада разумевао; а и да сам се разу |
| средини ливаде, две женске купе откосе у мале гомилице, — мравуљају.{S} Ниже доле, тамо крај п |
| а не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом п |
| егов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> |
| ми је тако тешко извесно и због самоће у којој се налажах.{S} Кућа некако осамљена; около свуд |
| са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом живот |
| онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Радници кренуше.</p> <p> |
| е једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима у десној, па запеваше једну од |
| но.</p> <p>Пред вече свратисмо код тече у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па о |
| мо кафу.</p> <p>Мало после одох до тече у кафану, коју он држаше, где затекох неколико познаник |
| беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на кошници, па се још око тога |
| кипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да поздравим и Алексу?“ Као да неко њу питаш |
| ово погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод с |
| Тамо затекох оца и Симу.{S} Сима сеђаше у једном крајичку и јеђаше један повелики комад сомуна. |
| Гилине куће, јер се на ту страну иђаше у Р., ту варошицу где је вашар.{S} Пред кућом не беше н |
| ни надати.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; |
| р, и преграда, коју он као да замишљаше у први мах да постоји између мене и њега, виде да не по |
| шим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад зађосмо дубље у разговор, и преграда, |
| врхом који на једној страни као да беше у пламену.{S} Тамо на тој страни, иза тога брега је мој |
| али тако гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, боје |
| а идем, рече, па отрча мајци, која беше у оној другој кући, где се кувало, и стаде је молити да |
| ео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да сврати пажњу.{S} Тетка ме неколико пута пита |
| најмањим ситницама у мом владању и беше у том погледу и сувише строг.{S} А камо ли за овако што |
| из поља.{S} Зашто?...{S} Као да ту беше у питању какав већи размак времена, као да се не тицаше |
| х што непристојно? да ли радници видеше у мени једног раскалашног младића?{S} Па ипак... ова ту |
| ко.</p> <p>Свакојаке ми мисли пролетеше у тај мах кроз главу.{S} Да ли Гила није казала оној др |
| да се правдам.</p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само |
| ам кад и где видео једну да ништа лепше у свету није видео.</p> <p>— Благо теби, рече ми; ти с |
| осећах, неодређено, нејасно, неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од |
| и „<title>Рада</title>“, „<title>Париз у Америци</title>“, и још две три друге књиге.{S} Покуш |
| вљаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, |
| а је замишљам, да замишљам ту гомилу, и у њој Алексу крај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> ц |
| } Тако ми не једном говораше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, |
| у ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао |
| досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одго |
| о вароши па мислим да је такав обичај и у селу.</p> <p>— Није, здравља ми, заврши озбиљно; није |
| аш рад, изгледа ми да ћете и у једном и у другом правцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уред |
| х при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да |
| обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необич |
| шљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта |
| , Гила прибра кашике и остало, и остави у бисаге, а лонце с јелом обеси о грану.{S} Ја сам је п |
| чи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> <p>Ра |
| — Зар и она ради код нас?</p> <p>— Ради у замену са — не знам којим рече; — па газда погодио с |
| рзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Ко |
| и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун ср |
| рече ми Сима; а ако кога видиш, ти лези у јарак, па ћути.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се ш |
| о по мушки, и поскочи неколико корачаји у страну од њега; а онда приђе, те се рукова са мном.</ |
| ут осталих момака да будем мало дрскији у изражавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? |
| и овце са паше да се помузу, Сима, који у тај мах догна краве и волове с ливаде, ћутећи махну м |
| } Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то |
| /p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кући крај ватре, на троножним столицама, ја и отац, — |
| к, где их обично дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају о |
| <p>— Да ли волиш за неког у вароши или у селу?</p> <p>— Свеједно, одговори она.</p> <p>Не беше |
| неколико сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај ш |
| с да врати.{S} Сећам се кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам в |
| сада косе ливаде.{S} Јуче смо пластили у оној ливади код „Велике ћуприје“.{S} Беше неколико де |
| о, испуцано.{S} Диже главу и погледа ми у очи, и некако се стидљиво осмехну.{S} Беше нечег прим |
| ета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у одвратном смеху, <pb n="95" /> однесе оно, |
| <p>Неки необично тужан осећај прожма ми у тај мах душу; помислих на оца, на мајку, на њихове на |
| сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у свиленом фиста |
| петли...{S} Беше зора...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох за |
| S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; пуцах сав од једа и од муке.{S} Ја н |
| Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закљу |
| усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи; осетих се с |
| е стаде трудити да ме одљути, дајући ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао |
| рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да ми није ништа, и одох н |
| за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га.{S} Он ме и опет гледа осмехн |
| ове који беху издали.</p> <p>И таман ми у послу и разговору, како ће он, Сима, да Гилу доведе м |
| је, слушао песама и наших и страних, ни у једној не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, |
| <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољн |
| све тамо до дна поља где се, састављени у речицу, губе у далекој дубрави.</p> </div> <div type= |
| отпочесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ј |
| о случајно, нисам могао знати; али мени у души нешто задрхта, осетих неко страховање у дуни да |
| ех, окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја па |
| тебе!...{S} И она се наједанпут промени у лицу.{S} Беше дотле весела.</p> <p>— Сад како Бог рек |
| лиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бекином лугу, рече ми Сима.</p> <p>Пут којим она, Гил |
| >Ја, Гила и Милица покуписмо оно ствари у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и |
| ву за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелин |
| дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загледати с |
| ’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена може јо |
| спођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.</p> <p |
| ажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њега.{S} |
| ох дисати, и нетренимице стадох гледати у њих двоје, као занет, изгубљен.</p> <p>Беше то неки А |
| а ја њен муж...{S} Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота из |
| и ће је наћи код куће? стадох се питати у мислима онако сам.{S} Наједном осетих се не знам ни с |
| р, топао дан, сунце сија, а небо трепти у светлости.{S} Појурих право своме стану, а тамо... че |
| купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си |
| сија с плавога неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало |
| дном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке виле, један наш |
| За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заједно с говеда |
| бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних. |
| а тога не падаше на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудно |
| о тек онако, више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у |
| мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не окушав |
| ли тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на |
| о.{S} Пред нама и за нама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо |
| мајка.{S} И она изговори неколико речи у истом смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре |
| бема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне пр |
| {S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не трепћући, гле |
| еже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пружи мени.{S} Ре |
| ца, и враголасто се осмехну, погледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ј |
| на, а на ногама опанци.{S} Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним...{S} Збуних се и |
| а средини велики дукат.{S} Погледах јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен |
| пу, која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотат |
| вуљке.</p> <p>Не смедох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту |
| и оставити све...{S} И да бар остављам у <pb n="83" /> своме реду, него све замршено, необјашњ |
| аш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката.</p> <p>— Охо!...{S} П |
| о Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> |
| ли долазила?</p> <p>Осетих да се мењам у лицу.</p> <p>— Која?</p> <pb n="63" /> <p>— Па она... |
| опет да отпочнем пластити, опет да сам у том друштву,... у друштву Гилином.{S} Али они као <pb |
| м његовом пространству, и појмих да сам у том свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај пр |
| веједно.{S} Занимаше ме та Гила, те сам у истини жељно очекивао да је видим: да видим онако изб |
| ти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па почињаше разгов |
| /p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање |
| еобјашњено, неуређено...</p> <p>Био сам у врло тешком положају.{S} Сима беше отишао јутрос рано |
| да останем овде.{S} Тако премишљах сам у себи, корачајући онде испред куће, онако као што би т |
| шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака месечина, скоро ће пун месец, те |
| стиште руку.</p> <p>И опет остадох сам у оном метежу вашарском, сам, са слатким сећањем на ова |
| сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбо |
| лима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стад |
| обих вољу да се бијем, и то да се бијем у правом смислу те речи; да се бијем на смрт и живот; д |
| истекао, реших се да сутрадан отпутујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову с |
| а кућу.</p> <p>Пораним зором, и стигнем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи. |
| сокак савија, а онда ми дође да бризнем у плач...</p> <p>Тако му ја тада површих посао, тако из |
| се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна тр |
| ставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у којима ја тад |
| али шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам је једно.{S} Још нам је ближе но да |
| потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; већ осећ |
| посао.</p> <p>После ручка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, |
| ог у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало затим престадох с |
| х Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли л |
| ма; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њ |
| од жудње да је опет видим.</p> <p>Седим у соби са сниским таваном од старих, тамно жутих шашава |
| сиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својо |
| атом, младићем мало јачим, развијенијим у снази од мене и од Симе.{S} Обоје сеђаху са осталим р |
| кићеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се |
| .</p> <p>— Или ако није још доле с оним у пољу? приметих онако случајно.</p> <p>Он се загледа у |
| Сима ме непрестано зваше да пођем с њим у поље.</p> <p>— Немој да идеш с њим, светује ме мајка. |
| исто било!{S} Куд сам могао да завирим у њено срде, куд сам могао, према ономе само што сам до |
| она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни она ни ја не видим |
| са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо лице ње |
| веним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад |
| се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво очекивах га да се |
| ка, ја и Гила већ се бесмо једно другом у толикој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, ј |
| после спреми толико горчине.{S} О тугом у срцу, с тугом којој лека нема, сетих се оног ведрог ј |
| ...“ прошапутах очајно блудећи погледом у безмерни простор, пун неког тешког предосећања и црне |
| па кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух |
| ми! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и |
| тац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом у општини (био је председник општински), те нећу моћи д |
| вог оштрог поглед.</p> <p>Одох са Симом у поље, да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни |
| ње, и тужан, збуњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прич |
| то игда може, те се све разлеже долином у коју силажасмо...{S} На западу тамна, загасито модра |
| пун радости иђах, низаху се преда мном у све дражеснијим сликама.{S} Он ми описиваше свој живо |
| м срцем у грудима, са страхом и немиром у души.{S} Зашушти ли лисје, а ја задршћем мислећи да ј |
| а дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским путем сагињући час |
| м о ланцу и стаде лупати једном маљицом у бубњић, који ношаше напред на прсима.{S} Онда лупи ја |
| а, рече Сима и гурну мало Гилу песницом у кук.</p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?. |
| тлости од лојане свеће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже |
| еколико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на |
| Стајах неколико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред |
| на.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чи |
| ет њоме? да ли не бејах од ње заслепљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трч |
| кућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем |
| рочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, а девојке |
| </p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново поглед |
| олико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке роба земљино |
| о сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо |
| гледати, нигде тако топло око срца као у својој кући, у месту свога рођења.{S} Ту је ваздух св |
| хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке и најмлађег братића |
| х правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} Све неки тешки |
| устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше ми непријатно сећати се свега |
| угих мислио на њу; и друге сам замишљао у њиховим љубавним односима.{S} Тако ми и поводом ове с |
| ене.</p> <p>— Кад си ми само једном пао у руке, не оде ти тако лако.{S} Толико време и он да не |
| тако разговарах како би он и даље остао у својим мислима.{S} Осећао сам да бих понизио себе ако |
| добрим ђацима и прочитати ко је прешао у старији разред, а ко је остао да разред сасвим понављ |
| имам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} О |
| и се да ја још тада нисам био ни отишао у гимназију.{S} Споменух је само због тога што на некол |
| ла, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она |
| > <p>Ја јој на то погледах право, право у очи.{S} Погледа и она мени, па се онда наједанпут зак |
| Пружи ми руку, и опет ми погледа право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне |
| а ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, |
| .</p> <p>Сима стушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у |
| ! рече она полако и загледа ми се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах |
| очито окрете к мени, и погледа ми право у очи.{S} Погледах и ја њега, загледах га добро; то беш |
| p>— Јесам, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>— Па дабоме.{S} Момака пуно... почех ја к |
| Ни за њу, одговори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме ви |
| и обори очи.</p> <p>— Погледај ми право у очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то |
| <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је |
| о ли малопре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p |
| ећи се, и гледајући ми враголасто право у очи.</p> <p>— Али, ето, кад би било твоје, кога би из |
| видех све где се смеше и гледају право у нас.{S} Гила, као да ништа није било, продужи ћутећи |
| занет тим мислима, гледах, гледах право у очи она ме поново позва и повуче за руку...{S} Сурово |
| време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али |
| х се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше |
| <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у лицу, јер ме он сад стаде испитивати каква је, да ли |
| еђено да одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох о |
| pb n="8" /> <p>Једно време када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца |
| апита:</p> <p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав п |
| мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше |
| ћам да сам после још који пут поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са св |
| оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које ми после спреми толико горчине.{S} О |
| рце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010 |
| нину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осе |
| вне.{S} Стана алакача само, алака онако у ветар.{S} Али Гила!{S} Оно ти је ђаво над ђаволима.{S |
| ове приче кружаху.</p> <p>И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јур |
| мех.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опраш |
| ожен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све |
| ђавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, не |
| ш мало, па да те престигне.</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо |
| , липе, дудови, јабуке, све се то дигло у висину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним с |
| о где је она...</p> <p>Лепо је и весело у селу кад наступи вече.{S} Дању се разиђе све по раду, |
| собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да зна.{S} Беху ли т |
| јужне стране.{S} Сунце се беше изгубило у магли, али се ипак виђаше да ће скоро да зађе.{S} Пус |
| стали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврља |
| <pb n="70" /> светак, те се није радило у пољу; али отац ипак нареди мени и Сими да пред вече о |
| е долазе, те се оно њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} |
| а и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу |
| шетах мало кроз ово место, које се само у неколико разликоваше од села.{S} Куће сабијене у гоми |
| мом кревету, у мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је п |
| а онда саже опет главу. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале там |
| ађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху |
| у тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме |
| икога.{S} Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се по |
| г, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог с |
| два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, а други што во |
| ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја опет да слуша |
| том грању, или запева понеки петао тамо у селу...{S} Потом опет <pb n="45" /> завлада тишина, о |
| још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Бе |
| н шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> <p>— Ко ти дао?</p> <p>— То не могу да |
| p>— Да се ниси и ти заљубио у коју тамо у селу?</p> <p>Мора бити да сам на то сав поруменео у л |
| нео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и по |
| жавању.</p> <p>— Зар ти тако радиш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љуб |
| им дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с ливаде доведемо коње, где су остали припет |
| век, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у |
| он ме је обарао.{S} Међутим, кад бесмо у трећем разреду, ја сам га бацао као ништа. „Да ја има |
| ине <pb n="81" /> куће.{S} Онда падосмо у јарак крај пута, одмах на противној страни од оног на |
| у да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми стаде причати неке своје |
| .</p> <p>Пристадох без речи.{S} Сиђосмо у поље, али њу не сретосмо.{S} Обиђосмо и загледасмо до |
| поводећи се у страну...</p> <p>Сиђосмо у ливаду.{S} Пред нама пукли откоси далеко, далеко.{S} |
| ракије.{S} Пођох за њим.</p> <p>Сиђосмо у подрум, и према светлости од лојане свеће погледасмо |
| азговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо слатким, |
| образне речи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себ |
| а, и гледах ту кућу, пажљиво и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шт |
| оге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Засвира свирајка и наста игра, |
| ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осм |
| кратког ћутања, гледајући ми непрестано у очи.</p> <p>— Не знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађ |
| разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мен |
| јана, изазивачки, на се загледамо једно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто го |
| о бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни од њена погледа.</p> <pb n="50" /> <p>— П |
| приметих једно женскиње, где задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тих |
| ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, |
| ше то онај исти виноград у коме сам оно у почетку распуста први пут ступио у то друштво, које м |
| кроз грло.</p> <p>Она ме погледа добро у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и ок |
| познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих. |
| како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли р |
| о да му је боље тамо у оној пустињи (то у селу), говораше она, гледајући ме с пуно милоште...{S |
| ајну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, реч |
| а имати: једни ће денути пожњевено жито у стогове, а једни опет, бар њих двоје, требаће да дожњ |
| е, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније доспео ту под липу, те се у к |
| рих кратко.{S} Нешто се правих, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није |
| чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Г |
| се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у к |
| /p> <p>— Немој сад ту трабуњати!{S} Зар у њеном друштву да се проводим?{S} Да ме сачува Бог!... |
| , у стајаћој соби, и гледах кроз прозор у ведар дан.{S} Лишће трепераше на липи под прозором, и |
| е искупише се сви радници који су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звез |
| да спавам.{S} Беху ми наместили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да |
| сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадо |
| ац затим оде са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни примети |
| низини зелене се кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке |
| лас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда мном стојаше |
| жасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Он |
| ој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годинама, са испуцаним, исперутаним образима и црвени |
| ођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари |
| ! промрмљах кроза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме и |
| ише и кад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.< |
| исто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лак |
| души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{S} Да ли ћу се икад спо |
| и себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као сасвим страно лице, те да бих |
| газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n="23" /> — у њеном срцу?{S} Сећам с |
| е даље низ поље.{S} На понеком брежуљку у страни зелени се луг, или се жуте зрела стрмна жита, |
| то виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана објава да ћ |
| тина, волиш ли кога момка? запитах Гилу у једном од тих тренутака.</p> <p>— Не волим.</p> <p>— |
| сељака.{S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је нап |
| ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је она отишла за другога, да није моја? |
| синоћ стадох с коњем и слушах ону песму у којој помињаху моје и њено име...{S} Где ли је она са |
| а главу, на се онда спустих низа страну у поток, прескочих ограду од врљика, и пређох на другу |
| моје мисли?{S} Осетих још већу врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, |
| сетим сјај њезиних очију, осетим милину у срцу — и за тренут ока, па свега тога нестане.</p> <p |
| загрљен, и тако попуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње вре |
| Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше јака м |
| ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет заједно |
| Нико нас неће видети.</p> <p>Она прсну у смех.</p> <p>Постидех се и осетих где ми образи запла |
| неки метеж у себи.</p> <p>Милица прсну у смех, а Гила се одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p> |
| Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и изиђох из |
| ух свежији, ту срце слободније куца, ту у тим зеленим ливадама, у густим лузима и врбацима, у о |
| ко не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жен |
| p> <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> |
| олако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох д |
| али смо онда много кошница поређаних ту у два реда, један ред више а један доле ниже, тако да б |
| игнувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Сто |
| гледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не беше дос |
| небом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда м |
| јку, на њихове наде и жеље које гледаху у мени; помислих на браћу и на све остало; све ми зачас |
| одох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гил |
| ави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то баш она рече?{S} |
| ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пењ |
| Осећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n |
| за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Си |
| ла је моја мајка и држала моју сестрицу у наручју; а ја сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших ш |
| потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, |
| своме месту, таман такав — ах, ја падах у очајање — да Гила може пре волети њега него ли мене.< |
| отворих је и метнух преда се, па гледах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у |
| ти пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се ка најмањи пок |
| још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што д |
| <p>Кад се сутрадан пробудих, и погледах у кревет у коме је он спавао, видех да је празан.{S} Бр |
| p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</ |
| невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви беху отишли по послу.{S} С |
| хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она гледаше у мене, — гледаше својим као |
| осмехом погледа у оца.</p> <p>Погледах у оца и ја.{S} Он набрао обрве, гледа преда се и ћути.< |
| знам, рекох.{S} И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> |
| ратко ћутање.{S} Стисках зубе.{S} Бејах у стању да своје сопствено месо гризем.</p> <p>— ’Ајд’, |
| оћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мрж |
| ?) и, авај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, ка |
| тком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја се бејах решио, — да, з |
| мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{S} Морах ћутати и трпељиво с |
| таше за једну исту ствар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примет |
| ао да се мало разведрих; али ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме |
| } Да!{S} Она није моја!...{S} Ја стојах у соби, у стајаћој соби са осниским таваном од потамнел |
| ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружава |
| а, и опет — нема је... „Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках ј |
| , више несвесно, прибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима из |
| врло сумњив; посумљах у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како |
| ога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и |
| ога срца; ах, беше ми као да је опремах у ложницу са Алексом...{S} Иди! понових скоро већ побес |
| рену и погледа ме још једном — ја видех у ноћи њено лице, њене очи обасјане лампом — а онда се |
| им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох |
| код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} |
| ерамо по ових врбаках с њим...“ понових у себи.</p> <p>А доле, под нашим ногама скоро, у дољи з |
| ла за другога, да није моја?{S} Долазих у мислима дотле, и само дотле; даље не смедох, већ се т |
| о пред једном колачарницом.{S} И спазих у тој гомили њу.{S} Она, не друга која, већ главом она. |
| пред а Стоиљко остраг. „Гила“, помислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и |
| </p> <p>Она друга, то је Гила, помислих у себи.{S} Откоси иђаху право к њој, а она још непреста |
| е куће, и више ништа... ’Ајде, помислих у себи, да видим ограду, да није случајно гдегод проваљ |
| але почивке.</p> <p>— Ни мене? помислих у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S |
| } То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том све |
| ј погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини чи |
| све да подиграва од радости.{S} Осетих у души грижу савести, неки тежак прекор, али замало.{S} |
| ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у души, онај нарочити бол који се осећа када се |
| х и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похита |
| </p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у к |
| и задрхта, и ја оставих Симу, и побегох у собу.{S} Поплаших се да се не издам.</p> <p>А кад зак |
| е да зна!...{S} Сећам се само где легох у кревет, и где ме нека помамна грозница поче да тресе |
| а задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан п |
| </p> <p>Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к ме |
| ји шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући се зачу неко кашљање; онда се отвори |
| плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село.{S} Кад прођох поред Гилине куће, не спазих нико |
| ишем песме и приче, а у трећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем лист |
| И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга притискиваше ми душу |
| да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да |
| дарицом, старом торокљивом женом; седох у кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом |
| >Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цич |
| ошетам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, в |
| чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо где су књиге, у оној другој кући где је и |
| ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, па седох за сто, и дуго гледах преда се, не тре |
| " /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох пред огледало, и — сам се ужасн |
| о да стигне време ручку.{S} Кришом одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне |
| ити), и не знам ни сам кад се пре нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пр |
| свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гил |
| м, нећу ли је спазити, све док не сиђох у низину, одакле је не могох видети више и кад би дошла |
| о која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у ону у којој беше Гила!</p> <p>— Ама, њих двоје опет з |
| е, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S} Онд |
| она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне стране |
| ко отвореном месту, те се стога повукох у собу, седох за сто, зграбих једну књигу, не знам коју |
| она два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не |
| аше неки знак?</p> <p>— Она је! кликнух у себи; она ме то поздравља! и зачас ме остави свако не |
| ље, не дајући себи да размишљам, јурнух у малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извади |
| > — у њеном срцу?{S} Сећам се само, баш у исти мах кад се попех на пласт, да Гила дође с још је |
| о и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било одиста нечега.) Али као да ме нико не раз |
| једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене прозоре допре пуцањ пушке.{S} П |
| >— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— Зар и з |
| д, а други да пласте.{S} Ти ћеш да идеш у виноград.{S} Гледај да до ручка сврше тамо, па онда н |
| , онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У овом поган |
| предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто да пишем песм |
| си је нешто видео?</p> <pb n="90" /> <p>У тај мах позва ме отац, и понуди пивом мене и оног мог |
| то врло ружан... </p> <pb n="28" /> <p>У том свирајка преста, коло се пусти, и ја спазих где с |
| ml:id="SRP19010_C10"> <head>X</head> <p>У варошицу Р. стигосмо доста рано.{S} Сунце не беше заш |
| удо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше в |
| о...{S} Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу: |
| лико дана опрашено више од пола.</p> <p>У то Сима изби оздо од ливаде.</p> <p>— ’Ај’те, да се р |
| иђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка до ње, исправише се и ст |
| нце се полако пење ведрим небом.</p> <p>У винограду већ беше неколико радника: један остарији ч |
| лом, пратио сам им сваки покрет.</p> <p>У томе ми једна рука паде на раме.{S} Сав се стресох, д |
| То се не казује! рече и по други пут. „У здрављу!“ Пружи ми руку, и опет ми погледа право у оч |
| ам је пун грозничавог нестрпљења, тврдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не |
| мисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ поглавито зато |
| са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Прођосмо једно село, прођосмо и др |
| је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га Турци, и да то Марија, његова жена и Гилина ма |
| луд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда ка |
| се, и она жена прође поред мене, а Гила убрзаним кораком врати се натраг.</p> <p>Неколико трену |
| жда није ни дошла.</p> <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах... |
| уком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отворих их још боље, и поглед |
| убе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих н |
| ем или с мајком пролазио поред те куће, увек ме је обузимала нека туга помешана са страхом.{S} |
| то заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене.</p> <p>Или зар да допустим да оде за др |
| љив у женском друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја |
| из суседних кућа где помињу Гилу.{S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толи |
| е стих: „Жали, дико, и ја ћу жалити!“ и увек као да би јој том приликом нарочито задрхтао глас; |
| а.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; |
| рема мени врло строг, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док |
| е покажем слаботиња, онај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и |
| — беше господско дете, — лепо се носио увек, и брбљао и сувише.</p> <p>Свратимо у једну кафану |
| ко света, и кола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак |
| Али мислима никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а |
| познато и једно и друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она м |
| отргну и жудња за додиром с њом, као да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој ву |
| {S} Срце мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја к |
| ну промену на своме липу.{S} Сав блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале |
| прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина оно што Сара гово |
| јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништ |
| хнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој |
| дох пред огледало, па пошто сам се прво уверио да ме нико не види, задржах се ту неколико трену |
| код ње ни код оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку с |
| а пасе, те нигде живе душе.{S} Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, дру |
| а.</p> <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопш |
| м/сећа м, пуна три дана.{S} Трећег дана увече отад ми рече да сутрадан идем с колима у варош, т |
| то не дође на памет раније!</p> <p>Кад увече дође, одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што |
| их кући, не видевши је.</p> <p>А кад би увече, кад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладови |
| оро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на на |
| е не казује! рече као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! р |
| у очи, осмехну се, па се онда стидљиво уви у стасу и окрену лице у страну.</p> <pb n="29" /> < |
| уга девојка... а за тим се обе врцнуше, увише сукњама, и одоше низ пут, тамо на другу страну... |
| ако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити до |
| !{S} И тада као и увек не наљути се, не увреди га нимало моја осорљивост; он се стаде трудити д |
| Иди! рече ми мајка, бојећи се да ме не увреди.{S} Мене само страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја |
| хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је моја ствар, и никога се више не тиче, а |
| реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они |
| ех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито |
| сад...{S} Он изусти неке речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p> |
| .{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, д |
| моћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увређен, страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох |
| даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени понос мој не дозвољава да се покажем слаботиња |
| сту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S |
| е издам.</p> <p>А кад закључах врата, и угасих свећу и легох, па у тамној ноћи пређох у памети |
| мора да вене и да гине за њом: увенуће, угинуће за њом!{S} Нестаће ме! — Јесам ли ја крив? — За |
| а.{S} И смеје се, све се заводи.{S} Кад угледа мене, преста да се смеје.{S} Пита за тебе, јеси |
| еше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осет |
| ђак више гимназије, дете из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једн |
| , памтим још кад сам био дете, заузимао угледно <pb n="58" /> место у стајаћој соби а доцније д |
| из једне тако угледне породице, са тако угледном будућношћу, њу, једну просту сељанку, из једне |
| понешто, нашалим се мало незграпније по угледу на остале сеоске момке, а <pb n="53" /> она се к |
| ћеним сликама, са креветом намештеним у углу и столом близу прозора; да, ја стојах, сећам се ле |
| м, развијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар н |
| аве до пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, су |
| очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде |
| на гледаше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.< |
| доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од ме |
| све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто се једним ланеним убрусом добро избри |
| камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах на све стране, нећу ли је ма |
| трану где бејах ја и где бесмо ја и она уговорили да се састанемо.{S} Онда се засмеја... засмеј |
| игох до онога места — где бејах с Гилом уговорно састанак.</p> <p>И опет онај немир, опет опрез |
| куће поздрави са караманке.{S} Беше ми угодно мислити о том тренутку јер га ја тумачих врло по |
| а га остави?...</p> <p>Тек после вечере уграбих, те се на пољу нађох насамо са Симом.</p> <p>— |
| мољаше им се Сара...{S} Пустите ме, да удавим...{S} Она понови ону ружну реч.</p> <p>— Дее, сл |
| .{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред вече свратисмо код т |
| ну Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ |
| <p>— И он све то видео, молим те! рече, удаљивши се прилично од мене, и припрети ми прстом; а н |
| тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљиви страх о |
| куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну густу леску, |
| тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право тамо где се |
| <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударајући с осмехом на ову реч: господине!</p> <p>— Нем |
| лостиван осмех на лицу.{S} Осећах да је ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> |
| ам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут н |
| чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S |
| ше живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| же главу за послом, и — закикота се.{S} Удари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека |
| неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n="110" /> стаде ме загле |
| ја врс’?{S} Он је још дете...{S} И Гила удари у смех.{S} Као да јој беше смешно како ова жена м |
| дем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја и Гила ћутасмо.< |
| после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Си |
| игавши нас, она рече:</p> <p>— ’Ајде! и удари ме дланом по леђима. ’Ајд’, остави, па после, дод |
| је рђаво време.{S} Ако захукће ветар и удари киша, прикупим -топао губер око себе, а лисје на |
| ега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет удари у смех.</p> <pb n="73" /> <p>— Не познајеш ти њег |
| дари у смех и она друга девојка.</p> <p>Удари ми нека врелина у образе, мора бити да сам поруме |
| .{S} Дође ми да му приђем ближе и да га ударим по образима.{S} И не једанпут!{S} Ах, то је мало |
| о ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на једнога — не осећах толико мржње према по |
| чка седох са оцем у кола, па одосмо.{S} Ударисмо путем поред Гилине куће, јер се на ту страну и |
| аш, јуче, кад потерах краве овамо, а ја ударих поред Гилине куће.{S} Она стала онде крај пута и |
| добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} Беше и иначе нед |
| не могу ништа да разаберем.{S} Несвесно ударих коња, и одјездих кући.</p> <p>Код куће, крај ват |
| ећ одох.{S} Али не одох право кући, већ ударих једним потоком, коме је глава тамо испод куће на |
| погледах.{S} Бејах готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше |
| ој варошици, куда ћемо да идемо, имађах удату једну тетку, очеву сестру, која ме неће пустити т |
| p> <p>— Охо!...{S} Па ти ћеш онда да се удаш у варош?</p> <p>— Па где буде судбина.</p> <p>— За |
| .</p> <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога |
| ико, и још више,, куне онога који му не удели.{S} До њега, одмах у истом реду, једна слепа жена |
| браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, |
| удели, и колико благосиља онога који му удели, толико, и још више,, куне онога који му не удели |
| та нисам казивао о томе, а он би, вели, удесио ствар одмах, и посао би му...{S} Он као да друкч |
| , на том месту, седећи на старој врби и удишући влажан ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уз |
| збиљног, одмереног у својим поступцима, уђе сада с оцем у неки озбиљан разговор, који ја мало з |
| ако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се послужисмо с |
| p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p>С неким неодређ |
| ј мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам добро.{S |
| и то она из сваког покрета мога?</p> <p>Уђох у виноград, и пређох на ону другу страну, с оне ст |
| испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати једном маљ |
| еко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, |
| <pb n="16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас |
| своје сопствене руке; дрхтав сав.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је |
| ка која ми се ноћас приказа у сну.{S} У ужасном страху, баш када притискох палцем десне руке об |
| одмах стадох пред огледало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при |
| тедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе да се она мучи погађајући за кога мислим |
| , али ми се после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скор |
| коње.{S} Ја сам седео мирно крај њега и уживао посматрајући околне пределе.{S} Посматрах их као |
| куће у потоку, и то је све.{S} Донекле уживах у таквом животу, па ме онда обузе нека сета, чам |
| на томе се сврши разговор.</p> <p>Пошто ужинасмо, радници легоше да се одморе.{S} Леже и Гила, |
| доцније постаде ми све јасно.{S} После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадо |
| е!{S} Ја сам мислио да ће то најдаље до ужине бити свршено, рече ми са пуно љутине и прекора.</ |
| ве не окреће...</p> <p>У то стиже време ужини, и Сима, који се по ручку беше вратио кући, дође |
| у којима ја бејах донео јело за ручак и ужину, па се и ми кретосмо одмах за осталима.{S} Милица |
| ћа.</p> <p>Наједном с ове стране потока уз брежуљак забелуца кошуља, онда крцну мала капија, шт |
| јка до ње, исправише се и стадоше једна уз другу, са руковетима пшенице у левој руци и срповима |
| Алекса, и...{S} Или јој тек згодно дође уз реч?...</p> <p>И док је ја, занет тим мислима, гледа |
| {S} -Јао, убиће ме!“ кукаше она, и запе уз пут.{S} Ја јој онда казах да нисам срео никаква гове |
| ела као снег, јелече свилено припило се уз пуну снагу, напред искочила пуна једра прса, око вра |
| том реду, једна слепа жена жалосно гуди уз гусле и још жалосније попева, а до ње у кориту видим |
| ..{S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S |
| ега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме нико не спази), док се не дохватих гор |
| ок бејах подаље, једно говече при крају уз врзину где пасе.{S} Закључих да ту на тој њиви мора |
| к себи, и вратих се натраг, па пожурих уз поток к Сими.</p> <p>Кад стигох тамо, а Гила стоји к |
| некле ишао сам равницом, а онда окренух уз брдо, идући покрај њива засејаних пшеницом која беше |
| уца кад ступих на ту њиву и кад на њој, уза саму ограду од нашег винограда, крај неколико говед |
| ђах разлога, притискиваше ми душу.{S} А уза све то још и помисао да се кроз који час морам крен |
| риђе полако прозору, па леже испод њега уза сами зид.{S} Онда, пошто поћута мало, исправи се, д |
| и Симу ту пред кућом, па пожурих натраг уза степенице.</p> <p>Зажелех да сам сам, никога крај м |
| ом, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p |
| рукама.{S} Ох, Боже!..</p> <p>Попех се уза степенице на доксат, па не трепћући гледах одатле у |
| осмо за тренут обоје.{S} Она се приљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Шт |
| , а потом се опет спусти доле, на земљу уза зид.{S} Престадох да дишем.{S} Нема тишина.{S} Ника |
| но грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслаби |
| естано то пред мојим очима.{S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено ли |
| ли <pb n="77" /> на моју велику жалост, узалуд!{S} Напротив, ах, напротив то беше момак на свом |
| .{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, и ваздан нађе изговор |
| ињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме он напослетку стаде најозбиљније уверава |
| х молити да ми каже зашто се смеје, али узалуд.</p> <p>Након дугог мољења од моје стране, он ме |
| на где су сад!{S} Стадох је тешити, али узалуд. „Јао, куку, не смем кући.{S} -Јао, убиће ме!“ к |
| з овог стања у које бејах запао.{S} Али узалуд ми беше сав труд, не могох наћи ништа друго до т |
| > <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре око се |
| /p> <p>— То не могу да ти кажем.</p> <p>Узалуд ја навалих с питањима: ко је? какав је? одакле ј |
| епоти сваког другог.{S} Но труд ми беше узалудан.{S} Приметих само то да сам као нешто мало опа |
| {S} Али <pb n="91" /> та жеља као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема... |
| ш само да пазиш да они не проводе време узалудно.{S} Терај да раде — да не стоје, а ако ко неће |
| b n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да не мислим о свој |
| Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, и узаман их тражих очима, више их не могох видети.{S} Нес |
| уре кола отуд...{S} Застаје зачас свет, узбезекне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и |
| мо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си |
| тим глас ми дрхташе, ја грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Ис |
| од блејања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква г |
| , тако да се непрестано трзах, и гласно узвикивах.{S} Сви ти снови врзоше се око Гиле: еве као |
| цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии...ју!“ и засвира свирајка.{S} Затим се ди |
| гор, галама; песма девојачка, свирајка, узвици, све се то измешало, да не могу ништа да разабер |
| лих се дубоко. „Еј, мој оче! помислих и узданух, како ти мислиш о мени, а како је у ствари!“</p |
| ах озбиљно, туговах истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах |
| тамној ноћи пређох у памети све, тежах уздах оте ми се из груди. „Јао, Гиле, зашто тако?{S} За |
| соби, и сетих се свега.{S} Тежак, дубох уздах оте ми се из груди.</p> <p>Лежах још неколико тре |
| ло, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010 |
| не <pb n="112" /> могох, а да дубоко не уздахнем, осећајући се не моћан за даљу борбу с недаћам |
| адан, и замолих је да ме остави.{S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух пра |
| леже на траву, као оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p |
| и ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.</p> </div> <d |
| и расејано у исто време.{S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је |
| >Тамо, на оној страни где је наше село, уздигло се једно повеће брдо.{S} Једва се од густих обл |
| жно од ње, тече поточић, а с ону страну уздиже се опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци |
| ежуљци и румено небо на западу, камо се уздизаше високо један го брег, модар, таман, јасно оцрт |
| дрог јутра када се сунце топло и сјајно уздизаше изнад тамно зелене горе, на лисју и на трави б |
| глас; она као да не певаше, већ као да уздисаше и нарицаше.{S} Неколико тренутака стојао сам з |
| Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да тиме не одам тајну своју.{S} Биће дакле |
| смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се коли |
| мо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајући се од љутине колико ми беше могуће, и баци |
| знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>Он равнодушно махну гл |
| и је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, али му напослетку ипак казах све од почетка |
| почетку певаше тихо, полако, као да се уздржаваше, а онда све јаче и јаче, тако да могох разаб |
| .. тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох |
| о куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији пре |
| м свету непотребан...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Наш |
| а кога сија врело сунце; да видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи |
| 7" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Баш смем да му кажем.{S} Зар ни |
| н ваздух, очекивах Гилу; очекивах је са уздрхталим срцем у грудима, са страхом и немиром у души |
| ађене руком каквог вештог сликара, и са уздрхталим срцем замишљах да сам тамо, испод каквог луг |
| ш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Н |
| !{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласом, и грозничаво се засмеј |
| вима ђацима, појавити директор и својим уздрхталим слабим гласом прочитати и моје име, и...{S} |
| иву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ прошапутах уздрхтало, и уздахнух, и тргох се од тога свог уздаха.< |
| са осетих нешто пакосно, подругљиво.{S} Уздрхтах сав од љутине.{S} Пуцаше ми у грудима, у души; |
| рп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, |
| <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Онда узе те наточи у стакло ракије, сркну мало, а за тим пру |
| рло лепо.{S} Газећи лако и окретно, она узе представљати како су неки Маџар и Маџарица играли н |
| и се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, |
| скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зачас ми око срца пост |
| ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да грди девојке из нашег села.</p> <p>— Ни за једну |
| Она, не друга која, већ главом она.{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, п |
| илина мајка, кука.{S} Доцније је Марија узела у кућу неког Стоиљка, који дође у село по свом ду |
| едан његов рођак који му је и старалац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стан |
| о ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се већ зна.{S} С |
| ништа.{S} Нигде живе душе.</p> <p>Онда узесмо коње, па појахасмо, и одосмо кући.</p> <p>Код ку |
| главу. „Њих се двоје воле!{S} Они ће се узети!“ закључих намах, и страшна јава пуче пред мојим |
| е је наредба очева у ствари обрадовала, узех неке ситнице од мајке које сам са собом могао поне |
| } Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{S} Један пут, два пут, — и стакло беше |
| пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан |
| ашто?{S} Ко би то могао погодити?{S} Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих се да сваки |
| их врата за собом, седох на столицу, па узех једну књигу и наставих питати оданде где сам пре т |
| е, те им с тога и не обратих пажње и не узех у памет.{S} Толико само да је не бих увредио, не х |
| оборих очи.</p> <p>Дигох се и одох, те узех коња...{S} Кад стигох на ливаду, сунце већ беше за |
| м приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух један у у |
| у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита |
| да у велико беше отпочело зрети.</p> <p>Узех котарицу, па се кретох полако путем кроза село, пу |
| еном кућом, те да зна да сам ту.</p> <p>Узех торбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, |
| ео кад ти неко донесе из вароши?</p> <p>Узех те му дадох, а он стаде све да подиграва од радост |
| илици.</p> <p>Оне престадоше радити, па узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како с |
| Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се |
| да не обраћаше толико пажње бонбонима; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не |
| ац ми рече да је време да идем кући.{S} Узјаших коња и одох.{S} Јашући, у мислима, одједном, ка |
| јке.</p> <p>— Ено, одо ће тетка њему да узме, оно плаво са великом златастом косом.{S} Погледај |
| а да сам масаџика, па да се надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удар |
| пара тамо код суда.{S} Благо оном ко њу узме, рече он, бацајући псима оне остатке од вечере.</p |
| м се решио, и то најозбиљније решио, да узмем Гилу.{S} Он ме зачуђено гледаше неколико тренутак |
| шај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта тре |
| сам због нечега тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све з |
| на постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне тако угледн |
| киваху нас, онако мале, како ћемо да се узмемо.</p> <pb n="20" /> <p>— ’Ајде, почињи!{S} Један, |
| ене будућности.</p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше |
| ети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па га припни о |
| дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше јако у прса.</p> </div> <di |
| и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, н |
| једне речи; само осећам како ми се срце узнемирило, као да ме од нечега страх.</p> <p>Идемо брз |
| иђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраста.{S} Беше их и мушких и женских; играху се и заб |
| оје место, ма да бејах јако радознао за узрок Гилиног бегства од Алексе.{S} Има ту, закључивах, |
| е трудим да од свију њих сакријем прави узрок зашто сам ту.</p> <p>Загледајући тако ограду, дођ |
| које сам са собом могао понети на коњу, ујаших гола коња, и замолих мајку да ми отвори капију.< |
| n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђи уједно ограду, те види да није гдегод попустила.</p> <p |
| мо још овога пута, да сам сутрадан рано ујутру отпутовао.{S} Када је сунце изгревало, ја сам ве |
| о дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда |
| презањем.</p> <p>Док наједном, на међи, указа се отац, са пребаченим гуњем преко рамена.{S} Кад |
| их се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом једна друга девојка.{S} Падох н |
| <pb n="103" /> одлуку.{S} Али му се не указа прилика да оде; узалуд он окреташе од сваке руке, |
| бог чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> <p>— Ко ће да зна! рече Сима |
| ипрети ми прстом; а на лицу јој опет се указа осмех.</p> <pb n="52" /> <p>Мени се намах раскрав |
| чети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој све што |
| осматраше неколико тренутака, а онда се уклони и оде опет међу играче.</p> <p>Најзад, пошто сви |
| рави ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двоје саме.</p> <p>— Је ли, мор |
| један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, |
| да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја кажем, а они онда сви да навале на |
| јој женидби препрека која се не може ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговори |
| колу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p |
| ву јадну децу вуче за нос.</p> <p>Ја се уклоних нагло; одох даље, и за дуго после не прилазих Г |
| да се заносиш!</p> <p>Испих кафу, па се уклоних.</p> <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи |
| ох да јој погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се |
| а данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Кога ли више воли?“ дође ми нешто сад да се у |
| на доксат, па не трепћући гледах одатле укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шт |
| опов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} Она глед |
| очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, једна лепа девојка.{S} То ми рече, па саже гла |
| и да лежем без вечере?{S} Одговорих јој укратко и љутито да нисам гладан, и замолих је да ме ос |
| нутак када ће се у великој намештеној и украшеној гимназијској сали пред великим бројем забрину |
| риво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће их опет бити.{S} И она, и још вазд |
| ред више а један доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се разми |
| "79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} Код оног улаза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у лив |
| о; а она са ове одране, крај пута, пред улазом, стоји и слуша га.{S} И смеје се, све се заводи. |
| абли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, прилепљена је још пре два дана обја |
| стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. </p> <pb n= |
| они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{S} Но то као да им не бе |
| који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка о |
| жње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од својих другова, неког Николу, с |
| ки за својим послом.{S} Али у тој малој улици, с онолико света, и кола, и стоке, то није ишло у |
| а синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше улицом.{S} Журећи сваки за својим послом.{S} Али у тој |
| ано.{S} Пробуди ме ларма од света, који улицом пролажаше.{S} Соба беше са улице.{S} Отац беше в |
| м која, по причању Симином, играше прву улогу међу девојкама, и која распитиваше за мене: ја се |
| о то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро видети да ли има кога на њ |
| што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њених очију.{S} Бојах се од сукоба свога |
| орити коју.</p> <pb n="35" /> <p>— Ама, уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од |
| еким сажаљењем...{S} Алал јој вера, кад уме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти |
| /> <p>Она ме запрепашћено погледа, и не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? |
| олико тренутака стојах пред њим нем. Не умедох просто ни једне речи да прозборим:.{S} Посумњах |
| издржава?</p> <p>Ја опет застадох, и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљај |
| м гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедох ништа одређено да одговорим.{S} Рекох да сам био |
| S} Стадоше ми мисли, и ја једне речи не умедох да кажем.{S} Збиља, ја на то бејах заборавио; ја |
| да ме нема, онда да оде.{S} Међутим не умедох да нађем довољно разлога да одем тамо, таквог ра |
| боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему б |
| {S} Истину ти казујем.</p> <p>И опет не умедох ни једне речи да прозборим, и опет ћутах, док ми |
| да право у очи.</p> <pb n="92" /> <p>Не умедох да кажем ни једне речи, којом бих је зауставио б |
| доцније биће времена за све.</p> <p>Не умедох ништа на то да кажем, већ скочих и одох у собу, |
| гледаше неколико тренутака, и као да не умеђаше ни једне речи да прозбори.</p> <p>— Истину вели |
| говорити о свима оним младићима који не умеју још ни „нос да бришу“, а овамо лудују за којекакв |
| зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи |
| де ме тај његов прекор.{S} Зар ја да не умем?</p> <p>—Ама, није ни овамо баш тако рђаво, рекох. |
| еш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Пластио сам ја |
| нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; само осећам как |
| ме нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем вратио, друк |
| /p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу |
| о: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претворих |
| поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> <p>Она ћуташе.{S} |
| све, али само праву истину, без икаквих уметака, он ме стаде корети и називати ме плашљивцем.</ |
| Узех виле, и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар |
| пошто поћута мало, тек ће: „Еј, кад не умеш!“</p> <p>Постиде ме тај његов прекор.{S} Зар ја да |
| > <p>— Јес’, јес’, живота ми!{S} Баш не умеш да се одвојиш. </p> <p>Она девојка до ње гурну је |
| ку! повика неко од људи.{S} Онда се сви умешаше, савладаше Сару и задржаше је.</p> <p>— И она и |
| ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну.{S} Беше |
| бављу рађа, с љубављу живи, и с љубављу умире.{S} Да ли ћу се икад спојити с њоме?...</p> </div |
| . „Осети, разуми да те волим, да лудим, умирем за тобом.{S} Не дај осмеха, не дај срца другоме, |
| да гледам очи твоје, да их гледам, и да умирем — ох, очи моје! зашто не дође?...</p> <p>Освртах |
| има никад краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још бу |
| ...</p> <p>Дође ми у души као лакше.{S} Умирих се.{S} Али ипак не могох заспати.{S} Наиђоше опе |
| , дуго не даде да заспим, дуго ми се не умирише живци, а срце ми узнемирено још дуго удараше ја |
| настављаше Сара, али долазећи к себи и умирујући се, и најзад опет седе на своје старо место.< |
| грозничаве журбе стадох се опремати.{S} Умих се тако да ми је кожа на лицу и на врату све шкрип |
| још не беше изгрејало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Ос |
| не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах |
| а, и, које од оне многе ракије, које од умора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, беја |
| знам зашто, нешто туробан, невесео, као уморан, и с тугом погледах у ведро плаво небо...{S} Сви |
| са, све заспа, а ја још будан.{S} Бејах уморан телом, осећах да ми се спава, али не могох.{S} Н |
| х.{S} Легох, али не заспах, и ако бејах уморан.{S} Гила ми непрестано у памети: непрестано види |
| аше: јесам ли и ја помагао, јесам ли се уморио, како ми се свиде ови сељачки момци и девојке, и |
| газе полако и лено омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако мили |
| е дао Бог! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми н |
| заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико толико одмора.</p> |
| о.{S} Полако се сунце спушта заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На о |
| а се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје колико |
| Мислиш?...</p> <p>— Мислим, но како.{S} Умре лепо од муке неког врага на мене!{S} Све сам јој н |
| самом себи, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли |
| еби, зајецах: „Јао, Гиле, ја ћу умрети, умрећу за тобом.{S} Да ли ће ти бити жао, да ли ћеш зап |
| издалека радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам б |
| од нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро одавно и оставио њега, Симу, и Стеву, који је нешт |
| ја да окушам срећу.{S} А оно опет свуд унаоколо поређано пуно лепих ствари.{S} Ја гледам ону н |
| ужним жаљењем самога себе посматрах све унаоколо, задржавајући поглед нарочито на руменом небу |
| ли сам тако на пласту, стојећи и газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, <pb n=" |
| вори, као да ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али |
| ах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да ме неће разумети.</p> <p>После вечере одмах |
| ћи шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми његов долазак мојој кући био непријата |
| прљава тамна лица, нечешљана коса, туп унезверен поглед при појави мојој и остале деце из мога |
| већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођох мало к себи, и вратих се на |
| познати ми глас, — глас, који ми намах унесе радост у душу.{S} Тргох се, и погледах.{S} Преда |
| сновима, о својој разореној и за навек уништеној срећи.{S} Све, свака стварчица, сваки листић |
| бијем, све док један не падне.{S} Да га уништим, да га уклоним са овог света, да ону главу, она |
| под липу, те се у кућу више никад и не уношаше, већ само, кад би зима наступила, оставили би г |
| ети.{S} На кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас |
| ништа, а још мање може ко видети с поља унутра.</p> <p>Ту, на том месту, седећи на старој врби |
| тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухват |
| адох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако |
| аза у његову ливаду, ону до ваше.{S} Он унутра, у ливади, крај врзине, говори, прича, нешто; а |
| а.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и стадох пажљиво разгледати.{S} Дође ми нешто н |
| ће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако л |
| им покривачем, кроз који се у сандучету унутра виде неке старе паре, неко прстење, и тако даље. |
| <pb n="60" /> <p>Убрзах корак, пожурих унутра у врбак, уђох, загледах...{S} Нема је!...</p> <p |
| задржах поред оца и тече, те не легох у уобичајено време већ много доцније ипак се сутрадан про |
| е закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уозбиљи се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је о |
| играла до њега?</p> <p>Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака румен.</p> <p>— Зн |
| рече ништа, већ се потруди, те се намах уозбиљи, и озбиљно одговори мајци да ја треба да гледам |
| ињах, и њега, и говеда, и волове, и све уопште; проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам |
| о, и какав разлог да нађем, и зар га је уопште сад било могуће наћи, а да се отац и мајка не се |
| аки додир са мном.{S} Осећах да за мене уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем |
| Нашто то изигравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она |
| о човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас и |
| х ни мислити, већ само о томе да ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао д |
| ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло стидљив у женском друштву.{S} Требало ми је |
| дех да не могу ништа да радим, да нисам уопште способан ма за какав рад.{S} Све ми беше мрско, |
| n="105" /> према њему, већ према свему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са |
| шљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> < |
| наче помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ марамче; — он |
| а жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло лако доћи, рече, пружајући ми рук |
| еху доста далеко, не могах распознати и уочити баш која је она.{S} -Једно девојче, коме лица не |
| ова се не сећам тачно, али сам садржину упамтио.{S} Обраћах се родитељима, и питах их: — „Зашто |
| ченим гуњем преко рамена.{S} Кад стиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте по |
| p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па онда у мене.{S} Мој |
| да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осмех.</p> |
| е нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> |
| ина, не питах те како ти се свиди Гила? упита ме Сима наједном после кратког ћутања мог и његов |
| <p>— Куда ћеш?{S} Да нећеш и ти с нама? упита ме један и издвоји се из гомиле.</p> <p>Беше то С |
| >— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} Иначе морам ја.</p> <p>— Па и онако не |
| о рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна.</p> <p>Он се |
| ца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ниш |
| <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени залупа |
| <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шт |
| т што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p> <p>— Кога?</p> <p>— Па њу, Гилу за Б |
| ћај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што неће |
| о јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, с |
| љи, изађе.</p> <p>— Ко ј’ то лупа, бре? упита онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по |
| не.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Погледах је.{S} Обукла се, намест |
| дах преда се.</p> <p>— Где си био јуче? упита ме.</p> <p>— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} |
| о отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћах пажњу Милици, |
| >Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти |
| , и погледах у Стану.</p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба |
| мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући с |
| > <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара се љутито набрецну на њу:</p |
| си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} |
| не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох одмах д |
| о тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговори |
| .</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ва |
| празне руке.</p> <p>— Јеси ли му купио? упита ме мајка, не могавши већ више да гледа братића ка |
| на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговорих кратко.{S} Н |
| а сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову |
| >— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не могох про |
| оси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку.</p> <p>Она одговори да х |
| и разумела?</p> <p>— Ко те вуче за нос? упита она.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> |
| >— Зар је то баш толико стало за главу? упита осмехнуто, гледајући ми у очи.</p> <p>Погледах га |
| ице, и пођох вратима.</p> <p>— Где ћеш? упита ме отац љутито.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p |
| — Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох доле у пољ |
| ечи да прозбори.</p> <p>— Истину велиш? упита ме након кратког ћутања.{S} Одлука моја на један |
| вих белосветских девојчура.</p> <p>Онда упита Симу је ли средио сву стоку, а кад он рече да ниј |
| весела и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах г |
| змишљам.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упит |
| мислих у себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, |
| а мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је видела кад си прошао, а |
| акон дугог мољења од моје стране, он ме упита, смешећи се:</p> <p>— Је ли долазила?</p> <p>Осет |
| е пред кућом, зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> < |
| p>— Имаш ли неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа |
| ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак |
| шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде пр |
| Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се виђам.{S} Затим узе да гр |
| м чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, |
| p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онда крцнуше врата |
| с неком необичном важношћу и озбиљношћу упита тихим гласом где сам био.{S} Збуних се и не умедо |
| а ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} Немађах ни најмање вољ |
| и волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> <p>— Да ли волиш за |
| ли више воли?“ дође ми нешто сад да се упитам.</p> <p>Тако, у мислима, дуго не заспах.{S} Окре |
| другом тренутку, дође ми на памет да се упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да ид |
| приметити да више не радим, и да ће ме упитати зашто сам се наљутио и уклонио, на да му ја каж |
| уме ли тај твој млади газда да говори? упитаће једна од њих Симу.</p> <p>— Погосподио се нешто |
| крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> <p>— На Петровдан.</p> <p>— |
| разговор о томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одг |
| > <p>— Знаш извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест и |
| ну главом.</p> <p>— А зар је она таква? упитах пренеражено.</p> <p>— Ко ће сад да зна! рече оте |
| ом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? упитах је гласно; онога — знаш га добро; — онога што си |
| о, кад би било твоје, кога би изабрала? упитах је.</p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чин |
| лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— |
| њеним.</p> <p>— А дошла би да си могла? упитах је као с неким подсмехивањем.</p> <p>— Па зар ти |
| .{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи... |
| А да ли знаш извесно да ће бити и она? упитах га после кратког ћутања.</p> <p>— Само док јој к |
| ма.</p> <p>— А има ли још који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{ |
| главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи |
| их у себи и погледах у њу... — Ни мене? упитах погледом.{S} Она обори очи.</p> <p>— А онога? уп |
| о да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам којим поводом.</ |
| здржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто |
| Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавши да дочекам да ми све по реду казу |
| тина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, гд |
| риљуби уза ме.</p> <p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бо |
| е сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S |
| ушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах |
| о није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми нешто.</p> <p>— |
| се догурах до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу з |
| кав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговор |
| ће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да |
| тала, те послује нешто тамо по кући.{S} Упитах је да ли и данас има радника, а она ми одговори |
| нуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ упитах се у мислима, видевши неке из нашег села где про |
| рекор, али замало.{S} То ме прође, и ја упитах мајку да ли данас имамо радника.</p> <p>Одговори |
| је спао на њеног Стевана!</p> <p>Ја је упитах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да нема |
| .</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекат |
| прави траг.{S} Напослетку се реших, те упитах оца да, ли да одем да нахраним свиње у горњем шљ |
| аху да отпочну рад.{S} Назвах им Бога и упитах се за здравље, па онда одјаших коња и принех га |
| на троје обукох се, па потражих тетку и упитах је где је отац.</p> <p>— Отишао још пре пола сат |
| ше (он као да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одгов |
| она...</p> <p>Разумедох која, али ипак упитах.{S} Побојах се да не помисли да сам ја баш озбиљ |
| у.</p> <p>—- Ама, озбиљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, зби |
| Гила, и испружи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох |
| ње нема, па нема.</p> <p>Сад одох кући, упиташе ме где сам се толико забавио.{S} Радо бих био о |
| p>— Говори, море! повика мајка још више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од как |
| p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— Није ништа, одговори он.</p> <p>Виђа |
| а здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вече |
| но.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уплашено, гледајући ми у лице.</p> <p>Одговорих јој да |
| еши кесу. „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к м |
| та ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, или боље, беше ме стид од мојих сопствених |
| поруменио у сличном случају.{S} Брзо се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах р |
| е од како се оно први пут изближе с њом упознадох. „То се не казује“, рекла ми је и стиснула ми |
| ком друштву.{S} Требало ми је увек прво упознати се добро па тек бих онда могао и ја проговорит |
| на непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се |
| , а он ни с места да се крене.{S} Други упорожио вочиће, они су се опет поплашили, па оболи јед |
| оложење, осећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наје |
| е ми то онај његов поглед који мало пре управи мени.</p> <p>Међутим, отац, обративши се мајци к |
| но омахују реповима.{S} Уморих се и ја, управо наситих измишљањем тих тако милих <pb n="6" /> м |
| грозници.{S} Све неки тешки снови, нека управо привиђења, тако да се непрестано трзах, и гласно |
| аде на памет да о томе мислимо, и да је управо сва тешкоћа у томе.{S} Али за нас као да тада не |
| с њом!...{S} То ми сад поста највећа, и управо једина жеља тога дана.</p> <p>— Знаш извесно да |
| о, него како!{S} Ко не би ишао, и ко би управо могао још и замислити да не идемо! „Напред!“ рек |
| обисну ми се обема рукама о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p> |
| зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> <p>— Све ми |
| ад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре поглед у мене.</p> <p>— Ни за њу, одговори, гледај |
| рилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех. |
| познајемо? рече ми уздрхталим гласом, и упре тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не |
| Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, т |
| то, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене.</p> <p>Тако смо се тога дана много |
| с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући снагом.</p |
| м ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занета покрет |
| о не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрете око себе и, као занет |
| и не умедох да му одговорим.{S} Збиља, упркос мојим замишљајима и жељама, он као да имађаше пр |
| он један леп младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то в |
| речи, које ме увредише до дна срца; он упрља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да ч |
| лудују за којекаквим девојчурама и тако упропашћују своју младост и своју будућност.{S} Мајка м |
| усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, јавља се полако, па видим то лице, лепо |
| а покривеним ситном гором, и с погледом упртим у плаву даљину.</p> <p>Пред подне стигох у село. |
| јих причица и песмица, те се стога и не упуштах ма у какво објашњавање, јер сам знао унапред да |
| ље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила ону др |
| змем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и |
| е ти књиге требају, да спремиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ниш |
| авцу имати среће.{S} Тако ми одговараше уредник дечјег листа у коме су моји радови излазили.</p |
| аше отац.{S} И у колико ми похвале овог уредника дечјег листа ласкаху, у толико ми више прекори |
| и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекоре и од наставника и од оца |
| Једни дену, једни избацују, једни опет уређују већ зденута сена.{S} Нико не стоји.</p> <p>Отац |
| е овда онда слика какве лепше девојчице урезала мало дубље у мојој памети, али још ни једној се |
| "16" /> добро лупи.{S} Нададе се ужасно урликање и лавеж паса, а ја ободох коња, и зачас се нађ |
| чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јој осмех.</p> <p>Није истина, лепо остављ |
| атрепери на лицу и задрхти на крајевима усана.{S} С тим осмехом, али сада мало као помућеним, о |
| игра онај малопрешњи осмех на крајевима усана.</p> <p>— Кад си дошо? упитаће ме мало после.</p> |
| <p>— Марим ја, и нехотице ми се оте са усана.</p> <p>Гила ћуташе и пажљиво купљаше сено напоре |
| амо то, и само то наједном ми се оте са усана.</p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумариц |
| е и као мало застане на крајевима њених усана и ту задрхти, па се онда сасвим изгуби, — непрест |
| <hi>гледам</hi>, да слушам реч са њених усана непрестано, непрестано, — све то кад упоредих с о |
| ј неколико говеди која су ту, на њиви — усев беше дигнут — мирно пасла, приметих једно женскиње |
| с неким нашали, а она се, лепо се види, усиљава да је весела.</p> <p>Беше ми криво на Сару; раз |
| а немађаху ништа против тога.{S} Тетка, усиљавајући се да изгледа равнодушна, примети: да није |
| ита ме и погледа ме некако неповерљиво, усиљавајући се да изгледа весела и насмешена лица.</p> |
| о једна добра и поштена девојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— П |
| ох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било уздржим у своме тугова |
| .{S} Али као <pb n="111" /> да ми свако усиљавање беше узалудно.{S} Ни тренутка не могох а да н |
| у неколико тренутака, огледајући себе и усиљавао сам се да своју слику у огледалу посматрам као |
| биљно велиш? и опет упитах, и стадох се усиљавати да се насмешим.{S} И, збиља, не да се насмеши |
| где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено закикота.</p> <p>Ја се збуних.{S} Погледах око |
| p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те се усиљено насмеших.</p> <p>— Јеси, јеси.{S} Познајем ја.{ |
| прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и з |
| е задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене како ја то с |
| у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" /> <p>— ...{S}Ништа! промрмља |
| овако изненадно измењаше, нарочито ово усиљено смејање Гилино.{S} Разумедох само да се нешто к |
| ве.{S} Кад ме угледа, насмеши се некако усиљено, тајанствено.{S} Осетих одмах да се иза тог њег |
| сама и на ону жентурину; сав бих гневом ускипео кад бих се само сетио на оно јуче у лугу.{S} Да |
| ао волове и остала говеда да напасе.{S} Ускипех сав гневом према њему.{S} И не само <pb n="105" |
| ка радознало посматрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни |
| уљака, требало је да се гази.</p> <p>Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, под |
| нета над својим радом.</p> <p>О прошлом Ускрсу, једног дана одох да нахраним свиње, које борављ |
| сје пшенично таласа ветрић; на ливадама ускупљена сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљива |
| е сађено опет ту, те се некадања јаруга услед наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густ |
| сини на којој је и околна земља, али је услед посечене горе, тамо на коси, некад појурила вода, |
| у као да је започела да се слива, па се услед тога после ископала и оронила земља.{S} Да се не |
| оно пре, тако и сад видех где јој доња усна задрхта, и неки жалостиван осмех пређе преко лица. |
| гледом који ми срце раздираше; доња јој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблис |
| видим тужни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше с |
| врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упи |
| се право у очи с оним својим осмехом на уснама.</p> <p>Погледах и ја њу, погледах јој право у о |
| вор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу осећам испод танке б |
| рне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исечено напред, танка бела кошуља |
| зашто тако? — грозничаво ми прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, |
| шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још он |
| јако, и загризе га мало зубима, држећи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? уп |
| видех последњи пут, са заигралом доњом усном, са сузним, жалостивним погледом упртим у мене, ј |
| тихо пева, као да би рад био и мене да успава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19010 |
| ила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} Ветрић, на |
| једног таквог момка, с толиким љубавним успесима, какав ми се он према овом његову казивању учи |
| рећем постигох у том погледу и известан успех.{S} У једном дечјем листу који сам примао, изађе |
| о када ме је довезао из вароши, али без успеха.{S} Он као да сада нарочито избегаваше разговор |
| вечеру; кад наједном Сима бану на врата усплахирена лица и са осмејком на уснама.</p> <p>— Јест |
| врата, и видех као кроз маглу мајку где усплахирено притрча мени, и осетих да ми истрже из руке |
| х истински, с дубоким уздасима за лепим успоменама од минулих дана, и страдах од жудње да је оп |
| док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом.{S} Про |
| љну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њо |
| да напасемо волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S |
| расположен како само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, н |
| е оградише; а онда дођосмо кући.</p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном на |
| ана?</p> <p>Она се тако слободно и тако усрдно разговараше са мном, као да се познајемо не знам |
| лизу крај себе, осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нек |
| клоним са овог света, да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да |
| е, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу.. |
| ; узимаше их и меташе један за другим у уста, али очи не скидаше с мене.{S} И ја сам гледао њу. |
| олико бонбона.{S} Кришом метнух један у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на д |
| м још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно по |
| и ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?...{S} Псовах га у себ |
| зиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженств |
| не лепоте.</p> <p>Мајка, која у тај мах устаде, кад ме виде онде пред кућом, зачуди се, и забри |
| ружи те га узе, и скочи на ноге.</p> <p>Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.</p> <p>Зача |
| као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећах немоћ у н |
| и више нисам могао због ларме, те стога устадох.</p> <p>После доручка кренем се на вашар да пот |
| каквог дугог и тешког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка |
| дим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обрасл |
| ора, заспах одмах.</p> <p>Сутрадан, кад устадох, бејах врло нерасположен.{S} Глава ме заношаше. |
| Јао, Гиле, зар ти није жао!“</p> <p>Кад устадох, осетих као да ми је мало лакше.{S} Пођох да се |
| Врата затворена.</p> <p>Не знам кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> |
| саставити с њеном!</p> <p>Кад сутрадан устадох и опоменух се ових снова, осетих да ми је милиј |
| ког путовања.{S} Онда устадох.{S} Таман устадох, а врата се отворише и мајка ступи унутра.</p> |
| он спавао, видех да је празан.{S} Брзо устадох, и на двоје на троје обукох се, па потражих тет |
| ше ме стид од самог себе.</p> <p>Полако устадох, па механички продужих разгледање ограде.{S} Ал |
| , као после мале, лаке грознице.</p> <p>Устадох рано.{S} Сунце још не беше изгрејало.{S} Обукох |
| >I</head> <p>Освану и Петровдан.</p> <p>Устадох сувише рано.{S} Бејах пун нестрпљења, те се не |
| ан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни тога дана није радило у пољу.</p> <p |
| да код тетке?...</p> <p>Као да беше све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја |
| сно Сима, зове ме.{S} Али ко сме сад да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упи |
| му, а затим као да ми обоје помогоше да устанем.{S} Устадох, и пођох, али не могох сам.{S} Осећ |
| отворише и мајка ступи унутра.</p> <p>— Устао си? упита ме и погледа ме некако неповерљиво, уси |
| и блиста роса.</p> <p>— Баш добро те си устао, рече ми отац.{S} Ја ћу данас бити спречен послом |
| <head>III</head> <p>Сутрадан, када сам устао, осећах се, ни сам не знам зашто, нешто туробан, |
| зачуди се, и забринуто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није |
| уто ме упита кад сам устао, и зашто сам устао тако рано.</p> <p>— Да ти није рђаво? упита ме уп |
| } Брзо заспах.</p> <p>Када сам сутрадан устао, сви, изузев малог Свету, беху устали, иако се ни |
| } Глава ме заношаше.{S} Бејах већ давно устао и умио се, па ипак се осећах као у неком полусну. |
| асмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше већ устао и отерао волове и остала говеда да напасе.{S} Уск |
| S} Соба беше са улице.{S} Отац беше већ устао и отишао, како ми тетка објасни, са Симом; отерал |
| > <p>Виђаше се да има нешто.{S} Само се устеже.{S} Страх га да каже.{S} У толико значи да је оп |
| и да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{ |
| сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те девојчице, према к |
| беше повезала, дохвати ме по лицу и по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло |
| ознаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим већ попустих.</ |
| и прошапуташе усне, и неки тужан осећај устрепери ми у души, осећај, који ми натера сузе на очи |
| момцима.{S} Према мени се све као нешто устручава....</p> <p>Пошто измравуљасмо откосе, отпочес |
| амети, али још ни једној се ја не бејах усудио да изразим своје осећаје, а још мање сам био те |
| <p>— А за кога би ти волела да се удаш? усудих се ја да је упитам.</p> <p>— Како, за кога?</p> |
| да те пољубио кад ти је дао, рекох.{S} Усудих се и сам попут осталих момака да будем мало дрск |
| осле неколико тренутака дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и по |
| кама, и која распитиваше за мене: ја се утврдо надах да ћу је данас видети, а ње нема.</p> <p>— |
| ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S} Осетих да ми се грло суши, и да ме глас и |
| да вичу на њега и да му прете.</p> <p>— Утекла Гила, рече он и усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто |
| јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено ма |
| и да ме глас издаје.</p> <p>— Мало пре утекла за Алексу.{S} Мајка јој није била ту.</p> <p>—- |
| у они којима смех иде од срца...{S} Баш утекла велиш, и то за Алексу? поново се обратих Сими.</ |
| о бегству њеном од Алексе.{S} Зашто да утекне од њега, зашто да га остави?...</p> <p>Тек после |
| чи.{S} Ја и мој друг прснусмо у смех, и утекосмо.{S} Сећајући се тога, објашњавах себи и ово шт |
| полако, насмејавши се.</p> <p>Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} О |
| скочих с пласта и појурих за њом, а она утече, упредајући набораном вуненом сукњом и вијући сна |
| што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не го |
| окрете мени испитујући ме очима, какав утисак остављају код мене те његове речи.</p> <p>Мило м |
| зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, |
| ао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што |
| дубља и дрскија.{S} И, као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво |
| јније рећи.{S} Моје присуство као да не утицаше ни најмање на њих.{S} Као да им беше тешко само |
| све до саме зоре, а онда као да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморни |
| нио их нарочито за мене.{S} Тада сам се утркивао у плашћењу са Станом, која беше мојих година, |
| /p> <p>— Ништа...{S} Ама, ни речи...{S} Ућута се, и замисли, замисли нешто много.{S} Само ми до |
| оја посла! рекох му набусито.</p> <p>Он ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрат |
| осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Сима.</p> <p |
| око ње, рече он, и ошину коње. </p> <p>Ућутасмо обојица.</p> <p>Знам ту девојку, још од малена |
| иже очи, погледи нам се сусретоше, и ја ућутах.{S} Гледасмо се неколико тренутака ћутећи, и ја |
| тако милих <pb n="6" /> ми слика, па се ућутах за тренутак; а тек ће он онда започети.{S} Добро |
| Симе задиркиваху и мене.{S} Ја одједном ућутах и не одговарах ништа.{S} Био сам уопште врло сти |
| ке, а <pb n="53" /> она се као застиди, ућути, па крене послу, замахује српом, под којим се кла |
| це и ставила напред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} |
| нде у селу, кад се женио не знам ко.{S} Ухвати се за сукњу, па упреде, упреде, па се онда окрет |
| о, још свеже, па му се не може рачун да ухвати.{S} Сима и још један превлачаху пластове.{S} Нас |
| Морале су журити се кући, да их киша не ухвати.</p> <p>Те ноћи трзах се неколико пута иза сна.{ |
| ливади, умора и, легох да се одморим, и ухвати ме сан.{S} Сањах Гилину кућу и око ње гомилу кал |
| тамо, намах се расположих.{S} И кад он ухвати за дизгине и ошину коње, ја га стадох запиткиват |
| вораше Стеви:</p> <p>— Лудаче један!{S} Ухватила те она за нос, па те сеца и тамо и амо...{S} Н |
| о да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећи преко мокрог корова и остал |
| ани све ми је ближе, ближе; таман да је ухватим руком, а грана ми се отргне...{S} Тако и с њено |
| средини, а онај опет унутра, у средини, ухватио место, па га не пушта тако лако.{S} У тој гомил |
| илу — бајаги оне обе замењивале брата — ухватио код своје куће, па их стао вући и обарати по не |
| мојој ђачкој соби, тамо у вароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гле |
| нечега бежасмо.</p> <p>Мрак се већ беше ухватио, и пут се пред нама распознаваше само по белој |
| по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с <pb n="87" /> једним овном, те се носи.{S} |
| не видим више: одмакла далеко, а сутон ухватио.{S} Остаде ми само да је замишљам, да замишљам |
| ше већ одавно зашло и сутон се у велико ухватио.{S} Свет пролази, измиче.{S} Пред њим знам да ј |
| и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да нарочито и |
| дих један пиштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, |
| аш то, никако друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођа |
| риђе и Гила и још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— |
| се бојах, да не будем у намерама својим ухваћен, и тако братић оста без бонбона.{S} Кад мајка в |
| да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо.{S} Наједном на вратима указа се Гила, а за њом јед |
| /p> <pb n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онд |
| таде ме испитивати да ли са мном има да уче и женске: а онда окрену разговор о девојкама по вар |
| то рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да при |
| , још замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недос |
| > <p>— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</ |
| зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не |
| руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} |
| ла, да на првом месту треба добро да се учим, па тек онда да пишем песме и приче.{S} Али се дру |
| , ђаволе? окрете се Стани.</p> <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p |
| } Посумњах да је то ту преда мном Сима, учини ми се његов глас врло сумњив; посумљах у опште у |
| ена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} Претворих се сав у ухо |
| , рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га жен |
| ва наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} |
| , и да ли му је ма колико наклоњена.{S} Учини ми се да је најбоље да је и ја задиркујем за то м |
| ено, осетих неку неразумљиву радост.{S} Учини ми се још као да ми девојка беше позната.</p> <p> |
| роза зубе, и окренух главу у страну.{S} Учини ми се као да ми се подсмева, да ме изазива.{S} У |
| утња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми се да ће сутра све бити доцкан.</p> <p>— Море, |
| ..</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадох се питати у |
| асвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> <p>Не рекох ни речи, |
| је баш онако лепа како ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Н |
| јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} Нашто то изигравање с варош |
| ав у мислима.</p> <p>Ствар ми се заиста учини врло важна, и разумех да о њој треба добро размис |
| а љут иа тебе или не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и заш |
| за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи с |
| отле куповао за млађу браћу, ипак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бон |
| осмеху; збиља, с тим осмехом и он ми се учини леп, таман толико леп, да сам поверовао да Гила њ |
| оној другој девојци, и баш, тако ми се учини, показа очима на ову страну где бејах ја и где бе |
| као да ми узалудна боше.{S} Тако ми се учини.{S} Нигде је нема...</p> <p>Реших се да се вратим |
| </p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на т |
| њ и назвах ове његове примедбе које ми учини, једним празним бенетањем.</p> <p>— Ти ништа друг |
| х толико пажње.{S} Беше ми главно да он учини онако, како му ја кажем.</p> <p>— Кажи јој да дођ |
| кав ми се он према овом његову казивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а н |
| гледам лице због помрчине, али по гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу с |
| страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим ову реч изговори, као |
| а њу и на моју несрећну судбину.</p> <p>Учини ми се да ће ми мало лакнути, ако одем одавде.{S} |
| ри о једној девојци која јој није ништа учинила, али се побојах да се тиме не издам.</p> <p>— М |
| јој кажем све.</p> <p>Реших се да то и учиним, али како?</p> <p>Закључих да је најбоље да се п |
| пет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи |
| оваљена.{S} Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступа |
| ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам онакав каквог ме је |
| а дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појмих да са |
| ажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим се, рече, да |
| љивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> <pb n="59" /> <p>— Иди! рече ми он; и обиђ |
| есе одвојим мало.{S} Могао сам то и сад учинити, али се бојах, да не будем у намерама својим ух |
| да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као д |
| коме је глава тамо испод куће наше.{S} Учиних тако због тога да не бих морао да прођем поред к |
| ли што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да ништа нисам приметио.</p> <p>— Имао би |
| у:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће |
| девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови, и загледа? се боље.{S} Б |
| етири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше |
| ’ све то, опет ће он.{S} Њему као да се учинише ови моји разлози врло слаби...{S} Све је то так |
| испит из кога предмета.{S} Слабо сам се учио.{S} Још у другом разреду гимназије наспе ми нешто |
| дан идем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p |
| црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели једног старог слепог просјака и једну бабу |
| <p>Неки познат танак гласић допре ми до ушију.{S} Окренух се, и погледах.{S} Бејах готов да се |
| проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она поздравила мене!...</p> <p>— Ос |
| ти поједине речи, и — не веровах својим ушима, својој свести, бојах се да није обмана — то као |
| мучног платна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на |
| кочих к њему и ћуших га тако јако да му фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, п |
| ив, срчан младић, крупних плавих очију, фина, нежна лица, — беше господско дете, — лепо се носи |
| вароши је све лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет... -</p> <p>— Зар?</p> <p>— Ви |
| а девојка или боље девојчица у свиленом фистану голубије боје са једном дречећом мрљом од груди |
| пара, па добио то.{S} Газда од „транго-франга“ нуди му за њу три гроша, а он је не да.{S} Не з |
| их једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац за њу, не сећам се колико |
| е то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{S} Једва се догурах до поменутог свог друга.{S |
| блед и увео, малаксао, као да сам се са халама био; очи испале, и као да горе, пламте.{S} Стуко |
| , и тако даље.{S} На другој страни опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Циган |
| рахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и пером, неколико |
| ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па писах, нарицах; у мислима се обраћах Гили; |
| .{S} Узела један велики колач завијен у хартију са сликом, па га загледа; а један момак, у чист |
| рај печеног овна, па виче из свег грла, хвали и нуди га.{S} Онамо опет неко нуди седла, амове, |
| м мишљењу оставио и даље.{S} Потреба за хвалисањем у том погледу, тако својствена годинама у ко |
| и који је волео много да прича и да се хваста — једног јутра, када у већој групи, сустигнувши |
| анас се још живо сећам тога сна, још ме хвата нека језа од њега.{S} Као нека туђа рука држи пиш |
| кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало! |
| дотле; даље не смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито |
| мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки прутић |
| мљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тада, сам на насипу на висок |
| е пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појмих да она није |
| ној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја појмих све, појми |
| секунде? у једној секунди не пројури ли хиљаду мисли, хиљаду муља, хиљаду громова?.,.{S} Ја пој |
| нађох у потоку испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух |
| мо се.{S} Стана са оном другом девојком хиташе за нама са мотиком и вилама на рамену.{S} Застад |
| оје науке.{S} Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на |
| погледам у очи, већ се полако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини чита |
| , не више топал као дотле, већ одједном хладан, подухну јаче; на дрвећу лисје зашушти некако др |
| се том приликом понашати.{S} Бићу опет хладан, морам као и оно последњи пут.{S} То ће њој зада |
| <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама, знаш, јуче, кад потерах краве ова |
| на говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непр |
| погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни погл |
| ном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с намером да је увредим, то је |
| чину, те обасјало земљу и огрејало њену хладну кору, тако ова вест огреја и раскрави, овесели с |
| растопљена срма и круњаху на земљу.{S} Хладовина свежа и пријатна како само може бити.{S} Наву |
| ливаду, сунце већ беше зашло.{S} Свежа хладовина спушташе се озго са планине.</p> <p>На ливади |
| ад се сунце спусти тамо за брдо, и паде хладовина, ја стајах на доксату и, гледајући румено неб |
| о сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још двоје.</p> <p>Узех виле, и погл |
| не разумеде.</p> <p>— Седи, море, ту у хладу, када ти је дао Бог! рече ми једна остарија жена, |
| <p>Искуписмо се сви под јабуку, и ту у хладу поседасмо.</p> <p>Сима ми се загледа у очи.</p> < |
| ако уклоних у хлад.</p> <p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да |
| рамена костретне бисаге, у којима беше хлеб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло с |
| а ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p>Ја |
| ам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p> <p |
| надам да ме узме, да будем госпођа!{S} Хо, хо, хо!...{S} И она удари у неки подругљив смех.</p |
| , изађох опет на вашар.</p> <p>Дуго сам ходао сам вашаром, прелазио с једног краја на други, тр |
| ало.{S} Обукох се, и умих се, па стадох ходати полако онде пред кућом.{S} Осећах се малаксао и |
| .</p> <p>Тако у разговору прођосмо кроз ходник, и уђосмо у једну лепо намештену собу, где се по |
| е, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опет унутра, у сре |
| лећу.{S} Но то као да им не беше доста; хоће своје њушке да забрче у само лето, онај отвор на к |
| елим ја њој, у хлад, па гледа књигу.{S} Хоће он много да ти се пече на сунцу.{S} И Сима се окре |
| постоја много, и он се врати.</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> < |
| .</p> <p>— Хоће ли? пита отац.</p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се п |
| у другу девојку.</p> <p>Она одговори да хоће.</p> <p>— ’Ајде и ти, господине! рече мени, ударај |
| ти снови врзоше се око Гиле: еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеј |
| Он ме и опет гледа осмехнуто, и као да хоће баш нарочито да ме увери како ниуколико не појми о |
| ароши; он је ухватио руком око паса, па хоће да је пољуби, а она гледа у мене, па се смеје, а ј |
| задиркује, а она се смеје; онда је пита хоће ли да пође за њ, а она, Гила, мисли се, смеши, обо |
| да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало страдањ |
| ћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким нашали, а она се, лепо се види |
| екох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће ли казивати Гили ако је види, кад буде прошао поре |
| ослетку свеједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Ка |
| мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дражаше; осе |
| е мало мука, мало страдања било?{S} Зар хоће да ме баш нестане са овога света?...</p> <p>Кад пр |
| љут; али Сима ми одговори да неће, већ хоће да застане, те да помогне, како би се све површило |
| што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, тако ја поново погледах у њу, Гилу.{S} |
| ужи се као и остали.</p> <p>Упитах Симу хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да иде |
| лопови одвести, а после тога он — отац хоће да идемо на вашар сутра одмах после ручка, и то: ј |
| ти.{S} И она, и још ваздан девојака.{S} Хоћемо да жњемо пшеницу, рече, али таквим гласом као да |
| та? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да га женимо.{S} Не казујем ти, а већ се јави |
| тако силно, да просто заноси.</p> <p>— Хоћемо ли по један откос? упита Стана ону другу девојку |
| ућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одгово |
| ., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хоћеш да вараш и њега.{S} Је ли?</p> <p>Гила се засмеја |
| то, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах.</p> <p>— А у које |
| сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбоне? упитах је тек наједном, не знам ни сам к |
| осматрања трже ме глас мајкин.</p> <p>— Хоћеш ли да однесеш ручак радницима? упита ме она.{S} И |
| нде на клупи где сам ја седео.</p> <p>— Хоћеш да идеш? упитах је.{S} Бесмо подаље од осталих.</ |
| даље да издржим већ попустих.</p> <p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Да |
| рани опет хаљине за људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури |
| — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?“</p> <p>Весео и расположен |
| исли се одмах опет вратише њој... „Пита хоћеш ли и ти доћи на њиву?...“ „Доћи ћу, доћи ћу!“ про |
| оју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече и уо |
| емо сутра негде насамо.</p> <p>— Па где хоћеш да се нађемо, дед’ кажи!</p> <pb n="56" /> <p>— А |
| купила кад сам оно ишла у варош.{S} Ако хоћеш, могу и дућан да ти кажем...</p> <p>— И дућан да |
| Међутим, сад дође ми нешто да пијем.{S} Хоћу да пијем, иако ми се не пије.{S} Узех, и наврнух.{ |
| е.{S} Бесмо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! |
| еш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Хоћу, одговорих јој одмах, не мислећи, и осећајући само |
| за тим да она постане за навек моја, да хоћу да је узмем, ја ђак више гимназије, дете из једне |
| пита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а она весело оде да спреми.</p> <p>И |
| .{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према томе гледај да одмах урадиш |
| } Ако могу, ја ћу доћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</ |
| и насмешена лица.</p> <p>Онда ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Рекох да хоћу; осећах глад, а |
| м.</p> <p>Кад одох кући, мајка ме упита хоћу ли да доручкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па |
| се, као да тражим нешто, а у исто време хоћу, и налазим неко задовољство у томе да она види и п |
| цало много крупнијих ствари, питао мене хоћу ли да нешто буде овако или онако!{S} Нека иде како |
| стид од мојих сопствених речи.{S} Али, храбрећи се, одмах затим опет приђох к њој.</p> <p>— Мо |
| ја њу, погледах јој право у очи; бејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као д |
| се двоумити.{S} Као да немађах довољно храбрости за такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у цел |
| нешто, одговори па се опет смејаше и не хте ми казати.</p> <p>Поведох га у страну даље од оца и |
| че Гила обративши се нама, а у Стану не хте ни да погледа.{S} Морам сада да дајем рачуна где са |
| се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S} Тргох руку, а она сва пор |
| аје толико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки |
| ним, она одмахну главом, као да ми тиме хтеде рећи: „Немој да слушаш ову жену!“</p> <p>Али ја и |
| је.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа да одговори.{S} Ја онда:</p> <p>— Мора бити |
| оваше, нарочито мајка.{S} Отац ваљда не хтеде да се покаже.{S} После ми казиваше мајка да је от |
| есело.</p> <p>Да ли ме не разумеде, или хтеде да пркоси?</p> <p>— А јеси ли изабрала кога?</p> |
| а отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не хтедне, ништа и није.{S} И оде да је зовне.</p> <p>Ја о |
| а сам гледао њу.{S} Изгледало је као да хтедосмо једно другом завирити на дно душе.{S} Задирнем |
| смо доста далеко њену кућу за собом, па хтедосмо савити за једну другу кућу, ја се и нехотице о |
| а се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствари није било ни |
| Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтедох да наставим усиљено...</p> <pb n="34" /> <p>— .. |
| иму хоће ли да се враћа сад одмах кући: хтедох и сам да идем кући, те да тиме дам на знање свим |
| Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом тренутку да јој кажом да је ниса |
| само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој |
| мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он |
| данашњег, и њему је опет до игре...{S} Хтедох да се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што н |
| мислим о њој друкчије, ја мислим...{S} Хтедох још нешто да кажем; хтедох да му одам тајну коју |
| Отац ми и онако рече, да то учиним“.{S} Хтедох да дам и себи разлога за тај поступак!</p> <p>Кр |
| иђем, да је избегнем, да ме не види.{S} Хтедох само да ја њу видим, али не и она мене; хтедох д |
| , минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох |
| раскрави, овесели срце и душу моју.{S} Хтедох да га загрлим од радости, али ме уздржа страх да |
| извесно да ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових у |
| Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздржах; бојах се да их н |
| обећала!</p> <p>— Обећала!...</p> <p>Ја хтедох још нешто да речем, али она диже очи, погледи на |
| S} Толико само да је не бих увредио, не хтедох отићи са Симом, већ као мало љутито одговорих му |
| .{S} Он ме стаде заустављати, али ја не хтедох остати, већ одох.{S} Али не одох право кући, већ |
| местили кревет у једној соби; али ја не хтедох тамо већ казах мајци да ми простре на доксату.{S |
| да и мене зову да се играмо; али ја не хтедох отићи к њима.{S} Међу том децом била је и Гила.{ |
| о страх.</p> <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у |
| енух главу на другу страну и опет је не хтедох погледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се |
| иђох на велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких стар |
| Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окренем. „Иди до врага!“ промрмљах кроза з |
| страшно увређен, и још више.{S} Али не хтедох да она то види, да позна; хтедох напротив у овом |
| кивати за кога мислим.{S} Али ја јој не хтедох одмах казати; налазио сам некакво уживање у томе |
| ано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сањах!...</p> <p> |
| S} Јашући, у мислима, одједном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауст |
| адох је.{S} Беше то заиста Гила.</p> <p>Хтедох да се вратим натраг, али она већ као да ме беше |
| овори, гледајући ми право у очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да по |
| онда обе позвах да вечерају, али оне не хтедоше.{S} Морале су журити се кући, да их киша не ухв |
| а једној руци:</p> <p>— Нисам могла.{S} Хтела сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је |
| ра другарица, па јој Гила казала све, и хтела заједно с њом овако к мени да дође?...{S} Оваква |
| <p>Али ја и нехотице одох мерити Стеву, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује мар |
| о: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још кадгод, када се тицало много крупнији |
| срце, и заболе ме душа да сам јаукнути хтео!{S} Где је?...{S} Зашто не дође?...</p> <p>— Јао, |
| Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећ |
| мишљаху на то.{S} А ја попустити нисам хтео нипошто.{S} Бејах тврдоглав до зла Бога, те кад ка |
| ренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навратим на оно што са |
| ност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш хтео, не знам; тек ја се некако примакох к њој, и моје |
| Гилу, промуца Сима.</p> <p>— А да ли ће хтети она? упита отац.</p> <p>— Па да видим.{S} Ако не |
| >— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? понех се ја сад опет устезати.{S |
| духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S} У кући, осим мајке |
| сину, пустило гране; духне ветар, а оно хуји оним странама, хуји кроз грање као у некој гори.{S |
| </p> <p>— Марамче!... (Ову реч изговори хуњкајући кроз нос, јер Гила иначе помало говораше кроз |
| о њихово зујање слило у велико, потмуло хучање.{S} Свака гледа свој посао.{S} Наједном наиђоше |
| и је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код њега.</p> <p>Гила ћуташе, и загледаше рукав |
| апред, а са стране, близу уха, заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и ја |
| о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ја и она с |
| дохваташе ми обућу на ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се |
| иштољ, запех га, левом руком ухватих за цев, а палац десне руке, којом држах пиштољ, принех оба |
| десне руке обарачу, левом руком оћушнух цев...{S} Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуц |
| х пиштољ, принех обарачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p |
| ан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага биле непрестано у највећем напрезању.{S} Зас |
| ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи као у неком заносу, као у некој грозници.{S} |
| {S} Она уздахну и оде забринута.</p> <p>Целе ноћи не тренух правим сном.{S} Био сам целе ноћи к |
| Али слаба утеха то беше за мене.</p> <p>Целе ноћи не тренух.{S} Одби ми се сан, па никако очи д |
| но име...{S} Где ли је она сада?</p> <p>Целим путем никога не сретох осим једне девојчице.{S} К |
| луд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сети |
| краја.{S} Овлада ноћ увелико, умири се цело село, нигде гласа, све заспа, а ја још будан.{S} Б |
| љању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; али избегавах да пођем тамо оном страном, г |
| не дочекати је, не састати се с њом.{S} Целог дана варала ме је нада.{S} Сваког тренутка очекив |
| , да ону главу, она уста, оне очи, њега целог претворим у прах и пепео, да га нема, да га ни он |
| врдо убеђен да ће доћи; очекивао сам је целог дана, а она не дође.{S} Прође дан, зађе сунце, за |
| рвог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах.{S} Не стојаше више преда мном она |
| ј на путу...</p> <p>Гила остаде озбиљна целога дана.</p> <p>Дође вече, и спусти се лепи вечерња |
| ућом.{S} Осећах се малаксао и изнурен у целој снази.{S} Са неким необично нежним расположењем и |
| сно дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину жеље — какве?{S} Оне |
| сто време осећах као неку слатку језу у целој снази, неку врелину на ногама и рукама, али лаку, |
| сећах немоћ у ногама и неку дрхтавицу у целој снази.{S} Мајка удари у плач и кукњаву, и <pb n=" |
| такво дело.{S} Осетих неку дрхтавицу у целој снази.</p> <p>— Иди за Бога! стаде ме терати Сима |
| ...{S} Неки грозничав уздрхтај прође ми целом снагом.{S} Нашто да живим? „Нашто да живим?“ јаук |
| као мало застиђено, и уви се враголасто целом++ снагом.{S} То се не казује! рече и по други пут |
| опуњавах ону празнину у души, у срцу, у целом бићу своме, коју у последње време толико осећах.{ |
| ебом, високо горе, и јасном светлошћу у целом простору...</p> <p>Изађем на доксат.{S} Преда мно |
| То беше свет.{S} Ја га појмих, појмих у целом његовом пространству, и појмих да сам у том свету |
| , осетих јој образе, очи, уста, рамена, целу снагу, близу, врло близу мене, и нека дрхтавица об |
| итне комадиће, у прах да претворим све, целу ту гомилу, да је сравним са земљом, да јој се не з |
| створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не могу да се сетим каква изгледа! |
| а оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, н |
| S} Међутим, узалуд се трудим да створим целу слику, да цело њено лице, целу њу замислим!{S} Не |
| Стева...</p> <p>Ја сам стајао и пратио целу свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мисл |
| потера неке краве јаловице; прилична је цена, а отац се решио још зимус да их прода.</p> <pb n= |
| <p>— Ви почињете и песмом и причом.{S} Ценећи досадањи ваш рад, изгледа ми да ћете и у једном |
| е на памет.{S} Гледајући у њега, стадох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад |
| аве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми рече да седнем до њега.{S} Има, вели, н |
| и и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом и све остало, не бих |
| све весело; беше ми дошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца |
| ас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и цела снага |
| о време ручку.{S} Навалише, те опрашише цео виноград; било је пре неколико дана опрашено више о |
| се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео вашар, али мени ништа као да не беше у стању да свр |
| а и она бити, да ћу је видети и гледати цео дан...{S} Помислих и на Алексу, али без немира.{S} |
| је мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Тетка у први мах долажаше па поч |
| изгледа као да село ври...{S} Ја слушах цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслаб |
| ије радило у пољу.</p> <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђ |
| да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће у |
| ?“ понових гласно.{S} И остадох.</p> <p>Цео тај дан проведох у некој грозници и нека тешка туга |
| нисам жива...</p> <p>— Јес’, да смеш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цик |
| .</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} Не смеш да цепаш моје марамче.{S} То велим, рече Гила,</p> <p>— Ва |
| т, дивљачан изглед.{S} Виђаше се да сва цепти од љутине.</p> <p>У то Гила, и још једна девојка |
| људе, децу, за кога хоћеш.{S} Мало даље Цигани, песма, свирка.{S} Свет јури, пролази.{S} Дигла |
| у једној оближњој варошици, те их могу Цигани или други лопови одвести, а после тога он — отац |
| } На једном испаде однекуд неки страшан Циганин са ужасно великом мечком о ланцу и стаде лупати |
| Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика, врисак, кикот.{S} Неко од мушких узвикну: „Иии... |
| стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко, и говораше неке врло безобразн |
| промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— Јес’, не смеш.{S} |
| тем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох главу, и погледах.{S} Бе |
| ноге у мокру, меку земљу и блато се за ципеле хваташе, ревносно загледах сваки проштак, сваки |
| заденула цвет.{S} На ногама јој варошке ципеле.{S} Одвратна и јадна учини ми се појава њена.{S} |
| рог корова и остале травуљине, исквасих ципеле до колена.</p> <p>Кад се приближих заказаном мес |
| куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на гла |
| ар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} Све беху на окупу и није ми требало вабити |
| а, са испуцаним, исперутаним образима и црвеним носом.{S} И она је тога дана радила нама.</p> < |
| упита Гилу:</p> <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме |
| , кад бејах на сабору код једне оближње цркве, паде ми у очи једна девојка или боље девојчица у |
| едан мој, друг, одмах до врата од порте црквене тамо у вароши где сам гимназију учио, видели је |
| , која је такође просила, где се, док у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати. |
| ом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце |
| ади веђе, а напред јој два зуба кварна, црна.{S} Лудују, онако само, момци око ње, рече он, и о |
| ано у памети: непрестано видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као м |
| брзо исправи — и ја зачас сагледах два црна ока.{S} Лако и окретно она потеже ону боцу на Симу |
| а учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; ја је гледах отргнуту |
| е буде доцкан? приметих полако.{S} Нека црна слутња све ми се више увлачила у душу.{S} Учини ми |
| ња јој закачиње за стрњику, њена вунена црна сукња по дну окрзана, испод које се час по час ука |
| ошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало окрзана, а на ногама опанци.{S} |
| зио у односима између Гиле и Алексе.{S} Црне мисли наиђоше ми у главу. „Њих се двоје воле!{S} О |
| им баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме неколико тренутака, тако не треп |
| акне, да видим крај од оне њене икрзане црне сукње, крајичак од опанка на нози њеној, крајичак |
| заносан: очи засветлише јаче, оне њене црне очи са нечим тамним, тајанственим око себе.{S} Ја |
| јој у лице, у очи.{S} Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, |
| али не и она мене; хтедох да видим њене црне очи, ту, у том жагору, у тој вреви, у том комешању |
| простор, пун неког тешког предосећања и црне слутње.</p> <p>„Ништа јој немој казивати!{S} Будал |
| чи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; усне поруменеле, а једру јој снагу |
| пете: око главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено |
| } Оне очи, оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да луд |
| > ферменом извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да |
| арија сестра Гилина, девојче са великим црним очима, које сам ја издалека радознало посматрао.{ |
| даше у мене, — гледаше својим као угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p |
| ој усна заигра; у очима, оним као угљен црним очима заблисташе сузе; онда се окрену од мене, и |
| , висока стаса, танких извијених обрва, црних очију, и доста нежног дугуљастог лица; укратко, ј |
| вијену, крупну, као <pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабр |
| о угљен црним очима, испод својих дугих црних трепавица.</p> <p>— ’Ајде да истерамо до краја, п |
| pb n="10" /> угљен црних очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — |
| ледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — девојка и по.{S} Одма |
| латне облаке кроз густо, лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, |
| ти.{S} Међутим, све ми излажаше у некој црној боји, све ми беше некако тужно, жалосно; бејах бе |
| поглед да се заустави, осим на густом, црном облаку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека м |
| коме лица не сагледах, са разбарушеном црном косом, прљавом кошуљом, и кратком искрзаном сукњи |
| аде испитивати каква је, да ли је лепа, црноока, и тако даље.</p> <p>Кад му испричах све, али с |
| главе бела марама, као угљен црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнено јелече исе |
| амишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем месо своје.</p> < |
| рај Гиле; да замишљам све <pb n="97" /> црњу слику за црњом, да мучим душу своју, да гризем мес |
| них очију и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко |
| и густих црних обрва.{S} Носи чабар на чабрењаку са Стоиљком, — она напред а Стоиљко остраг. „ |
| м крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку децу мога <pb n="9" /> узраст |
| оведаром, који је пасао говеда у једном чајиру до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђ |
| мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, звизну.{S} Изве |
| ах сав од радозналости и нестрпљења.{S} Чак му испричах све, цео свој синоћњи разговор с Гилом |
| чкујем.{S} Друго, ме ништа не упита, па чак ни где сам био.{S} Кад ми принесе доручак, она ми с |
| ведаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њега да сачувам, он да остан |
| ошло нешто тако да цео свет загрлим, па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, ш |
| веједно!{S} Нека мисли како ко хоће; па чак и отац...{S} Тако ми нешто дође.</p> <p>Кад ме позв |
| мо.{S} Обиђосмо и загледасмо до ситница чак и она места где Сима рече да је видео са Алексом, п |
| лико важности.{S} Међутим судбина хтеде чак и то да ме једна жена онде из суседства, неки род Г |
| ислити да се толико ниско спустим да се чак и с једном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чиња |
| а којој осећах толико одвратности да ми чак и њено име беше донекле одвратно.{S} Међутим све до |
| лски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је волео много да прича и д |
| а.{S} Пси лајаху кроз плот, па излажаху чак и на пут и лајаху испред коња; но коњ као да беше н |
| вом животу, па ме онда обузе нека сета, чамотиња, те се зажелех друштва.{S} Међутим, Сима ме не |
| с по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; онда стане, окрене се, насмејана, и |
| есело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ствари, па и на |
| , али ипак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподев |
| у обвили ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд |
| ола, и стоке, то није ишло увек глатко; час по, па се начини гужва.{S} Један сељак ухватио се с |
| пласта на мене.{S} Погледасмо се, и за час јој лицем пређе осмех који ми се учини заносан: очи |
| на два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајевима њених ус |
| м полако ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се крен |
| рна сукња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до к |
| описиваше свој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех м |
| <p>Путем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим |
| за све то још и помисао да се кроз који час морам кренути са оцем, да морам отићи и оставити св |
| асположена, весело ћереташе, причаше ми час о овоме, час о ономе, скреташе ми пажњу на неке ств |
| дјурих прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од |
| вој живот на селу, и причаше час о овој час о оној девојци; а ја га слушах и почех му — завидет |
| дан у уста и стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то |
| моја кућа и — њена.</p> <p>Ни за један час не престајах мислити о Гили, и мало, мало, па се се |
| ћутећи и посматрајући око себе час ово час оно, а она два моја друга, с којима се кренух у шет |
| рати с њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да |
| ном поглед тамо на ону страну, где мало час видех Гилу и Алексу.{S} Али њих тамо више не беше, |
| ом лицу видех онај исти осмех који мало час видех и код мајке, али не рече ништа, већ се потруд |
| на.</p> <p>— Ти си ме вукла све до мало час.</p> <p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што н |
| се ни она још вратила из поља камо мало час оде.{S} Погледах тамо ка уговореном месту, погледах |
| онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Опет ћу се вратити |
| } Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; по |
| ало, и стаде је молити да га пусти само час да оде до куће.{S} Отац беше отишао некуд.</p> <p>М |
| , где је Гилина кућа.</p> <p>— Да одемо час тамо, рече, и махањем главе показа тамо на ону стра |
| пак ни мало већи растом од мене, час по час ошине коње, па се онда мени окрене и заподева разго |
| и ту, где је од прилике тај врх, час по час севају муље, а затим мумла и грми.{S} И отуд кад се |
| ња по дну окрзана, испод које се час по час укажу ноге са дугачким вуненим чарапама до колена; |
| ем мишљах о њој, мишљах много, и час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли м |
| прашњавим сеоским путем сагињући час по час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла |
| њом.{S} Играју, па једно у друго час по час погледају, па онда оборе очи.{S} Мене као да и не б |
| стадох га котрљати језиком час на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Ги |
| а реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пу |
| ва последња реч.</p> <p>После ручка, не часећи ни часа, седох на кола, и одјурих кући.{S} Бич ј |
| аву онако сагнута, па ми насмешена лица часом погледа право у очи, а онда саже опет главу. — Ми |
| појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а |
| о њено име, трзах се из заноса, долажах часом к себи, а затим опет занос, опет привиђења опет б |
| очито новина с подлисцима, неких старих часописа, алманаха, календара, и тако даље; све то беше |
| Преда мном сто орахов; на њему неколико чаша, мало даље хартија за писање, стакло с мастилом и |
| <p>Свратимо у једну кафану да попијемо чашу пива, и брзо зађосмо у врло жив разговор.{S} Он ми |
| у кафану, онде на вашару, те пописмо по чашу пива, па онда одосмо кући.</p> <p>Кућа течина беше |
| } И по трећи пут...{S} Добих једну лепу чашу.{S} Газда од „транго-франга“ стаде ми нудити новац |
| е.{S} А мене баш то као да гони, да сам чвршћи у одлуци својој, те да се не навраћам више, и не |
| наведе да пође за њега.</p> <p>— А због чега? упита мајка, а на лицу јој се указа као неки осме |
| о!...{S} Боже мој, рад бих био знати од чега ли си ти створио нашег сељака?...</p> <p>Ја сам се |
| ја сам јој синоћ говорио да дође.{S} И чега да се плашим?...</p> <p>Стигох већ близу заказаном |
| {S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то „транго-франго“.{ |
| тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како ми се из груди, из ср |
| не нађох толико бескрајне туге, толико чежње, као у тим жетелачким песмама!{S} То су запевке р |
| х признао да ја Гилу <hi>волим</hi>, да чезнем за тим да она постане за навек моја, да хоћу да |
| S} Појурих право своме стану, а тамо... чека момак с колима: послали га од куће за мене.</p> <p |
| очито испречила пред облак, и као да га чека.{S} На њој се ништа не види, осим овде онде по кој |
| да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} З |
| /p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека?</p> <p>— Ене, |
| исли да је она можда већ дошла, и да ме чека!...{S} Дође ми да се вратим натраг, да бежим.{S} З |
| аку.{S} Сама, пуста и гола, стоји она и чека мирна, нема у тами од облака, који се већ наднео н |
| ај пута испред куће, па као да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за |
| Да већ није дошла, па ме тамо у врбаку чека?...{S} Обузе ме још већи страх; сад се поплаших пр |
| о лево раме, упре своје очи у моје очи, чекајући на одговор.</p> <p>Очи јој црне просто гораху; |
| p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стани. — Они се не шале т |
| , успут, о Гили наказива, и да ја једва чекам да, се с њом састанем.</p> <p>— Па Гила, одговори |
| што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можда ће она после подне доћи.{S} Али како |
| би стид...</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можд |
| ћи.</p> <p>— Али ја хоћу да знам, да не чекам узалуд, рекох најозбиљније.</p> <p>Она се обазре |
| мене, она одлетела.</p> <p>После дужег чекања реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S |
| ити да је на раду“ закључих после дугог чекања, па се онда кренух кући.</p> <p>Да ми је само да |
| скоро до пола дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво ш |
| пожурих тамо где сам јој казао да ћу је чекати.{S} Сунце још не беше ухватило маха, те прелазећ |
| > <p>— А у које доба?</p> <p>— Ја ћу те чекати све до подне.</p> <p>— Добро; да видим.{S} Ако м |
| доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе.{S} А кад сунце зађе, бо |
| овораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва чеках да је видим.</p> <pb n="15" /> <p>Преко обичаја у |
| p>Подвукох се под једну густу леску, па чеках.{S} Гране од леске додириваху земљу, а близу стаб |
| ет ме обузе онај исти страх као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, |
| Доћи ће, мишљах у себи, доћи ће!“ па је чеках ту, на том месту; чеках је све док сунце не зађе. |
| пре.</p> <p>Погледах јој право у очи, и чеках да ми се поглед сусретне с њеним.</p> <p>— А дошл |
| ..</p> <p>Остадох и даље да је чекам, и чеках је скоро до пола дана; и још бих је можда чекао д |
| „Да није Алекса?“ помислих, и уплашено чеках да дигне главу, и да се окрене овако к мени, те д |
| о ја и Сима.</p> <p>— А зар ти нећеш да чекаш оца? осекох се љутито на њ, зашто — ни сам не зна |
| кад пре устадох и стигох Сими, који ме чекаше доле на путу.</p> <p>— Ништа! промрмља кроза зуб |
| кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, |
| ли отац...{S} Сетих се његова намрштена чела, набраних обрва, његовог оштрог поглед.</p> <p>Одо |
| <p>— Није потребно! рекох, држећи се за чело и дршћући сав од љутине...{S} Нећу да будем никоме |
| друкчије; иначе...</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Бејах се заборавио, те и не вођах рачуна о том |
| још једна девојка.</p> <p>Ухватих се за чело.{S} Оно беше врело као жар.</p> <p>— Пођи с нама!{ |
| смедох, већ се трзах, и хватах руком за чело, стежући га и трљајући га грчевито...</p> </div> < |
| вес, по крајевима сав мастан; напред на чело пустио прамен смеђе косе; лице округло, румено, ов |
| при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ороз с кременом, издигнут, готов да се |
| барачи, окренух отвор цеви право себи у чело, и опет одмерих, нанишаних...</p> <p>Неки необично |
| , окреће пиштољ, окреће га право мени у чело, онда креше; пиштољ пуче, и <pb n="104" /> ја падо |
| кав разговор!{S} Где су моје мисли, а о чему она говори!...</p> <p>Ах, како мучне дане преживља |
| > <p>— Зар ја знам? рекох, сетивши се о чему беше реч...{S} Зар ти волиш само једног момка?</p> |
| о волове и остала говеда.{S} Успут ни о чему другом не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђ |
| а мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер не умедох, не бејах уопште тада у стању да ми |
| без осмејка, правећи се да не разумем о чему она говори, и <pb n="75" /> гледајући је хладно, о |
| е бејах уопште тада у стању да мислим о чему било.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| е мисли.{S} Брзо заборавих на све ово о чему мало час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам |
| робудим Симу, и да га подсетим на оно о чему синоћ разговарасмо.{S} Али Симе не нађох.{S} Беше |
| х издалека да наврћем разговор на оно о чему се разговарасмо када ме је довезао из вароши, али |
| И, збиља, ја не знађах у том тренутку о чему беше говор, не знађах ништа!</p> <p>И само осећах, |
| , да је морао јутрос да оде до Гиле? по чему ће то утицати на целу ствар, или је и у колико изм |
| ико сати, неколико тренутака?!...{S} По чему то да је баш требало, да је морао јутрос да оде до |
| ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше |
| ту видим међу прљавим крпама мало дете, чепрља ручицама и пушта неке гласове од себе.{S} Извесн |
| увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, овај мој друг Ђорђе, ко |
| к, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у души неодређено, осе |
| ишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честито, а мајка ме с неком необичном важношћу и озбиљн |
| не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, мислећи на Гилу...</p> |
| жаним кошуљама.{S} Сећам се да ми их је често било одвратно гледати.{S} А сада, та деца, то бех |
| дни и одвратни и сви моји другови, који често и са пуним устима изговараху име Гилино, име те д |
| свога оца да наследи“.</p> <p>После сам често слушао младиће из суседних кућа где помињу Гилу.{ |
| идим онако изближе ту девојку коју тако често помиње Сима, и која распитује за мене кад ћу да д |
| овоослобођених крајева.{S} Овај Стоиљко често је под најам радио, код мога оца, оправљао на кућ |
| нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким се |
| о у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац љути и псује.</p> <p>Ов |
| ка.{S} Не!{S} То беше једна завереничка чета, једна пустахијска дружина, која ми у кикоту, у од |
| а једне за себе.</p> <p>— Донео сам ја четворе виле.{S} Био их тамо у хладу, под јабуком, још |
| брже! викну Стана.</p> <p>Појурисмо сви четворо, ја, Сима, Стана, и она друга девојка, сви једн |
| м ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она нарави тихе и благе, и иначе |
| ђаху онде под липом за старим, високим, четвртастим столом, који је некада, памтим још кад сам |
| ом, да ли срце за мном жуди?...“</p> <p>Четвртог дана после подне изведри се, и сунце ограну.{S |
| да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја дођох у |
| Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године нај |
| се још око тога њих два — беше их свега четири — и погураше, и то озбиљно погураше, саставивши |
| најмучнијег тамновања учинише ми се та четири дана.{S} Нека црна слутња беше ми обузела срце; |
| тетке; четири не недеље, не месеца, већ четири пуне године најмучнијег тамновања учинише ми се |
| почесмо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија.{S} Ја |
| l:id="SRP19010_C11"> <head>XI</head> <p>Четири пуна дана проведох ту код тетке; четири не недељ |
| едох на кола, и одјурих кући.{S} Бич је чешће пуцкао преко коњских леђа.</p> <p>Путем мишљах о |
| та онако сам, сањив, гледајући у ноћ, и чешући се по снази.</p> <p>Зачас се истрезних.{S} Приле |
| малој соби стоје у кубурима, обешени о чивилук.{S} Беше ми познато и једно и друго; и то као д |
| малу собу, и тамо из кубура обешених о чивилук извадих један пиштољ, запех га, левом руком ухв |
| стране.{S} Лево, тамо далеко, дигла се чивитаста планина.{S} У долинама, под нама, пружиле се |
| па чак и оног тамо погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета |
| во.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће Гилине, и који је воле |
| два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже мог |
| /> да га и сувише изненади.{S} Њему се чиљаше као да је пречуо те стога очекиваше да још једно |
| равио на ту важну околност, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о све |
| <p>Отац ћуташе.</p> <p>Тога дана увече, чим дође Сима, издвојих се насамо с њим, и саопштих му |
| стоје бонбони.</p> <p>Кад стигох кући, чим се скидох с кола, одох те сакрих кесу с бонбонама у |
| да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим повежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми с |
| право.{S} Како ћу и где ћу с њом!...{S} Чим је будем узео ја морам одбећи с њом од куће, то се |
| о што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он мени и Сими речи да идемо у поље, да с л |
| не да купујем за дечурлију код куће.{S} Чим одем, рекох, одмах ће да траже, па ако не купим, он |
| а, саопштио им је да сам отишао од њега чим смо сишли на ливаду.{S} Отац ме и не погледа честит |
| мном, и препречаваху ми пут ка ономе за чим је срце тако страсно жудело.{S} Једна једина реч од |
| једна сувише ситна жртва према ономе за чим ми срце жуђаше.{S} Нашто ми живот без ње?{S} Зашта |
| о час мишљах, и одох мислити о ономе за чим сам жудео; подадох се слатким замишљајима, слатким |
| оследњим као да се више занимао него ма чим другим), и тада, када је он радио код нас, сећам се |
| мам некаквим беспослицама; па ме питаше чим се то занимам.{S} Тицаше се оних мојих причица и пе |
| рас, а сутрадан после подне, не знајући чим ћу другим да прекратим још оно мало времена што ми |
| те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде да зове раднике.{S} Кад се |
| p> <p>Она ме погледа, допре јој поглед, чини ми се, на дно срца мога.</p> <p>— То се не казује! |
| ата.{S} То се сећам добро.{S} Онда сам, чини ми се, стојао неколико тренутака насред собе.{S} А |
| Затим се диже и оде кући неким послом, чини ми се да донесе секиру, те да поправи ограду, шта |
| јаде, а и да сам му их и казао, он их, чини ми се, не би могао појмити.</p> <p>На ливади, умор |
| вежем волове, идем да зовем раднике.{S} Чини ми се да ће бити и она...</p> <p>Разумедох која, а |
| матрао.{S} Она је умрла ускоро затим, — чини ми се да ја још тада нисам био ни отишао у гимнази |
| го ружно гледаш.</p> <pb n="78" /> <p>— Чини се то теби, рекох и одох у собу, па одмах стадох п |
| ах оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Притајивах дах, бојах |
| очи.</p> <p>Она погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док на |
| х да се тиме не издам.</p> <p>— Мени се чини да је то једна добра и поштена девојка, рекох, уси |
| а погледа; али ми се све чини да она то чини с великим напрезањем.</p> <p>Док наједном, на међи |
| ма, и као да нешто рече.{S} Али мени се чинило као да се све то дешава негде настрани, даље од |
| >— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре пог |
| шаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједине изго |
| а по нужди само обраћах пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бе |
| аше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, који често |
| лим избегавах, а исто тако као да и они чињаху, као да и они опет избегаваху сваки додир са мно |
| оредих с оним каквим ме отац замишљаше, чињаше ми се да сам учинио један грех, да не само нисам |
| и ипак бејах у ствари тужан и сетан.{S} Чињаше ми се да се могу коме исповедити да би ми мало л |
| гледах ту руку; и та рука, ма да ми се чињаше туђа, не беше туђа, већ моја.{S} Ено на њој прст |
| ди.{S} Савих на ону страну одакле ми се чињаше да ћу моћи са извесне даљине најбоље видети да л |
| изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беше узалуд, јер ме |
| ном Гилом играм и забављам.{S} То ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни |
| с, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи виш |
| илу са Алексом.{S} И то као да нарочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим |
| али само њега да сачувам, он да остане чист, неосрамоћен и неувређен.{S} Јест.{S} Ја бејах увр |
| гнутих жетелачких песама.{S} Звоњаше им чист глас као да је од метала, и разлегаше се на далеко |
| чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пирка...{S} Хеј, како ли сам се осећао тад |
| ође поред мене, загледах је још једном: чиста бела кошуља, црно јелече, крупна, развијена, — де |
| допире отегнута жетелачка песма; звони чиста и јасна, па онда престане...{S} На махове тек чуј |
| ићене луговима и ливадама, овај сјајни, чисти простор између неба и земље, овај свежи поветарац |
| ла, а ја даље нисам смео, јер настајаше чистина, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и |
| а реших се, те изађох из тога врбака на чистину.{S} Погледах на све стране око себе...{S} Нигде |
| тргох се зачас од свога гласа, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не раз |
| са, а онда, чисто под утицајем његовим, чисто охрабрен њиме, не размишљајући, или боље, не дају |
| вори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи. |
| оме коме си ти на сметњи, осече се Гила чисто љутито.</p> <p>Погледах је.{S} Да ли је то сан, и |
| Разјаснио бих себи тада све; био бих на чисто с тим да ли је долазила, а ако није, онда зашто н |
| , и око ње се стаде кретати све.{S} Она чисто пркошаше Гили.{S} Неколико пута погледа пркосно о |
| оној ковачници на крају вароши, и поље чисто, зелено, заокружено брдима, пуче пред нама <pb n= |
| усиљено се осмехну.</p> <p>Нешто ми се чисто смрачи и задрхта пред очима.{S} Посумњах да је то |
| У исто време помислих — али плашећи се чисто од самог себе, страшећи се да самом себи поверим |
| се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} И иначе нека тешка суморност, т |
| се ђак не сме женити...{S} Рекох то, и чисто ми дође лакше...{S} А после, продужих сад кудикам |
| да га одгурнем, а он се окрену к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта с |
| гласу учини ми се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, ка |
| елики терет да се скиде одуше и дође ми чисто лакше.{S} Саопштих тетки и течи да ћу сутрадан да |
| непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, ова мисао свакотренутна, на |
| S} Насип још влажан, али оцеднут, те ми чисто мило газити меку земљу.{S} Ваздух чист, ветрић пи |
| век од мене; ја разумедох, при здравој, чистој свести, да она може врло лако поћи за Алексу, и |
| , мину кроз главу, и...{S} Погледах при чистој свести пиштољ наперен себи у чело, погледах у ор |
| сликом, па га загледа; а један момак, у чистој белој кошуљи и гаћама од белог памучног платна, |
| кола, момак ошину коње, и они полетеше чистом, белом калдрмом, коју беше киша претпрошле ноћи |
| сам да бих понизио себе ако бих признао чистоту својих осећаја пред њим који мене <pb n="64" /> |
| д оца, у искреност моју, и уверити их у чистоту поступака мојих.{S} А напослетку свеједно!{S} Н |
| ланеним убрусом добро избрисах, обукох чисту кошуљу, и ударих ново, празнично одело на се.{S} |
| школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па |
| е никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и кроз то грање д |
| орен.{S} Оне се размилеле, разлетеле, — читави ројеви.{S} Кад погледам тамо, врх дрвећа, откуда |
| p>Стојећи ту у хладу, минут ми се учини читавим сахатом.{S} Хтедох да се покажем љут на такву ш |
| Можеш понети и неку књигу са собом, те читај.{S} Узми коња, кобила нека је ту, те одјаши, па г |
| дах у њу, трудећи се да изгледам као да читам.{S} Међутим у мислима пратих Симу, и нестрпељиво |
| још две три друге књиге.{S} Покушах да читам, али не иде; покушах да пишем нешто, причу, песму |
| ћу и око ње гомилу калуђера са огромним читама на глави, околили је, па јој се примичу све ближ |
| после мука та надокнађавала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три |
| вала уживањем у читању.</p> <p>И тако у читању проведох скоро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешт |
| велики број књига које дотле не хтедох читати; нарочито новина с подлисцима, неких старих часо |
| ања оваца, које од рике говеди и узвика чобана, које опет од песме радника, диже таква галама д |
| у се разиђе све по раду, и људи и жене, чобани отерају/отера ју стоку да пасе, те нигде живе ду |
| Међутим, увече, сокаци оживе.{S} Једни чобани дотерују овце, други говеда, радници долазе из п |
| шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb n="17" /> пита а оне...{S} Има, има, окр |
| вом поганом, поквареном свету овде може човек само да пропадне, да изгуби здравље, живот, све, |
| ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним младићем; јер речи поједин |
| ћ беше неколико радника: један остарији човек са женом и два младића, сви оданде из села.{S} И |
| ни роса спала, приметиће један остарији човек.</p> <p>— Заиста, то нема смисла; али не рекох та |
| Има времена.</p> <p>— Има времена, али човек неће да чека.</p> <p>— Па ко га наморава да чека? |
| оље да се не враћам. „Тако је“, рече ми човек, и не обраћајући, по свој прилици, пажње ономе шт |
| испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који уопште не зна шта |
| њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се |
| лностима сваког другог поле познатог ми човека познао.{S} Међутим, њу да не познам!{S} Да ли за |
| м ту Гилу. „Нема смисла“, понових тоном човека који се у тим пословима потпуно разуме.</p> <p>— |
| пак ми се учини да је потребно да кажем човеку који ми измери бонбоне да купујем за дечурлију к |
| тана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет порумених.{S} Она као да завирује |
| и и гаћама од белог памучног платна, са чоханим <pb n="93" /> ферменом извезеним срмом на леђим |
| та, све јаче и јаче.</p> <p>— Ко ј’ то? чу се Стоиљков глас изнутра.</p> <p>Сима стушти као из |
| е, и као да ослушкиваше нешто.</p> <p>— Чу ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p |
| а њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако нек |
| не?</p> <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, |
| ац, узео га к себи, те му ради имање, и чува га док не стане на ноге и не ожени се, те да може |
| једно од другога као и небо и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар |
| .{S} Не бој се!{S} Нећу ти је отети.{S} Чувај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у |
| о да изађе, па да ти се каже где је?{S} Чувај се док не натрапаш на њ...</p> <p>Појмих те речи |
| оро већ побеснео од љутине...{S} Иди, и чувај колач!...</p> <p>Не рече ми ништа, не рече ми ни |
| им односима са мном.</p> <p>— Дете, али чувај се ти од њега, кажем ја теби!...</p> <p>Гила опет |
| ама у прси, и трчи сва престрављена.{S} Чувала говеда, па се говеда разобадала и одјурила некуд |
| нај понос који ми увек заповедаше да га чувам, да жртвујем све, па чак и живот свој, али само њ |
| вај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је још дете...{S} |
| вио); био га довео Стоиљко са собом.{S} Чувао је овце.{S} Једном се он разболи, на дође да га з |
| тедох да му одам тајну коју на дну срца чувах, али он ме прекиде даљим говором.</p> <pb n="47" |
| а реч одала би ме.{S} А ја тако опрезно чувах тајну сатирући себе.</p> </div> <div type="chapte |
| ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два брата и имам.</p> <p>Кад им к |
| но „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако сагну |
| {S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она |
| знам која, рекох.{S} Запрепастих се од чуда од куда он да сазна тајну коју сам тако крио. „Не |
| ати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим ни једне речи; са |
| ћ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онд |
| азаном месту, неки необичан немир, неки чудан страх, обузе ми душу.{S} Срце ми удараше тако сил |
| е доручак, она ми се загледа у лице, и, чудећи се, примети ми да сам нешто много ослабио.{S} Пр |
| н.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мене своје зеленкастоплаве очи.</p> < |
| а све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како сам могао онако говорити с Гилом |
| д кошница, па стадоше и они загледати и чудити се како то пчеле улећу у кошницу и опет излећу.{ |
| узеше бонбоне и стадоше их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, |
| жући оно „о“.{S} Их, Боже, већ нема!{S} Чудна чуда! изговараше, мазећи се, и подиже главу онако |
| } Знаш већ.</p> <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже? |
| ао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И з |
| о осећајима, по свему?{S} И нисам ли ја чудна тица у том друштву?{S} Нисам ли ја, поредећи се с |
| } Тако ми и поводом ове слепе жене наде чудна мисао на памет: и она је имала неког који је воли |
| S} Застадох зачас ту, и загледах је.{S} Чудне ми мисли прођоше кроз главу.{S} Како сам и сам не |
| Нашто оволика туга у њеном гласу?...{S} Чудни ми осећаји обујмише душу.</p> <p>Брзо набрах грож |
| ени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> <p>— Гиле, рекох |
| потраја дуго; у мени се опет јави онај чудни понос, онај чудни пркос.{S} Стеже ми се срце.</p> |
| епомичан на своме месту, под леском, са чудним мислима у глави. „Дете!...{S} Зар је оно моја вр |
| ’?...{S} Поздрави га!..“ Те речи некако чудно звоњаху у мојој глави. „Поздрави га!“ Да ли то ба |
| овара се с њим.</p> <p>Наиђе на ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорс |
| но ми она пред очима, и непрестано неко чудно страховање да она не оде, и то ни за кога другога |
| н ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет раније!</p> <p>Кад |
| о нагли одлазак пред тетком и течом?{S} Чудновато!{S} Ја бејах у срцу, у души решен на све; ја |
| им како да је нисам познао.{S} И заиста чудновато.{S} Ни тада, па ни доцније, не могох то себи |
| адох ценити — његову лепоту.{S} Беше ми чудновато како досад нисам приметио да је он један леп |
| ме неко чудно расположење, осећај неког чудног детињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли |
| слећи, и осећајући само неку пријатну и чудну узнемиреност.</p> <p>Да ли случајно или сам баш х |
| д наћи радника, одговори отац.</p> <p>— Чудо да она ради под надницу, примети мајка.</p> <pb n= |
| м стајао ту крај њих и слушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох с |
| аше моје осећаје према Гили.{S} Али, за чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се |
| а, Ђорђа.{S} Седосмо да попијемо.{S} За чудо, отац ма да беше иначе према мени врло строг, пред |
| на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на мене главе не окреће...</p> <p>У то стиже вре |
| тужан поглед у мене.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</ |
| } Кад ме спазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке |
| не разговарах с њим до о Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казив |
| кући беху врата отворена.{S} Унутра се чујаше неки разговор; учини ми се да је глас Гилин.{S} |
| има.</p> <p>Одоше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами пом |
| повећа гомила од момака и девојака.{S} Чује се кикот и жагор.{S} Учинише ми се познати гласови |
| и Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и мени да купиш бонбоне?</p> <p>— Х |
| ко је? какав је? одакле је?...{S} Ни да чује.{S} Упитах је да ли је леп?...{S} Не хтеде ништа д |
| ом белом свилом покривена.{S} Тамо доле чује се где поточић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само |
| да види да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако |
| о свој прилици у намери да оно троје не чује, и упре у мене очи, а на крајевима усана заигра јо |
| се сити наразговарати, а да нас нико не чује.{S} Али, гле чуда, где не умем просто да прозборим |
| едно у друго и дуго гледамо, а Милица — чујем — где нешто говори, кара нас бајаги и смеје се.</ |
| p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p> <p>— |
| осећаје, а још мање сам био те среће да чујем од које девојчице да ме воли.{S} Међутим, како му |
| <pb n="14" /> <p>Али ја не хтедох ни да чујем до краја, већ окренух леђа и одох у собу, тамо гд |
| ца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја тако о њој.{S} |
| а ће и она бити?.. упитах.{S} Хтедох да чујем још једном ту радосну вест из његових уста.{S} Бо |
| , <pb n="21" /> али тако гласно да и ја чујем; а онда ми прекорно довикну: „Добро!{S} Добро!“</ |
| и ти, ђаволе?</p> <p>Учиних се да је не чујем.</p> <p>— Је ли, море? опет ће она.</p> <pb n="74 |
| се нарочито правим да је не видим и не чујем.</p> <p>— Зове те Гила, рече ми Сима.</p> <p>И оп |
| танак, а отуд озго путем од Гилине куће чујем где неко иде у ципелама, све трупка.{S} Дигох гла |
| томе да она види и позна да ја видим и чујем њу, али да се нарочито правим да је не видим и не |
| а, па онда престане...{S} На махове тек чујем живахан глас вуге доле у потоку, у густом грању, |
| ану.{S} Нема тишина около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</ |
| ава да чека?</p> <p>— Ене, сад.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ј |
| иза њих сија се румено небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чу |
| на јава пуче пред мојим очима.</p> <p>— Чујеш, Симо! почех збуњено.{S} Мора бити да сам тада не |
| гризем.</p> <p>— ’Ајд’, иди!{S} Зар не чујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! |
| о гласно да је мајка, која беше у кући, чула.</p> <p>— Иди!{S} Иди! рече ми мајка, бојећи се да |
| ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — она изговори мо |
| ло па да зађе за стреху.{S} У даљини се чула отегнута песма.{S} Брзо заспах.</p> <p>Када сам су |
| а.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љут |
| ме сад нешто.</p> <p>— Како да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> < |
| а осмејком на уснама.</p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу |
| а, па би ме ко видео, а после већ...{S} Чуо би и отац...{S} То ме као унеколико и расвести; дођ |
| приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо тамо нешто за Гилу, где ти с њом...{S} Казивали му |
| реме док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, и да се отац |
| строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Сме |
| а боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац кад су оне то певале? текну ме сад нешто.</p |
| на и с плавом кецељом; већ се више није чуо ни куцањ чекића у оној ковачници на крају вароши, и |
| роз вечерњи сутон.{S} Тада сам од мајке чуо да је Марисав, Гилин отац, погинуо у рату, убили га |
| и удараше тако силно у прса да сам лепо чуо како удара.{S} Ишао сам напред, гледајући право там |
| а!“ промрмљах кроза зубе.{S} Дође ми да чупам косу с главе, да се давим својим рукама.{S} Ох, Б |
| ћеш ти тамо доћи, опет ће Стана Којина, чупкајући траву око једног чокота.</p> <p>И опет поруме |
| p>— Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на прсима.{S} Не смеде да ми по |
| едаше рукав од кошуље на десној руци, и чупкаше један кончић.{S} Она као да немађаше ништа прот |
| ене те његове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка |
| ми куцаше тако силно да сам лепо могао чути како удара у прса.{S} Осећах неки велики, непојмљи |
| ч, а да знам на извесно да ме неће нико чути.{S} На западном небу блисташе се вечерња румен.</p |
| е.{S} Које куцаше тако силно да с могло чути како удара у прса.</p> <p>Подвукох се под једну гу |
| преко лица.</p> <p>— ’Ајде море, Гиле! чух где је позва.{S} Алекса, он главом.</p> <p>Наста кр |
| по устима.</p> <p>— Оно се двоје љуби! чух где Стана нагло довикну осталима, па се усиљено зак |
| е заграја, „Нашао је сад боље друштво“, чух где рече Стана Сими и оној другој девојци, <pb n="2 |
| Па нема кога другог, па сад нашла њега, чух Сару.</p> <p>Гила као да не чу ово.</p> <p>— Је ли? |
| мене.</p> <p>— Баш никако да се одвоји, чух завршетак једног разговора између ње и друге једне |
| > <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Изађох опе |
| им?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, чух где се неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта т |
| једном, кад већ хтедох да зађем у село, чух песму доле у пољу.{S} Зауставих коња и стадох слуша |
| име.{S} Најзад прочита и моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих н |
| S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и видех као кроз ма |
| ху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p>— Ништа, рекох.{S} |
| насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусмо се.{S} Ста |
| љивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој примети Сара, Симина мајка, жена већ у годи |
| е, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> <pb n="43" /> <p>— Па |
| ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шал |
| се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазвах се, већ п |
| ох зубе, и окренух му леђа, па одох.{S} Чух где ме неколико пута зовну, али не хтедох да се окр |
| у ли где пуче пушка? упита ме.</p> <p>— Чух, рекох.</p> <p>— А где пуче?</p> <p>— Не знам, одго |
| а оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> <pb n="26" /> <p>Претв |
| их да ми истрже из руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу |
| дох и загледах се.{S} Наједном иза леђа чух неки познати ми глас, — глас, који ми намах унесе р |
| , збиља, не да се насмеших само, већ ја чух лепо свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се с |
| е ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, пун блаженства, и |
| да устане?...</p> <p>Још неколико пута чух где Стоиљко упита: „Ко ј’ то, бре, казуј се?“ а онд |
| ла дана; и још бих је можда чекао да не чух где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{ |
| чка.{S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли п |
| еч да ће данас свршити ствар?{S} Зар не чух синоћ из његових уста реч „сутра“?{S} Па сад тако?. |
| } Неки топал вихор мину ми крај главе и чух пуцањ, страховит пуцањ. „Свршено је!“ помислих, и о |
| b n="26" /> <p>Претворих се сав у ухо и чух даље: „Лепа Гиле, даћу себе за те“.{S} Па онда цика |
| рисаше бокор копитњака.</p> <p>Наједном чух отуд путем неки жубор и трупкање ногу. „Оне су“, по |
| } Далеко ми одоше мисли...</p> <p>У том чух опет Стану где некако подсмешљиво упита Гилу:</p> < |
| , и падох на под.{S} Онда као кроза сан чух вриску мајке; чух, где се на соби отворише врата, и |
| о пође овамо к мени“, помислих.{S} У то чух где неко, чак доле на дну <pb n="82" /> кукуруза, з |
| ох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, које |
| то, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. „Еј, |
| Нисам хтео ни да је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си т |
| а ти!{S} Зар сам ја дете! одговорих, па џарнух коња петом у трбух, и одјурих прашњавим сеоским |
| ох на земљу и сакрих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би |
| пљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му! рече ми; знаш како си, кад си б |
| а кад им приђох ближе, маших се руком у џеп, и узех отуда неколико бонбона.{S} Кришом метнух је |
| и! рече полако.</p> <p>Маших се руком у џеп и дадох јој све.</p> <p>— Је ли? рекох најзад, и на |
| ш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> <p>Оне пр |
| час по час пипнуо бих се руком споља по џепу, да видим да ли ми стоје бонбони.</p> <p>Кад стиго |
| ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потражи новац.{S} Зажелех и ја да окушам срећу. |
| одох у ону собицу, и отуда извадих пуну шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за |
| p>— Хоћеш ли? упитах је, и извадих пуну шаку из џепа.{S} Дадох нешто њој, а нешто Милици.</p> < |
| ма да сунце сипаше своје вреле, зраке, шала, смех и кикот почеше наново.{S} Ја однекуда распол |
| оше.{S} Ћурличе свирајка, чује се смех, шала.{S} Отуда иза брда у густој тами помаља се месец р |
| и на трави блисташе роса, а весео смех, шала и песма разлегаше се ту, на том месту, где сада ст |
| и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу.{S} Али ми криво падаше кад се Гила |
| а и пластили откоси, орио смех и водила шала, и сијало озго сунце са ведра неба, а на јасици, о |
| Кажем ти, само једна будалаштина, једна шала“...</p> <p>Он ме зачуђено Погледа.{S} Не рече ни р |
| ој збори нешто, и смеши се...{S} Па она шала данас између њега и ње, кад се ја оно уклоних. „Ко |
| оше ми објашњавати како је то била само шала, и како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ак |
| утрошње веселости и расположења.</p> <p>Шала опет поче бивати све дубља и дрскија.{S} И, као ју |
| се упознадох са њима и са свима њиховим шалама, те бејах равнодушан, то јест не руменех, када б |
| и, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући ону жену да одговори Стан |
| здржах; бојах се да их не увредим. — Не шале се, рекох, тако много.</p> <p>— Они истински онако |
| ону жену да одговори Стани. — Они се не шале тако... тако — хтедох рећи једну реч, али се уздрж |
| се тога дана много погледали, а љубавне шале и разговора беше и сувише.{S} Па ипак мало!</p> <p |
| ву. — Мислиш, тамо у вароши, нема да се шале?</p> <p>— Нема такве шале тамо, рекох, не чекајући |
| поздравила мене!...</p> <p>— Остави се шале! рекох му, трудећи се да се покажем равнодушан; ме |
| ад је Гила невесела, ни мени не беше до шале.{S} Но као да не беше само са мном тако.{S} Као да |
| оликој мери приближили — да се почесмо, шалећи се, јурити онуда стрњиком.{S} И сада као да глед |
| је погледам!...</p> <p>Чух где ми, као шалећи се, довикну:</p> <p>— А где си ти, ђаволе?</p> < |
| боме.{S} Момака пуно... почех ја колико шалећи се, толико, и још више, заједајући.</p> <p>— Вал |
| аше, жње, и то брзо жње, прича понешто, шали се, па се тек исправи, па опет упре поглед у мене. |
| ле ручка помагао сам му ја.{S} У послу, шали и причи као да се мало разведрих; али ипак бејах у |
| з његових уста.{S} Бојах се да се он не шали, да није случајно погодио моју тајну, те ме сада с |
| уме се, уздржавајући се од учешћа у тој шали, и трудећи се колико је могуће да прикријем колико |
| мало старији од мене; она се сад с њим шали, на њега пласке баца, с њим се јури и за чудо — на |
| х.{S} Насмејах се и ја.</p> <p>И тако у шали, па већ скоро време ручку.{S} Навалише, те опрашиш |
| ен како само може бити.</p> <p>И тако у шали и разговору остадох ту на ливади с радницима све д |
| отац мајци кад се ја уклоних.</p> <p>— Шалим се, за Бога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се ш |
| а грцах од силног узбуђења.</p> <p>— Не шалим се, здравља ми мога..{S} Истину ти казујем.</p> < |
| у врелину у образима.</p> <p>— Ја се не шалим, већ озбиљно питам, рекох као мало љутито.</p> <p |
| ре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках |
| вати!{S} Будалаштина!{S} Ја сам се само шалио!“ рекох Сими, кад дође из поља, и упита ме хоће л |
| ајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разговор.</p> <p>Из |
| а, и ја ћу опет бити крај ње, и опет се шалити и разговарати с њом!...{S} То ми сад поста најве |
| {S} Као да се и остали момци престадоше шалити с њом.{S} Наиђе за нас на све њих нека озбиљност |
| е данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и разговарати с њом.{S} Играју, па једно у друго |
| и, да ти баш озбиљно мислиш.{S} Мислим, шалиш се.{S} Али кад си се решио...</p> <p>Текнуше ме о |
| то се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче један!“ повиках љутито и — разбудих се. |
| ога! одговори мајка,</p> <p>— Таквом се шалом не треба шалити, чух из собе где отац заврши разг |
| тим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше и она мене к |
| мишљах Алексу с њом; замишљах разговор, шалу између њих двоје: он је задиркује, а она се смеје; |
| римаше, међутим, то моје задиркивање за шалу, па ми шалом, али усиљено одшаљиваше; задиркиваше |
| ала да ће доћи?{S} Да није само збијала шалу са мном?{S} И опет ме би стид...</p> <p>Остадох и |
| p> <p>Не беше расположена за разговор и шалу као дотле.{S} Кад има да одговори, она прво поћути |
| са дениоцима.</p> <p>Занет у разговор и шалу с Гилом, не бејах мало пре ни приметио густ, црн о |
| борим:.{S} Посумњах да он то не проводи шалу са мном, не веровах својим ушима.{S} Ко?...{S} Она |
| м.{S} Хтедох да се покажем љут на такву шалу Станину, хтедох тиме да докажем свима како у ствар |
| ушао.{S} И, за чудо, и ја сам ту њихову шалу брзо заволех.{S} Стадох се заједно с њима смејати |
| и за мене.{S} Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшаљиваше, сада ћуташе.</p> <p>— Море, ко ће |
| /p> <p>Она и сада прими озбиљно ту моју шалу, па ме стаде уверавати и клети се како није истина |
| се да се смеши и проводи чисто као неку шалу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то нек |
| ама иђаху радници у групи, смејаху се и шаљаху.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда м |
| S} Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима.{S} Према мени се све као нешто |
| Кад се врати, он ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пит |
| ног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовем |
| а, мало потамнео, бео димњак. „Ено је“, шапћем у себи пун радости.</p> <p>Сунце нагло западу; в |
| ливаде! позва ме Гила, али тихо, скоро шапћући, по свој прилици у намери да оно троје не чује, |
| и живот или смрт? „Живот или смрт?“ пре шапутах са неким сентименталним расположењем према само |
| о небо...</p> <p>— Чујеш! рече ми Гила, шапућући тако тихо, да се једва чује...{S} Хоћеш ли и м |
| да не чу ово.</p> <p>— Је ли? упита ме шапућући, али тако некако тихо и мило... па ти си баш љ |
| „Ја видех нешто!“ рече ми полако, скоро шапућући.</p> <p>Нека тешка слутња обузе ми намах душу. |
| неку, да се волите? опет ме упита, опет шапућући.</p> <p>Не знадох, не могох ништа да одговорим |
| е их загледати и чудити се како су лепо шарене.</p> <p>Милица узе један, отвори усне јако, и за |
| на како само може бити.{S} Навукох боље шареницу, и потрудих се да заспим; али ми слика која ми |
| в.{S} У ужасном страху, сумануто, тргох шареницу, и намакох је на главу.</p> <p>Једва после нек |
| ка дођох к себи, и усудих се, те скидох шареницу с главе.{S} Дигох се и погледах око себе.{S} Н |
| соби са осниским таваном од потамнелих шашаваца, са белим дуварима искићеним сликама, са креве |
| сниским таваном од старих, тамно жутих шашаваца.</p> <p>Преда мном сто орахов; на њему неколик |
| ом косом.{S} Погледај га само!{S} Право Швапче?</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар не видиш јо |
| > <pb n="13" /> <p>Цео дан провео сам у шврљању тамо амо по имању.{S} Обиђох скоро цело имање; |
| да сам тек пре неколико месеца напунио шеснаест година, и да је у томе права препрека мојој же |
| а имам свега још два разреда гимназије, шести и седми (онда није било осмог разреда), па сам он |
| ли сам уопште прешао из петог разреда у шести, или сам остао да поновим испит из кога предмета. |
| моје име и... чух где рече: „Прелази у шести разред“.</p> <p>Скочих низа степенице, и пун срећ |
| ам.</p> <p>Кад им казах да сам прешао у шести разред, сви се обрадоваше, нарочито мајка.{S} Ота |
| ћи да ми тако поред ње ваља ићи.</p> <p>Шетајући се с тетком и Драгом, ваљда смо обишли цео ваш |
| ага.</p> <p>— Бато, зове те мајка да се шетамо заједно.</p> <p>— Сад ћу, одговорих, уздржавајућ |
| на два моја друга, с којима се кренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не за |
| n="48" /> груменова од раније купљеног шећера, па ми их кришом спусти у џеп.</p> <p>— Подај му |
| лажем.{S} Јесам.{S} Дао ми ту пре један шећерлеме, бонбоне, како их зову тамо у вароши...</p> < |
| ш тамо у вароши? одврати ми она.{S} Даш шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!< |
| еле, навукох капут врх кошуље, и метнух шешир на главу, на се онда спустих низа страну у поток, |
| еном извезеним срмом на леђима, и црним шеширом на глави, стао крај ње, и дреши кесу. „Да није |
| а беше већ прилично зажукла.{S} Роса на шибљикама и високој трави дохваташе ми обућу на ногама. |
| че исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња но дну мало о |
| е му на њушку, а он љутито дигне главу, шкљоцне зубима на њу, а затим опет спусти главу.{S} Ода |
| емиш све и да уредиш како треба, па кад школа отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у |
| јада.{S} Знао сам ја и сам да је главно школа, да на првом месту треба добро да се учим, па тек |
| е кад смо ступили у први разред основне школе (Алекса је, напоменуо сам већ, био старији од мен |
| н висок плав момак, друг мој из основне школе, али по годинама нешто мало старији од мене; она |
| е када сам био у трећем разреду основне школе, служио је код мога оца син тога Стоиљка а пастор |
| ујем у варош, и да тамо сачекам почетак школе.{S} Када ову своју одлуку саопштих оцу и мајци, о |
| } Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> <p>— Ама, јес’ све то |
| промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ја сад тек |
| се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> <p>Не могох |
| о познаника, од којих ми двојица беху и школски другови.{S} С њима се после прошетах мало кроз |
| губљен.</p> <p>Беше то неки Алекса, мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па |
| кажем, брата, деси се ово.{S} Један мој школски друг Михаило — чија кућа беше тамо чак иза куће |
| {S} У тој гомилици спазих и једног свог школског друга, неког Ђорђа с којим сам се синоћ састај |
| м себи дам разлога него ли њему...{S} У школском закону не пише да се ђак не сме женити...{S} Р |
| а разговор од сваке руке.{S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим шко |
| м: „прелази“, „понавља“, „губи право на школу...“ Дође ред и на пети разред.{S} Чита директор, |
| , мој школски друг: заједно смо свршили школу овде у селу, па он остао да ради земљу.{S} Беше с |
| ш замишљао!...{S} Дете богатог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје |
| >— Знаш ли ти, колико он још има да учи школу? чух где рече отац мајци кад се ја уклоних.</p> < |
| на сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана?{S} Не прип |
| науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме питаше у први мах; а кад з |
| дем с колима у варош, тамо где сам учио школу, те да покупујем неке ствари за кућу.</p> <p>Пора |
| у се; веле му: „Баш ти син добро изучио школу“.{S} То ми јуче каза, и... љути се много.{S} Није |
| , — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше сада већ четворо деце.{S} Беше она на |
| нувши се, иђасмо са торбицама о врату у школу — стаде казивати како је синоћ прошао поред Стоиљ |
| па сам онда готов.{S} Онда ћу на Велику Школу, а на Великој Школи има доста ожењених ђака</p> < |
| послу просто сав предадох и — заборавих школу; добијах похвале од уредника тога листа, а прекор |
| навек да остане дете.{S} Кад ти свршиш школу, биће и ода за удају, додаде озбиљно.</p> <p>Пред |
| ко да ми је кожа на лицу и на врату све шкрипала под руком; онда опрах зубе угљеном, па пошто с |
| наднеле лиснате <pb n="106" /> гране од шљива, погнуте под плавим, пухором посутим плодом...</p |
| {S} Бела, лепа кућа, мало као грањем од шљива заклоњена, али се опет лепо види.{S} Пред њом и о |
| ам тамо где је њена кућа; али од густих шљива не могу да видим ништа...{S} Из даљине, с њива, д |
| не доје, па заборавили да их пропусте у шљивак, где их обично дању држимо, те остали у овом про |
| еко, далеко, све док се види, а иза тих шљивака има неколико кућа.{S} Тамо је кућа и овог момка |
| S} Полако и опрезно станем се красти уз шљивар док не изађох горе, у врх, близу њене куће.{S} Б |
| ад би дошла.{S} Сиђох низ јаругу у доњи шљивар опет погнут и пазећи да ме нико не види.</p> <p> |
| рбу и напуних је житом, па одох у горњи шљивар, где ме свиње сачекаше с грохтањем и цичењем.{S} |
| и не одазвах се, већ полако прескочих у шљивар, па онда погнут, испод повијеног грања, похитах |
| етам.{S} Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врл |
| И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{S}Е, а би ли ти? чух где јој пр |
| и мајка виде.</p> <p>Дочепах се доњега шљивара, па онда све погнут, полако уз јаругу (да ме ни |
| хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка зове, али ћутах и не одазв |
| о не спази), док се не дохватих горњега шљивара, и не стигох до онога места — где бејах с Гилом |
| а противној страни од оног нашег горњег шљивара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад |
| ах као када је чеках оно на врху горњег шљивара, само сад чини ми се, у још јачој мери.{S} Прит |
| >— Ако можеш да дођеш горе на врх нашег шљивара.{S} Тамо има једна локва, а около свуда врбе.{S |
| ног грања, похитах ка оном месту на врх шљивара.{S} Кад стигох тамо, увукох се полако унутра, и |
| > <p>Цео дан проведох у лутању онуда по шљиварима око куће усиљавајући се да се колико било узд |
| м, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо неке струкове који беху издали.</p> |
| одговорим.{S} Рекох да сам био у доњем шљивару; али одмах разумедох да тиме не могох отклонити |
| одговорих и бацих поглед тамо ка горњем шљивару, где оде Сима, да видим да ли се већ не враћа.< |
| ок а мало затим појави се у оном горњем шљивару, забеле часом кошуља између загасито зеленог шљ |
| , ли да одем да нахраним свиње у горњем шљивару, ма да сам то могао и без питања учинити.</p> < |
| е беше никога.{S} Али онамо иза куће, у шљивару, на једној крушци караманци, на којој <pb n="84 |
| и мајке за време док сам ја био онамо у шљивару.{S} Чуо је, вели, где нешто често помињу Гилу, |
| сена, зелени се кукуруз; горе по брдима шљиваци, а иза њих беле се куће.</p> <p>Кочијаш момчић, |
| кукурузи.{S} Тамо опет у селу модре се шљиваци, а иза њих се виде куће, понеке беле као лабудо |
| е опет једна мала коса.{S} По њој пукли шљиваци мога оца далеко, далеко, све док се види, а иза |
| дох да нахраним свиње, које борављаху у шљивацима преко потока тамо на оној страни где је Гилин |
| а сам стајао крај ње.{S} Отуд иза наших шљивика, у правцу од Гилине куће, допирала је запевка, |
| себе...{S} Нигде никога.{S} Видим само шљивова стабла, читав ред, са њиховим зеленим грањем, и |
| по војнички.{S} Она два стаклета старе шљивовице као да већ чиљаху своје.</p> <p>Прођосмо поре |
| ле часом кошуља између загасито зеленог шљивовог лишћа, а онда га нестаде.{S} Оде...</p> <pb n= |
| ти.{S} Сад ћу ја.</p> <p>То рече, па се шмукну у један кукуруз.{S} Остадох сам у јарку.{S} Беше |
| простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док не дођоше до испред кошница, п |
| .</p> <p>— Али она друга жена, девојка, шта ли је...., рекох и застадох.</p> <p>— Гила ће је из |
| која беше неки род оном Алекси, тетка, шта ли му беше.</p> <p>Кад се приближише мени оне се за |
| оље; обузела ме нека тромост, мрзовоља, шта ли, те ми ни до чега не беше.{S} Осећах само како м |
| не умеде ни речи да каже.</p> <p>— Ама, шта то збориш ти? реч након кратког ћутања.</p> <p>— Ни |
| гло још данас и да здене.</p> <p>— Ама, шта могу ја њима.{S} Зар ће они хтети да слушају мене? |
| неко пење уза степенице.</p> <p>— Ама, шта ти је, за Бога?</p> <p>Окренух се, и погледах.{S} Б |
| ме сваком да заврти памет</p> <p>— Ама, шта говориш ти то, Бога ти? упита је Гила.</p> <p>Сара |
| p>— Мислиш не познаје се то.{S} Истина, шта ти је то у устима.</p> <p>Не могах даље да издржим |
| ми купује њен Стеван?{S} Оо, јадна она, шта је мислила!{S} Мисли, неко је спао на њеног Стевана |
| тињастог упорства, неког ината, пркоса, шта ли?{S} Охладнех наједанпут према њој.{S} Нисам хтео |
| осмехом погледа у мене.</p> <p>— Е, е, шта каза! стаде се ишчуђавати мајка, док отац који је д |
| срца.{S} Кад дођоше на оно: „Лепи Раде, шта ћеш дати за ме?“ чух уместо „Раде“ моје име. </p> < |
| {S} Онда дубоко уздахнух.{S} Где ли је, шта ли ради?{S} Да ми Је да је видим само, да видим сам |
| питаше, сама одговараше.</p> <p>— Море, шта се тиче мене Гила и Стана ђаво и враг!{S} Гледам ја |
| ућом нешто, прављаше неку дугу за буре, шта ли; пред њим неколико буради, и једно дете његово — |
| брадицом, промрмољи нешто, поздрави се, шта ли, па оде даље купећи откосе.{S} Беше то Злата Мар |
| ми да не може доћи.{S} Отац се вајкаше, шта ће да ради.</p> <p>— Па да зовнем Гилу, промуца Сим |
| чудо, мени је то сад било свеједно; и, шта више, ја се ни најмање не трудих да га у том мишљењ |
| а,</p> <p>— Ја не знам, дете, славе ми, шта ћу с тобом.{S} Какве песме, какве комендије.{S} Буд |
| це!{S} Кавице!...{S} Јао, до Бога мени, шта ћу сад!...“ Паде ми и смешно и жалосно.{S} Али јој |
| ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што н |
| вара.{S} Почесмо се шапатом договарати, шта ћемо сад, како ћемо да изазовемо Гилу.{S} Сад нам т |
| едом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, као кроза сан, |
| {S} Пита ме за школу: какве науке учим, шта ћу да будем кад свршим школу, и тако даље.{S} То ме |
| рамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! рече Гила обративши се нама, а у Ст |
| као и ови момци овде по селу“.{S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је к |
| задубљено у свој посао плетијаше нешто, шта ли: седи и певуши тихо кроз нос неку сетну песмицу. |
| да донесе секиру, те да поправи ограду, шта ли? или тек да се само уклони, и да остави нас двој |
| 10" /> стаде ме загледати свуд по телу, шта ли!...{S} Ко ће да зна!...{S} Сећам се само где лег |
| ; покушах да пишем нешто, причу, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да к |
| у, а она ме навали звати и запиткивати: шта ми је, да ли ме не боли глава, где сам био данас, д |
| сутра застати али напослетку све једно: шта је то још било онако како сам ја хтео, и ко је још |
| но да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти ономе кога поздрављаш!< |
| и изнуђивање!...{S} Па и тај Алекса!{S} Шта он мисли!{S} Он да се такмичи са мном!{S} Јадник!{S |
| ако или онако!{S} Нека иде како иде!{S} Шта му друго знађах!</p> <p>То би решено као вечерас, а |
| лиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си!{S} Шта ме се тиче! осекох се љутито.</p> <pb n="44" /> <p> |
| к њој.</p> <p>— Море, ви двоје, еј!{S} Шта гундуришете то? чух за нама један мушки глас.</p> < |
| .</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми се кроз грло.</p> <p>Она ме |
| тренутака насред собе.{S} А после...{S} Шта се све збило у мојој души и мојој памети, ко ће да |
| уно равнодушан.{S} Али даље, даље...{S} Шта рече она? упитах нестрпљиво.</p> <p>— Ништа...{S} А |
| — Ти ћеш да останеш овде код мене...{S} Шта, зар ти се не допада код тетке?...</p> <p>Као да бе |
| ј, и моје се раме додирну с њеним...{S} Шта то би?...{S} Ја претрнух, тргох се, па се онда плах |
| укоченим погледом далеко, далеко...{S} Шта да радим, шта могу да радим?!...</p> <p>Наједном, к |
| ти о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говорих таквим тоном д |
| јмање воље да идем тамо к радницима.{S} Шта ћу?{S} Мени би требало некога да ме развесели, а он |
| а њена питања.</p> <p>— Јес’, ништа.{S} Шта не кажеш?{S} Мислиш, да нисам чула?</p> <p>— Ако си |
| вему бејах промислио, али о томе не.{S} Шта ћу са школом, то је одиста једно важно питање.{S} Ј |
| ему уопште.{S} Дрхтах сав од љутине.{S} Шта то значи?{S} Са мном се тера једна комедија само, и |
| н према њој, да сам високо изнад ње.{S} Шта је она, и ко је она!...{S} Она не заслужује ни да ј |
| еба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је мало мука, мало стр |
| отпочне, онда да те ништа не смеће.{S} Шта ћеш у овом несрећном селу, ватром изгорело!{S} У ов |
| нестрпељиво очекивах га да се врати.{S} Шта ли ће донети?{S} Да ли живот или смрт? „Живот или с |
| ко тренутака стојао сам запрепашћен.{S} Шта ће да значи ово сад?{S} Коме ова песма и нашто?...{ |
| не даваше објашњење које сам тражио.{S} Шта ли је она мислила синоћ кад ми је казала да ће доћи |
| /p> <p>— Море, није ме нико наљутио.{S} Шта се заносиш сад ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми кр |
| ас ми око срца постаде некако пусто.{S} Шта ли јој би?{S} Да ли се не наљути на мене?{S} Да ли |
| >— Није ни било потребно да долазиш.{S} Шта си ми требала!{S} Шта ћеш ти с дететом?{S} Иди ти о |
| } Могу и овде.</p> <p>— Право велиш.{S} Шта вали Стани? добаци једна жена отуд с краја.</p> <p> |
| {S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, пошто поћута мало, тек ћ |
| вајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да |
| упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одговори ми Стана |
| у <pb n="18" /> кад се стаде смејати. — Шта ћеш?{S} Така ти је ова наша сељачка работа.</p> <p> |
| ели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овде.{S} Тако преми |
| ујеш, где те зове?{S} Иди!{S} А ноћас — шта ти да Бог! рекох јој уздрхталим, испрекиданим гласо |
| ј више несвесно:</p> <pb n="51" /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече нако |
| није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— Шта сте то радили, за Бога, дете!{S} Ја сам мислио да ћ |
| таде.{S} Оде...</p> <pb n="107" /> <p>— Шта ли ће да учини?{S} Да ли ће је наћи код куће? стадо |
| и земља.{S} Чувај се ти њега!</p> <p>— Шта имам да се чувам!{S} Зар је оно моја врс’?{S} Он је |
| мо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ништа.{S} Смеје се и псује. |
| ће погледасмо један у другога,</p> <p>— Шта ће се сад?</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>Он |
| ш да цепаш туђе! промуца Гила.</p> <p>— Шта?{S} Не смем? цикну Сара и наједном скочи.</p> <p>— |
| мањи поремећај нашега здравља.</p> <p>— Шта ти је? упита ме уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— |
| упи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где ме Стана одмах упита.</p> <p |
| она је тога дана радила нама.</p> <p>— Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., |
| S} Дигох главу, и погледах је.</p> <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Н |
| а, па ће после да ти се смеје.</p> <p>— Шта ја имам с њима!</p> <p>— Отац ти нешто приметио!</p |
| зачуђено, и одмаче се од мене.</p> <p>— Шта, се то кога тиче? осекох се љутито.</p> <pb n="96" |
| ргох руку, а она сва порумене.</p> <p>— Шта радиш?{S} Проводиш се? упита ме Гила.</p> <p>Поглед |
| итују, рече мајка, смешећи се.</p> <p>— Шта? учини отац, и набра обрве.</p> <p>— Хоћемо ли да г |
| то.</p> <p>— Утекла од Алексе.</p> <p>— Шта велиш? упита зачуђено мајка,</p> <p>— Сад је сретох |
| рину?</p> <p>Мени залупа срце.</p> <p>— Шта да чујем, бестрага јој глава! рече мајка љутито.</p |
| ах се, ма да ми се не кашљаше.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Где ћеш бити сутра?...{S} Али не смедох д |
| то.</p> <p>— Да помогнем Сими.</p> <p>— Шта имаш да му помажеш? осече се отац...{S} Твоје није |
| готов да се одазовем ударцем.</p> <p>— Шта је? осекох се љутито.</p> <p>Беше то она теткина де |
| се правих невешт и равнодушан.</p> <p>— Шта имаш то да ми кажеш? упитах га хладно.</p> <p>— Ама |
| ућута, па настави свој посао.</p> <p>— Шта му је? обрати се Гила опет Сими.</p> <p>— Ако ти зн |
| ислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p> <p>— Ништа.{S} Смешно ми |
| дећеш и сам.{S} Није се могло.</p> <p>— Шта се није могло? рекох јој без осмејка, правећи се да |
| иле...{S} То није ништа ружно.</p> <p>— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем...{S} Ал |
| питам, рекох као мало љутито.</p> <p>— Шта вам је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! ре |
| ..{S} Сурово јој оћушнух руку.</p> <p>— Шта ти је? упита ме зачуђено, и одмаче се од мене.</p> |
| на једну час на другу страну.</p> <p>— Шта ти је то? упита ме Гила.</p> <p>— Ја знам! одговори |
| о оно пре у ливади, и уздахну.</p> <p>— Шта ти је! рекох, ишчуђавајући се.</p> <p>— Ала би се с |
| сав запрепашћен и блед у лицу.</p> <p>— Шта је, море, то било? повика мајка уплашено.</p> <p>— |
| ка слутња обузе ми намах душу.</p> <p>— Шта?{S} Где?</p> <pb n="79" /> <p>— Гилу и Алексу.{S} К |
| д срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љут на мене?</p> <p>Гл |
| и овамо баш тако рђаво, рекох.</p> <p>— Шта?{S} Стана? упита изненађено.</p> <p>— Па није ружна |
| и да немаш зашта да се љутиш.</p> <p>— Шта има она ту да се распитује за мене!</p> <p>Изговори |
| тиже, упита љутито и зачуђено:</p> <p>— Шта, зар још нисте пожњели?</p> <p>— Сад ћемо, одговори |
| </p> <p>— Јесте ли чули нешто?</p> <p>— Шта? упита отац.</p> <p>— За Гилу Марину?</p> <p>Мени з |
| ог оца, учи школу — чудна чуда!...{S} А шта њему, Алекси, недостаје?{S} И зар она сматра као не |
| е.{S} Овако се више не може.</p> <p>— А шта ћеш са школом? упита ме он са пуно озбиљности.</p> |
| што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то приметио? упитах.</p> <p>— Не знам.{S} Чуо та |
| ш о мени, а како је у ствари!“</p> <p>А шта беше то у ствари, шта?{S} Да ли се осрамотих ма у ч |
| х до поменутог свог друга.{S} Упитах га шта ће ту, а он ми показа једну лепу кесицу за новац.{S |
| > <p>— Гледај, гледај!{S} Чудна ми чуда шта ће ко да каже?{S} Шта има да ти каже?{S} А онда, по |
| ше ми непрестано пред очима, и ја ни за шта друго не хтедох да знам.{S} Ах, ја тако слатко сања |
| изгуби здравље, живот, све, и то ни за шта.{S} Не изјасни се друкчије ни мајка.{S} И она изгов |
| је, за Бога, те се смејете сад ту ни за шта! рећи ће им једна остарија жена.{S} Човек лепо <pb |
| ар, а ја не бејах у стању да схватим за шта ме пита.{S} Она као да примети да <pb n="94" /> код |
| зах се, и грчевито стисках руком оно за шта бих ухватио.</p> <p>А да ми јад буде већи као да на |
| д.{S} Ама, чујеш ти, ђаволе!{S} Знам ја шта је теби.{S} Чула сам ја све.{S} Ти мислиш за оног — |
| грала? упитах је.{S} Осетих да треба ма шта да кажем.</p> <p>— Јесам, одговори, гледајући ми пр |
| лосно; бејах без искре наде да ће се ма шта остварити од мојих жеља, и неко очајање беше ме све |
| ...{S} Или она ваљда не мари, да јој ма шта казујем?...{S} О томе нисам смео дубље да размишљам |
| S} Дође ми онако нешто, не знам ни сама шта ми би.</p> <p>— Хоћеш ли да дођеш? поново је упитах |
| ћи усне још онако отворене.</p> <p>— На шта ово мирише? упита.</p> <p>Но ја по нужди само обраћ |
| ст, која просто чиљаше немогућим оно на шта се бејах решио.{S} Ја о свему бејах промислио, али |
| азивању учини.</p> <p>— Па није бо’ зна шта.{S} Гради веђе, а напред јој два зуба кварна, црна. |
| ништа особито.{S} Ја сам мислио Бо’ зна шта“...{S} Осетих да се мењам у лицу... „А оно“... хтед |
| о срца да се хвата.{S} Али ко ће да зна шта се у њеној души збивало!{S} Још се у тим стварима н |
| их речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да ли ми на то питање одговара?{S} И |
| ми се у души смеје, као да унапред зна шта ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; |
| и се, смеши, оборила очи, као да не зна шта ће, и, и...{S} Трзах се, и грчевито стисках руком о |
| ема никаква посла, и који уопште не зна шта ће да ради.</p> <p>Велики стари пас извалио се онде |
| о да није!{S} Чули смо сви.</p> <p>— Па шта каже?</p> <pb n="33" /> <p>Бојах се оца за те ствар |
| } Не могох ништа да окусим.</p> <p>— Па шта ти је, за Бога? пита ме мајка, па ме забринуто глед |
| ан као да дођох к себи, и разумедох све шта сам учинио.{S} Тешка туга ми паде на срце, али појм |
| се.</p> <p>Окупих га молити да ми каже шта је он то сазнао и од кога.{S} Беше ми стало до тога |
| да нарочито чека на мене.{S} Упитах је шта ради, а она ме упита за тебе.{S} Вели да те је виде |
| пети разред.{S} Чита директор, и казује шта је с којим, и све ближе, па да прочита и моје име.{ |
| поверим Сими.{S} Он ће већ знати после шта ће да ради.{S} Чудновато, да ми то не дође на памет |
| мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто време осећах као неку сла |
| заборавио, те и не вођах рачуна о томе шта ћу рећи и како ћу рећи.</p> <p>— Добро, рече Сима; |
| рада рапавих прстију, и мислећи о томе шта може да значи онај њен поглед, мислећи о томе да ли |
| </p> <p>Мене је копкало да дознам од ње шта она мисли о Стеви, и да ли му је ма колико наклоњен |
| еђутим просто надметаху с момцима ко ће шта непристојније рећи.{S} Моје присуство као да не ути |
| аука.</p> <p>Ту стаде; као да очекиваше шта ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако у |
| руке пиштољ.{S} Онда чух где ме питаше шта сам то радио, видех поред ње Симу, а затим као да м |
| есу бонбона.{S} Ма да ме нико пе питаше шта ће ми толики бонбони, ма да сам и дотле куповао за |
| Она њега воли, о томе нема спора.{S} И шта сам ја, јадник, још замишљао!...{S} Дете богатог оц |
| р се Гила не брањаше и не отимаше?{S} И шта значи то изнуђивање!{S} Срам је било!{S} Беше ми кр |
| .</p> <p>Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Сима толико п |
| , потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај мах кроз отворене про |
| Зар ја немам својих пара да купим себи шта ми <pb n="41" /> треба, већ да ми купује њен Стеван |
| } Толико време и он да не дође, да види шта му тетка ради.{S} Као да му је боље тамо у оној пус |
| кне се, па стоји и не мрда, док не види шта је и не дође мало к себи, а онда појури даље својим |
| ма да одговори, она прво поћути, и пази шта ће да одговори.{S} Кад хоће нешто да се с неким наш |
| е поново загледа у лице, и као да опази шта ми се у души збива, те ме опет стаде испитивати шта |
| онда као да се присети нешто.{S} Знали шта, рече. 'Ајдемо право овим путем у поље.{S} Ове нам |
| па се вратим, не знајући ни куда ћу ни шта ћу...</p> <p>Најзад обух ципеле, навукох капут врх |
| урих лугом, не знајући ни сам где ћу ни шта ћу.{S} Настаде ми нека збрка од појмова у памети.{S |
| шта, рекох му сад одлучно.{S} Слушај ти шта ја теби кажем.{S} Ја хоћу да узмем Гилу, и према то |
| е на свом месту, па ме стаде испитивати шта ми је.{S} Онда, по својој нарави вазда весела и рас |
| души збива, те ме опет стаде испитивати шта ми је, и ко ме је то наљутио.{S} Дуго се уздржавах, |
| зо, да се и сам не могох дуго разабрати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или б |
| руча!</p> <p>Радници стадоше прибирати шта је ко био где оставио, па се онда кренуше.{S} Ја по |
| е је да се спава!</p> <p>Стадоше купити шта је ко где оставио.</p> <p>Она, Гила, приђе к мени.{ |
| > <p>— Ни за Гилу? изустих и не мислећи шта чиним кад такво питање постављам.</p> <p>Мајка упре |
| а оно... почех се снебивати, не знајући шта да му кажем.{S} Намах осетих још унапред да би ми њ |
| свађу зачуђен, незадовољан, не знајући шта да мислим о свему.{S} Какво је то толико непријатељ |
| ико тренутака као паралисан у недоумици шта да радим.{S} Онда ме нешто крену напред.{S} Разумед |
| њу три гроша, а он је не да.{S} Не знам шта ми би и како би, тек ми се рука нађе у џепу, и потр |
| ући и обарати по неком сену.{S} Не знам шта би и како би, тек Мијаило и не доврши своје причање |
| што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одговорим.</p> <p>Чим стигосмо кући, Сима оде |
| .{S} Морам сада да дајем рачуна где сам шта за своје рођене паре купила.{S} Да Бог сачува!</p> |
| речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то има против Гиле.</p> <p>Мало доцније постаде |
| а тужан или забринут, на узмем да радим шта било, одмах ме туга прође и на све заборавим; али с |
| ако; доћи ћу баш кад ме зовеш, да видим шта имаш то да ми кажеш.</p> <p>И опет севну муња, и оп |
| под главом.{S} Маших се руком да видим шта је.{S} Беше то влажан убрус.{S} Протрљах очи, и отв |
| е синоћ састајао.{S} Одох тамо да видим шта је то и ради чега се то свет тиска.</p> <p>Беше то |
| , ади ми нешто, сад не могу да се сетим шта, привуче пажњу.{S} Стадох и загледах се.{S} Наједно |
| тпуно свестан тих речи, потпуно свестан шта значи једна реч и шта значи друга.</p> <p>Баш у тај |
| рати шта то би и како би!{S} Нисам знао шта да мислим, или боље, ја и не мишљах ни о чему; јер |
| шећерлеме, па онда љубиш...</p> <p>— Но шта ти мислиш!</p> <p>Тргох се у страну; уплаших се, ил |
| и погледах.{S} Беше то Сима.</p> <p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гл |
| p>— У шта си се загледао?</p> <p>— Ни у шта, одговорих.{S} Гледам овај свет, и не могу довољно |
| ну коју сам тако крио. „Не знам — ето у шта хоћеш да ти се закунем“!</p> <p>— Онда ништа, рече |
| чне дане преживљавах тада!{S} Не знађах шта ћу, не знађах куда ћу.{S} Узимах перо и хартију, па |
| ни уклонити ни прескочити.{S} Не знађах шта да му одговорим на ово његово последње питање, и он |
| е.</p> <p>Нађох се у чуду.{S} Не знађах шта да јој одговорим.</p> <p>— Не!</p> <p>Само то, и са |
| ко само може бити.</p> <p>Успут смишљах шта ћу да кажем кад стигнем тамо, њима, на њиву; требал |
| {S} Гила јој нешто одговори, али не чух шта, беше доста далеко.</p> <p>Свакојаке ми мисли проле |
| љу нађох насамо са Симом.</p> <p>— Знаш шта? поче он узбуђено.{S} Пита за тебе како си са здрав |
| лу, и према томе гледај да одмах урадиш шта треба.</p> <p>Сиромах Сима!{S} И тада као и увек не |
| зимус да их прода.</p> <pb n="80" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у |
| види, кад буде прошао поред њене куће. „Шта да јој казујеш!{S} Није то моја прилика.{S} Ништа, |
| тренутку случајно не гледа у овај врх. „Шта ли раде миле очи?</p> <pb n="99" /> <p>Да ли овамо |
| себи.{S} Назвах Бога, а она ме упита: „Шта радиш?“ и зовну ме по имену.{S} Збуних се, и једва |
| к мени и чисто исмевајући ме рече ми: „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом ша |
| што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, кад ме види?“ понових гласно.{S} И ост |
| <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>Штампарија Драг.{S} Поповића</p> <p>Београд, Луја Барту |
| к у цркви служба божја трајаше, стадоше штипати и кикотати.{S} Баба све цикаше као девојче неко |
| м на једрим прсима, враголаста погледа, што ме задиркују и збуњују, те не знам шта да им одгово |
| абелуца кошуља, онда крцну мала капија, што на тој страни служи за пролаз, отвори се нагло, и н |
| аспознам.{S} И видех, где једна женска, што се беше испела близу самога врха, као да нарочито п |
| проклињах судбину, проклињах себе сама, што сам се тако несрећан родио. „Ах, Боже!{S} Боже!...“ |
| за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе |
| жни уздрхтали осмејак на њеним усна на, што га оно последњи пут видех.{S} То ми беше сва жеља.{ |
| аш добро, рећи ће ми она остарија жена, што оно јутрос прекори Стану <pb n="18" /> кад се стаде |
| ег поветарца са далеких плавих планина, што се свиле на ведром обзорју.</p> <p>— Ошини боље коњ |
| г! рече ми једна остарија жена, уморна, што јој се познаваше и по гласу.</p> <p>Би ми необично |
| оне дубравице мога лепог места рођења, што ми трепераху вавек пред очима, као нешто најдраже, |
| } Па ипак... ова туга, дотле непозната, што ми притисла срце, те ми чисто не да дисати као пре, |
| аху своје.</p> <p>Прођосмо поред плота, што брже могосмо; све смо трчали и скакали док не стиго |
| до куће Гилине, и тада сам крај плота, што ограђује њену кућу од чајира, виђао издаље неку дец |
| јер јој не казах све.{S} Па корим себе, што сам онако брз био. „Морам!... ја се тргох од свога |
| , са Симом; отерали на вашар оне краве, што их је Сима синоћ догнао.{S} Спавати више нисам мога |
| <p>Гила ћуташе.</p> <p>— Је ли, ђаволе, што ћутиш?...</p> <p>— Па поздрави га! рече Гила и засм |
| ћа.{S} Тамо је кућа и овог момка, Симе, што служи код нас, и сад тера кола.</p> <p>Отац му умро |
| арочито ово неколико дана, љут на мене, што се, вели, занимам некаквим беспослицама; па ме пита |
| Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њој мислим и дању и ноћ |
| крих се за један повећи џбун од купине, што је крај ограде, да ме оне две не би виделе, али нам |
| и погледа у све њих...{S} Је ли, море, што сте наљутили човека?</p> <p>— Море, није ме нико на |
| гљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јеси ли играла? |
| /p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Стан’те, што бежите? чух где неко викну за нама.</p> <p>Окренусм |
| оје, требаће да дожњу оно мало пшенице, што је још остало непожњевено.</p> <p>Мене ова вест не |
| <p>— Ама, је ли то, то црвено марамче, што ти је око врата?</p> <p>— О, шта ме јадну снађе! ре |
| све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} И сад он отпоче да прича, а ја о |
| задржати на једном месту.{S} На табли, што виси о једном стубу при самом уласку у гимназију, п |
| тек овда онда, кад бисмо кога сустигли, што би назвао Бога, па <pb n="85" /> онда ошинуо и поте |
| г, пред друговима би увек гледао да ми, што но кажу, отвори чес’.</p> <p>Док смо пили пиво, ова |
| однесем ручак Гили и оној другој жени, што ће с њом жњети, и према наредби очевој да тамо код |
| -топао губер око себе, а лисје на липи, што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успа |
| целу ствар, или је и у колико изменити, што он, Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће |
| а ћу ја да кажем: да ли ћу му одобрити, што је тако учинио, или ћу га изгрдити.</p> <p>— Бојим |
| оне њене црне очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом! |
| х мало пре ни приметио густ, црн облак, што се ваљаше отуда с јужне стране.{S} Сунце се беше из |
| о погрбљеног старца са чивутским лицем, што се скукуљио крај једног сандучета са стакленим покр |
| те да у једној башти засађеној купусом, што је покрај пута тамо у оном доњем шљивару, подсадимо |
| .{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе ми душу; али при по |
| а ме увери како ниуколико не појми оно, што се у души мојој збива, и како, сасвим доследно оном |
| у фес паде с главе.{S} Осетих да ме то, што Михаило ту, пред друговима, изнесе о мени, понижава |
| >Доцније дођоше отац и брат ми Будимир, што је одмах за мном, који чуваше овце.{S} Свега два бр |
| на браћу и на све остало; све ми зачас, што ме везиваше за овај свет, мину кроз главу, и...{S} |
| ер Гила иначе помало говораше кроз нос, што јој, уосталом, није ружно стајало...).{S} Јес’ мара |
| е очи, као угљен црне очи, што опијају, што заносе, што ме нагоде да лудим за њом!</p> <p>— Јес |
| оја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она увек крај мене |
| } И он отрча ка једном јабукову дрвету, што је при крају ливаде, те донесе двоје виле, једне за |
| е нема, што о њој мислим и дању и ноћу, што ми она памет однесе? јесам ли ја крив? — Да ли појм |
| /p> <p>Покуповах неке ситнице за, кућу, што ми отац беше по момку наручио, па се онда опростих |
| Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах испод куће, тихо пева, као да би рад |
| ти пажње на то да сам љут.</p> <p>— Ах, што не знам. ...{S} Да ниси ти, ђаволе? окрете се Стани |
| ведра и тиха.{S} Ветрић, на мах на мах, што би само затресао лисје на дрвећу.{S} Месец се висок |
| ар још неколико тренутака, и заборавих, што сам нарочито хтео, да се бар са неколико речи навра |
| гледати.</p> <p>— Лакше мало, лакше!{S} Што се журиш толико? довикну ми она.</p> <p>Стадох и ок |
| мо подаље од осталих.</p> <p>— Хоћу!{S} Што?...{S} Ваљада ћу да останем овде код тебе! рече она |
| исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено погледа у њега, па о |
| намах.</p> <p>— Па и да волим баш...{S} Што? рече она и упре своје црне очи у мене, па ме некол |
| >— Код куће.{S} А ти?</p> <p>— И ја.{S} Што ниси изашао мало да обиђеш шљивар?...</p> <p>— ...{ |
| е девојке; али она — Гила — не дође.{S} Што ли то?{S} Расположење у којем дотле бејах, као да м |
| испит из кога предмета, и тако даље.{S} Што се тиче лично мене, о награди не смедох ни мислити, |
| <p>— Ја! учини Стана, ишчуђујући се.{S} Што ја њега да љутим?</p> <p>И на томе се сврши разгово |
| анем.</p> <p>— Па Гила, одговори он.{S} Што, зар не волиш?{S} И он, чисто чудећи се, упре у мен |
| како ми није нико ништа ружно рекао.{S} Што, ако је баш ко и рекао да сам пољубио Гилу?{S} Зар |
| , рекла ми је и стиснула ми је руку.{S} Што да ми стиска руку?{S} Ах, ово стискање руку казиваш |
| сад, кад се будем вратио, друкче ћу.{S} Што да ја безразложно задајем јада и себи и њој?...“</p |
| 0" /> <p>Шта ће се и како ће се сад?{S} Што је најгоре, тамо, у тој варошици, куда ћемо да идем |
| по имену Милица, онде из нашег села, — што се удала још кад сам ја пошао у школу, те имађаше с |
| то њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише занима — она прима.{S} Он беше оборио гл |
| руком, да ћути.</p> <pb n="37" /> <p>— Што да му не кажем? рече она уздрхталим гласом...{S} Ба |
| </p> <p>— Хоће, одговори Сима,</p> <p>— Што да неће, кад јој се плаћа, приметих ја, трудећи се |
| је криво? упита је једна жена,</p> <p>— Што да ми је криво?{S} Ваља да сам масаџика, па да се н |
| а си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица зачуђено гледаше н |
| јој мајка где плаче и запева.</p> <p>— Што да плаче и запева! рече мајка зачуђено...{S} Онако |
| носиш ручак? пресрете ме Гила.</p> <p>— Што?..{S}- Зар би волела да је ко други? одвеза ми се ј |
| >— Да се вратим ја, рече Гила.</p> <p>— Што?{S} Испрати ме још мало! поврати она жена...</p> <p |
| погледах.{S} Беше то он, Сима.</p> <p>— Што се љутиш?{S} Сад ћу да идем, рече, па отрча мајци, |
| ије жао вароши? упита ме Сима.</p> <p>— Што да жалим? одговорих му.{S} Па онда, сетивши се свег |
| њивама и осамљеним браницима.</p> <p>— Што си се ућутао?{S} Да ти није жао вароши? упита ме Си |
| е опет заједно, рећи ће Стана.</p> <p>— Што?...{S} Да ти није криво? упита је једна жена,</p> < |
| приметиће једна остарија жена.</p> <p>— Што?...{S} Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, |
| p> <p>— Умеш ли? упита ме она.</p> <p>— Што да не умем!{S} Зар ту треба још нека наука?{S} Плас |
| сви да певамо, приметиће Сара.</p> <p>— Што, нека певају! одговорих ја уместо Гиле...{S} То ниј |
| ти је ова наша сељачка работа.</p> <p>— Што-о? учини Стана отежући оно „о“.{S} Их, Боже, већ не |
| /p> <p>Гила се исправи и седе.</p> <p>— Што ја?...{S} Што сам ја крива? упита и зачуђено поглед |
| p>— Је л’ те страх? упитах је.</p> <p>— Што да ме страх!{S} Ако је рекао Бог... рече; и одвоји |
| који да дође? упитах раднике.</p> <p>— Што питаш?{S} Шта ће ти више?{S} Доста смо ти и ми, одг |
| ло до њих, рече ми мало после.</p> <p>— Што ћу тамо?</p> <p>— Помажи им да пласте.</p> <p>— Нек |
| га што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да останеш!{S} Шта би ти било? прогура ми |
| > <p>Сима ми се загледа у очи.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Нисам...{S} И ја се потрудих, те с |
| ој на лицу жалостиван осмејак.</p> <p>— Што пролазиш тако?{S} Зар се не познајемо? рече ми уздр |
| ми Сима.</p> <p>И опет ћутим.</p> <p>— Што се не одзовеш?</p> <p>— Ти гледај своја посла! реко |
| ни осмех на лепом лицу њеном.</p> <p>— Што сам ја љут, рекох јој хладно, скоро презриво, с нам |
| тњи, додадох с горким осмехом.</p> <p>— Што на сметњи?{S} Ћор... страна ономе коме си ти на сме |
| се пред њим учиним равнодушан.</p> <p>— Што не играш?</p> <p>— Мрзи ме, одговорих зловољно; а и |
| амо док јој кажем да си дошао.</p> <p>— Што то? -</p> <p>— Што то!...{S} И он ме насмејана лица |
| S} Нисам ја то, рекох, научио.</p> <p>— Што?{S} Каква наука ту има?{S} Ти имаш само да пазиш да |
| <p>— Шта је? упитах је хладно.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>Не сломи ме ни поглед њених очију ни |
| одвоји од мене, и седе мирно.</p> <p>— Што ми не кажеш, истина?</p> <p>— Зар ја знам? рекох, с |
| х, а нешто у истини бејах љут.</p> <p>— Што си љут?</p> <p>— Није истина.</p> <p>— Мислиш не по |
| дах на сасвим противну страну.</p> <p>— Што? упита она.</p> <p>Учини ми се, по самом тону којим |
| </p> <p>А онда, као мазећи се:</p> <p>— Што ми не кажеш? рече.{S} И, како сеђасмо близу једно д |
| није.{S} Зар њега да волим ја?</p> <p>— Што?{S} Он је леп момак.</p> <p>— Ако је леп за себе је |
| ах:</p> <p>— Зар ти имаш пара?</p> <p>— Што да немам!{S} Имам у маси, код суда, око сто дуката. |
| епљен у правом смислу те речи?</p> <p>— Што се мислиш! но трчи низ поток, па је пресретни у Бек |
| p> <p>— Где си за Бога толико?</p> <p>— Што? упита ме он са великим ишчуђавањем.</p> <p>Не мого |
| /p> <p>— Да нећеш да је узмеш?</p> <p>— Што?</p> <p>— Па тек велим.</p> <p>Беше то истог дана п |
| p>Она се као збуни.</p> <p>— Ама, је л’ што нисам дошла ономад? упита.</p> <p>— Није ни било по |
| вах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже пред оцем и пред мајком већ |
| не?</p> <p>Глас јој задрхта.</p> <p>— А што ти водиш рачуна још и о томе, да ли сам ја љут иа т |
| а купљаше откосе поред мене.</p> <p>— А што ти одговараш уместо њега? примети један момак.</p> |
| Ја похитах напред са Симом.</p> <p>— А што ниси ти доле? прекори ме он.</p> <p>— Море, да не к |
| и! врати јој Сима, смејући се.</p> <p>А што да не ваља?</p> <p>— Много стидљив.</p> <p>Ја јој н |
| тражењу тога знака, али га не нађох. „А што, опет, помислих сад, да мора да оставља какав знак, |
| смислу.{S} Беше и она мишљења да треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морат |
| уопште нема више места овде, и да треба што пре да идем одавде.</p> <p>Цео дан проведох у лутањ |
| дала, а пиштољ, то је један од она два што су још од покојног деде остали и што тамо у малој с |
| ла; отресаше неку боцу са сукње.{S} Ова што иђаше напред девојка плавих обрва и очију, са малом |
| да знађаше све;, приђох му и упитах га што се смеје.</p> <p>— Смешно ми нешто, одговори па се |
| .{S} Беше ми непријатно сећати се свега што се синоћ деси, и стиђах се чисто од самог себе.{S} |
| оворих му.{S} Па онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:</p> <p>— Оп |
| умедох само да се нешто крије иза овога што чух и видех.</p> <p>Беше више од двадесет радника, |
| тренутака збити, као да имађах разлога што непрестано извиривах на капију ишчекујући Симу, и б |
| гласно; онога — знаш га добро; — онога што си пре оно вече играла до њега?</p> <p>Она се замис |
| у опште у тај мах у битност свега онога што ме окружаваше.</p> <p>— Како велиш?{S} Утекла,..?{S |
| да увеличаше драж и лепоту свега онога што ме је на њој вукло и привлачило. „Гиле! срце моје!“ |
| Гила сад овако нерасположена због онога што се мало пре између њих деси; беше ми криво, јер кад |
| х од сусрета с њом; нарочито због онога што се у последње време између нас деси.{S} Видим марам |
| мрак; и као да ми мало одумину од онога што се беше почело да бере.</p> <p>— Што, па баш и да о |
| еше ме свега обузело.{S} Сетих се онога што ми рече Сима да је видео у пољу Гилу са Алексом.{S} |
| још, и погледах је.{S} Поред свега тога што је Сара онако изгрди, ипак не осетих ничега одвратн |
| имназију.{S} Споменух је само због тога што на неколико дана доцније, када је то Лепосава замењ |
| почех му — завидети.{S} Нека тајна туга што ја нисам тамо, што ја нисам на месту његову, обузе |
| оборих очи.</p> <p>— А зар ти можеш да што озбиљно обећаш мени?... промуцах, и потрудих се да |
| ејах храбрији него ли оно данас, ваљада што је мрак; и као да ми мало одумину од онога што се б |
| уњен, нађох се наједном у групи радника што иђаху за нама.</p> <p>— Шта ти прича Гила? чух где |
| </p> <p>Успут стигосмо неколико радника што су радили једном нашем суседу.{S} Међу њима беше и |
| " /> спазих је.{S} Играше до оног момка што се данас, кад се ја оно повукох, настави шалити и р |
| ачи); а и виноград, онај тамо до гробља што је, да се праши.{S} Газда ми рече да одмах, чим пов |
| у, песму, шта буде, покушах да радим ма што, — бејах запазио да кад год сам због нечега тужан и |
| дан доле ниже, тако да би улаз, и овима што су више, био отворен.{S} Оне се размилеле, разлетел |
| стим лузима и врбацима, у оним врбацима што се пружили пољем с једног краја на други, поред мал |
| о час главу да ме не дохвати која грана што се од стабла пустила преко плота.</p> <p>Прођох нек |
| "50" /> <p>— Право велиш, рече она жена што је заједно са Гилом жела, и погледа ме некако милос |
| е к путу којим ће проћи Гила и она жена што иђаше с њом.{S} И опет ме обузе онај исти страх као |
| ругим да прекратим још оно мало времена што ми остало до поласка, реших се да одем до винограда |
| да испроси из вароши девојку, да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста чести |
| е уплашено.</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Па што нећеш да вечераш?</p> <p>Одговорих да не могу, а он |
| д тек почех мислити о томе.</p> <p>— Па што? рекох...{S} Шта ће то мени сметати?...{S} Ја говор |
| нио свиње, донео тестију воде са извора што је одмах онде испод куће у потоку, и то је све.{S} |
| " /> <p>Мени се намах раскрави она кора што ми беше почела око срца да се хвата.{S} Али ко ће д |
| да ће скоро да зађе.{S} Пуста гола коса што се издигла на истој страни према облаку, као да се |
| ошао, а ти ни главе да окренеш.{S} Пита што си љут на њу...</p> <p>— А ти? упитах га, не могавш |
| ог краја на други, поред малих поточића што <pb n="12" /> орошавају зелене ливаде, све тамо до |
| : — „Зашто се љуте?{S} Јесам ли ја крив што срце за њом гине, што ми без ње среће нема, што о њ |
| S} Иако се беху сабили у гомилу у округ што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоћ |
| ударам острицом посред срца, као и себе што ударах.</p> <p>— Шта је теби, истина?...{S} Ти си љ |
| ме, да видим да ли су продали оне краве што их је Сима синоћ догнао. </p> <p>Свет се тискаше ул |
| S} Он ми одмах каза да су продали краве што су дотерали, и то по врло добру цену, а онда ми реч |
| у сад казао учинити од своје стране све што може.{S} Па ипак, као да се нешто двоумљаше.{S} Он |
| се, не трепћући.{S} Ко ће да опише све што се у мојој души тада збивало и да изређа мисли које |
| скање руку казиваше ми више него ли све што из њених уста чух до сада.{S} Осећах се пун среће, |
| {S} Морах ћутати и трпељиво сносити све што ме снађе.{S} Ни једног стварног разлога не могох на |
| ила није казала оној другој девојци све што је синоћ са мном разговарала, па сад се обе смеју м |
| ћу је онда зауставити и казати јој све што већ толико времена у срцу скривам...</p> <p>Кад иза |
| нем у варош доста рано; и покупујем све што ми отац поручи.{S} Купих осим тога једну повећу кес |
| х дана моје младости, као да знађах све што се у тим тренуцима тамо на другој страни збиваше, к |
| е намећем.</p> <p>Пошто тако обиђох све што ме је занимало, онда се обратих књижници очевој, ко |
| мна лица и велике густе браде, запомаже што игда може да му се удели, и колико благосиља онога |
| во што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“, помислих још, и погледах је.{S} Пор |
| само вас двоје.{S} А он какав је, није што ми је род, већ знаш и сама.{S} Живела би царски код |
| њега, већ онако нешто.</p> <p>— Да није што су те припевали с Гилом?</p> <p>— Ко кога с ким при |
| што жене не раде тај посао; а оно двоје што ће жети вероватно да ће бити жене тих људи; а ако и |
| да се зна што је, а не као ове сељачке што не умеју ни уста честито да отворе.</p> <p>Ћутах, м |
| а, осетих да ми је милија него ли дотле што беше.{S} Ови снови, овај страх да ми је не отргну и |
| томе.{S} Након дужег времена упитаће ме што сам се синоћ био наљутио на њега.{S} Одговорих да н |
| и ми у исто време реч да ће према овоме што сам му сад казао учинити од своје стране све што мо |
| а немађаше ништа противно да каже овоме што ова жена — ах, ова мл жена дође тако мрска! — њој, |
| најозбиљније уверавати да о свему овоме што му ја испричах није ништа знао, већ да је само онак |
| браћајући, по свој прилици, пажње ономе што му ја испричах.</p> <p>На улици сретох једног од св |
| мислио сам о сутрашњем дану, и о ономе што ми Сима говораше, и о — Гили.{S} Збиља, ја једва че |
| , рекох му, него само да мислиш о ономе што не ваља...</p> <p>— Ама, знаш, ја тек велим... поче |
| сам ја баш озбиљну пажњу обратио ономе што ми оно пре, успут, о Гили наказива, и да ја једва ч |
| се осећа када се казује противно ономе што се мисли.</p> <p>— Јест, тако ти њој кажи, рекох је |
| ој збива, и како, сасвим доследно ономе што мисли, неће да учини онако како бих ја желео.</p> < |
| гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене.{S} И то ме ужасно дра |
| о нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече.{S} Али тек онако случајно, нисам могао зн |
| п младић, заиста леп, и леп упркос томе што бих ја сад волео да је он ружан, и то врло ружан... |
| очито због овога свога журења да стигне што пре оној гомили.</p> <p>Сунце беше већ одавно зашло |
| Гили.{S} Он се чуђаше и љућаше на мене што му раније ништа нисам казивао о томе, а он би, вели |
| пицу онде испред куће, те посматрах оне што пролажаху.{S} Спазих неколико њих и из нашег реда.< |
| нуше ме ове речи, нарочито ово последње што рече: „Кад си се решио“, и изгубих се сав у мислима |
| ће отпочети да плаче, и похитаће да се што пре уклони, а ја ћу је онда зауставити и казати јој |
| испод куће <pb n="67" /> хитајући да се што пре дограбим горњега шљивара.{S} Чух где ме мајка з |
| ши главу на другу страну, пожурих да се што пре дограбим винограда, те да тако умакнем испред њ |
| пазише, они се изненадише.{S} Чуђаху се што се тако брзо враћам.{S} Зар ми код тетке није било |
| ј Симе мало отргнути од ове туге и сете што ме од јутрос не знам зашто напала.{S} У исто време |
| а неба, а срце ће трунути у гробу, срце што је само за тебе знало, за тебе куцало.{S} Јао, Гиле |
| : „Шта ћеш ти, бре?{S} Шта се тебе тиче што се ја с њом шалим?“ — „Не смеш да се шалиш, глупаче |
| е упитам да ли ја смем после онога јуче што се деси да идем њој сада на ноге? „Шта ће рећи она, |
| Сима, није још јутрос отишао до Гиле, и што ће отићи после неколико сати, или баш и после некол |
| {S} Пита за тебе како си са здрављем, и што си љут на њу, и поздравила те. </p> <pb n="116" /> |
| све устало и заратило против мене.{S} И што је најгоре, ја не бејах у могућности да се браним.{ |
| сађујући један струк, те због тога, а и што плот беше врло чест, и не видех добро.{S} Ипак, у д |
| душан, то јест не руменех, када би се и што крупније рекло.</p> <p>Девојке се међутим просто на |
| ва што су још од покојног деде остали и што тамо у малој соби стоје у кубурима, обешени о чивил |
| којим је нама ваљало ићи сада, а други што води тамо на ону страну, где је Гилина кућа.</p> <p |
| м.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме пољуби у руку.{S |
| поздравише са мном.{S} Она друга, да ли што се збуни иди што мишљаше да тако треба, хтеде да ме |
| тање после ових речи мајкиних.{S} Да ли што нас те речи нагнаше да мислимо о томе што она рече. |
| едало, и — сам се ужаснух.</p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћа |
| ћу да јој кажем.{S} Зачас се тргох; али што би, би; натраг се није смело.{S} Учиних се као да н |
| астанку он ми још једном изјави да жали што није на месту моме.</p> <p>— Уосталом могу ти врло |
| </p> <p>Да ли што се нисам огледао, или што при огледању нисам обраћао већу пажњу, ја тек сада |
| отице сам, и бацих поглед једној гомили што се беше искупила тамо пред једном колачарницом.{S} |
| још и да помисли да она, Гила, и мисли што озбиљно о својим односима са мном.</p> <p>— Дете, а |
| сам нешто много ослабио.{S} Пребаци ми што често одлазим од куће, и упита ме куда идем и с ким |
| сам да дођем, али нисам могла, живо ми што ми је најмилије.</p> <p>Глас јој дрхташе мало јаче |
| колима, а ја волим вечерас.{S} Криво ми што нећеш и ти сад да пођеш.{S} Провели бисмо се да не |
| око одскочно.{S} Дрвета, на оној страни што је осветљена, изгледају као да су тананом белом сви |
| х одмах да Гила сутра неће бити.{S} Они што ће денути биће све људи, пошто жене не раде тај пос |
| </p> <p>Мало после дођоше у помоћ и они што су денули.{S} Беху поденули све, само још остало ов |
| зивати пожњевено класје, и стаде викати што већ до сада није пожњевено.</p> <pb n="54" /> <p>— |
| кесу с бонбонама у једној малој собици што је одмах до оне где обично седим и радим; сакрих је |
| ога да ме развесели, а они — ти радници што дену сено — шта ми они могу!{S} Боље да останем овд |
| разуме значај тих речи, тих својих речи што сад изговори; да ли она зна шта ја њу питам, и да л |
| да она буде моја, само моја, да оне очи што опијају, што заносе, гледају само мене, да је она у |
| уг што могу више, ипак се тискаху: онај што је напољу, хоће да је унутра, у средини, а онај опе |
| како ваља зденуто, већ накриво.{S} Онај што га је денуо правдаше се да је сено ровито, још свеж |
| у, хтео сам да видим какав изгледа онај што њој купује марамчиће, и од кога их — што ме највише |
| Зачас се истрезних.{S} Прилегох у јарак што боље могох. „Јао, ако нешто пође овамо к мени“, пом |
| да престадоше, и наставише жети.{S} Тек што оне престадоше, Стана Којина, и она друга девојка д |
| аних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{S} Насип још влажан, али оцеднут, т |
| реко обичаја устадох рано.{S} Сунце тек што засветле иза брда обраслог гором.{S} Лак вео од сум |
| адића, сви оданде из села.{S} И они тек што беху дошли, те се спремаху да отпочну рад.{S} Назва |
| одмах одох право к њему.</p> <p>Он тек што беше отпочео да везује волове.{S} Кад ме угледа, на |
| небо се изведрило.{S} Дворог месец тек што изашао, и обасјао кишне капљице на лисју, које се б |
| е предомишљах, а онда појурих низ поток што сам брже могао.{S} Стигох до луга, па се стадох пол |
| ојка, рекох, усиљавајући се да изгледам што равнодушнији.</p> <p>— Причувај се ти мало од ње!{S |
| арочито чињаше да свој положај замишљам што може бити јаднијим и беднијим.{S} Она њега воли, о |
| ћи.{S} Осетих да треба да бежим, да сам што даље од ње.{S} Шта хоће она још од мене?{S} Зар је |
| одвратности, али тек неку тежњу да сам што даље од њих.{S} Међу том децом била је извесно и Ги |
| било уздржим у своме туговању, да будем што равнодушнији према својој несрећној судбини.{S} Али |
| ле врбе, ове старе врбе обрасле лишајем што су већ почеле трунути.{S} После су те врбе сечене п |
| у ишчекујући Симу, и бацах поглед путем што се, отуд од поља, дао између два густа реда високог |
| гравање с варошким оделом и уопште оним што не личи. „Има масу, објасни мајка; она ће свога оца |
| } То су запевке роба земљиног, за нечим што се никад не може добити, за нечим за навек изгубљен |
| тавивши леђа, а све тежећи да су њушком што близе оном отвору на кошници, — док тек једно, па о |
| ледавши у мене.</p> <p>— Да је о једном што га ја знам, рекох ја.{S} Помислих на Алексу.</p> <p |
| ао да се мало утишах и заспах оним сном што уморном телу и још уморнијој ојађеној души даје кол |
| ме — с осмехом, с оним вечитим осмехом што јој, кад ми ма и једну реч каже, кад ме само поглед |
| ијом.{S} Беху два пута пред нама: један што води тамо у поље, и којим је нама ваљало ићи сада, |
| а је било жао, и да сам се просто кајао што сам према њему своју снагу показао тада.</p> <p>Али |
| има како у ствари није било ничега, као што и није. (Међутим осећао сам да је баш у ствари било |
| лу са мном.{S} Он као да ме кушаше, као што би то неки остарији човек чинио с каквим наивним мл |
| заходу.{S} Уморно је, те и не сија као што је некад сјало.{S} На околном дрвећу већ прошарао ж |
| о главе са крајичком низ леђа, боје као што је марама њена; видим јелече, сукњу раст и стас као |
| корачајући онде испред куће, онако као што би то радио човек који нема никаква посла, и који у |
| ку за сликом полако, опрезно, онако као што бих јој се крао на састанак где год у лугу; све сам |
| е хладно, озбиљно, од прилике онако као што се гледа непријатељ.</p> <p>Она збуњено обори очи, |
| о свој кикот.{S} Та се смејах онако као што се смеју они којима смех иде од срца...{S} Баш утек |
| те се рукова са мном.</p> <p>Онако као што би лопов погледао у неку ствар коју хоће да украде, |
| ми се чињаше тако гадно и одвратно као што ми се чињаху гадни и одвратни и сви моји другови, к |
| их о својој лепоти могао дати оцену као што бих, рецимо, дао и о лепоти сваког другог.{S} Но тр |
| ме изведе на страну и шану полако: „Као што сам ти рекао — биће и она.{S} Пита за тебе.{S} Пита |
| дговорио, рекох, ма да ми не беше право што јој је представио мене тако, као да сам ја према њо |
| дем прекосутра.</p> <p>Не беше ми право што морадох и сутра застати али напослетку све једно: ш |
| S} И увек ми је било просто неразумљиво што се њој даје толико важности.{S} Међутим судбина хте |
| његова причања.{S} Беше ми необјашњиво што се он зауставља највише на некој Гили, девојци, кој |
| наљути на мене?{S} Да ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па |
| десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што ја бејах ту. „Њој је сад најтеже што сам баш ја ту“ |
| о мало сневесељено као да му беше криво што му тиме посредно казах да нема укуса...{S} Сутра ће |
| вање!{S} Срам је било!{S} Беше ми криво што онда не искочих пред њу, па да је питам за оне речи |
| ту? осекох се ја на њ.{S} Беше ми криво што нико сем њега не обрати пажње на то да сам љут.</p> |
| х где ме од куће зову.{S} Беше ми криво што ме зову.{S} Надах се да ће још доћи. „Можда ће доћи |
| одиста на њ заборавио, и беше ми криво што се не сетих да бар из оне кесе одвојим мало.{S} Мог |
| ељство према Гили?</p> <p>Беше ми криво што се ово десило с њом.{S} Нарочито ми беше криво што |
| Смем ли да замислим ову земљу, све ово што ме окружава, и себе, с помишљу у исто време да је о |
| S} Ето, шта вели...</p> <p>Текну ме ово што чух од Симе да је казао отац и замислих се дубоко. |
| Сећајући се тога, објашњавах себи и ово што гледах сада пред собом, ову слепу жену с малим дете |
| гове речи.</p> <p>Мило ми беше чути ово што ми он каза.{S} Ласкаше ми да једна девојка мисли и |
| сам даље и тражио како да објасним ово што је урадила Гила.</p> <p>Да није случајно она нудила |
| Беху поденули све, само још остало ово што је данас пожњевено.{S} Помогоше пожњети, а онда пов |
| <p>Али она се учини као да и не чу ово што рекох.</p> <p>— Знам и зашто си љут на мене, али ја |
| дех.</p> <p>За време распуста, пре него што ћу поћи у гимназију, одлазно сам неколико пута заје |
| ш до самог нашег винограда.{S} Пре него што наиђем на ту Алексину њиву, ваљало ми је проћи кроз |
| сам одиста једном и с њом, баш пре него што ћу отићи у гимназију.{S} Имао сам тада мале лаке ви |
| дну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мало улокнута, не могаше се добро |
| дох се заједно с њима смејати кад би ко што рекао; разуме се, уздржавајући се од учешћа у тој ш |
| у и сувише строг.{S} А камо ли за овако што кад је чуо!</p> <p>— Шта каже? понових.</p> <p>— Ни |
| очи.</p> <p>Хтедох да јој кажем да тако што не сме више никад да понови, и да није лепо да тако |
| рља икону срца мога!</p> <p>— Више тако што нећу да чујем од тебе! рекох...{S} Не мислим ја так |
| леб, со, паприка, сир, кашике, и остало што је могло стати, а у руке понех два лонца, један пун |
| мишљах, о томе нема разговора.{S} Само што ја нисам умео да се нађем.{S} Али сад, кад се будем |
| а треба што пре да идем одавде.{S} Само што примети да ћу морати сутра да застанем, док рубље с |
| след наноса скоро и не познаје.{S} Само што стоје густе врбе све једна до друге, високе таман т |
| чић жубори.{S} Све тихо, мирно.{S} Само што ћук на старом гранатом ораху, што је онде одмах исп |
| ам, па сад утече, остави ме, да је само што даље од мене, да не говори више о томе са мном, бој |
| о срде, куд сам могао, према ономе само што сам дотле о њој знао, бити начисто с осећајима њени |
| е њих нека озбиљност, и тек понеки само што би се више ради обичаја нашалио с њом.</p> <p>Али С |
| ану, с оне стране брежуљка, да сам само што даље од ње.{S} Онда стадох да се одмарам.</p> <p>Бе |
| сам зашто, и осећах потребу да сам само што даље од ње, да ме не види.{S} Као да ми увређени по |
| м онакав каквог ме је отац замишљао, но што је најгоре, да не могу такав ни да будем...{S} Ох, |
| Шта, би ли? трже се Гила.</p> <p>— Оно што ја знам..., озбиљно рече Сара и продужи жети.{S} Хо |
| се бар са неколико речи навратим на оно што сам видео онда у лугу, и на остало.</p> <p>И мимо с |
| еравати и клети се како није истина оно што Сара говори.</p> <p>— Никад ништа ни од кога нисам |
| ад оде одавде...{S} И он ми исприча оно што ја боље знађах од њега.</p> <p>— Да није чуо и отац |
| , Гилом; ја бејах бацио за леђа све оно што ће моји родитељи, отац и мати, и остала родбина о т |
| рибирајући у исти мах у мислима све оно што бејах дотле запазио у односима између Гиле и Алексе |
| даше ми зачас као нека неверица све оно што се јуче деси, и стадох се чудити самом себи како са |
| азим да раде, како би се пожеле све оно што је заостало.</p> <p>Разуме се да сам једва дочекао |
| } Мени се поче јављати у памети све оно што сам дотле био запазио од живота између мужа и жене, |
| тим Сими.{S} Саопштих му поново све оно што сам му већ раније био саопштио, и замолих га да је, |
| опет он мени; и вели, верује у све оно што ја њему сада испричах; али, што он тамо у селу!{S} |
| рани збиваше, као да наслућивах све оно што ће се кроз неколико тренутака збити, као да имађах |
| ли га само тиме изазвао да ми каже оно што, како ми се чињаше, кријаше од мене.{S} Али све беш |
| е.{S} У толико значи да је опасније оно што има да каже.{S} Стрчах низа степенице, да сам му бл |
| да није близу Милица, те да не чује оно што ће да ми каже.</p> <p>— Добро, рече полако; доћи ћу |
| метио!</p> <p>Ја претрнух.{S} Дакле оно што ми Сима каза истина је.</p> <p>— А шта је то примет |
| траховање у дуни да мајка не назире оно што сам ја тако опрезно крио.</p> </div> <div type="cha |
| пламтеше.{S} Изговорих, помислих, и оно што није требало.</p> <p>— Шта се смејеш? упитах је.</p |
| ћемо стићи кући, а ја јој нећу рећи оно што сам толико желео да јој кажем.</p> <p>— Хоћеш бонбо |
| ли јој није криво што виде да знам оно што она није рада била да знам, па сад утече, остави ме |
| пажњу Милици, и чињах се да слушам оно што ми она говори, а у ствари бејах сав предан Гили.{S} |
| ога очекиваше да још једном поновим оно што му већ једном казах.</p> <p>— Истину ти велим, реко |
| е ни најмање не занима.{S} Али, као оно што би сунце пробило кроз облачину, те обасјало земљу и |
| "95" /> однесе оно, однесе за ноћас оно што ми беше најдраже.{S} Бејах у стању да ударим, не на |
| има само два и Сима трећи.{S} Дену оно што је од јуче остало неподенуто. „Кад би могао и ти да |
| ки трепташе на лицу.</p> <p>Спустих оно што бејах донео; дође ми то некако згодно у оној забуни |
| друго; и то као да ми увелича страх, то што сам знао да је рука моја, а она ми ипак изгледа као |
| ух се полако, па и не обзирући се на то што ми овде онде тоњаху ноге у мокру, меку земљу и блат |
| .{S} Тако ти њој кажи, ако је истина то што ти мени каза.</p> <p>Рекох то, и осетих у срцу, у д |
| /> <p>— Шта да ти кажем?</p> <p>— Па то што те питам, рече након кратког ћутања, гледајући ми н |
| оји су данас у пољу радили.{S} Ништа то што их је цео дан пекла звезда у теме, а ноге и руке и |
| да ми каже.{S} Одмах помислих да се то што има да ми каже тиче Гиле.{S} Али се правих невешт и |
| рину јако, јер је требало да опет, и то што пре, идем на заказано место, те да чекам Гилу; можд |
| Међутим, њу да не познам!{S} Да ли зато што бејах и сувише занет њоме? да ли не бејах од ње зас |
| то нема смисла; али не рекох тако зато што бејах убеђен да сено није још за плашћење, већ погл |
| ије још за плашћење, већ поглавито зато што не дођоше овамо, те да једном видим ту Гилу. „Нема |
| ?{S} И зар она сматра као нешто особито што ја учим школу?{S} Зар је она за то и тако васпитана |
| коро пуна три дана.{S} Тек нешто, нешто што бих послушао: отишао те нажео мухар теоцима, напоји |
| од Алексе.{S} Има ту, закључивах, нешто што се нарочито тиче мене, а што Сима није смео да каже |
| <p>Мало после дође отац, и нареди нешто што ме удари као маљ посред главе.{S} Чим дође, а он ме |
| } Сиђох низа степенице, и одох у шљивар што је одмах више куће.{S} Тешко ми је било, врло тешко |
| лиснато, скоро црно грање, слушах жагор што обично увече узавре селом, обраћах пажњу на најмањи |
| х слушати и стадох посматрати онај свет што поред нас онуда пролажаше. „Да ли је дошла и она?“ |
| ли се нисам с ким свадио, да нисам љут што, и како то да не могу да вечерам и да лежем без веч |
| оној страни варошице где пролажаше пут што води тамо за наш крај.</p> <p>Седох на клупицу онде |
| прођоше брзо, и одоше тамо доле низ пут што води у поље.</p> <p>— Виде ли је? упита ме Сима.</p |
| мео да каже пред оцем и пред мајком већ што ће само мени моћи да кажо.{S} Казиваше ми то онај њ |
| а појмим.</p> <p>— Па знаш за оно синоћ што говорисмо, рекох уздржавајући се од гнева.</p> <p>О |
| ај! авај и јао! ја као да бејах у праву што не расуђивах тако!{S} Као да сам осећао, као да сам |
| у.{S} Један од момака духнуо у свирајку што игда може, те се све разлеже долином у коју силажас |
| ренух у шетњу, вођаху разговор о нечему што ме ни најмање не занимаше.{S} Занимаху ме више окол |
| мисли, опет мишљах о њој; мишљах о дану што се јављаше, и о ономе шта ће ми он донети, и у исто |
| дању држимо, те остали у овом простору што је непосредно до куће.{S} Шњурају овамо онамо, док |
| више уплашена.{S} Бојаше се да није оцу што било, јер од како <pb n="108" /> је постао председн |
| шаку бонбона из оне кесе, па онда узех што је мајка за ручак спремила, и одох.</p> <p>Дан не б |
| но видим њена два црна ока и онај осмех што јој за час пређе лице и као мало застане на крајеви |
| едности.</p> <p>Сутрадан заиста пораних што сам раније могао.{S} Сунце тек што беше изгрејало.{ |
| ли се осрамотих ма у чему? да ли рекох што непристојно? да ли радници видеше у мени једног рас |
| међу неба и земље, овај свежи поветарац што ми мрси косу и милује ме по лицу — смем ли све то д |
| елу.{S} Нешто ме, не знам ни сам зашто, штрецну у само срце тај пуцањ.{S} Скочих са столице и и |
| ај је само од другог, ако већ...</p> <p>Штрецну ме у срце ова његова последња реч.</p> <p>После |
| узавре селом, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли само сазнао где је о |
| цео тај жагор, обраћах пажњу на најмањи шум, на најслабији глас, не бих ли сазнао где је она... |
| кога крај мене, ни један глас, ни један шум.{S} Уђох у собу.{S} Затворих врата.{S} То се сећам |
| p> <p>А онда јој окренух леђа и нагох у шумарицу.</p> <p>Тога истог вечера бесмо поседали у кућ |
| иву, ваљало ми је проћи кроз једну малу шумарицу.{S} Једно то, а друго што та њива беше као мал |
| а ногама.{S} Птице цвркутаху у врховима шумарка, ваздух миран, а сунце се полако пење ведрим не |
| а родбина о томе рећи.{S} Густи, зелени шумарци, цвркут тица, горе високо ведро плаво небо, а ј |
| полако.</p> <p>Наједном изгуби се и то шуштање.{S} Обратих сву пажњу Гилиној кући.{S} Нигде ни |
| што је пустила гране до самог доксата, шушти те ме успављује.</p> <p>Ноћ беше ведра и тиха.{S} |
| ушти као из пушке право у кукуруз, који шушти, пуца, ломи се.{S} Ја прилегох у јарак.{S} У кући |
| около мене.{S} Само чујем кукуруз како шушти.{S} То се Сима краде полако.</p> <p>Наједном изгу |
| , лије киша, ветар духне, а лисје мокро шушти.{S} Никуд ни маћи.{S} По цео дан сам у соби.{S} Т |